Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.508
Повеља која је више од 150 година старија из Немањићке Србије???![]()
Iz prve polovine XIII stoljeća je; bio sam je upravo i citirao.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Повеља која је више од 150 година старија из Немањићке Србије???![]()
Цар Душан је био један од најистакнутијих Немањића. Хоћеш да кажеш да си у стању да без проблема разумеш оригинал Душановог законика?
Што се тиче Деспота Стефана ниси у праву, ово што сам ти цитирао није језик цркве, већ језик који је деспот користио свакодневно...
svi mogu pogriješiti pa i njegoš,al sreća i bog pa ima nas da ga ispravimo.

Molim gospodu koji se izjasnjavaju kao Crnogorci da ne vredjaju pamet gradjana Srbije sa komenarima odusevljenja ovom vesti, jer se se svi vi kunete u Mila i velicate ga do nebesa, pa budite bar fer i ostanite dostojni do kraja.
Izvorno srpski jezik je jezik onih Srba koji su se doselili u 7.vijeku na Balkan i stvorili prvu srpsku državu. Istočnohercegovački dijalekat srpskog jezika je najizvorniji i najbliži tom jeziku kojim su govorili i srednjovjekovni Srbi.
Највише ми је жао то што Краљ Никола није успео да дође до престола Србије... Мислим да би са њим Србија данас била Велика Србија.
Netačno, to je u pitanju bio književni jezik; jezik kojim je govorio svakodnevno je bio bliži našem narodnome.
Па да би Србски био црногорски..црногорци морају да постоје..Ма него шта, још ћеш да нас убедиш да су Срби уствари Црногорци... Поготово ови успешни, као Карађорђе, Милош Обреновић итд. Да не заборавимо данашње руководиоце, директоре, судије и тужиоце по земљи Србији...
Пробуди се Србине, црногорски језик је већ постао службени језик у једној општини у Србији.Па да би Србски био црногорски..црногорци морају да постоје..
Али пошто не постоји црногорска нација а ни језик...Србски је Србски само различитог дијалекта..
А Вуковом накажењу Србског језика говоре многе студије...тако да ни дан данас немамо ЗВАНИЧНУ стандардизовану граматику Србског језика..а ни Азбуке...
1. И ја у свакодневном говору говорим другачије (лошије) него што пишем, нпр. кажем мо'ш, ви'ш, онда прилично псујем, свака друга реч ми је брате, мис'им, овај, еееее..... То не значи да је тај говор исправан, већ само да је простији и приземнији
2. Откуд ти знаш како је свакодневно говорио Деспот Стефан? Да ли су то писари бележили можда његове свакодневне необавезне разговоре?
Чак и да је тако, зар је добро то што је најприземнији говор постао књижевни, зар то није исто као кад би данас језик клошара и уличара (брате, сине, ово оно) са сиромашном лексиком и никаквом изражајношћу, кад би такав говор превладао и потиснуо више облике изражавања?Svakako da nije bio ispravan, 'ispravni' je postao tek kada je bio priznat za književni govor, u XIX stoljeću.
Međutim, narodni jezik ostaje bez djela književnosti stoljećima, sve do negdje najranije XVII stoljeća, ako izuzmemo ....
Чак и да је тако, зар је добро то што је најприземнији говор постао књижевни, зар то није исто као кад би данас језик клошара и уличара (брате, сине, ово оно) са сиромашном лексиком и никаквом изражајношћу, кад би такав говор превладао и потиснуо више облике изражавања?
1. Ако је тај језик остао без књижевних дела, без записа, како уопште знамо о њему било шта?
2. Зар није правило да се језик који нема писану подлогу много брже мења од језика који се и записује, а не само говори? Зар гомила турцизама у народном говору не говори управо о томе колико је тај језик подложан кварењу?
Значи нису имали елиту. Одлично, онда и заслужујемо све што нам се дешава...Uvek iste gluposti da se cuju u vezi vukovog seljackog jezik.
Srbi su tada bili seljacki narod.
Значи нису имали елиту. Одлично, онда и заслужујемо све што нам се дешава...
Чак и да је тако, зар је добро то што је најприземнији говор постао књижевни, зар то није исто као кад би данас језик клошара и уличара (брате, сине, ово оно) са сиромашном лексиком и никаквом изражајношћу, кад би такав говор превладао и потиснуо више облике изражавања?
1. Ако је тај језик остао без књижевних дела, без записа, како уопште знамо о њему било шта?
2. Зар није правило да се језик који нема писану подлогу много брже мења од језика који се и записује, а не само говори? Зар гомила турцизама у народном говору не говори управо о томе колико је тај језик подложан кварењу?
Uvek iste gluposti da se cuju u vezi vukovog seljackog jezik.
Srbi su tada bili seljacki narod.

Imali smo elitu. Ili za tebe nije bogat seljak ko sto je bio Karadjordje ili Obrenovic elita.
I dok je ta elita Srbiju vodila bilo je okej. Onda su dosli intelektualci za njihovim jugoslovenskim idejama i slicnim glupostima.
Ali i ona je koristila narodni jezik kod kuce, a ne neki russostaroslovenski hybrid za srpskim elimentima.
Pisani jezik je bio taj hybrid koji nema neke velike veze za Srbima.
Зар је већина мерило квалитета?Da li klošari i uličari sačinjavaju ogromnu većinu naroda (čitaj: preko četiri petine)?
Uzgred, jezik klošara i uličara ne predstavlja nikakvi očuvani jezik, već moderni upravo iskvareni građanski jezik.
Samokontradiktorno ti je pitanje...
Ostao je ogromni korpus dipomatičke građe; tih diplomatskih zapisa imamo sačuvanih u nebrojeno više primjeraka od djela književnosti, od narativnih istorijskih izvora.
Прочитај Лучу микрокозму да видиш како је писала српска елита... Иначе, Милош Велики је донео указ о забрани печаћења књига правописом 'ромог Вука...
Znaš li koja je bila druga reforma srpsko-slovenskog jezika? Odvila se u XV stoljeću i njen najpoznatiji predstavnik je bio Konstantin Filozof. U to vrijeme Bugari, bez države već duže vrijeme, okupirani od strana Turaka Osmanlija, pronalazili su izbjeglištvo u Srbiji i na dvoru. Tako je došlo do bugarizacije srpskog književnog jezika i njegovog značajnog udaljavanja od narodnog jezika, te približavanja bugarskome. To je upravo taj jezik koji si ti postavio, citirajući Despota Stefana.
Zar nije logički iskorak, prilikom standardizacije jezika, njegovo približavanje većinskome stanovništvu, a pogotovo uklanjanju takvih umjetničkih dodataka, kao što je bila bugarizacija (pri tom, nemam ama baš ništa protiv Bugara i drago mi je što Srbi i Bugari imaju tako jedan period 15. vijeka u kojem se smatraju sveslovenski gotovo jednim jedinstvenim narodom).