Тито је био припадник НКВД-а под псеудонимом Валтер, скоро сам гледао у руском документарцу совјетског шпијунског аса како даје изјаву КГБ-у а у вези Тита и наводи да увек када се Тито нашао у незавидном положају од стране Немаца, слата су му два совјетска генерала хероја СССР-а који су му помагали да се извуче из незавидног положаја али не именује совјетске генерала који су заједно са Титом планирали операције у Врховном штабу НОП-а Југославије, иначе је Тито по њему међу агентима НКВД-а био омиљена личност и они су га и спасили да га Стаљин не ликвидира 1953. одлажући на своју руку специјалну операцију јер су знали да се Стаљину ближи крај, због чега су касније позвани на одговорност од режима Никите Хрушчова и над њима су спроведене санкције. Касније се почело сумњати на Броза да је много пре ангажовања за НКВД радио и за британски СИС што је врло могуће поготово што је његов први пријем у Великој Британији био такав какав се ретко приређује председницима и владарима.
С'друге стране имамо генерала Михаиловића који је радио као војни аташе у Софији и Прагу из Софије је протеран због петљања у унутрашње ствари Бугарске док је у Прагу опсервирао војну моћ СССР-а са којим је Краљевина Југославија хтела да успостави дипломатске односе, иначе тадашњи пук Михаиловић је био упознат и са намерама ГРУ-а према Краљевини Југославији али се од операције ГРУ-а одустало, касније је у режији британске СОЕ извршен војни пуч. Иначе непосредно пре напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију пук. Михаиловић је виђан у друштву војног аташеа СССР-а у Београду али то је уобичајно у тој бранши и немора да значи да је Михајловић на неки начин био и сарадник војне спец. службе СССР-а ГРУ, мада је по окончању рата Стаљин је упутио писмо Титу да Михајловића не осуди на смрт. По слому Краљевине Југославије, а највероватније у складу са ратним планом Р 41 формира четничке јединице као вид герилске борбе против окупатора. Иначе у своје штабове и Михаиловић и Тито су имали стране војне мисије које су слале информације својим матичним државама али се чини да је Тито имао јаче адуте јер ако се испостави да је радио за британски СИС што је врло могуће, а уједно је био и припадник утицајне масонске ложе, онда се може уочити да је Михаиловић на самом старту био у заостатку за Титом који се није ослањао само на своје могућности већ и на могућности својих пријатеља у НКВД-у, СИС-у и масонерији (Тито је сам једном изјавио да су му масони из Загреба јавили да следи агресија на Краљевину Југославију).
Значи ако се стави на вагу тас може се уочити да је Тито имао много јаче заштитнике него ген. Михаиловић и ако се радило о двојици високопозиционираних обавештајаца међународни фактор као и увек је показао да је однео победу над унутрашњим фактром, Тито је 1944. у Напуљу устоличен од премијера В. Британије лорда Черчила за владара Југославије а који је знао да се касније одужи британској круни за своје устоличење једноставно Велика Британија није прекинула свој утицај на овим просторима који има од 1903. године.