JM Cotzee: "Disgrace"

Isto to sam i ja hteo da napisem, i da dodam da i narod igra nekakvu ulogu. Tj. ti duhovi koji se pojavljuju, su samo pocetak kreativne imaginacije, ali realni problem je sledeci: Petko ima narod, ali ne moze da mu se obrati. Kruso veruje da ima narod, i u ime tog naroda (kulture, itd. Kuci je kompleksan, pa ne mogu ni ispravan termin da nadjem, moram da ih mesam malo) kolonizuje. Suzan misli da ne postoji narod, ona je kao svevidece oko u knjizi (misli, skoro svevidece oko), i zato hoce da predje granice razumevanja, i cega sve ne. Na kraju knjige, nju pohadja "duh naroda", tj. neki duh istorije, duh boga koji je sadrzan u duhu naroda, a narod je Petko.
 
Drago mi je da se konacno slazemo :)

Mada mislim da Suzani pripisujes preveliki znacaj.
Da li mislis da je lik Foa ((danijel defoe) Kuci zasnovao na sebi, da je Fo u stvari sam Kuci?
To na kraju, sto ulazi u Petka, slazem se da je duh naroda, istina koja mu na kraju daje glas. (ne znam da li se to negde spominje, ali i meni su iste te reci pale na pamet 'duh istorije') Sta mislis o Petku? Da li je on svestan sebe i svog polozaja, da li on mrzi ili oseca pokornost, da li vidi vise od onog sto pokazuje, ili je tipican Kucijev pasivac?
 
Nisam siguran da su Kucijevi pasivci bas samo pasivci. Mislim da se vise radi o Schein & Sein. Deluju pasivno, mozda zato sto zele da deluju pasivno. Zasto zele da deluju pasivno? Mozda zato sto su nesposobni da artikulisu tok svesti koji bi ih usmerio ka "napolje". O ovome je pisao i Rilke, a ja sam citao da je Kuci strasan ljubitelj Rilkea. U svakom slucaju, i ako nije - Rilke je ostavio dubok trag, tesko ga je mimoici. Ti, nzv. divljaci, su u stvari slika i prilika nase mladalacke svesti koja je slicnija haosu, magiji i ritualima, nego civilizovanoj kurtoaziji. Moje licno tumacenje, dakako, ali nije sigurno daleko od istine. Umetnicki imago kao centar projekcije svesti "ka napolje", bi mogao da se uzme u razmatranje kod Kucijevih likova. Doduse, oni su dublji od prosto svesno-nesvesnog funkcionisanja, i najzanimljivija je u stvari interakcija S. R. i P. Defo je, pak, simbol razvitka kulture, i njene premise. Prica o Krusou nije Kruso, kao sto i Petko nije prica o Petku, a Kuci to predstavlja na nenadmasno plastican nacin. Petko je nesposoban da sebe vidi spolja, upravo zato sto je njegov jezik tajna za ostatak sveta, a S. ne moze da vidi Petka iznutra, zato sto njen um ima druge prioritete, tj. "normalna" je. Ta njena "normalnost" je alter ego Kuciju, koji se zali da je kao dete zelo da bude "normalan". Kruso... ne zna se sta on. Izvesno je da zna kako se koristi zena, asov, i pusto ostrvo. Govori Portugalski, znaci (sasvim je moguce) vodi dupli zivot. Ko projektuje na koga (ovo bibilo romanticarsko pitanje), tj. ko je heroj, a ko je idol. Mislim da Kuci cilja na sasvim druge odgovore, jer (ipak) romantizam je davno okoncan. Mislim da sam odgovorio na sva pitanja :) Probaj da mi docaras tvoj dozivljaj poslednje scene, jako me zanima. Mozda treba da krenemo od kraja da bi smo stigli do pocetka.
 
Pasivac je rec koju koristim u privatnom zivotu, za nekoga ko ne reaguje, ne bori se, ceka da se sve resi samo od sebe, pa je mahinalno i ovde upotrebljujem. Nisam mogla da se setim nekog boljeg termina. To cesto primecujem kada su u pitanju ljudi, pa eto i u knjizevnosti, iako to ponekad nije u prvom planu. Znaci, to je do mene, ne kazem da je to tako.

Ne secam se do detalja te poslednje scene. Ja sam to na kraju shvatila kao vise stvari odjednom duh naroda, duh istorije, istinu, mrznju... sada to postaje artikulisanije, snaznije, (koliko se secam, a mozda gresim ulazi u Petkova usta) Sve je to Petko vec nosio u sebi, ali nije, stvarno ili metaforicki, imao jezik kojim bi sve to iskazao. To je ono sto ce Petku dati glas, da kaze sta je video, isprica istoriju svog naroda, ustane i pocne da se bori za sebe i svoja prava. Ono sto predhodi tom poslednjem delu je scena kada Petko pocinje da uci citanje, sto mislim da nije slucajno. On je sada u prilici da preuzme ulogu Foa, ako to zeli, da isprica istinu, sve onako kako se zaista desilo, ali i mnogo vise od toga. Zbog toga se knjiga i zavrsava bas na tom mestu. A ako posmatramo tu relaciju Kuci=Fo, Kuci sebe na neki nacin predstavlja kao 'uljeza, neprijatelja', stranca u tudjoj zemlji, koji samo pokusava da zabelezi, objektivno koliko je to moguce, istoriju naroda, koji opet jednim delom i nije njegov narod, sve dok oni sami ne ustanu i ne steknu snagu da sami pocnu da govore u svoje ime. Pad apartheida bih stavila u ekvivalenciju sa Petkovim opismenjavanjem

Uf, toliko stvari, ne znam da li sam lepo objasnila, ali sad sam u nekoj zurbi
 
Izvini, ja sam u teskoj frci, tesko da cu nesto uspeti da napisem u narednih par dana (do ponedeljka). Nadam se da neces do tada odustati od razmisljanja na temu Kuci, ja hebiga moram da se pozabavim drugim stvarima. Inace, posto se uskoro selim, hocu da razdelim neke knjige koje mi vise ne trebaju. Imam sve od Kucija na Engleskom, pa razmisli da li hoces nesto od toga (ili sve). Ne treba mi nikakav novac za knjige. Pozdrav.
 
Ne trebaju mi zato sto nemam vise vremena za citanje. Dobio sam posao oko koga moram iz sve snage da zapnem, itd. I do sada sam citao intenzivno, zato sto imam malo vremena za to, a sada tek nemam uposte vise vremena. I nisam bas ni neki knjiski crv, vise volim svoj posao i druzenje od citanja. :) Za knjige sam ozbiljan, podelicu ih svakako. Moja drugarica nije htela da ih cita jos i na Engleskom, puno joj je bilo i na Srpskom. Od ostatka drustva, svima se zapravo fucka za Kucija, a lakse cu ih pokloniti, nego prodati. Kako hoces...
 
Juce me je u internet kafeu pitao tip koj tamo radi, da li mogu da ispunim formular za njegovu "sestru". On je iz JAR, on iz neke zemlje na E, pasos je na Arapskom, sa slikom kamile na pocetku. Viza je ispisana rukom, sa tackom na pocetnoj petlji broja dva, kao nekad sto se cifralo. Ona je moje godist, on je stariji. No, to "sestra" me je podsetilo na Kucija, i kako se crnci zovu bracom i sestrama. Ponasanje im je vrlo blizu Kucijevom opisu, i opet sam danas razmisljao o Majklu. Enigma.
 
Razmisljala sam ja jednom o tome. Zasto crnci jedne druge zovu braca i sestre, zasto ponekad kada se sretnu na ulici pricaju kao da se znaju sto godina iako se nikada u zivotu nisu videli. Dosla sam do zakljucka (moje misljenje, naravno) da je to zbog toga sto se osecaju ugrozeno, od strane belog coveka,nove sredine, ako su imigranti, cega vec. . ., i ako se drze u grupi, taj strah ili bojazan je manja. Puno puta mi je palo na pamet, kada bih ja otisla u Ugandu npr, i srela tamo belca na ulici, da li bi nas dvoje reagovalo na isti nacin kao i crnci, ili bi samo prosli jedno pored drugog.
Ima u 'Dusklandu' jedan deo o tome kako se crnci drze zajedno. Kada se oni crnci koji su radili za belce i vec i poprimili neke njihove karakteritike, pridruze crncima 'divljacima', i izmedju belog i crnog sveta izaberu ovaj drugi

Za nekog ko u sebi nema jezgra, MajklK ti se cesto vrzma po mislima

Znas sta mi je jos zanimljivo, ono kada si rekao 'gradjanska solidarnost'. Ja nikada npr ne bih upotrebila taj izraz, uvek kazem 'hriscansko milosrdje'. Bas zanimljive konstrukcije, i jedna i druga
 
Sa hriscanskim milosrdjem imam prilicno losa iskustva. Gradjanska solidarnost mi je milija, ali to su opet samo moja iskustva, ne uopsteno pravilo. Ili kolegijalnost, sta vec, takodje oblik pomoci, kao prijateljstvo na distanci. Desilo mi se vec da se iz kolegijalnosti izrode losa prijateljstva, ali to je vec neka druga prica. Crnci mozda ne osecaju distancu izmedju sebe, pa nemaju stupnjeve interakcije. Danas sam bas procitao esej Osipa Mandelstama u kome govori o "slusaocu", tj. osobi kojoj se pesnik obraca, tj. "gegenüber" poziciji. Procitao sam da je izmisljena osoba kojoj se obracamo u svojim mislima, cesto uopstena osoba, bez jezgra takoreci. To je neko pomocu koga ucvrscujemo nasu poziciju govornika, i treba tog nekog postovati, jer je on u isto vreme ja, i ne-ja. Tako sam bar ja razumeo taj esej, a i potkrepljen je primerima, pa mislim da sam dobro razumeo. Majkl je verovatno esencija svih bica koja se provlace kroz pesnistvo i prozu, cak i filozofiju i estetiku, u stvari kroz sve humansticke discipline. On je toliko gust, da se u njemu vidi sve sto se inace empirijski naslucuje (boze, ne znam sta ovo treba da znaci). Zato sto je tako dobro artikulisan mu se vracam u mislima. Pesnicki lik u potpunosti. Vrlo si u pravu kada ga poredis sa Hamletom, meni je to promaklo, i ne znam da li bi se ikad toga setio. Ako nije trulo reci, Kucijeva muza je vrlo elegantna i hladna, kao Engleskinja :) Jednom, pre koncerta, sam sedeo na klupi i mogao bih da se zakunem da je neki covek koji je seo pored mene izgledao isto kao Kuci na fotografiji. Ja sam to razumeo kao neki "znak" da treba da citam kucija, da postoji poruka koju mi on prenosi i da moram da je u potpunosti shvatim. To sam znao i na prvo citanje, ali eto. Hteo sam da mu posaljem pismo, ali nisam od onih koji salju pisma, pa sam odustao. Iz ove price vidis zasto mi je Kuci toliko "blizak", tj. on ni ne zna da ja postojim, ali ja pazljivo slusam i nalazim delove sebe u njegovoj dusi. Tako nekako. Mozda i crnci tako vide jedni druge. Moj najbolji prijatelj u osnovnoj skoli je bio crnac, Udo se zvao. Njegov otac je crnac iz JA, majka srpkinja. Jos jedan razlog zasto sam pomno citao zivot i vremena. Neko duboko iskustvo se krije iza tih veza, ja jos tragam za zakljuckom. Ciao
 
Sada razumem sta si mislio pod tim 'jezgrom'. Kada si rekao da Majkl K nema jezgro, shvatila sam to kao da kazes da nema esenciju, sustinu, da je prazan.
Secas se na pocetku knjige, jos na prvoj strani, one recenice, kada Kuci za Majkla kaze, 'on nije mislio brzo'. Ja sam odmah to prihvatila sa rezervom (mozda zato sto su mojoj drugarici u vrticu rekli da je retardirano dete pa su je vodili na procenu, a ona npr zavrsila fakultet:) ) U to su svi verovali, pa i sam Majkl. Nije bila njegova volja da ode i zivi u prirodi, vec sticaj okolnosti. Ali kada je bio sam, i nije bilo nikoga da mu govori sta da radi i kako da misli, shvatio je da nije nimalo gluplji od ostalih ljudi. vec sam spomenula onu scenu kada jede bundeve, i rekla da je za mene to vrhunac knjige. Pre toga imamo budalu koja veruje da je budala, a posle toga budalu koja se samo pretvara da je to. Tako sam makar ja videla stvari.

Gradjanska sidarnost je isto sto i hriscansko milosrdje, jer oba oznacavaju isto, dati nekome nesto ili pomoci mu, a ne ocekivati nista za uzvrat, jer ce ta osoba uraditi to isto za nekog drugog.
Gradjanska solidarnost i gradjansko milosrdje nisu jedno isto.
 
Pre toga imamo budalu koja veruje da je budala, a posle toga budalu koja se samo pretvara da je to.


Tako se ponasaju i beskucnici, koji moraju da se prave da im nista nije jasno, i da su glupi, da ne znaju sta ih je snaslo, a u stvari znaju sve. Samopostovanje mislim da je u pitanju. U sta verujes, i sta znas. To je verovatno najcesce postavljano pitanje. Religija je vera, a nauka je znanje. To pitanje je vro aktuelno za Kucijevu generaciju, 60. i 70. su prosle kroz pakao trazeci odgovor na to pitanje, a i danas nije nista bolje.
 
Uopsteno gledano, mislim da je putovanje kljucni motiv. Destinacija je nepoznata, pa je putovanje pre plutanje, nego svestan put. Suzan putuje iz proslosti (mi znamo da ona postoji) u buducnost (ne znamo kakvu), sa druge strane ona je iz buducnosti (zivot sa cerkom) putovala u proslost (da je nadje, posto se izgubila). Ona uvek zna ono sto i mi znamo, ali na potpuno drugaciji nacin. Vreme nije linearno, bar ne u toj knjizi, sto je dobra podloga za pricu. Prica je o istini (valjda), i do koje mere se ona da razvuci, tj. koje su granice istine. Kome pripada parcijalna istina, kome cela. Dakle - ko je gopodar, a ko rob. Medjutim, bas zato sto vreme nije linearno, ovo u sustini i nije pitanje na koje Kuci zeli da odgovori, cini mi se. Pre ce biti da na ostrvu (metafora govori za sebe) njih troje pokusavaju da udju jedno u drugo. Nagovestaji ludila (npr. kada Suzan kaze sebi, ok. mogla sam se naci na ostrvu sa nekim divljakom koji jede sirovu ribu i trckara golisav po plazi) su latentni i zajdnicki. Petko, koji je totalna misterija, moze da bude i idiot i divljak, ali i nesto drugo. Kruso je polu-lud (lud i nije pravi termin, ali ce posluziti kao sinonim, ili denominator), ima svoje "faze" kada prica u snu na Portugalskom, i sta ja znam sta sve radi. Ono sto je civilizacija u civilizaciji je u stvari samo nacin komuniciranja, tj. modus operandi u ludilu, odnosno svestan napor zarad ocuvanja komunikacije. Kuci opet ide dublje, i (bar ja mislim) da pita: odakle jezik? Jezik je sta? Tu tek pocinje prica, sa lingvisticke strane, prethodno je radnja suspenzovana i ogranicena na informacije i kodove, tj. akcije i reakcije. Ko sta vidi, ko sta cuje, i kako reaguje. Bitno je da Petku fali jedno "culo". U nekom dvostrukom smislu, jezik je i culo, i metafiziki, ili bozji aparat. Radi i ka unutra i ka spolja. Suzan (u svom ociglednom nastupu "ludila") pomislja da bi Petko mogao da ima nesto sto sto njoj treba, tek posle toga je zgadjena, kada cuje da Petko nema jezik, tj. kada cuje da je Petko "tudja" prica. Po mom misljenju, Petko je kljucna figura´, jer nacin na koji on pamti je sigurno drugaciji od Suzaninog nacina ili Robinzonovog. Nacin na koji on "zivi" nije oralan, ni pisan, tj. nema veze sa jezikom u uzem smislu. Kako on cuje? Kako on vidi? Tako nekako to ide do pojave Defoa. On je kao Petko, samo sto zna da artikulise "poklon", tj. jezik. Svo troje (Su. Pe. i Kru.) su Hriscani, to, mislim, je jako bitno za pricu. Dakle, i bez jezika, rodjeni hriscanin bi trebao da je u komunikaciji sa bogom, znaci ocekujemo i od njega da cini dobro. Putujemo u ocekivanje, ili plutamo na ocekivanju (neki motiv hriscanstva, sta ga ja znam). Kod Petka nema toga. Zato se pojavljuju duhovi, tj. cerka Suzane. Ne andjeo, nego duh, nesto vrlo dramaticno, pre nego religiozno. Zato Kuci (bar se nadam da je zbog toga) cesto pominje preoblacenja, maskiranja, perike, itd. To su sve simboli teatra, a ne religiozne salvacije. Deo u kome Defoe govori Suzan kako se koristi um, kada je upucuje u tajne pisanja je jako zajeban, i meni je bio cak malo i dosadan, ni ne secam ga se sada. Dakle, tako nekako do tog dela, medjutim vrlo sam uopstio stvari. Moracu opet da je procitam, za dva sata je gotova :) Kako ti vidis knjigu? P.S.: ostajem kod toga da kod Suzan postoje delovi feministickog nacina pisanja, ali ne mogu sada da ulazim dublje u to (jos je dan).
 
Da dodam, ono sto se provlaci kroz sve Kucijeve romane je tema post-hriscanstva. Ali, to je radio i Beket sa teatrom Apsurda. Zato sam video paralelu sa Beketom, ali ko zna da li je to tacno. Ja ne mogu da proverim sopstvene tvrdnje pa se i ogradjujem od njih :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top