vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Ајде кад си толико сигуран да је католкиња докажи ко јој је отац или матер?
-
- Popularno:
- Da li se moglo izbeci stradanje...
- Proračunate prođu bolje?
- Vučić baba roga a narod stado bez...
- Da li pored memorijalnog centra u...
- Погром над Хришћанима у Нигерији (о...
- Kako će Putin stići do Budimpešte?
- Blokaderi sa fakulteta poručili...
- Zanimljivo pitanje.
- Neiživljena devojka
- Traži momka koji zna da kuva i pere
Јелена Анжујска
- Začetnik teme Pobunjenik
- Datum pokretanja
Ајде кад си толико сигуран да је католкиња докажи ко јој је отац или матер?
Ne bih da pametujem, ali slusao sam onog Simica,bivseg Kostunicinog savetnika i ambasadora u Parizu. Na stranu kako je politicki opredeljen, slusao sam ga kako je prepricavao jedan dijalog s nekim poznatim francukim istoricarem. Taj istoricar mu je rekao da niko u francuskoj nema pojma ko je ta Jelena Anzujska, i da ona nije od francuskih anzujaca i da je nebitna istorijska licnost.to htedoh da vam prenesem.
pozdrav
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Хвала, и таква мишљења су добро дошла. Ипак има прилично помињања Драгутина и Милутина као препознатљивих Куртенеја, са којима се краљ Карло од Две Сицилије, брат светог Луја Деветог, удруживао против епирских деспота. Па ако их је он сматрао као потомке Куртене онда је то због Јелене а не због Уроша.
Hm,mozda je za njihovu istoriju nebitna,ali za nasu nije...
Zato se i trudimo da saznamo vise o njoj,a ne o Ani od Kijeva,zeni kralja Henry-a prvog
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Hm,mozda je za njihovu istoriju nebitna,ali za nasu nije...
Zato se i trudimo da saznamo vise o njoj,a ne o Ani od Kijeva,zeni kralja Henry-a prvog
Овде се може видети један део родослова за који се сматра да је Јеленин. Ако неко може да преведе са француског на српски, нека слобоно то учини са унапред захвалом
Hvala na ovome,ali bi pomoc nekoga ko zna francuski dobro dosla...
Loengrin
Aktivan član
- Poruka
- 1.190
U vezi sa ovom tematikom, želeo bih da razjasnim jednu nedoumicu.
U gradu Naumburgu, u Nemačkoj, postoji velelpna katedrala, jedan od najlepših spomenika gotske arhitekture, sagrađena između 1245. i 1260. godine, u kojoj postoji statua žene lepo negovanog lica, zaogrnute u raskošan dvorski plašt. Njeno ime (ili možda nadimak) je GOSPA UTA, a neki meni nedovoljno identifikovani izvori iz tog vremena, govore da je dotična zapravo JELENA ANŽUJSKA. Njenu statuu u katedrali, zajedno sa statuom njenog muža (ili jednog od muževa), princom Ekhardom, možete videti ne ovom linku:
http://www.holycross.edu/departments/visarts/vraguin/n9.htm
U prilog mojoj nedoumici, posebno ide podatak da je jedan od srpskih proizvođača ženskog kozmetičkog mleka za lice iz devedestih godina prošlog veka (ne sećam se koji je to bio, vidite, dosta toga želim razjasniti), dao svom proizvodu ime ''Jelena Anžujska'', a lik žene koji je istakao na etiketi, bio je upravo lik Gospe Ute iz Naumburške katedrale.
Očekujem odgovor od dobro upućenih u ovu problematiku.
U gradu Naumburgu, u Nemačkoj, postoji velelpna katedrala, jedan od najlepših spomenika gotske arhitekture, sagrađena između 1245. i 1260. godine, u kojoj postoji statua žene lepo negovanog lica, zaogrnute u raskošan dvorski plašt. Njeno ime (ili možda nadimak) je GOSPA UTA, a neki meni nedovoljno identifikovani izvori iz tog vremena, govore da je dotična zapravo JELENA ANŽUJSKA. Njenu statuu u katedrali, zajedno sa statuom njenog muža (ili jednog od muževa), princom Ekhardom, možete videti ne ovom linku:
http://www.holycross.edu/departments/visarts/vraguin/n9.htm
U prilog mojoj nedoumici, posebno ide podatak da je jedan od srpskih proizvođača ženskog kozmetičkog mleka za lice iz devedestih godina prošlog veka (ne sećam se koji je to bio, vidite, dosta toga želim razjasniti), dao svom proizvodu ime ''Jelena Anžujska'', a lik žene koji je istakao na etiketi, bio je upravo lik Gospe Ute iz Naumburške katedrale.
Očekujem odgovor od dobro upućenih u ovu problematiku.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Ја не могу акадмски превести, јер нисам академац. Овако изгледају могућности да је из фамилије Куртене. На почетној страни пише како су Куртенеи повезани са Анжујцима. Петар први француски је седми син Луја шестог, или званог дебелог, који се по уговору оженио са наследницом источног латинског царства у Цариграду, и примио њезино презиме, Куртене, ради продужетка њезиног породичног стабла.. Његов син Петар други Куртене је крунисан у Риму за цара Цариградског источног Латинског царства око 1217 године. На путу да преузме престо буде ухваћен у Албанији од неких владара тога краја и умре у ропству са својом пратњом, а жена са децом, која је ишла другим путом стигне у Цариград и прими царство. После су велможе тога царства понудуле круну његовом најстаријем сину, али он није хтео прихватит тако да је круна дата млађем брату Роберту. Е тај Роберт је прва прилика да Јелена буде његова кћер. Кад је Роберт умро 1228 године њега је наследио млађи брат Будоан други. И за њега су неки историчари тврдили да је Јеленин отац. И друге могућности су две Петрове кћерке које долазе у обзир као Јеленине мајке, то су Маргарета и Елизабета Једна је имала три кћерке за које се не зна куда су се удале, за једну се зна да је Будоан тражио од своје сестре да му је пошаље да је уда за једног арапског принца ради савеза, али до удаје није дошло. А од друге сестре која се други пут удала за Луксембуршког племића Виандона се наводи да се звала Јоланда и да је била часна сестра. Међутим у загради је наведено да је погрешно наведено њезино име Сибил, а Сибил је била њезина тетка и та тетка је била часна сестра. То би био укратко садржај у те две странице које сам поставио. Има и опис како се Роберт заљубио у неку вереницу једног француског племића и да је због ње изгубио сваки смсао за владавину и у болести умро.
Poslednja izmena:
Шта се мучите око дилема, ево ко је она:
http://www.genealogics.org/getperson.php?personID=I00165016&tree=LEO
http://www.genealogics.org/getperson.php?personID=I00165016&tree=LEO
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Ово је већ било постављено, и ја сам установио да се не слаже са временом, јер по кронологији произлази да је Драгутин рођен 1251. а Данило је навео да је умрла у 84 години свога живота. И опет морам навести да је то немачки извор који се користио Јирећеком као извором, а Јирећек није навео од куда њему тај податак. Иначе ни википедија није извор, тамо уноси ко код што зажели, чудно је да једна тако велика енциклопедија не проверава тачност својих чланака.
Evo kako izgleda poreklo Roberta,cara "Konstantinopolja":
http://www.genealogics.org/pedigree...EO&parentset=0&display=standard&generations=8
Ako je Jelena zaista njegova cerka(mada se ovde ne navode deca),onda ima smisla zasto su je zvali Francuskinjom...
http://www.genealogics.org/pedigree...EO&parentset=0&display=standard&generations=8
Ako je Jelena zaista njegova cerka(mada se ovde ne navode deca),onda ima smisla zasto su je zvali Francuskinjom...
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Evo ako mogu i ja da probam da doprinesem nesto na ovu temu
Jelena Anžujska je u narodu ostala upamćena kao veliki dobrotvor i prva žena ktitor u Srbiji. Ova francuska princeza bila je udata za kralja Stefana Uroša I koji je vladao u periodu od 1243. do 1276. godine.
Princeza Jelena u Srbiju je došla oko 1250. godine, kada je mladi Uroš u čast njenog dolaska po čitavoj Ibarskoj dolini posadio stabla jorgovana – njenog omiljenog cveća, kako bi je podsećalo na rodnu Provansu. Ovo ljubavno zaveštanje zaljubljenog kralja preraslo je u tradicionalnu manifestaciju „Dani jorgovana“, koja se svake godine početkom maja održava u Kraljevu, u znak sećanja na ljubav i dobročinstvo princeze prema svom kralju i narodu koji je prihvatila kao svoj.
Tokom svog života, na mnogo načina je uticala na kulturu i arhitekturu Srbije, kao i politiku Nemanjića. Redovno je slala bogate darove Svetoj Gori, Jerusalimu i Vatikanu; davala priloge za siromašne; u svom domu sakupljala i obučavala siromašne devojke – postoji legenda da je upravo zahvaljujući njenoj školi Kosovo razvilo bogatu tradiciju izrade ručnih radova; zaslužna je za obnovu i izgradnju mnogih crkava i manastira.
Njena dobrotovornost je posebno uočljiva na primorju. U Baru je podigla franjevački manastir sa crkvom; u Kotoru manastir Sv. Franje; u Stonu je na mestu nekadašnje Bogorodičine crkve podigla manastir za pravoslavne monahe; a sa sinovima Dragutinom i Milutinom obnovila je crkvu Sv. Srđa i Vakha na Bojani.
Nakon smrti muža Stefana Uroša I, vladala je teritorijom između Dubrovnika i Skadra, takođe i predeo oko Plava u Zeti i zamak Brnjaci u gornjem toku reke Ibar. Za vreme svoje vladavine, svesrdno se brinula o dobrobiti i blagostanju podanika, toliko da ju je narod nazvao „kraljicom majkom“.
Kao njena zadužbina, ostao je manastir Gradac, građen po uzoru na Studenicu. Manastir je sagrađen u dolini Ibra, iznad reke Brvenice i pravljen je u srpskovizantijskom stilu, a sve u čast Presvete Bogorodice. Nakon smrti muža, zamonašila se u crkvi Sv. Nikole na Skadru koji je takođe osnovala, gde je i umrla 8. februara 1314. godine, a sahranjena unutar manastira Gradac. Legenda kaže kako se, tri godine nakon smrti, u snu javila jednom monahu i da su po otvaranju njenog groba otkrili celo očuvano telo, nakon čega se počela proslavljati kao svetiteljka i to svakog 30.10. po starom i 12.11. po novom kalendaru. Njeno prvo žitije, napisao je veliki srpski arhiepiskop Danilo II, kao „Žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka“.
http://www.organvlasti.com/20090322386/zena-danas/uspesne-zene/jelena-anzujska.html
Jelena Anžujska je u narodu ostala upamćena kao veliki dobrotvor i prva žena ktitor u Srbiji. Ova francuska princeza bila je udata za kralja Stefana Uroša I koji je vladao u periodu od 1243. do 1276. godine.
Princeza Jelena u Srbiju je došla oko 1250. godine, kada je mladi Uroš u čast njenog dolaska po čitavoj Ibarskoj dolini posadio stabla jorgovana – njenog omiljenog cveća, kako bi je podsećalo na rodnu Provansu. Ovo ljubavno zaveštanje zaljubljenog kralja preraslo je u tradicionalnu manifestaciju „Dani jorgovana“, koja se svake godine početkom maja održava u Kraljevu, u znak sećanja na ljubav i dobročinstvo princeze prema svom kralju i narodu koji je prihvatila kao svoj.
Tokom svog života, na mnogo načina je uticala na kulturu i arhitekturu Srbije, kao i politiku Nemanjića. Redovno je slala bogate darove Svetoj Gori, Jerusalimu i Vatikanu; davala priloge za siromašne; u svom domu sakupljala i obučavala siromašne devojke – postoji legenda da je upravo zahvaljujući njenoj školi Kosovo razvilo bogatu tradiciju izrade ručnih radova; zaslužna je za obnovu i izgradnju mnogih crkava i manastira.
Njena dobrotovornost je posebno uočljiva na primorju. U Baru je podigla franjevački manastir sa crkvom; u Kotoru manastir Sv. Franje; u Stonu je na mestu nekadašnje Bogorodičine crkve podigla manastir za pravoslavne monahe; a sa sinovima Dragutinom i Milutinom obnovila je crkvu Sv. Srđa i Vakha na Bojani.
Nakon smrti muža Stefana Uroša I, vladala je teritorijom između Dubrovnika i Skadra, takođe i predeo oko Plava u Zeti i zamak Brnjaci u gornjem toku reke Ibar. Za vreme svoje vladavine, svesrdno se brinula o dobrobiti i blagostanju podanika, toliko da ju je narod nazvao „kraljicom majkom“.
Kao njena zadužbina, ostao je manastir Gradac, građen po uzoru na Studenicu. Manastir je sagrađen u dolini Ibra, iznad reke Brvenice i pravljen je u srpskovizantijskom stilu, a sve u čast Presvete Bogorodice. Nakon smrti muža, zamonašila se u crkvi Sv. Nikole na Skadru koji je takođe osnovala, gde je i umrla 8. februara 1314. godine, a sahranjena unutar manastira Gradac. Legenda kaže kako se, tri godine nakon smrti, u snu javila jednom monahu i da su po otvaranju njenog groba otkrili celo očuvano telo, nakon čega se počela proslavljati kao svetiteljka i to svakog 30.10. po starom i 12.11. po novom kalendaru. Njeno prvo žitije, napisao je veliki srpski arhiepiskop Danilo II, kao „Žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka“.
http://www.organvlasti.com/20090322386/zena-danas/uspesne-zene/jelena-anzujska.html
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Sveta Jelena Anžujska
Princeza Francuska i Kraljica Srpska
U proleće Leta Gospodnjeg 1249. sa juga Francuske iz prelepe Provanse, jedna mlada devojka kreće na daleki put, u zemlju njoj tada još nepoznatu. Ta mlada i lepa devojka bila je princeza Jelena, rođaka Karla I Anžujskog napuljskog kralja. Krenula je u Srbiju da se uda za srpskog kralja Uroša I Nemanjića i tako postane kraljica srpska.
Tako počinje jedna, rekli bi smo za ono vreme, sasvim obična priča. Ustvari tako počinje jedna sjajna priča o prijateljstvu,poštovanju i razumevanju dva naroda. Priča o kraljici, koja je vremenom poprimila obeležja prave legende.
Vratimo se princezi Jeleni i njenom dolasku u Srbiju. Jedno od prvih obeležja koje je videla, stupivši na tlo nove domovine, bili su jorgovani. To jedinstveno drveće okićeno divnim plavim, belim i ljubičastim cvetovima, koji šire opojan miris, zasadio je njen budući muž i kralj Uroš I celom dolinom reke Ibar, u čast nje i njenog dolaska na srpski dvor.
I danas 8 vekova posle ovog događaja, dolina reke Ibar se zove - Dolina jorgovana. I danas duž Ibra cvetaju jorgovani i podsećaju ljude na Jelenu i njen dolazak u Srbiju. Cvetaju svake godine jorgovani i podsećaju srpski narod na svoju kraljicu, koja je proživela među Srbima preko 60 godina, da bi i posle svoje smrti ostala da zauvek živi u srcima ljudi na ovim ovim prostorima.
Veoma malo podataka je sačuvano o ovoj izuzetno značajnoj ženi, možda i najznačajnijoj ženskoj ličnosti u srpskoj istoriji. O njenom značaju svedoči i činjenica da je Jelena Anžujska prva žena o kojoj je napisano žitije. Autor Žitija Jelene Anžujske je arhiepiskop Danilo II, inače njen savremenik, zbog čega možemo biti sigurni da je ovo žitije verodostojno. Jelena je i prva srpska kraljica koja je proglašena sveticom od strane srpske pravoslavne crkve, iako nije bila Srpkinja.
Mlada i lepa princeza Jelena iz čuvene francuske vladarske kuće, udala se za srpskog kralja Uroša Prvog oko 1250. godine. Bila je preko šezdeset godina kraljica i jedna od najznačajnijih ličnosti srednjevekovne Srbije. Zemlji je darovala dva znamenita kralja, Dragutina i Milutina. Posle smrti svog muža dobila je da upravlja oblašću između Skadra i Dubrovnika. Pred kraj Života zamonašila se u crkvi svetog Nikole u Skadru. Umrla je u svom dvorcu u Brnjacima, osmog februara 1314. godine, a sahranjena u svojoj zadužbini, manastiru Gradac.
Ostavila je dubok trag u mnogim našim krajevima, a sećanje na nju još i danas živi u narodu. Ona je prva naša kraljica koja je po ugledu na kraljeve podizala manastire, dakle prva naša ktitorka. Takođe je prva vladarka koja je osnovala školu i vaspitni dom za sirote devojke. Njen dvor u mestu Brnjak na Kosovu, albanski politički moćnici su potopili 1981. godine, izgradnjom hidrocentrale Gazivode. Želeli su na taj način da unište svaki dokaz o postojanju srpskog dvora u južnoj srpskoj pokrajini, isto kao što danas njihovi potomci spaljuju srpske crkve i preoravaju srpska groblja na tom prostoru. Nema sumnje njen ugled u narodu je bio veliki jer je i danas uspomena na nju ostala u krajevima u kojima je živela, a narod je iz ljubavi i poštovanja zove Sveta Jela.
Do današnjeg dana sačuvano je niz njenih slika. U XIII veku nastale su dve slične ikone na kojima je naslikana sa svojim sinovima Milutinom i Dragutinom. Jedna se nalazi u crkvi svetog Nikole u Bariju, adruga u crkvi svetog Petra u Rimu. Njeni portreti se nalaze i u Đurđevim Stupovima, Arilju, Sopoćanima i Gračanici.
Srpska Pravoslavna Crkva je kraljicu Jelenu nekoliko godina posle njene smrti proglasila za sveticu i danas je slavi zajedno sa svojim sinovima. U srpskom pravoslavnom kalendaru za dan 12. novembar (30. oktobar po starom kalendaru) piše : Sveti kralj Milutin, prepodobni Teoktist Dragutin i Jelena.
Princeza Francuska i Kraljica Srpska
U proleće Leta Gospodnjeg 1249. sa juga Francuske iz prelepe Provanse, jedna mlada devojka kreće na daleki put, u zemlju njoj tada još nepoznatu. Ta mlada i lepa devojka bila je princeza Jelena, rođaka Karla I Anžujskog napuljskog kralja. Krenula je u Srbiju da se uda za srpskog kralja Uroša I Nemanjića i tako postane kraljica srpska.
Tako počinje jedna, rekli bi smo za ono vreme, sasvim obična priča. Ustvari tako počinje jedna sjajna priča o prijateljstvu,poštovanju i razumevanju dva naroda. Priča o kraljici, koja je vremenom poprimila obeležja prave legende.
Vratimo se princezi Jeleni i njenom dolasku u Srbiju. Jedno od prvih obeležja koje je videla, stupivši na tlo nove domovine, bili su jorgovani. To jedinstveno drveće okićeno divnim plavim, belim i ljubičastim cvetovima, koji šire opojan miris, zasadio je njen budući muž i kralj Uroš I celom dolinom reke Ibar, u čast nje i njenog dolaska na srpski dvor.
I danas 8 vekova posle ovog događaja, dolina reke Ibar se zove - Dolina jorgovana. I danas duž Ibra cvetaju jorgovani i podsećaju ljude na Jelenu i njen dolazak u Srbiju. Cvetaju svake godine jorgovani i podsećaju srpski narod na svoju kraljicu, koja je proživela među Srbima preko 60 godina, da bi i posle svoje smrti ostala da zauvek živi u srcima ljudi na ovim ovim prostorima.
Veoma malo podataka je sačuvano o ovoj izuzetno značajnoj ženi, možda i najznačajnijoj ženskoj ličnosti u srpskoj istoriji. O njenom značaju svedoči i činjenica da je Jelena Anžujska prva žena o kojoj je napisano žitije. Autor Žitija Jelene Anžujske je arhiepiskop Danilo II, inače njen savremenik, zbog čega možemo biti sigurni da je ovo žitije verodostojno. Jelena je i prva srpska kraljica koja je proglašena sveticom od strane srpske pravoslavne crkve, iako nije bila Srpkinja.
Mlada i lepa princeza Jelena iz čuvene francuske vladarske kuće, udala se za srpskog kralja Uroša Prvog oko 1250. godine. Bila je preko šezdeset godina kraljica i jedna od najznačajnijih ličnosti srednjevekovne Srbije. Zemlji je darovala dva znamenita kralja, Dragutina i Milutina. Posle smrti svog muža dobila je da upravlja oblašću između Skadra i Dubrovnika. Pred kraj Života zamonašila se u crkvi svetog Nikole u Skadru. Umrla je u svom dvorcu u Brnjacima, osmog februara 1314. godine, a sahranjena u svojoj zadužbini, manastiru Gradac.
Ostavila je dubok trag u mnogim našim krajevima, a sećanje na nju još i danas živi u narodu. Ona je prva naša kraljica koja je po ugledu na kraljeve podizala manastire, dakle prva naša ktitorka. Takođe je prva vladarka koja je osnovala školu i vaspitni dom za sirote devojke. Njen dvor u mestu Brnjak na Kosovu, albanski politički moćnici su potopili 1981. godine, izgradnjom hidrocentrale Gazivode. Želeli su na taj način da unište svaki dokaz o postojanju srpskog dvora u južnoj srpskoj pokrajini, isto kao što danas njihovi potomci spaljuju srpske crkve i preoravaju srpska groblja na tom prostoru. Nema sumnje njen ugled u narodu je bio veliki jer je i danas uspomena na nju ostala u krajevima u kojima je živela, a narod je iz ljubavi i poštovanja zove Sveta Jela.
Do današnjeg dana sačuvano je niz njenih slika. U XIII veku nastale su dve slične ikone na kojima je naslikana sa svojim sinovima Milutinom i Dragutinom. Jedna se nalazi u crkvi svetog Nikole u Bariju, adruga u crkvi svetog Petra u Rimu. Njeni portreti se nalaze i u Đurđevim Stupovima, Arilju, Sopoćanima i Gračanici.
Srpska Pravoslavna Crkva je kraljicu Jelenu nekoliko godina posle njene smrti proglasila za sveticu i danas je slavi zajedno sa svojim sinovima. U srpskom pravoslavnom kalendaru za dan 12. novembar (30. oktobar po starom kalendaru) piše : Sveti kralj Milutin, prepodobni Teoktist Dragutin i Jelena.
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Gradac - zadužbina kraljice Jelene
Manastir Gradac, kao svoju zadužbinu, kraljica Jelena je podigla 1268. godine. Prostor na kome je sazidan manastir Gradac bio je kultno mesto od davnih vremena. Samo tako se može objasniti činjenica da se manastir nalazi na ovom vodoplavnom mestu. Pored toga, ispred Bogorodične crkve pronađeni su temelji znatno starijeg hrama. Zid njegove apside leži ispod praga glavnog portala bogorodične crkve. Hram je bio jednobrodan, sa apsidom na istoku, polukružnom spolja i iznutra. O vremenu nastanka najstarije crkve crkve u Gradcu može se razmišljati samo na osnovu njegovog plana. Izgradnja protezisa u zapadnom delu crkve upućuje na vreme pre sredine VI veka, osim toga u V i VI veku podignut je i najveći broj krstionica, naročito u Justinijanovo vreme je sakralno graditeljstvo imalo zamaha.
U srednjevekovnom prostoru manastira sačuvane su dve crkve i ostaci monaških zgrada raspoređenih uz ogradni zid. Glavna manastirska crkva, posvećena Bogorodičnom prazniku blagovesti, je najranija građevina u Srbiji u kojoj je gotika izražena u većoj meri. Spoj vizantijskih i romaničkih uticaja koja odlikuje arhitekturu raške grupe crkava prisutan je i ovde, ali obogaćen mnogim novim rešenjima oblika, konstrukcije i ukrasa, bliskih graditeljstvu Zapada, gde je gotika u to vreme već uveliko bila vladajući stil. Osnova plana i romanogotičke i gotičke pojedinosti ukrašavanja fasade Bogorodične crkve imaju sličnosti sa Studeničkom crkvom. Feliks Kanic je zapisao da se "u živopisnoj Brveničkoj klisuri nalazi, sa stanovišta istorije umetnosti veoma zanimljiva, nažalost jako oštećena manastirska crkva Gradac koju je krajem XIII veka od sedre sagradila žena kralja Uroša Jelena."
Manastir Gradac svoj procvat doživljava tokom XIII i XIV veka, kao kraljičina zadužbina i hram u kome se nalazi "grob velike kraljice". Bio je mnogoljudan i bogato opremljen , a iguman Gradački je zauzimao peto mesto u rangu igumana srpskih manastira.
Pored glavne Bogorodične crkve, na južnoj strani na steni, postoji i mala crkva posvećena svetom Nikoli. Crkva sv. Nikole, nedaleko od glavnog hrama, skromnih je dimenzija, a po opstem tipu podseca na brojne primorske gradjevine i pripada tipu katolicke propovednicke crkve. Verovatno je nastala pre izgradnje glavnog hrama, da bi se u njoj sluzilo dok su trajali radovi. Ovaj tip gradjevine, sagradjen u sklopu pravoslavnog manastira, objasnjava se potrebom za bogosluzenjem majstora katolicke veroispovesti koji su gradili manastir. Majstori koji su najverovatnije dovedeni s Primorja, uneli su u srpsku srednjevekovnu arhitekturu izrazite elemente gotskog stila.
Manastir je za vreme turske vladavine uglavnom bio bez monaha a zatim i bez krovnog pokrivača na crkvi koji je odnet. Zna se jedino da su 1589. godine iguman Đurđevih stupova Stefan i starac Pajsije zatekli manastir sa jednim sveštenikom i oronulu crkvu bez krova. Crkva je obnovljena koliko je tada to bilo moguće, ali je manastir ponovo opusteo u XVIII veku tokom austrijsko-turskih ratova, kada je skinut olovni krov, srušeni svodovi i manastirske zgrade. Godine 1910. je postavljen zaštitni krov na manastirsku crkvu, tokom 1963—1975. izvršena je potpuna rekonstrukcija glavne crkve, unutrašnjost hrama je bila u velikoj meri sačuvana. Od 1982. je počela izgradnja konaka i manastir je ponovo oživeo, tadašnji iguman bio je shijarhimandrit Julijan Knežević (1918—2001).
Manastir je sada ženski. O životu i radu sestrinstva manastira Gradac možete videti više na samom sajtu manastira: www.manastirgradac.org.rs
http://www.svetajelena.com/
Manastir Gradac, kao svoju zadužbinu, kraljica Jelena je podigla 1268. godine. Prostor na kome je sazidan manastir Gradac bio je kultno mesto od davnih vremena. Samo tako se može objasniti činjenica da se manastir nalazi na ovom vodoplavnom mestu. Pored toga, ispred Bogorodične crkve pronađeni su temelji znatno starijeg hrama. Zid njegove apside leži ispod praga glavnog portala bogorodične crkve. Hram je bio jednobrodan, sa apsidom na istoku, polukružnom spolja i iznutra. O vremenu nastanka najstarije crkve crkve u Gradcu može se razmišljati samo na osnovu njegovog plana. Izgradnja protezisa u zapadnom delu crkve upućuje na vreme pre sredine VI veka, osim toga u V i VI veku podignut je i najveći broj krstionica, naročito u Justinijanovo vreme je sakralno graditeljstvo imalo zamaha.
U srednjevekovnom prostoru manastira sačuvane su dve crkve i ostaci monaških zgrada raspoređenih uz ogradni zid. Glavna manastirska crkva, posvećena Bogorodičnom prazniku blagovesti, je najranija građevina u Srbiji u kojoj je gotika izražena u većoj meri. Spoj vizantijskih i romaničkih uticaja koja odlikuje arhitekturu raške grupe crkava prisutan je i ovde, ali obogaćen mnogim novim rešenjima oblika, konstrukcije i ukrasa, bliskih graditeljstvu Zapada, gde je gotika u to vreme već uveliko bila vladajući stil. Osnova plana i romanogotičke i gotičke pojedinosti ukrašavanja fasade Bogorodične crkve imaju sličnosti sa Studeničkom crkvom. Feliks Kanic je zapisao da se "u živopisnoj Brveničkoj klisuri nalazi, sa stanovišta istorije umetnosti veoma zanimljiva, nažalost jako oštećena manastirska crkva Gradac koju je krajem XIII veka od sedre sagradila žena kralja Uroša Jelena."
Manastir Gradac svoj procvat doživljava tokom XIII i XIV veka, kao kraljičina zadužbina i hram u kome se nalazi "grob velike kraljice". Bio je mnogoljudan i bogato opremljen , a iguman Gradački je zauzimao peto mesto u rangu igumana srpskih manastira.
Pored glavne Bogorodične crkve, na južnoj strani na steni, postoji i mala crkva posvećena svetom Nikoli. Crkva sv. Nikole, nedaleko od glavnog hrama, skromnih je dimenzija, a po opstem tipu podseca na brojne primorske gradjevine i pripada tipu katolicke propovednicke crkve. Verovatno je nastala pre izgradnje glavnog hrama, da bi se u njoj sluzilo dok su trajali radovi. Ovaj tip gradjevine, sagradjen u sklopu pravoslavnog manastira, objasnjava se potrebom za bogosluzenjem majstora katolicke veroispovesti koji su gradili manastir. Majstori koji su najverovatnije dovedeni s Primorja, uneli su u srpsku srednjevekovnu arhitekturu izrazite elemente gotskog stila.
Manastir je za vreme turske vladavine uglavnom bio bez monaha a zatim i bez krovnog pokrivača na crkvi koji je odnet. Zna se jedino da su 1589. godine iguman Đurđevih stupova Stefan i starac Pajsije zatekli manastir sa jednim sveštenikom i oronulu crkvu bez krova. Crkva je obnovljena koliko je tada to bilo moguće, ali je manastir ponovo opusteo u XVIII veku tokom austrijsko-turskih ratova, kada je skinut olovni krov, srušeni svodovi i manastirske zgrade. Godine 1910. je postavljen zaštitni krov na manastirsku crkvu, tokom 1963—1975. izvršena je potpuna rekonstrukcija glavne crkve, unutrašnjost hrama je bila u velikoj meri sačuvana. Od 1982. je počela izgradnja konaka i manastir je ponovo oživeo, tadašnji iguman bio je shijarhimandrit Julijan Knežević (1918—2001).
Manastir je sada ženski. O životu i radu sestrinstva manastira Gradac možete videti više na samom sajtu manastira: www.manastirgradac.org.rs
http://www.svetajelena.com/
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Hélène / Jelena Helene of the Latin d'Anjou / Anžujska (1236 - 1314)
Nicknames: "Helene (Jelena) of ANJOU & /SICILY/"
Birthdate: 1236
Birthplace: France
Death: Died February 8, 1314 in Skodra, Hvratska, Yugoslavia (Mada je u to vreme bila SRBIJA a ne Hrvatska)
Immediate Family
Stefan Uroš I "the Great", King of Serbia
husband
Stefan Uroš II Milutin Nemanjić, King of Serbia
son
Марија / Maria / Marija Vukanović
daughter
Marie de Chars
sister
Desa av Serbien
son
Uroš II Primislav Vukanović
son
Matilda Angelo
mother
Helen / Ilona / Jelena of Raška
daughter
Белош / Belos / Belus Вукановић, magyar hadvezér, nádor, horvát-dalmát bán
son
János (Janos) Angelo
father
Hélène d'Anjou and her son king Milutin, a fresco from Gračanica monastery Queen consort of Serbia Tenure around 1245 - 1276
Spouse Stephen Uroš I Issue Stephen Dragutin Stephen Milutin House Capetian House of Anjou House of Nemanjić Born about 1236 Died 8 February 1314 Shkodër Burial Gradac monastery Religion Serbian Orthodox
Helen of Anjou or Hélène d'Anjou (Serbian: Јелена Анжујска / Jelena Anžujska; about 1236[1] - 8 February 1314) was a queen consort of Serbia, wife of Serbian king Stefan Uroš I and mother of kings Dragutin and Milutin.
Modern Russian iconHelen married Uroš I around 1245[2]. She descended from the side branch of the Byzantine emperor's family and the Hungarian royal house. Her sister was Marie, wife of Anseau de Chars, Captain General in Albania of Charles I of Naples[citation needed]. Helen was a Catholic and of French origin probably of the House of Valois. It is also known that she was a second cousin once removed of Charles I of Naples, who mentioned her as a relative in a letter dated 1273[1].
With Uroš I she had at least four children:
Dragutin, Serbian king 1276-1282 Milutin, Serbian king 1282-1321 Stefan Brnča, daughter For some time, she was a ruler of Zeta, Travunia, Plav and Poibarje. During that time, Serbia was divided into three parts, and the rulers of the other two parts were Dragutin and Milutin. Helen became a nun at the Church of St. Nicholas in Shkodër, where she died on 8 February 1314[1].
She founded the first girl's school in medieval Serbia. Helen's palace was in modern Kosovo, in the town of Brnjaci, on Mokra Gora mountain (not to be confused with Mokra Gora village), where the school was located. Other than this palace, she possessed the town of Jelač at Rogozna mountain. As did other Nemanjićs, she built monasteries. She built the Gradac monastery, where she was buried, the Church of St. Nicholas in Shkodër where she died,[1] and the Shirgj Monastery.[3]
Helen of Anjou was canonized by the Serbian Orthodox Church. Her feast day is 12 November [O.S. 30 October] [4].
[edit] See also Rulers of Serbia House of Nemanjić House of Anjou Royal titles Preceded by Beloslava of Bulgaria Queen consort of Serbia 1245/1250-1276 Succeeded by Catherine of Hungary Preceded by Beloslava of Bulgaria Queen of Zeta, Travunia, Plav and Poibarje Succeeded by Catherine of Hungary
[edit] References 1.^ a b c d Helen of Anjou at Genealogics 2.^ *Vladimir Ćorović "Istorija srpskog naroda": Zapadnjačka orijentacija u Srbiji (Serbian) 3.^ Ndreca, Ardian (14 September 2008). "Rrënojat e Abacisë së Shirgjit dhe shpëtimi i tyne". Gazeta 55. http://www.gazeta55.net/gazeta/15.09.2008.pdf. Retrieved 20 September 2010. 4.^ see: Srpsko nasleđe: Sveta Jelena Anžujska in #External links [edit] External links Srpsko nasleđe: Sveta Jelena Anžujska (Serbian) Srpsko nasleđe: Nemanjići i žene (Serbian) Justin Popović: Spomen svete Jelene, kraljice srpske (Žitija svetih za oktobar) (Serbian)[dead link] Manastir Gradac: Gradila ga Jelena Anžujska (Serbian) Portreti kraljevske porodice Nemanjića na istočnom zidu Sopoćana (Serbian) Jelena Anžujska, tema na istorijskom forum Descendants of Helen of Anjou at Genealogics
Nicknames: "Helene (Jelena) of ANJOU & /SICILY/"
Birthdate: 1236
Birthplace: France
Death: Died February 8, 1314 in Skodra, Hvratska, Yugoslavia (Mada je u to vreme bila SRBIJA a ne Hrvatska)
Immediate Family
Stefan Uroš I "the Great", King of Serbia
husband
Stefan Uroš II Milutin Nemanjić, King of Serbia
son
Марија / Maria / Marija Vukanović
daughter
Marie de Chars
sister
Desa av Serbien
son
Uroš II Primislav Vukanović
son
Matilda Angelo
mother
Helen / Ilona / Jelena of Raška
daughter
Белош / Belos / Belus Вукановић, magyar hadvezér, nádor, horvát-dalmát bán
son
János (Janos) Angelo
father
Hélène d'Anjou and her son king Milutin, a fresco from Gračanica monastery Queen consort of Serbia Tenure around 1245 - 1276
Spouse Stephen Uroš I Issue Stephen Dragutin Stephen Milutin House Capetian House of Anjou House of Nemanjić Born about 1236 Died 8 February 1314 Shkodër Burial Gradac monastery Religion Serbian Orthodox
Helen of Anjou or Hélène d'Anjou (Serbian: Јелена Анжујска / Jelena Anžujska; about 1236[1] - 8 February 1314) was a queen consort of Serbia, wife of Serbian king Stefan Uroš I and mother of kings Dragutin and Milutin.
Modern Russian iconHelen married Uroš I around 1245[2]. She descended from the side branch of the Byzantine emperor's family and the Hungarian royal house. Her sister was Marie, wife of Anseau de Chars, Captain General in Albania of Charles I of Naples[citation needed]. Helen was a Catholic and of French origin probably of the House of Valois. It is also known that she was a second cousin once removed of Charles I of Naples, who mentioned her as a relative in a letter dated 1273[1].
With Uroš I she had at least four children:
Dragutin, Serbian king 1276-1282 Milutin, Serbian king 1282-1321 Stefan Brnča, daughter For some time, she was a ruler of Zeta, Travunia, Plav and Poibarje. During that time, Serbia was divided into three parts, and the rulers of the other two parts were Dragutin and Milutin. Helen became a nun at the Church of St. Nicholas in Shkodër, where she died on 8 February 1314[1].
She founded the first girl's school in medieval Serbia. Helen's palace was in modern Kosovo, in the town of Brnjaci, on Mokra Gora mountain (not to be confused with Mokra Gora village), where the school was located. Other than this palace, she possessed the town of Jelač at Rogozna mountain. As did other Nemanjićs, she built monasteries. She built the Gradac monastery, where she was buried, the Church of St. Nicholas in Shkodër where she died,[1] and the Shirgj Monastery.[3]
Helen of Anjou was canonized by the Serbian Orthodox Church. Her feast day is 12 November [O.S. 30 October] [4].
[edit] See also Rulers of Serbia House of Nemanjić House of Anjou Royal titles Preceded by Beloslava of Bulgaria Queen consort of Serbia 1245/1250-1276 Succeeded by Catherine of Hungary Preceded by Beloslava of Bulgaria Queen of Zeta, Travunia, Plav and Poibarje Succeeded by Catherine of Hungary
[edit] References 1.^ a b c d Helen of Anjou at Genealogics 2.^ *Vladimir Ćorović "Istorija srpskog naroda": Zapadnjačka orijentacija u Srbiji (Serbian) 3.^ Ndreca, Ardian (14 September 2008). "Rrënojat e Abacisë së Shirgjit dhe shpëtimi i tyne". Gazeta 55. http://www.gazeta55.net/gazeta/15.09.2008.pdf. Retrieved 20 September 2010. 4.^ see: Srpsko nasleđe: Sveta Jelena Anžujska in #External links [edit] External links Srpsko nasleđe: Sveta Jelena Anžujska (Serbian) Srpsko nasleđe: Nemanjići i žene (Serbian) Justin Popović: Spomen svete Jelene, kraljice srpske (Žitija svetih za oktobar) (Serbian)[dead link] Manastir Gradac: Gradila ga Jelena Anžujska (Serbian) Portreti kraljevske porodice Nemanjića na istočnom zidu Sopoćana (Serbian) Jelena Anžujska, tema na istorijskom forum Descendants of Helen of Anjou at Genealogics
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska's Timeline
1102
Birth of Desa av Serbien
Serbia
1107
Birth of Uroš II Primislav Vukanović
Serbia
1110
Birth of Белош / Belos / Belus Вукановић, magyar hadvezér, nád...
1115
Birth of Helen / Ilona / Jelena of Raška
Stari Ras, Raška, Serbia
1236
Birth of Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska
France
1250
Marriage of Stefan Uroš I "the Great" Nemanjić and Hélène / Je...
1253
Birth of Stefan Uroš II Milutin Nemanjić, King of Serbia
Serbia
FEB 8
1314
Death of Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska at Skodra, Hvratsk...
Skodra, Hvratska, Yugoslavia
????
Birth of Марија / Maria / Marija Vukanović
,,,Serbia
Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska's Timeline
1236 Birth of Hélène / Jelena
France
February 8, 1314 Death of Hélène / Jelena at Skodra, Hvratska, Yugosl...
Skodra, Hvratska, Yugoslavia
Age 78
1250 Marriage of Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska to St...
Age 14
1102
Birth of Desa av Serbien
Serbia
1107
Birth of Uroš II Primislav Vukanović
Serbia
1110
Birth of Белош / Belos / Belus Вукановић, magyar hadvezér, nád...
1115
Birth of Helen / Ilona / Jelena of Raška
Stari Ras, Raška, Serbia
1236
Birth of Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska
France
1250
Marriage of Stefan Uroš I "the Great" Nemanjić and Hélène / Je...
1253
Birth of Stefan Uroš II Milutin Nemanjić, King of Serbia
Serbia
FEB 8
1314
Death of Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska at Skodra, Hvratsk...
Skodra, Hvratska, Yugoslavia
????
Birth of Марија / Maria / Marija Vukanović
,,,Serbia
Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska's Timeline
1236 Birth of Hélène / Jelena
France
February 8, 1314 Death of Hélène / Jelena at Skodra, Hvratska, Yugosl...
Skodra, Hvratska, Yugoslavia
Age 78
1250 Marriage of Hélène / Jelena d'Anjou / Anžujska to St...
Age 14
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Ljuba Manasijevic - Kralj Uros i Jelena Anzujska
Nasao sam i ovo;
Jelena Anžujska was a Serbian Queen, wife of Serbian king Stefan Uroš I and mother of kings Dragutin and Milutin. (1230 - February 8, 1314)
ali ni jedan izvor ne garantuje njenu godinu rodjenja
Nasao sam i ovo;
Jelena Anžujska was a Serbian Queen, wife of Serbian king Stefan Uroš I and mother of kings Dragutin and Milutin. (1230 - February 8, 1314)
ali ni jedan izvor ne garantuje njenu godinu rodjenja
Poslednja izmena:
Zato sto ni jedan izvor nije siguran ko je ona u stvari,tj. cija je cerka da bi se datum rodjenja mogao garantovati...procitaj diskusije na tu temu u prethodnim post-ovima forumasa!
Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.374
A mene bije glas da pricam gluposti i salju me na Alternativu!
Poslednja izmena:
Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.374
Nekad sam u nekom feljtonu citao njena pisma papi: rimokatolkinja 110%.
Ova porodica je izumrla pre vise od 200 godina u Francuskoj(1802) tako da ne znam kako dan danas moze da bude ponosna na nesto...
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па тамо пише да је имао потомство у Србији? А какве везе то има са Јеленом Анжујском?
Pobunjenik je naveo da je Jelena Anzujska bila u rodbinsko/prijateljskim odnosima sa porodicom de la Tour d'Auvergne(za koju kaze da je dan danas ponosna na svoju konekciju sa Srbijom),sto je sasvim verovatno jer su oni bili jedna od 5 porodica koja je za vreme Luja XIV-tog imala titulu i "prince étranger",u prevodu "strani princ" u Francuskoj,sto samim tim i znaci da je bila odlicno "konektovana" u smislu srodstva...
Medjutim,ta porodica je izumrla u muskom potomstvu jos u 19-tom veku,sto ne znaci da nema potomaka,vec da ih nema u muskoj liniji pa samim tim kao takva danas vise ne postoji...
Poslednja izmena:
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Нешто се десило са страницом. Не могу одговорити на послдњи пост.
Pokusaj da napises bez citata...