Maligni narcisoidni poremećaj ličnosti

Smorisha

Buduća legenda
Moderator
Poruka
41.185
https://www.uniqorner.com/psihologija/maligni-narcizam-po-erihu-fromu

1711512528555.png


Maligni narcizam, također poznat kao zloćudni narcizam, definisao je Erich Fromm 1964. godine. On opisuje ponašanje zloćudnih narcista kao hvalisava, antisocijalne i vrlo neprijateljski nastrojene.
Ljudi koji pate od ovog stanja dehumanizuju svaku situaciju u kojoj se nađu. Zbog nedostatka empatije i makijavelističkih sklonosti mogu nanijeti veliku štetu drugima.

Kada govorimo o narcističkim ličnostima, često imamo vrlo slične ideje o kakvoj vrsti ljudi se radi.
Na primjer, pomislimo na površnu osobu koja ne radi ništa drugo, već se cijeli dan "selfira" i objavljuje selfije na društvenim mrežama.
Narcisima nazivamo i one ljude koji uvijek samo misle na sebe i istovremeno potpuno zanemaruju svijet oko sebe. Međutim, narcistička ponašanja mnogo su dalekosežnija od toga.
Erich Fromm bio je psihoanalitičar, socijalni psiholog i humanistički filozof koji je kao njemački Židov bio svjedok događaja Drugog svjetskog rata. Pričao je o nečemu za što je smatrao da je peta suština zla.
Na temelju vlastitih uvjerenja, postavio je temelje za istraživanje onoga što je smatrao najozbiljnijim i najgorim patološkim stanjem čovječanstva. Ono ponašanje koje je uzrokovalo da ljudi postanu nasilni.
Danas u neuroznanosti i psihologiji postoje različite definicije i objašnjenja o tome što je zlo. Ipak, Fromm je bio pionir na ovom polju jer je vjerovao da je narcizam korijen mnogih štetnih ljudskih ponašanja. Ova je teorija vrlo zanimljiva s kliničkog stajališta.

Maligni narcizam: tipična obilježja ove bolesti
Postoji jedan vrlo važan aspekat koji svakako treba uzeti u obzir. Istraživač Dr Goldner-Vukov sproveo je studiju na Sveučilištu u Michiganu, čiji su rezultati zaključili da je maligni narcizam ozbiljna bolest. Ova je činjenica desetljećima zanemarivana u psihijatrijskim istraživanjima i literaturi nakon što je Erich Fromm jednom opisao ovo stanje.
Picture


Rad Goldner-Vukova pokazuje da je maligni narcizam poremećaj ličnosti sa pogubnim učincima. Posljednjih godina o ovom se problemu raspravlja sve češće. U politici doživljavamo scenarije koji karakteriziraju ponašanja koja su, prema mišljenju stručnjaka, povezana s zloćudnim narcizmom.

Da bismo vam bolje razumjeli ovo stanje, pogledajmo pobliže neke tipične karakteristike ovog poremećaja.
Stoga se simptomi i karakteristike drugih poremećaja mogu naći i u opisu ovog poremećaja ličnosti. Maligni narcizam je kombinacija vrlo izraženog narcizma i antisocijalnog ponašanja, što je vrlo često u psihopatiji.Za zloćudne narcise karakteristično je sljedeće:
  • Grandiozni osjećaj vlastite važnosti
  • Nedostatak empatije
  • Nema osjećaja kajanja
  • Impulsivnost
  • Nepoštovanje tuđih prava
  • Sklonost prevarama i destruktivnom ponašanju

Maligni narcizam ne treba vanjsku potvrdu ili pažnju
Vrlo uobičajena karakteristika narcizma je intenzivna potreba da uvijek bude u središtu pozornosti. Zbog svog niskog samopoštovanja, narcisu je potrebna stalna potvrda, uvažavanje i divljenje.
Kod malignog narcizma, međutim, ta potreba ne postoji. Maligni narcis savršeno živi u svojoj ulozi i apsolutno je uvjeren u svoju superiornost i veličinu i ne sumnja u to niti sekundu.
Erich Fromm opisao je maligne narcise ovako: "Osjećaju se vrlo moćno zbog svojstava i kvaliteta koje vjeruju da imaju od rođenja. Bolji sam od tebe, tako da ne moram ništa dokazivati. Ne moram ni s kim komunicirati niti ulagati druge napore. Takođe, što više čuvam sliku svoje grandioznosti, to se više odmičem od stvarnosti."

Paranoično razmišljanje i sadizam
Američki psihoanalitičar rođen u Austriji Otto Kernbergtakođe je proučavao i istraživao zloćudni narcizam. On ovaj poremećaj definira pomoću sljedećih karakteristika:
  • Paranoično razmišljanje. Zlonamjerni narcisi obično sumnjaju da će njihovo okruženje zavjeriti protiv njih. Njihovo dihotomno mišljenje dijeli svijet na one koji ih podržavaju i druge koji to ne čine. Stoga oni takođe ne vjeruju ljudima koji su različiti, koji ne dijele njihova mišljenja i ne uklapaju se u njihov kruti pogled na svijet.
  • Sadizam. Ti se ljudi ne boje koristiti okrutnosti, prezir, žestoke kritike, manipulacije i poniženja za postizanje svojih ciljeva. Osim toga, posebno je primjetno da oni često uživaju kada se na takav način ponašaju prema drugim ljudima.
Malignim narcisima trebaju samo odgovarajuće okolnosti da postanu tirani
Nakon što smo iznijeli sve ove informacije, imamo jedno ključno pitanje: jesu li maligni narcisi zaista opasni? Odgovor je jasan i nedvosmislen: da. Ako roditelj, partner, menadžer, kolega ili zaposlenik pati od ovog poremećaja, to može biti vrlo štetno za okoliš.
Međutim, stručnjaci ističu da postoji samo nekoliko konkretnih okolnosti koje bi malignog narcisa doveli do tiranije. Stoga je vrlo važno da se više uključimo u ovaj poremećaj ličnosti i shvatimo ga ozbiljno. Trebali bismo se ponovno usredotočiti na važnost koju joj je Erich Fromm već dodijelio ovom poremećaju ličnosti.
 
Evo prvi od 2 video klipa u jednoj seriji gde je prikazano kako izgledaju ti ljudi.
Čiča, dakle deda je džangrizavi starac kod koga se baš primećuje poremećaj nazvan maligni narcizam gde on maltretira jednog od svoje dece, a druge hvali i u njima faktički vidi sebe i čak svi i nose varijacije njegovog imena.

Njemu je najteže, on je kao teško bolestan, on se namučio i uvek maltretira jednog od svojih sinova.
A on opet je vaspitan tako da je on uvek kriv i da je uvek on faličan i nesposoban i da mora da potrudi oko svog divnog i napaćenog oca iako je realnost potpuno suprotna.

Slične slučajeve imamo i u Srbiji. Ima dosta toga.

U ovoj seriji je naravno sve iskarikirano, skoro pa skeč, ali najtužnije je što ovo uopšte nije daleko od stvarnosti kada je reč o takvim ljudima.

 
Drugi klip.

Ono što treba reći takođe je da dotični ljudi uvek moraju nekog da maltetiraju, odaberu nekog pogodnog, obično slabića, ali im je takođe vrlo bitno da okolina misle da su super dobri i kul tipovi pa se onima za koje procene da su iznad njih naveliko ulizuju dok one "niže" gaze maksimalno.

Njihova deca se često ubijaju ili postaju delikventi.

 
@Smorisha tema je dobra i ok je što si je postavio. 🙂 Postoji ovde tema o narcisima, ali je drugačija od ove.

Znam ponešto o svakom psihičkom poremećaju ( zanimaju me i psihologija i psihijatrija ), ali do sada nisam naišla na termin "maligni narcisoidni poremećaj ličnosti".

Znam za NPL ( narcistički poremećaj ličnosti ) ali nisam znala za vrste ovog težeg psihičkog poremećaja.

Mislim da je najstrašnije što osobe koje imaju ovaj poremećaj ličnosti ne shvataju da imaju problem. Ne vide ga. Ne leči se.

Odlični su video klipovi.:ok:
 
@Smorisha tema je dobra i ok je što si je postavio. 🙂 Postoji ovde tema o narcisima, ali je drugačija od ove.

Znam ponešto o svakom psihičkom poremećaju ( zanimaju me i psihologija i psihijatrija ), ali do sada nisam naišla na termin "maligni narcisoidni poremećaj ličnosti".

Znam za NPL ( narcistički poremećaj ličnosti ) ali nisam znala za vrste ovog težeg psihičkog poremećaja.

Mislim da je najstrašnije što osobe koje imaju ovaj poremećaj ličnosti ne shvataju da imaju problem. Ne vide ga. Ne leči se.

Odlični su video klipovi.:ok:
Ovo je zapravo i najgora vrsta narcisoidnosti kao što se u samom tekstu i kaže i uopšte nije retka u Srbiji, a i šire.
 
Evo još jedan članak.
Izvor https://www.psihoverzum.com/maligni-narcizam-sudar-narcistickog-i-antisocijalog-poremecaja-licnosti/

Maligni narcizam – sudar narcističkog i antisocijalog poremećaja ličnosti​


mask.jpg


Narcistički poremećaj ličnosti često se izjednačava sa samoljubljem, plitkošću i hvalisanjem koje ide na živce. Međutim, mnogo više stvari čini ovaj poremećaj. Ponašanje i raspoloženje kod osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti često zavise i podstaknuti su reakcijama okoline: uglavnom od drugih osoba traže potvrdu da su vredni. Utisak koji žele da ostave i snažna odbrana sopstvenog krhkog samopoštovanja veoma utiču na misli i akcije ovih osoba.

Neke osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti mogu se osećati ljuto, anksiozno, depresivno i osramoćeno ukoliko se rekacije okoline ne uklapaju u sliku njihovog idealnog, naduvanog i zaštićenog selfa. Sa neuropsihološkog gledišta, narcistički poremećaj ličnosti karakterišu problemi sa identitetom i emocionalnom regulacijom.

Osobe koje ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj mogu imati veoma nestabilno i promenljivo samopoštovanje. Nemaju izgrađen identitet i ne znaju ko su. Ovaj poremećaj, osim na osobe koje boluju od njega, negativno utiče i na živote njima bliskih osoba, kao i osoba sa kojima su u svakodnevnom kontaktu.

Simptomi

Narcistički poremećaj ličnosti uključuje sledeće simptome:

  • oskudan identitet
  • nesposobnost da se drugi cene
  • privilegovanje sebe
  • nedostatak autentičnosti
  • potreba za kontrolisanjem
  • netolerantnost za tuđe mišljenje i poglede na svet
  • emocionalna otuđenost
  • grandioznost – veličanje sebe
  • nedostatak svesnosti ili uvida u posledice koji ima sopstveno ponašanje
  • minimalna empatija
  • očajnička potreba za odobravanjem i pozitivnim mišljenjem drugih osoba
Međutim, nema svako sa patološkim narcizomom ili narcističkim poremećajem ličnosti iste manifestacije ovog stanja. Postoji heterogenost, zbog toga što su ljudi složena bića. Postoje različiti nivoi intenziteta i dimenzija. Na primer, neke osobe sa patološkim narcizmom su stidljive i ranjive (izbegavaju druge), dok su druge primarno druželjubive i hvalisave (grandiozne).

Klaster (grupa) B poremećaja ličnosti

Narcistički poremećaj ličnosti pripada takozvanoj B kategoriji poremećaja ličnosti u DSM-5 klasifikaciji (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje). Unutar ove grupe nalaze se: granični poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, histrionički poremećaj ličnosti, kao i antisocijalni poremećaj ličnosti. Psihopatija, stanje opisano kao nedostatak savesti, nemogućnost vezivanja, agresivnost i nasilničko ponašanje prema drugima, jedno je od podstanja u sklopu antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Iako, su ovi poremećaji različiti i manifestuju se kroz različite simptome, često se dešava da jedna osoba ispoljava simptome dva različita poremećaja iz grupe B. Kao što će mnogi psiholozi i psihijatri potvrditi, profil ličnosti naših klijenata ne uklapa se uvek u navedene kategorije. Uz glavni poremećaj od kog neka osoba boluje mogu se javiti i simptomi nekog drugog poremećaja ličnosti. Uzmimo na primer kombinaciju narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti koji se često opisuje kao maligni narcizam.

Preuveličavanje sopstvene vrednosti

Istaknuta karakteristika narcističkog poremećaja ličnosti, bez obzira na dimenziju (grandiozni, ranjivi, kombinovani sa drugim poremećajem) je preuveličavanje sopstvene vrednosti. Ove osobe vide sebe u prekomerno pozitivnom svetlu, veruju da su jedinstvene i supreriornije od drugih.

StockSnap_ZN6L1ZT073.jpg


U meta-analizi istraživanja koja se bave narcističkim poremećajem, autori Grijavla i Zang ispitivali su kakav uvid imaju osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti. Njihovi rezultati pokazuju da osobe sa izraženom crtom narcisoidnosti imaju tendenciju da precenjuju ili preuveličavaju sopstvene sposobnosti, status ili izgled u odnosu na realnost. Najčešće se ova osobina precenjivanja sopstvene vrednosti odnosi na moć i status. Oni veruju da su bolji od drugih, čak i kada su dokazi u suprotnosti sa njihovim uverenjem, poput rezultata na testu inteligencije. Tada uglavnom preispituju realnost umesto da je prihvate. Postaju veoma odbrambeno nastrojene i verbalno napadaju ili ponižavaju ispitivača koji im je rekao te rezultate ili pak sam test („Kakav glup test!“). Neoborivi dokaz netačne i preterano naduvane samoprocene ne menja sliku o sebi osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti.

Ranjivost

U trećem odeljku petog izdanja Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5), stanja povezana sa ličnošću razlikuju se od trenutniih dijagnostičkih kriterijuma. Funkcionalnost osobe i osobine ličnosti razmatraju se kao dve različite dimenzije jednog kontinuuma. Kao kliničaru, ovaj pristup mi se čini približnijim kompleksnom ljudskom ponašanju.

Što se tiče narcističkog poremećaja ličnosti, ovaj odeljak naglašava da osobe sa narcističkim poremećajem imaju „ranjivo samopoštovanje“, bez obzira na to da li je osoba introvert ili ekstrovert odnosno „ranjiva“ ili „grandiozna“. Ovim osobama potrebna je regulacija koja dolazi iz spoljašnjeg sveta kako bi održale sliku koji imaju o sebi. Zbog toga, često koriste druge ljude da stabilizuju svoje emocije i osećanja vezano za to ko su i ko žele odnosno ne žele da budu.

Mozak, patološki narcizam i empatija

Istraživanja pokazuju da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju neurobiološka oštećenja slična kao kod psihopatije. Ovo ima smisla, ukoliko uzmemo u obzir da narcistički poremećaj ličnosti pripada spektru koji uključuje i psihopatiju. Istraživanje sprovedeno korišćenjem neuroimidžing metode pokazalo je da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju probleme u prednjem, desnom, insularnom korteksu – delu mozga koji je zadužen za empatiju.

Istraživači sa Univerziteta u Nemačkoj su 2013. godine uz pomoć tehnike neuroimidžinga istražili moždane obrasce osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti. Dobili su slične rezultate kao i u gore pomenutom istraživanju. Osobe sa ovim poremećajem imale su manju količinu sive materije u delovima mozga koji su povezani sa empatijom (prednja insula (anterior insula) i frontalna-paralimbička zona).

Neurološka istraživanja ove vrste pružila su značajne dokaze da osobe sa patološkim narcizmom imaju smanjen kapacitet za prosocijalnu interakciju sa ljudima. „Neispravno“ funkcionisanje mozga predstavlja značajnu prepreku u tome.

Dimenzije narcističkog poremećaja ličnosti

Narcizam je mnogo više od nivoa svog intenziteta. Istraživanja su identifikovala nekoliko dimenzija. Neki istraživači govore o njima kao o vrstama ili podtipovima, dok dr Kenet Levi u svom pregledu literature iz 2012. predlaže da je najpreciznije posmatrati varijante ovog poremećaja kao zasebne dimenzije sa sopstvenom dinamikom. Ovo odražava realnost narcističkog poremećaja ličnosti, pri čemu osoba može ispoljiti simptome više od jedne varijante. Dve najčešće opisivane dimanzije ili vrste su grandioznost (veličanje sebe) i ranjivost (vulnerabilnost).

  • Grandioznost: Karakteristike ove vrste narcizma koje se najčešće navode su: ekstraverzija, otvoreno traženje pažnje i preuveličavanje sopstvene vrednosti.
  • Vulnerabilnost: Ova vrsta predstavlja neurotični stil. Osobe kod kojih je identifikovana ova vrsta nacrizma često su mirne/introvertne, anksiozne, imaju problema sa raspoloženjem, izbegavajuće su i skromne.

Maligni narcizam

Želim da vam pokažem mračnu stranu narcističkog poremećaja ličnosti u kojoj su agresivnost, antisocijalno ponašanje i sumnjičavost istaknuti i udruženi sa siromašnim identitetom, krhkošću i egocentričnošću.

Osoba sa malignim narcizmom ima potencijala da uništi porodice, zajednice, nacije i radno okruženje. Ovo stanje je spoj narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti. Psiholog Erik From imenovao je ovaj poremećaj 1964, a psihoanalitičar Oto Kernebrg je kasnije opisao simptome ovog stanja, izdvojio ga kao poseban poremećaj i predstavio kao posrednika između narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti.

 

Zbog čega je ponašanje osoba sa malignim narcizmom često opasno?

Osobe ovog profila mogu stvarati veze sa drugima. Međutim, one obrađuju informacije na način koji može ugroziti društvo u celini, ali i osobe koji ih vole ili zavise od njih. Porodica, kolege, zaposleni i drugi u njihovom životu često „hodaju po tankom ledu“ ne bi li održali mirnim krhki ego ovih osoba i izbegli pojavu nestabilnog, impulsivnog ili agresivnog ponašanja.

StockSnap_KZ0ON46VHQ.jpg


Osobe sa malignim narcizmom napadaju ili ponižavaju druge za najneozbiljnije greške (na primer, ukoliko neko ima drugačije mišljenje od njih, ukoliko je neko samouveren toliko da čini da one izgledaju loše zbog toga ili ukoliko se našalite na njihov račun).

Kod nekih, osećanje veličine i odbrana krhkog ega, idu toliko u krajnost da uz pomoć laži stvaraju utisak ogromne sigurnosti da će samo zbog načina na koji nešto kažu to delovati kao realnost. Ukoliko se ovim lažima suprotstave istina ili činjenice, osobe sa malignim narcizmom postaju veoma ljute. Naravno, to može stvoriti probleme njima bliskim osobama jer se ovaj obrazac ponašanja može lako pretvoriti u zlostavljanje.

Maligni narcizam je mešavina dva poremećaja koja stvaraju interpersonalne probleme – narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti. Nije retko da se druge osobe osećaju anksiozno, posramljeno ili uplašeno u prisustvu osoba sa ovim poremećajem. Kombinacija slabe empatije, agresivnosti, hipersenzitivnosti i sumnjičavosti, može doneti patnju drugima.

Drugi ljudi koji su u kontaktu sa osobama sa malignim narcizmom često ih smatraju ljubomornim, sujetnim, osetljivim, punim mržnje, lukavim i ljutim. S obzirom na svoju površnost, osobe sa malignim narcizmom nemaju dobru regulaciju emocija i imaju uverenja koja idu iz krajnosti u krajnost. Odluke koje donose mogu povrediti druge, zbog toga što rangiraju odnose i ljude na osnovu površnih standarda i kategorija. Žele da budu na vrhu čak i kad se pretvaraju da su altruistične ili kada se angažuju u aktivnostima koje ne bi trebalo da budu „o njima i za njih“. Svet vide crno-belo (na primer, pobednik/gubitnik, pametan/glup, bogat/siromašan, ružan/lep) – pri čemu zadržavaju uverenje da su oni superirorni i najbolji. Ovo je povezano sa problemima obrade emocionalnih informacija koji odražavaju neurobiološku grešku.

Narcistički i antisocijalni poremećaj ličnosti (subgrupa koja uključuje psihopatiju)

Istraživači Gunderson i Roningstam uradili su reviziju radova Roberta Hare (kreatora čekliste za psihopatiju) i Ota Kernberga (tvoraca pojma maligni narcizam). Oni ističu da su i Hare i Kernberg narcistički poremećaj ličnosti smatrali sastavnim delom ili povezanim sa antisocijalnim poremećajem ličnosti i psihopatijom. Obojica govore o pripadnosti narcističkog poremećaja ličnosti kategoriji zlih i destruktivnih tipova ličnosti. S obzirom na činjenicu da postoji visoka povezanost između narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti, Gunderson i Roningstam odlučili su da istraže da li je narcistički poremećaj ličnosti zaista zaseban poremećaj ili se može izjednačiti sa antisocijalnim.

Pronašli su da je grandioznost (ideja veličine) zanačajan činilac koji razdvaja antisocijalnu i narcističku ličnost. Tačnije, osobe sa narcističkom ličnošću su arogantne, hvalisave i grandiozne u pogledu svojih sposobnosti i postignuća. Iako i kod jednog i kod drugog poremećaja postoji iskorišćavanje drugih, iskorišćavanje kao takvo pre je cilj osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.

* * *

Ovde je predstavljeno gledište narcizma kao spektra; međutim, neki istraživači razmatraju ovaj poremećaj iz ugla antisocijalnog spektra, dok drugi posmatraju svaki kao zaseban deo grupe B sa mogućim preklapanjima.

Slažem se sa istraživanjima koja konceputalizuju poremećaje ličnosti kao što su narcistički i antisocijalni poremećaj kao delove jednog kontinuuma. Uz pomoć kontinuuma ili spektra moguće je razlikovati mešavine ovih poremećaja, kao i njihove pojedinačne simptome. Smatram da je preklapanje značajno i da sadašanja klasifikacija ličnosti često izostavlja mešavine koje viđamo kod naših klijenata, poput malignog narcizma, psihopatije sa graničnim osobinama, narcizma kod introverata i tome slično.
 
@Smorisha I ovaj tekst je odličan. Međutim, pored navedenih simptoma nije spomenut alkoholizam.

Ne želim da generalizujem ljude koji imaju NPL, maligni NPL, ja sam poznavala jednu osobu sa tom dijagnozom.

Ta osoba je imala mešavinu simptoma grandioznosti i vulnerabilnosti. Pored toga je bio i alkoholičar. Užasna kombinacija!

Iz takvih veza treba bežati, ali kada jedan roditelj ima tu dijagnozu to bežanje ide malo teže.
 
Dugo sa interesovanjem istražujem NLP i psihopate (razlike su minorne). Na to me ponukalo štete koje sam pretrpio od istih. I u svemu najporaznije je to da su oni u stvari individualna ponuda na kolektivnu potražnju. Većina ljudi su površni, većini ne smeta opšta nepravda, licemjeri su manje više svi. Te po prirodi stvari tu se nameću sve vrste manipulatora i egomanijaka.
 
@Smorisha tema je dobra i ok je što si je postavio. 🙂 Postoji ovde tema o narcisima, ali je drugačija od ove.

Znam ponešto o svakom psihičkom poremećaju ( zanimaju me i psihologija i psihijatrija ), ali do sada nisam naišla na termin "maligni narcisoidni poremećaj ličnosti".

Znam za NPL ( narcistički poremećaj ličnosti ) ali nisam znala za vrste ovog težeg psihičkog poremećaja.

Mislim da je najstrašnije što osobe koje imaju ovaj poremećaj ličnosti ne shvataju da imaju problem. Ne vide ga. Ne leči se.

Odlični su video klipovi.:ok:
To zapravo i ne postoji, to je oblik antisocijalnog poremećaja.
 
Možda i ne znate,...ali ukoliko, ne daj bože u životu budete imali posla sa ovakvim i sličnim osobama,...znaćete!
To su izuzetno manipulativne, agresivne i opasne osobe. Napametnije što možete uraditi, jeste da i pri najmanjoj sumnji, takvu osobu iz mera predostrožnosti i lične bezbednosti precrtate iz svog života.
Inače,...imam jednu vrstu poremećaja ličnosti, ali se ne radi o narcisoidnost i i bezbedna sam po okolinu (bar za sada).😁
 
Možda i ne znate,...ali ukoliko, ne daj bože u životu budete imali posla sa ovakvim i sličnim osobama,...znaćete!
To su izuzetno manipulativne, agresivne i opasne osobe. Napametnije što možete uraditi, jeste da i pri najmanjoj sumnji, takvu osobu iz mera predostrožnosti i lične bezbednosti precrtate iz svog života.
Inače,...imam jednu vrstu poremećaja ličnosti, ali se ne radi o narcisoidnost i i bezbedna sam po okolinu (bar za sada).😁
U biti ne moramo istraživati i znati što je s takvim osobama. Ako osjetimo da nas neka osoba ne poštiva, manipulira, vara i sl, samo se udaljimo, što je toj osobi, nije naša stvar, naša ne stvar da se zaštitimo od takvih.
 
U biti ne moramo istraživati i znati što je s takvim osobama. Ako osjetimo da nas neka osoba ne poštiva, manipulira, vara i sl, samo se udaljimo, što je toj osobi, nije naša stvar, naša ne stvar da se zaštitimo od takvih.
Bingo!
Želim samo da podvučem kao važno,...ukoliko neko ima bliskog srodnika ili ukućanina sa narcisoidnim karakteristikama, ne sme ni pod kojim uslovima, napuštati na milost i nemilost njemu/ njoj) ostale članove porodice. Ni pod koju cenu!
 
Što bi se dogodilo kada bi se propisalo da su zdravstveno nesposobni za neke odgovorne poslove kao što je slučaj za osobe sa dijagnozom psihoza?
Kada su u hijerharji niže onda se dodvoravaju onima iznad. Uvjerio sam se kada su im šefovi "normalni" ni oni ne odolijevaju tom ulizivanju. Iako su i prije i poslije toga o njima mislili isto što i ja.
 

Back
Top