Моја мајка је имала срчани удар и била јој је потребна троструки бајпас. Речено нам је да јој је због њеног здравља потребна (трансфузија) крви и да нису могли ништа друго да ураде јер је стент такође веома ризичан. Пошто је Јеховин сведок, рекла је не, али би је прихватила ако се старешине с тим сложе. Разговарао сам са старешином и објаснио му целу ситуацију и рекао је „не брини, ми ћемо се побринути за све. Њено здравље је на првом месту.”
Сат времена касније отишао сам у болницу, старешина је био тамо и мајка је већ потписала образац да не жели крв. Рекао јој је да то не би требало да има ни под којим околностима. Такође је потписала забрану оживљавања и чак рекла лекарима да не прихватају никакве одлуке од породице јер није део њихове вере. Све је то игнорисано када сам разговарао са доктором у присуству мајке. И даље није желела трансфузију након што су обавили „разговор“ са њом.
Мајка је тада добила друго срце и отишла је на интензивну негу. Доктор је рекао да јој је остало још сат времена живота и да је само крв може спасити. Пристала је да прими крв, али је рекла да се плаши старешина и онога што ће Јехова учинити. Добила је трансфузију. Затим сам рекао старешинама Јеховиних сведока да је добила крв и да ће сада вероватно преживети (мајка ме је замолила да их обавештавам). Одговорено ми је злостављањем и речено да идем против Јеховине воље и да ће моја мајка бити искључена из заједнице ако преживи. Покушавају да уђу у болничко одељење да кажу лекарима да прекину све третмане, али без успеха јер их лекар не пушта унутра нити се осврће на њихове речи. Количина манипулације и злостављања кроз које сам прошао због њих у последњих неколико недеља је нестварна.