Opsesija je opasna...izuzetno...ako ti nije dao razlog da ga volish -a nije- a ti to ipak cinish-a dao ti je razloga vishe da to ne cinish...evo sta ti se deshava: To sto osecash i mislish da je ljubav -NIJE.
To se zove opsesija,manifestuje se mnogo intenzivnije nego ljubav,tvrdokornija je i potpuno destruktivna. Uglavnom predmet obozavanja nema nikakve realne veze sa nashom predstavom o njoj,
Ako se budish ujutru i prvo sto pomislish je njegovo ime, ako non-stop mislish na njega,ako mislish da ga zelish bez obzira na sve i to je sve toliko preterano da cak mislish da bi lakse podnela gubitak neke osobe koju zaista volish -znaj da si teshko opsesivna. I da to nije dobro za tebe.
Opsesija je zatvor u koji se samovoljno zatvaramo,patimo i "volimo" i sve to zbog osobe koja ne postoji,koju smo izmislili i KOJA SE OPIRE DA BUDE TO STO SMO MI SMISLILI DA ONA JESTE.Izuzetno snazna osecanja koja se pri tom javljaju su zapravo lazna-kao lazna trudnoca-svi simptomi su tu ali je stanje patogeno.
Inat i sujetno odbijanje da prihvatimo realnost - da nas neko nije hteo- ili bezanje od situacija gde je sve to istinito su neki od uzroka zbog kojih ljudi sebe dovode u to idiotsko stanje. Nekima ceo zivot prodje u "ceznji" za tamo nekom-ili nekim koji je na kraju ipak samo plod njihove maste.
Takva "ljubav" je stravicno uvredljiva za osobu koja je izabrana da bude PREDMET opsesije. Opsesivac uopste ne zeli da zaista upozna osobu koji navodno voli, ne zeli nista da joj pruzi, samo da uzima iluziju koja se uklapa u njegov lik. Takva osoba ne cuje svoju "ljubav",ne vidi je kao osobu od krvi i mesa sa zeljama, osecanjima i manama.
Ovakvo ponasanje je cesce kod mladih osoba, ali je nazalost otporno na iskustvo i godine tako da oni koji nisu hteli da shvate ostaju da pate dozivotno-bez ikakve potrebe....
) pa cu da citiram mudrog coveka sa druge teme:
))))))))
