Kako je u SFRJ u praksi ostvarivano ustavno načelo ravnopravnosti ćirilice i latinice

Нема то никакве везе с тим да ли има свих слова или нема. Уосталом, руски језик, као и други језици који се не пишу латиницом имају системе транслитерације на латиницу. Ако си некад био у Грчкој или Русији, или Бугарској, знао би да су нпр, тамо путокази и на латиници, а то је транслитерација са домицилног писма:

P1010520.jpg


То има везе са нормом језика, државни органи доносе норму језика, и наравно она може бити само у складу са традицијом, историјом и културним обрасцем народа. Сем код нас Срба наравно, јер смо ми све то погазили да бисмо живели у великој држави.

A i evo sad sam se malo bolje zagledao u te tvoje putokaze... Kaže Balchik na lijevo 17 (valjda kilometara), Balchik na desno 9??? Balchik lijevo, Balchik desno? Kružni tok ili???
 
Ja na ovim putokazima vidim engleski (cliffs, garden)...

То је сад мало дужа прича. Превођење се ради за језик. За појмове попут личних имена и већину топонима се не ради транскрипција, него тзв. транслитерација, пресловљавање слово за слово, или више њих.

Дакле, ако на путоказу имаш добро дошли у Москву, на енглеском ћеш имати welcome to Moscow. Ово welcome to, то је превод језика, Moscow је транскрипција, појам написан на енглеском према "слуху", онако како је Енглез и как осе од раније усталило.

За већину имена држава и главних градова имаш транскрипт, дакле на руском Россия,на енглеском Russia, на руском Москва, на енглеском Moscow, на покојном српскохрватском Југославија-Jugoslavija, на енглеском Yugoslavia, на српском Београд, на енглеском Belgrade.

Али неке тамо топониме у неким забитима, као и већину имена никад нико није ни изговарао на енглеском, те се за њих примењује транслитерација, тако нећеш преводити Добрич у Goodich или било шта слично, нити ћеш за Крагујевац гледати како се каже крагуј (то је иначе птица) на енглеском, већ имаш међународно верификовани систем транслитерације за нелатиничка писма за све језике.

Ако хоћеш да сазнаш више системима романизације, тј. транслитерацији на латиницу гуглај на тему bgn/pcgn

- - - - - - - - - -

A i evo sad sam se malo bolje zagledao u te tvoje putokaze... Kaže Balchik na lijevo 17 (valjda kilometara), Balchik na desno 9??? Balchik lijevo, Balchik desno? Kružni tok ili???

Видиш да је лево 17km, десно 9km, шта је ту чудно што може у исто место на два начина? Ако мислиш да сам нешто измислио, прогуглај сам на тему bulgarian road signs
 
То је сад мало дужа прича. Превођење се ради за језик. За појмове попут личних имена и већину топонима се не ради транскрипција, него тзв. транслитерација, пресловљавање слово за слово, или више њих.

Дакле, ако на путоказу имаш добро дошли у Москву, на енглеском ћеш имати welcome to Moscow. Ово welcome to, то је превод језика, Moscow је транскрипција, појам написан на енглеском према "слуху", онако како је Енглез и как осе од раније усталило.

За већину имена држава и главних градова имаш транскрипт, дакле на руском Россия,на енглеском Russia, на руском Москва, на енглеском Moscow, на покојном српскохрватском Југославија-Jugoslavija, на енглеском Yugoslavia, на српском Београд, на енглеском Belgrade.

Али неке тамо топониме у неким забитима, као и већину имена никад нико није ни изговарао на енглеском, те се за њих примењује транслитерација, тако нећеш преводити Добрич у Goodich или било шта слично, нити ћеш за Крагујевац гледати како се каже крагуј (то је иначе птица) на енглеском, већ имаш међународно верификовани систем транслитерације за нелатиничка писма за све језике.

Ако хоћеш да сазнаш више системима романизације, тј. транслитерацији на латиницу гуглај на тему bgn/pcgn

- - - - - - - - - -



Видиш да је лево 17km, десно 9km, шта је ту чудно што може у исто место на два начина? Ако мислиш да сам нешто измислио, прогуглај сам на тему bulgarian road signs

Da skratimo priču, putokazi su na engleskom jeziku.

Nisam rekao da lažeš i izmišljaš, nego mi je samo čudno što daju putokaz za isto mjesto u dva različita smjera. Kao prvo zbunjujuće. Nelogično. Zašto bi netko išao do nekog mjesta okolo 17km, kad može direktno 9km?
 
Da skratimo priču, putokazi su na engleskom jeziku.

Nisam rekao da lažeš i izmišljaš, nego mi je samo čudno što daju putokaz za isto mjesto u dva različita smjera. Kao prvo zbunjujuće. Nelogično. Zašto bi netko išao do nekog mjesta okolo 17km, kad može direktno 9km?

Прича није тако кратка, али си ти си склон упрошћавањима.
Од пре неколико деценија важи систем транслитерације који се заснива на правописним правилима енглеског језика.
Иначе, транслитерација бугарског Ж је Ј, што одступа од енглеског правописа. тако појам Жерави има транслитерацију Jeravi, презиме Жунев Junev итд.
 
Da skratimo priču, putokazi su na engleskom jeziku.

Nisam rekao da lažeš i izmišljaš, nego mi je samo čudno što daju putokaz za isto mjesto u dva različita smjera. Kao prvo zbunjujuće. Nelogično. Zašto bi netko išao do nekog mjesta okolo 17km, kad može direktno 9km?

1. Bolji asfalt.

2. Manja gužva.

3. Usput ima dobar burek. Masan.

Tvoje mišljenje trpi logičke defekte ne samo na polju srpskohrvatskih odnosa i istorije, nego i iz običnog života.
 
1. Bolji asfalt.

2. Manja gužva.

3. Usput ima dobar burek. Masan.

Tvoje mišljenje trpi logičke defekte ne samo na polju srpskohrvatskih odnosa i istorije, nego i iz običnog života.

Da je neki poduzetnik napravio bi kiosk na raskršću. To se u marketingu zove 4P. Product, place, promotion, price. Nije isto išao do Gornje Ploče sa A1 ili Starom karlovačkom. Istina Bog ima i Macola na A1...
 

Prilozi

  • 1458552366263.jpg
    1458552366263.jpg
    64,6 KB · Pregleda: 10
Француски и енглески су сасвим различити језици, па се опет записују истим скупом знакова.
И један и други се записују латиничним словима али се многа изговарају а и пишу различито већ у зависности од граматичких правила.

Претпостављам да је форумаш alfa_i_omega мислио да се слова у нашој ћирилици и латиници исто изговарају, док се многа наравно пишу различито, а има и истих попут самогласника А, Е, О или Т, М, Ј, К.
 
И један и други се записују латиничним словима али се многа изговарају а и пишу различито већ у зависности од граматичких правила.

Претпостављам да је форумаш alfa_i_omega мислио да се слова у нашој ћирилици и латиници исто изговарају, док се многа наравно пишу различито, а има и истих попут самогласника А, Е, О или Т, М, Ј, К.

Па није баш да се исто изгоаварају, Р се не изговара исто, Н такође, онда С, В... А већина слова су различита...
 
Ми или нечега имамо премало или превише.

У Аустроугарској су неки народи правили своје писмо (Чеси, Хрвати..) не желећи да користе германско. Питам се шта је требало Вуку К. да се укључи у то и да направи најприхватљивије писмо за Хрвате, иако су Срби у Војводини искључиво користили ћирилицу.

Лепо је знати и арапско и кинеско писмо, али наше писмо је ћирилица и требамо је увек користити.
 
И један и други се записују латиничним словима али се многа изговарају а и пишу различито већ у зависности од граматичких правила.

Претпостављам да је форумаш alfa_i_omega мислио да се слова у нашој ћирилици и латиници исто изговарају, док се многа наравно пишу различито, а има и истих попут самогласника А, Е, О или Т, М, Ј, К.

Da, na to sam mislio.
 
Ми или нечега имамо премало или превише.

У Аустроугарској су неки народи правили своје писмо (Чеси, Хрвати..) не желећи да користе германско. Питам се шта је требало Вуку К. да се укључи у то и да направи најприхватљивије писмо за Хрвате, иако су Срби у Војводини искључиво користили ћирилицу.

Лепо је знати и арапско и кинеско писмо, али наше писмо је ћирилица и требамо је увек користити.


Вук се никад није бавио "прављењем" латинице.
 
Ime jezika u SRH je bilo Hrvatsko-srpski jezik, a ne hrvatski jezik.
Srbi u SRH nisu htjeli učiti ćirilicu, bila im je muka od nje, sve do 1990...

Netočno. Na prostoru cijele Jugoslavije ustavno-pravni jezici su bili: slovenski, makedonski, srpski, hrvatski, srpsko-hrvatski, hrvatsko-srpski.

- - - - - - - - - -

Bio je list u Hrvatskoj štampan ćirilicom. Posljednji broj izašao je 1971. godine mislim.

Ćirilica je među Hrvatima uvijek dobro prolazila. To je jedno od tri pisma kojim smo mi pisali. Ma da najmanje. Latinica i glagoljica više. Ali ćirilica se ne može zanemariti. Ćirilica je uvijek bila dobro došla. Ali kao i sa glagoljicom s vremenom će ju latinica u potpunosti istisnuti. Ipak su Hrvati zaljubljeni u Latinicu.
 
ednostavno Englezi su svojim širenjima i kolonija kroz povijest napravili to što su napravili. A i Španjolci i Portugalci. .

Hm. Nemojmo zaboraviti Nizozemce i Francuze i Talijane. Latinica je ostavština Rimskog carstva. Stoga najveći kredit uzimaju Rimljani. Da nije bilo Rimljana mi vjerojatno ne bi sada čitali jedne druge na latinici.

Također, širenju engl. jezika više su doprinijeli Amerikanci nego sami Englezi.
 

Back
Top