Kako izdati knjigu?

Vrlo je bitno kavog tipa je knjiga koju zelis da izdas...da li je to strucna knjiga ili beletristika...kod strucnih knjiga je potreban sturcni recenzent(i), koji potpisuje (i stoji iza toga) da je knjiga strucno napisana...kod debitantskih izdanja 'vrednost' knjige mahom zavisi od toga ko je(su) recenzent(i)...a kod beletristike to dosta 'lakse' funkcionise...
...zatim ti je potreban CIP...kataloski broj (u Vojvodini npr. CIP izdaje Matica Srpska), koji kada dobijes znaci da je knjiga prosla lektorsku, korektorsku obradu (naravno, potreban ti je profesionalni lektor)...tj. da je gramaticki i estetski ispravna...
...i na kraju ti je potreban izdavac...(koji stampa knjigu u svojoj ili nekoj drugoj stampariji)...koji ce ti biti sponzor (platiti 'skupo' stampanje), ili ce biti samo izdavac u profesionalnom smislu, sa tim da ti pronadjes novcanog donatora...
Sve u svemu ne izdaje se lako knjiga...ne moze svako da pise sta hoce...ali ako se potrudis...
 
Teica11 - da li pricamo o objavljivanju (jer knjiga se ne izdaje, vec objavljuje) tvoje sopstvene knjige? Ako je u pitanju nesto strucno, kao sto napisa Hesse, onda je tacna procedura koju ti je opisao. S tim sto sve to moze da bude mnogo jednostavnije ako prvo nadjes izdavaca. On ce ti trzaiti recenzenta iz te struke, a CIP ce sam odraditi, kao i korekturu i lekturu.

Ako bi da objavis svoj beletristicki rukopis, u principu nista lakse i nista teze od toga. Nista lakse - jer ti treba nesto manje od 1000 EUR i bilo gde mozes da je objavis. Nista teze - ako nemas novac. Naime, ovde dva velika izdavaca (mozda tri) objavljuju neafirmisane domace pisce: Narodna knjiga, Stubovi, ponesto i Prosveta. Draganic i ostali objavljuju prema svom nahodjenju, nekad za pare, nekad bez - kako oni procene.

Nekada su postojala dva ozbiljna knjizevna konkursa za prvu knjigu mladih pisaca. Jedan je konkurs Knjizevne omladine SRbije, koji je ugasen, a drugi MAtice srppske, koji se zove Prva knjiga Matice srpske. Anoniman je a u ziriju su pet najrenomiranijih knjizevnih kriticara. Ako prodjes na tom konkursu, znaci da to sto pises zaista ima neku vrednost, da je proslo strucnu redakciju, da ce knjizevna javnost (uska) obratiti paznju na tvcoje delo i da ces imati i promociju i prikaze u organizaciji izdavaca. Naravno, to se ne placa. Kasnije, za drugu, treci ... knjigu ovo ti je "propusnica" kod bilo kog izdavaca. (Ja imam u MAtici objavljenu prvu knjigu pre 12 godina, i sada nisam imala nikakvih problema da objavim drugu iako sam toliko dugo bila odsutna iz knjizevnog sveta - a sve zahvaljujuci referensi "Matica srpska".

Za objavljivanje prevoda Hesse ti je dao uputstva. Moras otkupiti autorska prava od njenog izdavaca (prosecno kostaju oko 1500 EUR), naci stampariju (izdavac mozes biti i sam ako si registrovan za tu delatnost), odneti knjigu u NBS i uraditi CIP katalogizaciju, potom je sam distribuirati...

Srecno!
 
ovako. pozoves stampariju i u wordu im posaljes svoju knjigu, prethodno lektorisanu i korektorisanu. lektora i korektora ima dosta i dosta jeftino rade. knjigu stampaju i otprilike komad ide za 1 euro. lektura i korektura knige ide za velicinu od 150 do 200 stranica oko 150 evra.
to je moje iskustvo.
pozdrav
 
Dzo, ako je u pitanju rukopis same teice11 (njega ili nje?), veruj mi, vrlo je vazno da prvu knjigu objavi kod dobrog izdavaca, vazno je i zbog te i zbog kasnijih knjiga. U knjizevnom svetu se jako dobro zna kako ko od izdavaca objavljuje i ako neko objavi u izdavackoj kuci za koju se zna da je urednistvo strucno, da cita rukopise (a verujte mi, u mnogim kucama ih uopste ne citaju, iako imaju hiperprodukciju!), da ima kriterijume ispod kojih ne ide... ta knjiga ce odmah skrenuti paznju makar uzeg citalacko-kriticarskog kruga. A to opet znaci da ce lakse doci do prikaza po novinama i recenzija na drugim medijima, da nece morati sam/a da juri i moljaka da neko nesto napise o toj knjizi. Za naredne knjige nece imati problema, jer kad se pozove na prethodnu, objavljenu u toj i toj ozbiljnoj izdavackoj kuci, vrata ce joj/ce mu biti sirom otvorena.

Drugo je pitanje da li neko zeli da objavi knjigu gde bilo, po svaku cenu, ili zeli da dobije potvrdu da li to vredi ili ne, da mozda dobije neke konstruktivne sugestije pre objavljivanja. Lektura i korektura su tu najmanji problem. A i samo objavljivanje. Godisnje se u BGD-u objavi oko 600 prvih knjiga neafirmisanih pisaca - koliko mislite da tu ima vrednih knjiga? I da li neko, osim uskog kruga prijatelja i rodbine, zna za 10% tih knjiga, tj. autora. Ne govorim o siroj citalackoj publici, koja, recimo, zna za Anabelu BAsalo ili Isidoru Bjelicu (uzasni pisci), ali nije cula za NEmanju Pistala, ili Igora MArojevica, ili Dusana Gojkova... da ne nabrajam dalje. A to su sve pisci sa po nekoliko sjajnih knjiga, vec desetak godina prisutni na knjizevnoj sceni, dosta njih je podobijalo i razne nagrade... i u uzim knjizevnim krugovima se s paznjom prati i komentarise njihov rad. To je neki regularan put, i za Pavica je malo ko znao do sredine 80-tih, dok nije dobio NIN-ovu nagradu. Isto i za Radosava Petkovica, ili Gorana Petrovica. Ali od siroke javnosti se i ne ocekuje da sama otkriva nova knjizevna imena (osim u nekim retkim slucajevima), vec je to prevashodno zadatak strucnije citalacko-kriticarske publike. Zato bi trebalo da tvoja knjiga skrene njima paznju, a ako se pojavi medju onih prosecnih 600 objavljenih kod ko zna kakvih malih i nekriticnih izdavaca - za to skoro da nema sanse!
 
Snezana je u velikoj meri upravu...U krajnjem slucaju nije problem objaviti knjigu...jer se postavlja pitanje svrhe objavljivanja...objavljivanje radi samog objavljivanja - cemu to? Ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan onda nece biti potrebno mnogo truda za objavljivanje, sa obzirom da je novac obezbedjen...ako pak, postoje 'visi' razlozi za objavljivanje, tada treba voditi racuna o svemu navedenom u Snezaninom postu...Izdavac cesto igra presudnu ulogu u uspehu debitanskih izdanja beletristike (naravno cast izuzetcima)...jer je to povezano sa raznim stvarima, pocev od marketinga, renomea izdavaca...itd. ...Kod strucnih knjiga je to, razume se skroz drugacije, te izdavac igra minornu ulogu...Primer M. Pavica zaista prezentuje mnogo toga od naseg naucnog i knjizevnog 'sveta'. Pocev od njegove naucne karijere...od samog pocetka su mu stajali na put politicki neistomisljenici, te nisu hteli da mu odobre doktorsku tezu "Vojislav Ilic i Evropsko pesnistvo" Srbiji, Makedoniji...da bi na kraju doktorirao u Hrvatskoj...jer nije hteo da stane ni na ciju politicku stranu...sledeci apsurd se dogodio kada je objavio najprestizniji udzbenik iz istorije srpske knjizevnosti (sirokoobuhvatno izdanje u nekoliko tomova), iz kojeg su svi profesori predavali sem njega, kome nije bilo dopusteno...Pavic je fakticki otkrio Barok u srpskoj knjizevnosti...tek nakon objavljivanja Hazarskog recnika, 1984. kojim je stekao i svetsku slavu, postaje popularan kod nas...i sam je izjavio "Do 1984. sam bio najnecitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine pa nadalje najcitaniji", da bi nakon 7 godina postao clan Srpske Akademije nauka, pa i clan Kraljevskog senata...i ostalih najprestiznijih nagrada, te da bi vec 14 godina uzastopno bio nominovan za Nobelovu nagradu, kako od strane nase zemlje, tako i od strane Rusije, SAD...i drugih...Pavic je zasigurno nas najveci zivi pisac, pa je opet tirazniji u inostranstvu nego u svojoj zemlji...
...Mnogo sam se udaljio od teme, ali bas ova tema me je podstakla na primer M.Pavica, jer je njegov slucaj prava slika knjizevnog sveta u nasoj zemlji...
 
ne bih hteo da budem pogresno shvacen, ali malo skepse prema svakome pa i prema Pavicu ne bi bilo na odmet. Nije sporno da je Hazarski recnik velika svetska knjiga, i da je sjajno sto je napisana na srpskom jeziku ali ima i drugih pojedinosti o Pavicu koje ne doticu u javnost tako fluentno kao one gore navedene.

nemojmo bas tako lako da od svakoga pravimo zrtvu palanke.
 
A sto svi precutkujete jedinog pisca koji zaista valja u SCG?
Ja sam ga ovde pominjao milion puta,,,,,niko nista,svi se drze vec dobro poznatih utvrdjenih imena i samo njihove knjige priznaju za kvalitetne.
Ej,prijatelji moji,njegovo ime je SVETOZAR VLAJKOVIC i jos je ziv,i jos uvek seta Cuburom i u okolini hrama Svetog Save,tako da,ako vidite starog coveka sa bradom,naocarima,sa vecitom cigaretom u ustima,budite sigurni da necete ostati ravnodusni pred ovom harizmaticnom pojavom jednog istinskog usamljenika kome nije nikada stalo do slave ili da svima soli pamet kao sto to drugi nasi poznati pisci imaju obicaj.
 
Dont_Break_The_Oath:
A sto svi precutkujete jedinog pisca koji zaista valja u SCG?
Ej,prijatelji moji,njegovo ime je SVETOZAR VLAJKOVIC .
Kliknite za proširenje...

Bogu hvala da to bas i nije tako - da mi imamo samo jednog pisca koji valja. Bilo bi tuzno i porazvajuce da jeste. Ne znam koliko ko cita domace pisce, ali, Goran Petrovic je verovatno nas najbolji pisac u poslednjih 50 godina. A tu su i Radoslav Petkovic, Basara sa nekim knjigama, Nemanja Pistalo, Velmarka... u svom fahu, svaki od njih je sjajan i to je neosporno (opet ponavljam, ne raspravljamo ovde o ukusima). Nemojte ionako mali broj pisaca koji vrede svoditi na jos manji.

A sto se tice posta za Pavica - licno ga uopste ne volim i cenim da su njegove price (poput Ruskog hrta) neuporedivo bolje od romana, cak i od Hazarskog. Ne znam samo sta znaci ova opaska:

bohater:
ali ima i drugih pojedinosti o Pavicu koje ne doticu u javnost tako fluentno kao one gore navedene
Kliknite za proširenje...


Da li su te pojedinosti relevantne za ocenu njegovog knjizevnog opusa, ili su carsijske price o samom piscu? Ako je ovo prvo, napisi, podeli sa nama taj sud, ako je, pak, drugo, onda bolje zaboravi. Prva bih mogla da ispricam po nekoliko prica o svakom od renomiranih spisatelja na ovdasnjoj sceni, koje ih prikazuju u sasvim drugacijem svetlu od onoga u kojem se predstavljajuu sirokoj citalackoj publici (izmedju ostalog i o Mihizovoj zasluzi za sam koncept Hazarskog recnika, bez kojeg on ne bi bio tako znacajna knjiga kao sto jeste). Ali to nije svrha ovih nasih "rasparvica" na Forumu, zar ne?
 
ma ne, nisu relevantne, samo sam bio isprovociran jednim ranijim postom koji je poceo da nabraja drustvene uspehe M. Pavica, koji takodje nisu relevantni za njegovo delo. Mada, ako cemo pravo i jedan veliki nemacki pisac je rekao svojedobno da "lični karakter piscu daje značaj kod publike a ne veština njegovog talenta" tj to se ne moze odvojiti ni kod vecih autora od isidore bjelice. recimo kod Ducica, kod koga taj drustveni uspeh znaci mnogo vise nego kod Andrica koji je u diplomatiskoj karijeri ipak otisao dalje od ovoga.


a inace ja hazarski recnik volim, a price volim jos vise i tu se slazem sa tobom. Ako cemo pravo, ono posle hazarskog recnika je serijska proizvodnja ali nemam ni protiv toga nista u ekonomskom smislu - Pavic je vrstan srpski izvoznik, a mi cemo vec citati ono sto je pisao za domacu publiku, zakljucno sa HRecnikom.
 
Prvo pravilo je izbegavati male izdavače. Naravno da će vam, ukoliko ste apsolutno neafirmisani, odnosno nepoznati i nige od vas pisanog traga nema, biti sugerisano sufinansiranje, što opet, ne važi za svaki konkretan slučaj. Ukoliko ste rešeni da izdate knjigu, neko je ovde naveo proceduru, u tom slučaju možete da idete po po komšiluku i da se hvalite kako ste, eto, objavili knjigu . Naravno da to ništa ne znači za književnost. Bunite se koliko hoćete, relevantnu srpsku proznu scenu još uvek čini širi izbor NIN-ove Nagrade za roman godine.(uži izbor je nešto sasvim drugo, druga tema) Ostalo je irelevantno, možete da se tešite da je genijalnost nepoznata, ali to jednostavno, nije tačno.
 
HeBePoBaTaH_:
Bunite se koliko hoćete, relevantnu srpsku proznu scenu još uvek čini širi izbor NIN-ove Nagrade za roman godine.(uži izbor je nešto sasvim drugo, druga tema) Ostalo je irelevantno, možete da se tešite da je genijalnost nepoznata, ali to jednostavno, nije tačno.
Kliknite za proširenje...

A ko se buni? I ko je tako nesto sporio? Naravno da u zemlji gde je vise od jedne trecine ljudi potpuno nepismeno (!), gde je najprodavaniji pisac Habjanovicka ili Basalo, gde ni kraticari ne citaju knjige (tuzno, ali istinito), dakle, naravno da u takvoj zemlji jedan knjizevni konkurs (jedini koliko-toliko ozbiljan, nazalost) odredjuje sta ce se citati a sta ne.

A sta cemo za pripovedace? Ili pesnike? Ta oni nemaju nikakvu nagradu nalik NIN-ovoj.

A sto se genijalnosti tice - ona jeste cesto nepoznata, jer cesto ne nadje svoj pravi izraz. Zato je neuporedivo vaznije imati talenat i krvavo raditi, nego biti genijalan i nista ne postici.
 
Snezana67:
A sta cemo za pripovedace? Ili pesnike? Ta oni nemaju nikakvu nagradu nalik NIN-ovoj.
Kliknite za proširenje...
Mislio sam i pisao o relevantnoj proznoj sceni u Srbiji, naravno. Sa malim odstupanjima, milimetarskim takoreći, to jeste tačno. I da, mislio sam na roman. Pripovedač je pisac narativnih proznih dela - romana, pripovetki i novela (nećemo valjda i usmene pripovedače da pominjemo)
Pesnici, dramski pisci, književni kritičari, teoretičari i književni prevodioci imaju svoju scenu.
Tačno je da je Živković dobio Svetski nagradu za SF, ali to nije relevantno u smislu književnosti, osim u žanru SF-a, ni u Americi, a kamoli u Srbiji. I to nema nikakve veze sa akademizmom, na koji se uvek pozivaju "neshvačeni". Možemo da širimo temu unedogled. Najveći savremeni srpski pisci su prisutni, to ne možeš da osporiš, i upravo to je važno.
Snezana67:
A sto se genijalnosti tice - ona jeste cesto nepoznata, jer cesto ne nadje svoj pravi izraz. Zato je neuporedivo vaznije imati talenat i krvavo raditi, nego biti genijalan i nista ne postici.
Kliknite za proširenje...
Tako i ja razmišljam. Osim što genijalnost uvek nađe izraz, ukoliko ima realnu potporu, i ukoliko bude predstavljena. Nema mistifikacije u književnosti.
 
Snezana67:
Naravno da u zemlji gde je vise od jedne trecine ljudi potpuno nepismeno (!), gde je najprodavaniji pisac Habjanovicka ili Basalo, gde ni kraticari ne citaju knjige (tuzno, ali istinito), dakle, naravno da u takvoj zemlji .
Kliknite za proširenje...

Habjanovićka zajedno sa Globosinom je druga tema, kao i pomenuta spisateljica erotskih romana, to sa književnošću nema veze.
Ko kaže da SVI književni kritičari ne čitaju knjige...
Na nižerazrednim književnim konkursima žiri čita sve, te je nagrada "u pravim rukama", što je nagrada uglednija - žiri ne čita ništa :lol:
Nepismenih u Nemačkoj ima gotovo koliko u Srbijici, procentualno broju stanovnika (video sam neki reklamni spot u kome se apeluje na opismenjavanje u Nem), a to je zemlja Getea i Šilera.
 
Tacno je ovo za Nemacku ali takodje i velika sramota.A samo mi iz SCG se zalimo kako kod nas niko ne cita,napolju je sve bolje,bla bla bla.
Dajte ljudi molim vas.U Norveskoj,Svedskoj i Finskoj jeste izuzetak ali tek kada se krene sto severnije,dalje od vecih gradova,prava je milina videti kako ljudi u tim zabacenim delovima Evrope prosto neguju tu tradiciju citanja,pricanja prica,saga koje oni i dan danas odrzavaju u zivotu. Dok u Oslu,Stockholmu,Gøthenborg,Malmø,København,Helsinki,Turku,Tampere,,,,,sve je tako isto,nikoga nije briga za knjizevnost....to je globalna sramota,a ne samo kod nas.
 
HeBePoBaTaH_:
[ Najveći savremeni srpski pisci su prisutni, to ne možeš da osporiš, i upravo to je važno.[/font][/b]
Kliknite za proširenje...

Slazem se, i upravo zato me nervira kada na ovakvim forumima procitam gde ljudi osporavaju i to malo dobrih pisaca koji jesu prisutni na knjizevnoj sceni i, manje-vise, citani i prodavani.

HeBePoBaTaH_:
[ Tako i ja razmišljam. Osim što genijalnost uvek nađe izraz, ukoliko ima realnu potporu, i ukoliko bude predstavljena. Nema mistifikacije u književnosti.
Kliknite za proširenje...

Naravno, mnogi geniji nikada nista nisu uradili, dok su negenijalni, ali talentovani i radni (nadasve) upravo najvise doprineli umetnosti, i to ne samo knjizevnosti.

A sto se tice nagrada - pa i u svetu se citaju uglavnom pisci koji su nagradjivani, nagrade zato i postoje i bez obzira sto s vremena na vreme odu u pogresne ruke, ipak u krajnjem skoru nagrade jesu relevantan pokazatelj stanja na nekoj knjizevnoj sceni. I s te strane, sklona sam da cak i pravdam ono sto se naziva "nagrada po kljucu", jer zaista ima pisaca koji nikada nisu bljesnuli nekim "vanserijskim" delom, da bi za njega dobili npr. NIN-a, ali su to svojim celokupnim opusom itekako zasluzili. Nazalost, neki su nepravedno preskoceni (prvenstveno mislim na Nobelovu nagradu).
 
Daj bre ljudi, sta se zanosite...Prvo se raspitajte ko su vlasnici izdavackih kuca, u kakvim su rodbinskim / nekim drugim odnosima sa piscima koje izdaju i vladajucim establismentom, i videcete zasto se u ovom selu vrti 5 knjiga...A NIN-ova nagrada je relevantna samo za idiote, ili neznalice...napravicu naizgled banalno, ali potpuno ispravno poredjenje: NIN-ova nagrada = regularnost prvenstva SCG u fudbalu.I jedno i drugo su veeeeeeeeeeeelike sarene laze....A o Nobelovoj nagradi :):):) ne bih trosio reci...Isto kako NIN-ova nagrada, samo u makro kosmosu...
 
bohater:
ne bih hteo da budem pogresno shvacen, ali malo skepse prema svakome pa i prema Pavicu ne bi bilo na odmet. Nije sporno da je Hazarski recnik velika svetska knjiga, i da je sjajno sto je napisana na srpskom jeziku ali ima i drugih pojedinosti o Pavicu koje ne doticu u javnost tako fluentno kao one gore navedene.

nemojmo bas tako lako da od svakoga pravimo zrtvu palanke.
Kliknite za proširenje...

"ali ima i drugih pojedinosti o Pavicu koje ne doticu u javnost tako fluentno kao one gore navedene"

Uistinu, ako znas nesto sto ostatak sveta ne zna u vezi sa Pavicem, podeli to sa nama.

Sta si hteo reci time da "biti skeptican nije na odmet"?
 
bohater:
ma ne, nisu relevantne, samo sam bio isprovociran jednim ranijim postom koji je poceo da nabraja drustvene uspehe M. Pavica, koji takodje nisu relevantni za njegovo delo. Mada, ako cemo pravo i jedan veliki nemacki pisac je rekao svojedobno da "lični karakter piscu daje značaj kod publike a ne veština njegovog talenta" tj to se ne moze odvojiti ni kod vecih autora od isidore bjelice. recimo kod Ducica, kod koga taj drustveni uspeh znaci mnogo vise nego kod Andrica koji je u diplomatiskoj karijeri ipak otisao dalje od ovoga.


a inace ja hazarski recnik volim, a price volim jos vise i tu se slazem sa tobom. Ako cemo pravo, ono posle hazarskog recnika je serijska proizvodnja ali nemam ni protiv toga nista u ekonomskom smislu - Pavic je vrstan srpski izvoznik, a mi cemo vec citati ono sto je pisao za domacu publiku, zakljucno sa HRecnikom.
Kliknite za proširenje...

Naprotiv njegovi drustveni uspesi su, nazalost relevantni za njegovo delo. Ocigledno, nisi shvatio post. Pavic je postao opste prihvacen kod nas tek kada je stekao "veliku slavu", kada je postao pisac koji je prevodjen na desetine stranih jezika, kada njegov tiraz dostigao milionske razmere tj. veci je od svih tiraza svih ostalih nasih pisaca zajedno! , i kada je naravno poceo da dobija pozitivne kritike po celom svetu od mnogo eminentnijih strucnjaka nego sto su u nasoj zemlji, a kamoli na ovom forumu...tek tada su ga nasi skeptici priznali...zato ponavljam Pavicevu ironicnu izreku "Do 1984. bio sam najnecitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine nadalje najcitaniji...Na moje zaprepascenje knjige su mi do sada prevedene oko sto puta na razne jezike. Ukratko ja nemam biografiju. Imam samo bibliografiju. Kriticari u Francuskoj i Spaniji zabelezili su da sam prvi pisac 21. veka, a ziveo sam u 20. veku, kada se morala dokazivati nevinost, a ne krivica."
...Pavica mogu da pljuju, druge da hvale, ali Pavic je obavezna lektira u svim srednjim skolama i na svim prijemnim ispitima iz knjizevnosti, sto ostatak nasih pisaca verovatno nece doziveti...Pavic je svakako najveci zivi reprezent srpske knjizevnosti.
 
dobro, dobro, niko ne spori Pavicev znacaj. Ali sta je poenta> morali su da ga prepoznaju u svetu e da bi ga prepoznali kod nas. To? Ali ima i obratnih slucajeva > nesto je ovde vrhunska knjizevnost i JESTE vrhunska, svetska knjizevnost, ali u svetu NIKADA nece biti prepoznati, jer su autori mrtvi. I tacka. A cak i ako se prevedu, nemaju recepciju jer su ili lose prevedeni, ili jednostavno - a i to je moguce - ono sto je nama bitno nije bitno drugima. To ne znaci da smo mi provincija vec da i selima ima razlicitih ulica.
A ima i drugih slucajeva> neki autori su prevedeni iz neknjizvenih razloga, i paznja im se poklanja iz istih tih neknjizevnih razloga - Pavic nije od tih svakako - te traju dok traje i politicka potreba za njima.
Stoga SVET u knjizevnosti nije bas uvek etalon vrednosti.
to vec nema veze sa Pavicem, vec sa nasim dozivljajem sveta i vrednosti, a i nas samih.
 
Ovu temu sam zapoceo jer se vec mnogi u mom okruzenju pitaju kako u ovoj zemlji izdati roman?Ono sto sam do sada saznao je da morac odnekle da pljunes od 500 do 800 evrica da bi tek neka tamo nebitna izdavacka kuca primetila da postojis i da zelis da se pridruzis drugom svetu ljudi.To je naravno sramota ali me ne iznenadjuje jer ovo je Srbija.Prvo,ko ce mene 23-godisnjeg balavca da pogleda.Ni sponzori,ni izdavacke kuce.Jos veci je problem sto sam kontaktirao dosta domacih izdavaca i niko nije hteo da mi odgovori ili uputi me na pravo mesto.Inace,pisem psiho-trilere sa elementima bolesnog horora.Nesto poput Kinga i Kim Njumena ali to nije bitno.Dosta ljudi i mojih prijatelja je reklo da odlicno pisem iako sumnjam jer sam celog zivota samouki umetnik ( bavim se jos i crtanjem i pisanjem pesama)mada mi daje nadu da mogu nesto uraditi s tim.Naravno nije me ponela glad za slavom.U pitanju je cisto zadovoljstvo.Da li ima neko od vas meni slican?Pisite jer treba da se cujemo.Ima li ko nekakvu informaciju kako se moze probiti barijera do svoje prve izdate knjige? :confused:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
  • Anketa
Glasanje Da li radije čitate knjige u elektronskom ili štampanom izdanju?
Odgovora
22
Pregleda
286
ambidekster65
ambidekster65
Baudrillard
Roman Duhovi Džona Banvila u izdanju Partizanske knjige
Odgovora
0
Pregleda
111
Baudrillard
Baudrillard
Baudrillard
Sa jarbola Eufrosine - Knjiga Bojane Savović u izdanju Arhipelaga
Odgovora
1
Pregleda
34
Black_star
Black_star

Back
Top