Gljiva zjalelovka
Iskusan
- Poruka
- 5.463
dan 2.
Otishao je u Sluzbu za korekciju tjelesne tezine i...oni su mu rekli da nikako ne mogu da mu izdaju drugu potvrdu, jer je njegova greshka shto nije umro kad je vazila tezina od 89,29 i da nije smio da cheka, da se ta vrijednost pomjeri na 89,34 i da jedino moze da ode opet u Sluzbu za smrtne sluchajeve i da pishe molbe , cvili i pishti da mu ponishte potvrdu, te ako mu to nekim chudom to uspije, tek onda mu oni mogu izdati drugu potvrdu...i naravno da se potrudi da na putu do tamo ne umre, jer ce mu biti stopiran odlazak na onaj svijet i tek onda nece moci da dobije novu potvrdu o tjelesnoj tezini, jer cete biti josh i modar i ukochen, a shto je najgore i mrtav, a sve to nije predvidjeno...i naravno...ako mu tezina tog momenta bude bila pomenutih 89,29. Uzalud njegova kuknjava da stvarno nije znao da je to tako komplikovano i da nije razmishljao da ce zivot toliko da traje...Rekli su mu, strogo :''Da, da...svaki dan svi neshto traze, izmishljaju, mi smo preoptereceni ...ko zna da li ste vi uopshte bili zivi sve ovo vrijeme...blablabla''...S puno izvinjavanja, napustio je prostoriju....Putujuci do Sluzbe za smrtne sluchajeve, prozivljavao je preznojavanja, neochekivani priliv zeludachne kiseline, a u ochima mu se naziralo blago proshirenje kapilara...Chak se vajkao, shto je tako ljubazan, eh da je badza, kao njegov komshija koji na svaki problem reaguje:''**** ti ****...shta ne moze...ja sam lud svima cu da vam **** *****...''pa nema problema kao on...
Ali, san se razvedravao i oblaci su se sklonili sa njegovog jastuka...njegov uspavani mozak odluchio je da se uskoro budi, pa je htio da prichu shto prije zavrshi ''Pepeljuginim zavrshetkom''
Doshao je na onaj isti shalter od juche, pa je sluzbenik uzeo dokumenta, ubacio papiric sa njegovim imenom u sherpu sa bujonom na stolu, promijeshao sadrzaj kutlachom i onda kad se masa smirila, na povrshini se pojavilo:''MOZE'' ...za 10 min, agonija je bila gotova i mogao je, od radosti, odmah da umre...Pa juche je chorba, bila gushca zbog vazdushnog pritiska, te je pisalo''NE MOZE''...
...ali i u snu je Iks Ipsilonic znao da je ovaj put samo imao srece...jer je stvarno bio sam kriv, shto je ziv...''
ZVRRRRRRRRRRRRRRRRR !!! Zazvoni sat g.Iks Ipsilonic-a i on ga shokiran ugasi...''O, dobro je...samo ruzan san...''
Otishao je u Sluzbu za korekciju tjelesne tezine i...oni su mu rekli da nikako ne mogu da mu izdaju drugu potvrdu, jer je njegova greshka shto nije umro kad je vazila tezina od 89,29 i da nije smio da cheka, da se ta vrijednost pomjeri na 89,34 i da jedino moze da ode opet u Sluzbu za smrtne sluchajeve i da pishe molbe , cvili i pishti da mu ponishte potvrdu, te ako mu to nekim chudom to uspije, tek onda mu oni mogu izdati drugu potvrdu...i naravno da se potrudi da na putu do tamo ne umre, jer ce mu biti stopiran odlazak na onaj svijet i tek onda nece moci da dobije novu potvrdu o tjelesnoj tezini, jer cete biti josh i modar i ukochen, a shto je najgore i mrtav, a sve to nije predvidjeno...i naravno...ako mu tezina tog momenta bude bila pomenutih 89,29. Uzalud njegova kuknjava da stvarno nije znao da je to tako komplikovano i da nije razmishljao da ce zivot toliko da traje...Rekli su mu, strogo :''Da, da...svaki dan svi neshto traze, izmishljaju, mi smo preoptereceni ...ko zna da li ste vi uopshte bili zivi sve ovo vrijeme...blablabla''...S puno izvinjavanja, napustio je prostoriju....Putujuci do Sluzbe za smrtne sluchajeve, prozivljavao je preznojavanja, neochekivani priliv zeludachne kiseline, a u ochima mu se naziralo blago proshirenje kapilara...Chak se vajkao, shto je tako ljubazan, eh da je badza, kao njegov komshija koji na svaki problem reaguje:''**** ti ****...shta ne moze...ja sam lud svima cu da vam **** *****...''pa nema problema kao on...
Ali, san se razvedravao i oblaci su se sklonili sa njegovog jastuka...njegov uspavani mozak odluchio je da se uskoro budi, pa je htio da prichu shto prije zavrshi ''Pepeljuginim zavrshetkom''
Doshao je na onaj isti shalter od juche, pa je sluzbenik uzeo dokumenta, ubacio papiric sa njegovim imenom u sherpu sa bujonom na stolu, promijeshao sadrzaj kutlachom i onda kad se masa smirila, na povrshini se pojavilo:''MOZE'' ...za 10 min, agonija je bila gotova i mogao je, od radosti, odmah da umre...Pa juche je chorba, bila gushca zbog vazdushnog pritiska, te je pisalo''NE MOZE''...
...ali i u snu je Iks Ipsilonic znao da je ovaj put samo imao srece...jer je stvarno bio sam kriv, shto je ziv...''
ZVRRRRRRRRRRRRRRRRR !!! Zazvoni sat g.Iks Ipsilonic-a i on ga shokiran ugasi...''O, dobro je...samo ruzan san...''
