Титу посланица св. апостола Павла, глава 2, стих 13:
https://www.pravoslavna-srbija.com/sveto-pismo-biblija/56_TIT/56TIT002
ЈС верзије:
https://www.jw.org/sr-cyrl/библиотека/свето-писмо/nwt/књиге/Титу/2/#v56002013
https://www.jw.org/en/library/bible/nwt/books/titus/2/#v56002013
Злонамерно раздвајање Бога и Христа од стране ЈС и писање у множини, иако се говори у једнини, у покушају да се негира Христово божанство:
Greek NT: Nestle 1904
https://biblehub.com/text/titus/2-13.htm
Исти је случај и са Другом саборном посланицом св. апостола Петра, глава 1, стих 1
https://www.pravoslavna-srbija.com/sveto-pismo-biblija/61_2PE/612PE001
ЈС верзије:
https://www.jw.org/sr-cyrl/библиотека/свето-писмо/nwt/књиге/2-Петрова/1/#v61001001
https://www.jw.org/en/library/bible/nwt/books/2-peter/1/#v61001001
Грчки текст:
Greek NT: Nestle 1904
https://biblehub.com/nestle/2_peter/1.htm
У ова два превода се наиме крши граматичко правило грчког језика, које каже да када су две личне именице у једнини и у истом падежу (
Θεοῦ - Бога и
Χριστοῦ - Спаса, генитив) повезане везником ,,и“ (καὶ), а само прва именица има модификујући члан (τοῦ), а друга именица не, то
увек значи да се обе именице једнолично
односе на исту особу. Ово правило правило нема видљивих изузетака у целом Новом завету, тако да
нема никакве сумње да се у тексту говори о једној особи - Богу и Спаситељу Исусу Христу.