Филм је, а то се небројено пута показало, један од примјера је и "Шиндлерова листа", изузетно моћно средство преко којег можемо пробудити занимање и анимирати јавност и нацију за неку тему, самим тим помоћи у процесима да се шире масе упознају са том темом.
Тако ће и занимање које је побудио одлични српски филм "Дара из Јасеновца" помоћи да се и Срби, али и многи који до колико јучер нису уопште знали да је постојао логор Јасеновав, боље упознају са "балканским Аушвицем".
Било је очекивати да ће бити реакција на овај филм, са разних адреса и мотивисаних различитим разлозима. али малициозна паљба кроз коју пролази овај филм, гдје је то прерасло у тамичење ко ће се више "исповраћати" по филму открива да позадина није та но она друга.
И одговор је дао један форумаш на птф филм
Не смета њима Дара зато што су ликови неразрађени, што су усташе у филму карикатуре, што нису сви носили црне униформе, што је филм предугачак и монотон, а што су једини аргументи које су избунарили, нити им смета што га није радио бољи редитељ(кад човек прочита како Стева Филиповић и Србљановићка пате "што тако велика тема није поверена неком достојном јасеновачких жртава", засузе му очи),нити им највише смета што га је финансирала држава.
Они би овај филм мрзели и нападали и да је уметничко ремек дело и да га је режирао Зафрановић или Спилберг, и да је снимљен приватним средствима.
Њима Дара смета зато што постоји. Јер Срби немају право да одају почаст својим жртвама. Чак ни филмом.
Ту се отвара питање односа према Јасеновцу у времену постојања Југе и питање зашто се у времену Југе није снимио дугометражни играни филм који би се бавио темом страдања Срба у Јасеновцу.
У времену Југе се јесте учило у школама о Јасеновцу, имали смо књиге, публикације, школарци су кроз екскурзије обилазили спомен подручје, али се паралелно вршило и "замагљивање" историје. У склопу којег се избјегавало нагласити (а нико не пориче да су страдали припадници других народа), баш као што је Аушвиц прије свега и изнад свега јеврејско стратиште, да је Јасеновац прије свега и изнад свега српско стратиште.
У склопу напада на филм, нападно се негигра чињеница да је Дара први дугометражни играни филм о овој теми, и ту се помињу свакакви филмови, од документараца до оних који "ниђе везе" са Јасеновцем.
Документарних филмова јесте било и то није спорно, многи су на теми приложени, и исто тако документарци никад не могу анимирати ширу публику и заинтересовати људе за неку тему ни 5% колико то може играни филм. Кроз играни филм најближе је приказан не Јасеновац него концентрациони логори у филму Девети круг (1960) гдје се задњих 15 минута радња дешава у неименованом логору гдје је описано страдање Јевреја и гдје Јасеновац није поменут једном речи.
У свим осталим филмовима, које ти што врте ту идиотску причу помињу, би се Јасеновац могуће поменуо у једној реченици и то је буквално све.
Оно што је горе, поразније, не да није урађен дугометражни играни филм са темом страдања Срба у Јасеновцу, него ни краткометражни, први краткометражни играни филмови са темом страдања Срба у Јасеновцу су урађени тек уназад неколико година;
"Дара из Јасеновца" је након пуних 75 година напокон први дугометражни играни филм са темом страдања Срба у Јасеновцу. Када видимо кроз коју малициозну паљбу пролази и са којих адреса долази та паљба, више него јасно је и који су разлози зашто се чекало 75 година на овакав филм.
