Kako se raspravljati bez svađe – stručni vodič

[Banovic_Strahinja]

Neslaganje je neizbežan deo ljudskog postojanja, jer svi smo različiti. Dok manja neslaganja mogu ostati prijateljska, posebno online, lične rasprave o osetljivim temama lako mogu postati neprijateljske.

To se često dešava tokom praznika kada provodimo više vremena s porodicom, što može izazvati tenzije. Rasprave mogu nastati oko različitih tema, poput politike ili ponašanja, a snažno mišljenje može intenzivirati sukob.

Da biste sprečili da manja rasprava preraste u veći sukob, ključno je pažljivo slušati sagovornika i izbegavati reakcije koje mogu pogoršati situaciju. Neslaganja su normalan deo života, ali uz pravu strategiju mogu ostati pod kontrolom.


1. Upravljanje eskalacijom
Ako se ne slažete s nekim, ostanite u produktivnom razgovoru izbegavajući direktne uvrede. Takođe, izbegavajte ponašanja koja bi drugu osobu mogla staviti u defanzivu, poput optuživanja, žalbi ili ismevanja.

Umesto da se previše fokusirate na sadržaj rasprave ili pretpostavke o tome šta druga osoba "zaista misli", razmotrite uzrok rasprave. Da li je u pitanju nesporazum, ili možda ličnost učesnika, pristrasnost ili neki skriveni motiv?

Veoma nam je stalo do toga da li osoba zaista veruje u ono što govori. Istraživanja pokazuju da često ne volimo kada neko igra "đavoljeg advokata" van određenih konteksta. Ipak, ne možemo sa sigurnošću znati tuđe namere, pa je bolje izbegavati pretpostavke najgoreg o osobi s kojom se raspravljamo, kako ne bismo nepravedno reagovali prema njoj.

2. Budite otvorenog uma
Ponekad ono što osoba kaže može zvučati loše. Kada se to desi, razmotrite dve stvari: Prvo, reči često imaju više značenja i prva interpretacija nije uvek tačna u trenutku burnih emocija. Drugo, ako i dalje zvuči negativno, pitajte osobu da objasni detaljnije. To može pomoći u smirivanju situacije, jer osećaj da su pažljivo saslušani često razrešava napetosti.

3. Ostanite na pravom putu
Vodite računa o tome šta govorite i kako ćete delovati na sagovornika. Pauziranje da biste razgovarali o samoj raspravi može biti korisno ako pomaže da se fokus zadrži na određenom pitanju, ali može delovati kao kritika načina na koji druga osoba vodi raspravu. Ako odlučite da to uradite, razmislite o blagom tonu ili izvinjenju kako biste sprečili pogoršanje situacije.

Delimo li iste vrednosti?

Ljudi se ne raspravljaju samo zbog same rasprave. Jedan od glavnih razloga za uključivanje u raspravu je postavljanje sopstvenog položaja u odnosu na druge – da li smo na istoj strani i delimo li iste vrednosti?

Rasprave su često povezane s identitetom, a najteže rasprave izazivaju snažne emocije. Svesni smo da bi nas mogli osuđivati zbog naših mišljenja, kao i da bi drugi mogli misliti da ćemo ih i mi osuditi zauzvrat.

Takvo međusobno osuđivanje lako može eskalirati, ne samo tokom neslaganja već i u samom odnosu, dovodeći do svađe ili čak gubitka prijateljstva. Ljudi koji to žele izbeći često misle da je rešenje u stavljanju osećanja po strani i fokusiranju na činjenice.

Međutim, potiskivanje emocionalne reakcije može delovati kao poricanje posvećenosti važnoj stvari. Prepoznavanje da neko oseća tako nešto je ključan korak u određivanju šta se može promeniti u njihovom mišljenju, a šta je možda bolje ostaviti po strani – barem za sada.

 

[Edmund]

Dobra tema

Sa nekima se teško može raspravljati usled mnogih faktora

 

[Banovic_Strahinja]

Dobra tema

Sa nekima se teško može raspravljati usled mnogih faktora

Definitivno, no to je uglavnom na njihovu stetu- i bilo bi dobro da procitaju dobro tekst i da nauce kako da stvari ne izmaknu kontroli ili cak da nauce da kontrolisu situaciju- smireniji i racionalniji ucesnik rasprave ima veliku prednost- i uglavnom izadje kao pobednik.
Kad neko pocne drecati i galamii- uglavnom ga niko vise ne slusa.

 

[Џорџи]

To je najgore folirantsko glumatanje i verbalno nadjebavanje al na nivou, sa fazon gospodine ne lupetajte.

 

[Edmund]

Definitivno, no to je uglavnom na njihovu stetu- i bilo bi dobro da procitaju dobro tekst i da nauce kako da stvari ne izmaknu kontroli ili cak da nauce da kontrolisu situaciju- smireniji i racionalniji ucesnik rasprave ima veliku prednost- i uglavnom izadje kao pobednik.

Ili izađe izmožden iz prostora koji je delio sa dotičnim sagovornikom

Kad neko pocne drecati i galamii- uglavnom ga niko vise ne slusa.

Da ali neki imaju određene vrste ličnosti pa nekako primoravaju druge da ih slušaju

Takvima slabo pomaže tekst iz uputstva

 

[Banovic_Strahinja]

Ili izađe izmožden iz prostora koji je delio sa dotičnim sagovornikom

To ne znaci da je rasprava izgubljena- tu je onaj stari izraz: “Pametniji popusta”- jer je obicnonprisutnim jasno kad neko ne zeli da se raspravlja s budalom (jer je gubljenje vremena) i obicno je jasno svima ko je budala (ili ce eventualno postati jasno).

 

[Edmund]

To ne znaci da je rasprava izgubljena- tu je onaj stari izraz: “Pametniji popusta”- jer je obicnonprisutnim jasno kad neko ne zeli da se raspravlja s budalom (jer je gubljenje vremena) i obicno je jasno svima ko je budala (ili ce eventualno postati jasno).

Jasno
Pročitao sam tekst
Dobar je
Ali neki ljudi prosto nisu za "razgovor"
Treba proceniti gde se treba malo više opustiti i praviti blesav i neka prođe taj "susret"
Retkost je pravi dijalog sa neistomišljenicima

 

[The_Night_Hawk]

Да би човек могао да се расправља са неким потребно је да
А) оба саговорника имају културу дијалога,
иначе џаба сав труд и аргументи једне стране
Б) емоције би требало да буду искључене,
јер њима није место кад се користе аргументи као доказ тврдње
В) оба саговоника треба да буду стабилне личности, и добро расположени у том тренутку
а то је НАЈТЕЖЕ да се поклопи, јер и најстабилнији човек је некада љут или нервозан...
Ово је само почетак...врх леденог брега...
сад би био ред да неко ко има још нешто да дода, јер ја, за сада, немам.

 

[Džudi S]

Да би човек могао да се расправља са неким потребно је да
А) оба саговорника имају културу дијалога,
иначе џаба сав труд и аргументи једне стране
Б) емоције би требало да буду искључене,
јер њима није место кад се користе аргументи као доказ тврдње
В) оба саговоника треба да буду стабилне личности, и добро расположени у том тренутку
а то је НАЈТЕЖЕ да се поклопи, јер и најстабилнији човек је некада љут или нервозан...
Ово је само почетак...врх леденог брега...
сад би био ред да неко ко има још нешто да дода, јер ја, за сада, немам.

Sve ovo šta si nabrojao, pod A, B, V, ne može da se primeni u praksi, tačnije u stvarnosti, kada uživo ulazimo u raspravu sa nekim i ne može da se primeni ni u virtualnoj stvarnosti.

Nismo svi isti. U raspravi su uključene i emocije, a što se stabilnosti tiče, sam si dao odgovor. Niko od nas nije stalno stabilan ili nestabilan.

****

Kada ulazimo sa nekim u dijalog koji se vodi o važnim životnim stvarima ili manje važnim, ne pomaže mnogo ni aserativna komunikacija.

"

“Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih“ – Lange & Jakubowski, 1976

Asertivna osoba zauzima životnu poziciju Ja vredim, ti vrediš ili se vodi stavom Ja sam OK, ti si OK. To znači da će ona poštovati stavove, mišljenje i potrebe drugog, čak i kada se ne slaže sa njima.
Asertivna osoba ne želi da pokaže svoju dominantnost, već teži da uspostavi kvalitetne odnose sa svojim sagovornicima uprkos međusobnim razlikama – ovakva komunikacija se naziva asertivna komunikacija. "

Izvor: https://atria.rs/umetnost-dijaloga-asertivna-komunikacija/


Naš sagovornik ili sagovornici, ukoliko je više ljudi uključeno u dijalog, ovaj način komunikacije mogu da dožive kao napad na sebe.

Te osobe ne mogu da shvate da osoba koja je aserativna ne želi dominaciju u razgovoru. Tako dolazi do sukoba koji prerasta u svađu.

Tokom dijaloga neki ljudi ne mogu da isključe emocije.

 

[The_Night_Hawk]

Sve ovo šta si nabrojao, pod A, B, V, ne može da se primeni u praksi, tačnije u stvarnosti, kada uživo ulazimo u raspravu sa nekim i ne može da se primeni ni u virtualnoj stvarnosti.

Nismo svi isti. U raspravi su uključene i emocije, a što se stabilnosti tiče, sam si dao odgovor. Niko od nas nije stalno stabilan ili nestabilan.

****

Kada ulazimo sa nekim u dijalog koji se vodi o važnim životnim stvarima ili manje važnim, ne pomaže mnogo ni aserativna komunikacija.

"

Asertivna osoba zauzima životnu poziciju Ja vredim, ti vrediš ili se vodi stavom Ja sam OK, ti si OK. To znači da će ona poštovati stavove, mišljenje i potrebe drugog, čak i kada se ne slaže sa njima.
Asertivna osoba ne želi da pokaže svoju dominantnost, već teži da uspostavi kvalitetne odnose sa svojim sagovornicima uprkos međusobnim razlikama – ovakva komunikacija se naziva asertivna komunikacija. "

Izvor: https://atria.rs/umetnost-dijaloga-asertivna-komunikacija/


Naš sagovornik ili sagovornici, ukoliko je više ljudi uključeno u dijalog, ovaj način komunikacije mogu da dožive kao napad na sebe.

Te osobe ne mogu da shvate da osoba koja je aserativna ne želi dominaciju u razgovoru. Tako dolazi do sukoba koji prerasta u svađu.

Tokom dijaloga neki ljudi ne mogu da isključe emocije.

Ја знам да не може да се примени.
Али то ме не тангира уопште.
Асертивност се може научити ко је вољан.
Ја немам воље да некога учим - ако има ту особину, прилагодим се лако...
а увек сам за смиривање тензија и укидање страсти, јер то не води нигде.
Али...ко то уме, свака му част...ко не уме, не замерам...
само се окренем и одем.

 

[UltraBasic]

Nažalost, nisu svi ljudi prirodno dobri u dijalektici, niti svi jednako radimo na usavršavanju iste.
Kao neko ko insistira da ima sluha za druge više nego da glagolja, mestimično sam naišla na ljude koji su mi to na svaki način obesmišljavali. Koliko god se postavljala kao neko ko želi da razume i to iskreno želela, u tim retkim ljudima sam svejedno izazivala histeriju i bezumlje na sve višem stupnju do momenta kad sam prosto "digla ruke" i bilo me je više briga za ikakav dijalog sa njima.
Tačnije, platila bih da sa njima više nisam ni u kakvom kontaktu, a srećom, može to i besplatno, mada samo uslovno rečeno, obzirom da se "trpimo" iz vrlo malo razloga-ili nam je neko rod i pomoz' Bog, ili sa njima radimo na nekom zajedničkom cilju.
Ne može mi se to objasniti kao: "Nisu vam se poklopile energije/temperamenti/horoskopi/name it.", ili "Jednostavno, on/a je takav/a."
Ima nešto elementarno za većinu, a za mali broj je ipak nemoguće.
Rasprava može biti sa dobrim ishodom ako su sve strane ipak usmerene na to, a ne samo na pobedu po svaku cenu. To što se povučemo, ne znači da smo izgubili, već za nas rasprava nije rat preko miloga do nedraga.
Sa malo, ali ipak za mene značajno ljudi sam za svoj životni vek kao sledeći kadar rasprave unapred videla fizičke nasrtaje i obračune, i tu... žao mi je, tu lepo sa sobom dogovorim da je vreme odlepršati sa vihorom i glavom bez obzira.

 

[UltraBasic]

Ako nekog zanima gde je najtoksičniji momenat u razgovoru-a svaki razgovor je rasprava svoje vrste,
obratite pažnju na situacije gde vas neko tobože kroz igru i šalu testira, kao: "Inteligentni ste dovoljno, pa sami pogodite u kom grmu čuči zec."
Čuvajte se visoko-manipulativnih taktika.
Vi ne znate šta sve obitava u ljudima sa kojim komunicirate krajnje bezazleno i svrsishodno, a niste ni dužni to da znate, ali morate biti spremni i na to da tamo preko puta nisu sve daske kako treba posložene.

 

[Banovic_Strahinja]

Prenosim svoj komentar s druge teme:

Percepcija je proces kojim nas mozak prima preko cula (vida, sluha itd) i obradju iste, najisnovniji dozivljaj sveta oko nas.

Referentni okvir/obrazac su nasa uverenja, vrednosti, pravila koja smo naucili ili stekli iskustvom- a koja koristimo da bi smo razumeli svet- tj da bi smo procenili sta je visoko ili nisko ili dobro ili lose- treba nam nesto na osnovu cega procenjujemo- a upravo to je referentni okvir/obrazac.

Perspektiva je nasa jedinstvena tacka gledanja na svet koja je oblikovana s prethodna dva, dakle moja jednostavna formula je:
Percepcija+Referentni obrazac= Perspektiva

———————

Poenta ovde je da uvek sa svakim sagovornikom treba obratiti na njegov referentni obrazac/okvir- njegova verovanja i ubedjenja, moralne vrednosti itd..
To je obrazac na osnovu ta osoba posmatra inprocenjuje svet- i kad to znate onda mozete proceniti kako gleda i na vas i druge, kako se postaviti, da li ima smisla razgovarati s njim itd…itd…
Uvek treba dobro saslusati ili procitati sta je osoba iznela- no vecina ljudi to ne radi vec samo ceka kao zapeta puska da opali svoje- i to je osnovna i najcesca greska.

 

[Zelena milja]

Mogu da saslušam tuđe mišljenje. Različiti smo.
Mogu i da razgovaram sa neistomišljenikom, ukoliko ne osetim njegovu potrebu da me ubeđuje u nešto šta mi je besmisleno.

Pustim da iznese svoje. Ako prećutim, ne znači da se slažem.
Ono šta ne tolerišem je zapenjenost i histerija sagovornika ukoliko nije po njegovom. Uz obaveznu vulgarnost. Tu prekidam svaki razgovor.