Kako je u SFRJ u praksi ostvarivano ustavno načelo ravnopravnosti ćirilice i latinice

[ccaterpillar]

Istorijski osvrt iz budućnosti.Treba da se odmoriš !

У праву си, имао сам тежак дан..

 

[Kor]

Genije,ovo je forum Istorija.!

izgleda da si se malo uzivio u ulogu AV, a po toj raspodeli mene zapada uloga nj.v. Ace. Plati struju, frajeru!!!

Problem je da ta istorija biva donekle negirana sadasnjuscu. Po ideji, ako je u SFRJ cirilica bila diskriminisana, ona bi se u nezavisnoj Srbiji trebala koristiti do maksimuma, a znamo da nije tako.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako je u SFRJ u praksi ostvarivano ustavno načelo ravnopravnosti ćirilice i latinice missim po republikama ?

Razlikuje se od republike do republike...u Bosni i Hercegovini prilično dosljedno. U Hrvatskoj je do izvjesne mjere, ćirilica se nije toliko nužno morala učiti po školama kao o istočnim republikama ali su natpisim u gotovo svim srpskim mjesima imali ćirilične table itd. (što nije bio slučaj ni u dijelovima Bosne).

U Crnoj Gori je zavisilo od vremena. Ćirilica je imala apsolutno predominaciju, suštinski gotovo i veću nego po nekim aspektima u Srbiji, dok nije na vlast došao Veljko Milatović. Od njega je sprovođena djelomična "latinizacija" crnogorske javne kulture (medija) ali samo do izvjesne mjere.

 

[Sanovnik]

Razlikuje se od republike do republike...u Bosni i Hercegovini prilično dosljedno. U Hrvatskoj je do izvjesne mjere, ćirilica se nije toliko nužno morala učiti po školama kao o istočnim republikama ali su natpisim u gotovo svim srpskim mjesima imali ćirilične table itd. (što nije bio slučaj ni u dijelovima Bosne).

U Crnoj Gori je zavisilo od vremena. Ćirilica je imala apsolutno predominaciju, suštinski gotovo i veću nego po nekim aspektima u Srbiji, dok nije na vlast došao Veljko Milatović. Od njega je sprovođena djelomična "latinizacija" crnogorske javne kulture (medija) ali samo do izvjesne mjere.

Их, сад. У Херцеговини у српским селима, писала се ћирилица. па то знамо и није много ни важно. Овде се ипак све односи на стаање које је владало измеу Србије и хрватске. Ни о чему другом. Нама је јасно у потпуности да у Словенији нико никад није писао Ћирлицу. Ал је и то не битно. Ради се о споразуму и договру, које усташе, то јест хрвати нису поштовали, то јест који су прекршили. Било је сукоба ту и око језика. Крлежа је покренуо ону расправу око језика, па је добио одгов ор из Беогада. Само што су сви који су у том одговору из Бегорада, учествовали, нетом су посо изгубили и били страобално шиканирани истог часа, па на даље. Писао је, чини ми се Момо Капор.
Чини ми се да је твој одговор тако конципиран, да буде привидно реалан а да ти будеш непристрасан. тешко је бити непрстрасан у таквим стварима. Чак и кад је човек тако врхунски обазован попут тебе.

 

[Gruban]

izgleda da si se malo uzivio u ulogu AV, a po toj raspodeli mene zapada uloga nj.v. Ace. Plati struju, frajeru!!!

Problem je da ta istorija biva donekle negirana sadasnjuscu. Po ideji, ako je u SFRJ cirilica bila diskriminisana, ona bi se u nezavisnoj Srbiji trebala koristiti do maksimuma, a znamo da nije tako.

Bolje bi bilo da sam napisao govedo,šalim se kolega,vidite,ne moze istorija da bude negirana sadašnjošću.To je jedna besmislena tvrdnja.Ja uostalom nikad ni nigde nisam napisao da je u SFRJ ćirilica bila diskriminisana.Takva tvrdnja bi bila neosnovana kad se uzme u obzir da je na primer u SR Makedoniji,to pismo bilo i jedno u javnoj upotrebi s izuzetkom onog dela gde se koristio jezik albanske i turske manjine ili u tzv. uzoj Srbji gde je čirilica u javnoj upotrebni bila u nekim sferama praktično jedino pismo u nekim je bila dominantna a u nekim kao što su univerzitetski udzbenici bila ravnopravna sa latinicom.I danas je ćirilično pismo u Srbiji izrazito dominantno praktično jedino u javnoj upotrebi.Ćirilica u vreme postojanja SFRJ bila je diskriminisana u onim delovima SFRJ koji su do 1918 godine pripadali Austrougarskoj monarhiji uključujući i SAP Vojvodinu.U tim delovima SFRJ ćirilično pismo nije bilo u javnoj upotrebi ili je upotreba tog pisma što je slučaj u Vojvodini postojala u meri koja bi se mogla da izrazi u promilima.

 

[Gruban]

Razlikuje se od republike do republike...u Bosni i Hercegovini prilično dosljedno. U Hrvatskoj je do izvjesne mjere, ćirilica se nije toliko nužno morala učiti po školama kao o istočnim republikama ali su natpisim u gotovo svim srpskim mjesima imali ćirilične table itd. (što nije bio slučaj ni u dijelovima Bosne).

U Crnoj Gori je zavisilo od vremena. Ćirilica je imala apsolutno predominaciju, suštinski gotovo i veću nego po nekim aspektima u Srbiji, dok nije na vlast došao Veljko Milatović. Od njega je sprovođena djelomična "latinizacija" crnogorske javne kulture (medija) ali samo do izvjesne mjere.

Imam sasvim druge podatke na osnovu sopstevnih istrazivanja.Nigde ali nigde table sa čiriličnim natpisima imalo to mesto 1 % ili 100 % srpskog stanovništva ni u SR Hrvatskoj ni u SR BiH nisu postojele .U SR Hrvatskoj nisu postojale ni jedne ćirilične novine a u BiH dnevne novine Oslobođenje izlazile su jedan dan na ćirilici i jedan dan na latinici naizmenično i to je bilo sve.Jednostavno ćirilica nije bila u javnoj upotrebi u tim republikama ni u mestima gde su ziveli Srbi ma kakav većina bili .nigde.
Jedini natpisi na kojima je mogla da se vidi ćirilica bili su na zeleznici a oni su bili postavljeni visoko i to je bio nekakav savezni propis a moguće i da je jedan deo ostao iz vremena kraljevine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Imam sasvim druge podatke na osnovu sopstevnih istrazivanja.Nigde ali nigde table sa čiriličnim natpisima imalo to mesto 1 % ili 100 % srpskog stanovništva ni u SR Hrvatskoj ni u SR BiH nisu postojele .U SR Hrvatskoj nisu postojale ni jedne ćirilične novine a u BiH dnevne novine Oslobođenje izlazile su jedan dan na ćirilici i jedan dan na latinici naizmenično i to je bilo sve.Jednostavno ćirilica nije bila u javnoj upotrebi u tim republikama ni u mestima gde su ziveli Srbi ma kakav većina bili .nigde.

Kao što rekoh razlikovalo se od vremena do vremena. Od 1970-ih godina odvio se određeni "progon" ćirilice van Srbije i Makedonije (čak i u Crnoj Gori).

Mislim da postoje čak i pojedine izjave visokih zvaničnika KPJ koji su smatrali da cijela SFRJ treba preći na latinično pismo do kraja XX stoljeća.
Bio je list u Hrvatskoj štampan ćirilicom. Posljednji broj izašao je 1971. godine mislim.

 

[Gruban]

Kao što rekoh razlikovalo se od vremena do vremena. Od 1970-ih godina odvio se određeni "progon" ćirilice van Srbije i Makedonije (čak i u Crnoj Gori).

Mislim da postoje čak i pojedine izjave visokih zvaničnika KPJ koji su smatrali da cijela SFRJ treba preći na latinično pismo do kraja XX stoljeća.
Bio je list u Hrvatskoj štampan ćirilicom. Posljednji broj izašao je 1971. godine mislim.

Nisam primetio da si tako nešto napisao.Izvinjavam se ako sam pogrešio a ne bih pridao značaj nekakvim izjavama visokih funkcionera KPJ o tome da cela SFRJ treba da predje na latinicu.Materija jezika i pisma u javnoj upotrebi bila u nadleznosti republika i pokrajiana pa se tim pitanjem na nivou sfrj niko nije ni bavio a nije ni mogao.Da postojale su ćirilične novine koje su vlasti SR Hrvatske zabranile 1971 godine.

 

[Urvan Hroboatos]

Nisam primetio da si tako nešto napisao.Izvinjavam se ako sam pogrešio a ne bih pridao značaj nekakvim izjavama visokih funkcionera KPJ o tome da cela SFRJ treba da predje na latinicu.Materija jezika i pisma u javnoj upotrebi bila u nadleznosti republika i pokrajiana pa se tim pitanjem na nivou sfrj niko nije ni bavio a nije ni mogao.Da postojale su ćirilične novine koje su vlasti SR Hrvatske zabranile 1971 godine.

Bilo je ćiriličnih ploča, vidio sam ih u Vrginmostu, Kninu i, mislim, u Gračacu ili negdje drugdje u Lici.

No to treba gledati u kontekstu: jugoslavenska ideologija je od kraja 19. i početka 20. st. inzistirala da su hrvatski i srpski jedan jezik. Da ne idem u detalje, to društveno pitanje
se proteglo do kraja 20., pa ponegdje i u 21. st. Unitarci u jeziku, koje god nacije, htjeli su te jezike što više približiti i ujednačavati.
Politički, u Hrvatskoj jezik se zvao od 1868. do 1918. hrvatski, no hrvatsko-srpska koalicija je, zbog sloge, donijela uredbu kojom se jezik službeno-iako
ne mijenjajući ustav- najčešće zvao hrvatski ili srpski. Tako su bili imenovani udžbenici nakon 1904. U njima je bilo ćiriličnih tekstova, odprilike oko 20-30%.

Jugo-unitarci (Rešetar, Čerina, Skerlić, Smodlaka, ..) imali su razna stajališta, no oko čega su se slagali je to da Srbi trebaju uglavnom prijeći na latinicu
(oko ekavice i ijekavice nije bilo suglasnosti). U staroj Jugoslaviji je bilo svakako, no latinica je počela osvajati šire prostore dijelom zbog jugoideologije, a dijelom i zbog toga
što je nestalo Rusije kao pravoslavne zemlje, nego se pojavila prijetnja komunističkoga SSSR-a.

Nakon 2. svj. rata je bilo kolebanja, no zbog jačanja veza sa zapadom, dominacije popularne kulture na latinici (festival u San Remu, američki filmovi,..)
latinica je jače zakoračila i sve više osvajala teren, napose kad je engleski zavladao kao svjetski jezik. Ne treba zabaciti ni utjecaj radnika u Njemačkoj, Francuskoj i dr.
I kroz jugoslavensku ideologiju,a i širi utjecaj zapada, ćirilica je izgubila -ili gubila- status nacionalnoga simbola u srpskoj kulturi, pa se dosta ležerno počelo
služiti latinicom.

Svega toga ne bi bilo da nije bilo ideje o jednom jeziku. Da se ostalo na ideji o različitim jezicima, srpski bi bio praktički potpuno na ćirilici, kao
što je makedonski i slični jezici.

 

[LeoneMontana]

Da trebalo je. Danas ne bi mogli zakukati na tzv hrvatskoj ćirilici. A pošto su Srbi nekada imali jači momentum upijanja bliskih naroda u svoj korpus, ne bi bilo problema oko Srba koji su stvarali na latiničnom PISMU.

 

[Gruban]

Bilo je ćiriličnih ploča, vidio sam ih u Vrginmostu, Kninu i, mislim, u Gračacu ili negdje drugdje u Lici.

Mogao si da ih vidiš na krstovima ili na spomenicima na grobljima inače ih u javnoj upotrebi nije bilo sem na zeleznici koji su postavljeni vrlo visoko pa je to bio razlog da opstanu .Tvoja poruka s izuzetkom citirane rečenice nema veze sa temom.

 

[Берекин]

Mogao si da ih vidiš na krstovima ili na spomenicima na grobljima inače ih u javnoj upotrebi nije bilo sem na zeleznici koji su postavljeni vrlo visoko pa je to bio razlog da opstanu .Tvoja poruka s izuzetkom citirane rečenice nema veze sa temom.

Да жељезница. Чини ми се да су биле ћириличне саобраћајне табле на улазу-излазу из мјеста: Ђеврске, Кистање и Книн. Бенковац, Обровац, Шибеник, Задар... ни у лудилу.

 

[Сребрена]

Željko Filipović:

Различит третман Новосадског договора у Србији и Хрватској

Још се сећам како је Новосадски договор на различите начине уведен у школе у Србији и Хрватској. У први разред основне школе пошао сам 1.9.1953. године и учио сам ћирилицу. Прваци у Хрватској су учили латиницу. У децембру 1954. г. обзнањен је Новосадски договор. Дакле, већ је било касно да се уведе у школе у текућој школској 1954/55. години, у којој су опет прваци у Србији учили ћирилицу, а у Хрватској латиницу. Наредне школске године 1955/56. ја сам био у трећем разреду основне школе и учио сам латиницу као друго писмо, али и сви разреди од другог до осмог, ко се у коме затекао, су такође учили латиницу као друго писмо, да нека генерација не би остала „полуписмена“. У Хрватској су трећенци учили ћирилицу као друго писмо, и сваке наредне године у Хрватској ћирилица се учила у трећем разреду. Наредне школске године 1956/57, као и сваке следеће до данас, у Србији су латиницу учили другенци, а у Хрватској ћирилицу – трећенци! Да прво дете добро укорени шта је његово, а шта – туђе. Срби су деци говорили: „Ћирилица и латиница су наша два ока. Све је то наше, заједничко“. Хрвати су деци говорили: „Ово је наше, а оно – њихово!“

Већ из тога што се у Србији друго писмо учило у другом разреду а у Хрватској у трећем, види се да су изумитељи Новосадског договора са њиме желели да постигну различите циљеве у једној и другој републици. У Србији је требало да деца што пре науче латиницу, а у Хрватској учење ћирилице уопште није схватано озбиљно, ни код учитељâ, ни код ученикâ, и било је само представа за јавност. Хрвати су распад Југославије једва дочекали да избаце ћирилицу из школског програма, а Срби и данас уче латиницу као друго писмо јер су одрасли на подвали да је то „српска латиница“ коју је „уредио Вук“, и због „равноправности писама и богатства двоазбучја“! Подвала је спроведена тако што је Белићев истинити став „Ми Југословени имамо два писма“ жонглерски преокренут у подвалу „ми Срби имамо два писма“! Хрвати нису никад пристали на „два писма“ и нису их занимали „равноправност писама и богатство двоазбучја“, па ни Новосадски договор!

Америчка војна помоћ као изговор за искорењивање ћирилице

Једна од првих одлука нове комунистичке власти у Југославији 1945. г. била је протеривање српске ћирилице са 30 слова из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије и њено замењивање "неутралном" латинском абецедом са само 26 знакова. Када је 1948. г. дошло до раскида Тита и Стаљина, Американци су у оквиру разноврсне помоћи Југославији, па и војне помоћи, послали и аутоматизовану опрему за кабинете за обуку радио-телеграфиста у југословенској војсци. Аутомат је имао котур папирне траке (попут магнетофона) на којој су изломљеном црном линијом биле означене звучне тачке и повлаке и „ћутање“ између њих. Старешина који је руководио наставом је одређивао брзину предаје Морзеових знакова у складу са степеном обучености војника у јединицама везе и питомаца у Школском центру везе. Та америчка аутоматизована опрема је режиму добродошла као „кец на десет“ да му послужи као изговор што је избацио српску Морзеову азбуку: „Америчка техника не познаје „Ж“, „Ш“, „Ч“, „Ћ“, „Џ“, „Ђ“, „Љ“, „Њ“!

http://чуварићирилице.срб/свитак_38.Срб

 

[Gruban]

Željko Filipović:

Различит третман Новосадског договора у Србији и Хрватској

Још се сећам како је Новосадски договор на различите начине уведен у школе у Србији и Хрватској. У први разред основне школе пошао сам 1.9.1953. године и учио сам ћирилицу. Прваци у Хрватској су учили латиницу. У децембру 1954. г. обзнањен је Новосадски договор. Дакле, већ је било касно да се уведе у школе у текућој школској 1954/55. години, у којој су опет прваци у Србији учили ћирилицу, а у Хрватској латиницу. Наредне школске године 1955/56. ја сам био у трећем разреду основне школе и учио сам латиницу као друго писмо, али и сви разреди од другог до осмог, ко се у коме затекао, су такође учили латиницу као друго писмо, да нека генерација не би остала „полуписмена“. У Хрватској су трећенци учили ћирилицу као друго писмо, и сваке наредне године у Хрватској ћирилица се учила у трећем разреду. Наредне школске године 1956/57, као и сваке следеће до данас, у Србији су латиницу учили другенци, а у Хрватској ћирилицу – трећенци! Да прво дете добро укорени шта је његово, а шта – туђе. Срби су деци говорили: „Ћирилица и латиница су наша два ока. Све је то наше, заједничко“. Хрвати су деци говорили: „Ово је наше, а оно – њихово!“

Већ из тога што се у Србији друго писмо учило у другом разреду а у Хрватској у трећем, види се да су изумитељи Новосадског договора са њиме желели да постигну различите циљеве у једној и другој републици. У Србији је требало да деца што пре науче латиницу, а у Хрватској учење ћирилице уопште није схватано озбиљно, ни код учитељâ, ни код ученикâ, и било је само представа за јавност. Хрвати су распад Југославије једва дочекали да избаце ћирилицу из школског програма, а Срби и данас уче латиницу као друго писмо јер су одрасли на подвали да је то „српска латиница“ коју је „уредио Вук“, и због „равноправности писама и богатства двоазбучја“! Подвала је спроведена тако што је Белићев истинити став „Ми Југословени имамо два писма“ жонглерски преокренут у подвалу „ми Срби имамо два писма“! Хрвати нису никад пристали на „два писма“ и нису их занимали „равноправност писама и богатство двоазбучја“, па ни Новосадски договор!

Америчка војна помоћ као изговор за искорењивање ћирилице

Једна од првих одлука нове комунистичке власти у Југославији 1945. г. била је протеривање српске ћирилице са 30 слова из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије и њено замењивање "неутралном" латинском абецедом са само 26 знакова. Када је 1948. г. дошло до раскида Тита и Стаљина, Американци су у оквиру разноврсне помоћи Југославији, па и војне помоћи, послали и аутоматизовану опрему за кабинете за обуку радио-телеграфиста у југословенској војсци. Аутомат је имао котур папирне траке (попут магнетофона) на којој су изломљеном црном линијом биле означене звучне тачке и повлаке и „ћутање“ између њих. Старешина који је руководио наставом је одређивао брзину предаје Морзеових знакова у складу са степеном обучености војника у јединицама везе и питомаца у Школском центру везе. Та америчка аутоматизована опрема је режиму добродошла као „кец на десет“ да му послужи као изговор што је избацио српску Морзеову азбуку: „Америчка техника не познаје „Ж“, „Ш“, „Ч“, „Ћ“, „Џ“, „Ђ“, „Љ“, „Њ“!

http://чуварићирилице.срб/свитак_38.Срб

Pa sad, ne stoji tvrdnja da su vlasti DFJ-FNRJ- SFRJ odnosno KPJ-SKJ radile na iskorenjivanju ćirilice.Radile su na iskorenjivanju ćirilice u delu te tvorevine koji je do 1918 godine pripadao Austrougarskoj monarhiji.U istočnom ostatku ćirilica nije smetala KPJ .Verovatno je i Uzička ulica na Dedinju imala tablu samo sa ćiriličnim natpisom.

 

[ccaterpillar]

Pa sad, ne stoji tvrdnja da su vlasti DFJ-FNRJ- SFRJ odnosno KPJ-SKJ radile na iskorenjivanju ćirilice.Radile su na iskorenjivanju ćirilice u delu te tvorevine koji je do 1918 godine pripadao Austrougarskoj monarhiji.U istočnom ostatku ćirilica nije smetala KPJ .Verovatno je i Uzička ulica na Dedinju imala tablu samo sa ćiriličnim natpisom.

Нетачно, ТВ Београд је стартовала на латиници, регистарске возила ознаке које су биле на ћирилици, пребачене су чини ми се крајем 60-тих на латиницу, ћириличке писаће машине на читавом српскохрватском говорном подручју су замењене латиничким, па су ми рецимо подаци у личну карту уписивани латиницом итд..
Примера је безброј, и сви говоре о томе да се ишло ка латинизацији, а сваком разумном човеку је јасно да су два писма за један језик глупост.

 

[ccaterpillar]

Ево један добар чланак о ономе што сам рекао горе:

http://www.nspm.rs/komentar-dana/ka...-na-tv-beograd.html?alphabet=c#yvComment54965

 

[Gilko Bilboa]

BiH...

Srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik...

Jedne nedelje se pisala cirilica a druge latinica i tako u krug...

Sva sreca pa nisam ostao polupismen...

 

[ccaterpillar]

BiH...

Srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik...

Jedne nedelje se pisala cirilica a druge latinica i tako u krug...

Sva sreca pa nisam ostao polupismen...

У ком смислу полуписмен?

 

[Lamasu]

A u JNA? Čuo sam da je ekavica bila službena jedan period.

 

[Gruban]

Нетачно, ТВ Београд је стартовала на латиници, регистарске возила ознаке које су биле на ћирилици, пребачене су чини ми се крајем 60-тих на латиницу, ћириличке писаће машине на читавом српскохрватском говорном подручју су замењене латиничким, па су ми рецимо подаци у личну карту уписивани латиницом итд..
Примера је безброј, и сви говоре о томе да се ишло ка латинизацији, а сваком разумном човеку је јасно да су два писма за један језик глупост.

Tv Beograd ako je i startovala na latinici to je bilo zbog toga što se ta televizija kad je pokretnuta sa idejom da bude (drzavna)televizija cele sfrj.Mislim da se od toga brzo odustalo jer su druge republike a onda i pokrajine oformile svoje televizije što je bio vazan momenat u ubrzanju rasturanja tvorevine koja je ionako bila sklona padu.Čirilica na RTB bila je itekako prisutna.Moguće je da su neki sadrzaji -emisije koji su išli u program tzv.JRT najavljiviani latinicom kao i titlovi filomova što je i razumljivo jer je gledaocima u zapadnim delovima "sfrj" ćirilica bila praktično nepoznato pismo.Sličan razlog je verovatno bio i za prelazak na latinične registarske table.Srbi su se kad je reč o pismu,jednostavno prilagođavali "zajedničkom zivotu" sa narodima kojima je ćirilica bila nepoznata ili prema kojoj su imali odbojnost ali su i dalje nastavili da je koriste .Da su Tito i ostali "drugovi" iz vrha KPJ trazili od srpskog rukovodstva da se Srbija odrekne ćirlice ,to bi verovatno bilo prihvaćeno međutim Titu nije ni bilo stalo da Srbi pređu na latinicu.Više mu je odgovaralo da ćirilica ostane u tzv.uzoj Srbiji a da ista bude sasvim suzbijena zapadno od Drine i u Vojvodini.

 

[Lamasu]

Što je ovo?

 

[ccaterpillar]

Tv Beograd ako je i startovala na latinici to je bilo zbog toga što se ta televizija kad je pokretnuta sa idejom da bude (drzavna)televizija cele sfrj.Mislim da se od toga brzo odustalo jer su druge republike a onda i pokrajine oformile svoje televizije što je bio vazan momenat u ubrzanju rasturanja tvorevine koja je ionako bila sklona padu.Čirilica na RTB bila je itekako prisutna.Moguće je da su neki sadrzaji -emisije koji su išli u program tzv.JRT najavljiviani latinicom kao i titlovi filomova što je i razumljivo jer je gledaocima u zapadnim delovima "sfrj" ćirilica bila praktično nepoznato pismo.Sličan razlog je verovatno bio i za prelazak na latinične registarske table.Srbi su se kad je reč o pismu,jednostavno prilagođavali "zajedničkom zivotu" sa narodima kojima je ćirilica bila nepoznata ili prema kojoj su imali odbojnost ali su i dalje nastavili da je koriste .Da su Tito i ostali "drugovi" iz vrha KPJ trazili od srpskog rukovodstva da se Srbija odrekne ćirlice ,to bi verovatno bilo prihvaćeno međutim Titu nije ni bilo stalo da Srbi pređu na latinicu.Više mu je odgovaralo da ćirilica ostane u tzv.uzoj Srbiji a da ista bude sasvim suzbijena zapadno od Drine i u Vojvodini.

Целе СФРЈ? И онда је морала латиница, јер су у држави СФРЈ два писма била равноправна? Баш ти је логика, права југословенса.

Разумљиво је да су титлови били само латиницом јер је ћирилица у западним крајевима била непознато писмо???? И где је онда ту равноправност писама?

Срби су се прилагођавали заједничком животу, а ови други се нису баш трудили да раде то исто, и то је ваљда сасвим нормална ствар...

 

[Gruban]

Целе СФРЈ? И онда је морала латиница, јер су у држави СФРЈ два писма била равноправна? Баш ти је логика, права југословенса.

Разумљиво је да су титлови били само латиницом јер је ћирилица у западним крајевима била непознато писмо???? И где је онда ту равноправност писама?

Срби су се прилагођавали заједничком животу, а ови други се нису баш трудили да раде то исто, и то је ваљда сасвим нормална ствар...

Vidi @ccaterpillar,to načelo je bilo nesprovodljivo u realnosti.Pokušano je u vreme Kraljevine sa postavljenjem tabli sa oba pisma i to se završavalo sukobima Hrvata i zandarmerije i mrtvim glavama.Kad je reč o prilagođavanju,to je bilo prilagođavanje realnosti a realnost je takva da je deo nekakve zajedničke drzave izrazito nacionalistički ili šovinistički raspolozen a ćirilica bi ga dodatno iritirala dok je broj onih koje je latinica iritirala u Srbiji bio beznačajno mali pa je i razumljivo da su se odgovrni u RTB u takvoj situaciji opredelili za liniju manjeg otpora.
Ono što je meni mnogo zanimljivije od sporadičnog korišćenja latinice u javnoj upotrebi u tzv.uzoj Srbiji jeste činjenica da je oko 2 miliona Srba u SR Hrvatskoj i SR Bosni i Hercegovini ćak i u sredinama gde su bili izrazita većina bilo lišeno svog nacionalnog pisma što u velikoj meri praktično znači i lišenje prava na jezik i negiranje nacionalnog identiteta.Veoma slična situacija bila je i u SAP Vojvodini.

 

[ccaterpillar]

По чему се ситуација у Ужој Србији разликовала од ситуације на другим подручјима?

 

[Gruban]

По чему се ситуација у Ужој Србији разликовала од ситуације на другим подручјима?

Područje tzv.uze Srbije bilo je posle SR Slovenije etnički najhomogenije i logično je što latinica nije bila u javnoj upotrebi kao što je logični i što u Sloveniji nije ćirilica nije bila u javnoj upotrebi..Na teritoriji uze Srbije sem u Raškoj oblasti gde je bilo muslimana koji se nacija ali bez svog jezika i pisma pojavljuju 1971, nije bilo autohtonog stanovništva koje je pripadalo drugim "jugosloenskim narodima" pa nije bilo razloga da sem ćirilice i latinica bilo na nivou republike bilo na lokalnim nivoima uđe u javnu upotrebu.S druge strane u SAP Vojvodini koja je formalna bila "u sastavu" SR Srbije a suštinski to je bila federalna jedinica kao i druge republike,u javnoj upotrebi bila je latinica a ne ćirilica,u celoj SAP i tamo gde su manjine - Mađari i drugi bili u većini ali i tamo gde su Srbi bili u većini.SR Hrvatska i SR Bosna i Hercegovina bile su etnički slozene republike.U SR BiH do 1971 srpsko stanovništvo bilo je najbrojnije - relativna većina ali u javnoj upotrebi bila je latinica u celoj republici pa i tamo gde su Srbi bili izrazita većina.U SR Hrvatskoj,u delovima gde su Srbi bili većinsko stanovništvo takođe nije bilo ćirilice.u javnoj upotrebi.