Ne, nije isto, jer narodni jezik, iako nema književnost nije siromašan, kako ti pokušavaš da ga predstaviš.
Знаш ли ти колико је Вуков рјечник имао речи у првом издању? Свега око 26000, од чега 10% турцизама.
У то време су речници других језика имали и по 5 пита више речи.
Толико о богатству народног језика..
Ti nikad nisi čuo za usmenu književnost? Narodno predanje i umotvorine koje se prenose sa kolena na koleno?
А ти ниси чуо да се усмена предања и умотворине деформишу и мењају тим преношењем с колена на колено, јер свако колено умеће понешто своје и мења оригнални приказ.
Ниси као дете гледао емисију Бранка Коцкице са оним чувеним "пуж је био опран"?
Ne, nije pravilo. Pravilo je da jezici koji se ne menjaju okoštaju i odumru. Obogaćivanje rečnika nije kvarenje jezika.
Правило је да свака промена може бити набоље или нагоре. Узимати језик простог народа, и то после, тј. за време вековног мрака и стране окупације, то може бити само огромна промена нагоре..
Koji smo to pravopis imali pre Vuka Karadžića i odakle ti ideja da danas imamo zvanično dva pravopisa?!
Upravo je problem sa književnim srpskim jezikom pre Vuka i bio nepostojanje pravopisa, pa ga je svako pisao kako je hteo, a u skladu sa recenzijom ili redakcijom koja mu je bila najdraža, a često se dešavalo da se u istom tekstu nađu izrazi iz jedne redakcije pisani drugim redakcijom.
Ти изгледа ниси чуо за гражданску ћирилицу Захарија Орфелина. Наравно да у оним условима није било чврстог стандарда у смислу какав постоји данас, није га било ни дуго пошто је прихваћена Вукова реформа, али информиши се мало, нпр. погледај буквар из 1836. или оригинал "Горског Вијенца" на овом сајту:
http://www.njegos.org/bukvar/index.htm
http://www.njegos.org/gvijenac/index.htm
И да не заборавим, имамо два званична језичка и правописна стандарда, екавски и ијекавски. Јат у старом правопису је обједињавао правопис, а са укидањем јата дошло је до цепања на два правописна стандарда.
Narodno stvaralaštvo srpskoga naroda je veoma visoko cenjeno, tako da ovo što pišeš ne samo da nema osnova, nego je i u oštroj suprotnosti sa činjenicama.
Koliko mogu da primetim, ti negiraš bogato, značajno, obimno stvaralaštvo srpskoga naroda, kroz čitave vekove. Stvaralaštvo koje je stvorilo takve književne dragulje da nam čitav svet zavidi.
Pri tome prednost daješ onoj verziji srpskoslovenskog koja je zapravo strani jezik, kojim niko sem državnika nije pisao, a pitanje je da li su ga i oni govorili.
Uporno negiraš postojanje diglosije, navodeći kao primer srpskog jezika spise koji nisu napisan srpskim jezikom.
Јесте, толико су нам напунили главе народним стваралаштвом да нам је Вук Бранковић, који се борио против Турака више од деценију после боја на Косову постао синоним за издајника, а Марко Краљевић, турски вазал који је погинуо у бици на Ровинама борећи се на турској страни нам је симбол националног подвига.
О каквом ти стваралаштву кроз векове причаш кад ниси у стању да прочиташ нешто што је написано пре свега 160 година, теби историја почиње од Вука Караџића који није имао никакво формално образовање, а био је финансиран из касе бечког двора, надређени му је био бечки државни цензор Јернеј Копитар.
Теби је језик без турцизама, са српским речима које су сачуване у другим сродним језицима (првенствено руском) страни језик, али зато ти је ерозија језика упливом германизама, турцизама и англицизама обогаћивање језика (?!?!?!)
При томе пишеш писмом туђим српском језику и српској традицији, ниси ни свестан своје несвести, не знаш где ти је дупе а где глава, не знаш где си шупаљ док не опипаш, а некоме би да солиш памет.