Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.031
-
- Popularno:
- Jesu li se Srbi početkom 1990-ih nadali...
- Knez Mihailo – vešt jahač na dobrom...
- Istina o gusarima
- „Реакција УН потврђује – употреба...
- Pitao sam AI ako bi sutra bili izbori...
- Ko su ovde nasilnici koji maltretiraju...
- Antidepresivi
- Zbog cega Peti Oktobar nije drzavni...
- Cene su se vratile, mere su propale
- Kada će se NATO raspasti i kako Srbija...
Јасеновац - истине и лажи
- Začetnik teme Wrana
- Datum pokretanja
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.434
Још која о Дари која је изгледа многима превршила мјеру.
По обичају, у једној малициозној паљби по филму морала је дати допринос и извјесна Дубравка Стојановић (овдје), по вокацији историчарка,тачније "тумачица" историје, што је потврдила и у овом свом интервјууу.
Ако историчарка каже да је филм
Наравно ништа од тога Дубравка није рекла осим немуште замјерке
Узгред, Дубравка и није пажљиво пратила јер је кроз филм приказано и страдање Јевреја, и кроз најјезивију сцену када Анте Врбан убија дјечицу гасом и када прије тога каже "ако је остало нешто јеврејске дјеце, доведите и њих". И шта би ту Дубравка још оћекивала. Додуше и овакав осврт нам говори да је у питању наручена изјава да се још мало попљује по филму. Очекивано од Дубравке.
Већ сам примијетио да овакви филмови бивају у старту изложени малициозној паљби. Касније када се испуца та муниција, када то постане често јадно и гротескно, испрофилишу се мишљења и филм добије мјесто које заслужује.
У лијепој њиховој смо имали и једно такмичење медија, филмских критичара, историчара, знаних и незнаних ликова ко ће се више "исповраћати" по филму уз хорску рику усташтвом задојених грла "лаж, лаж, кажу Срби".
Ту обично прође подуже времена да се појави неко нормално мишљење, не кажем нити очекујем да буде афирмативно, али ако већ имамо толике позитивне критике америчких рецензената, да барем неко каже било шта позитивно о овом филму.
И десило се чудо, неочекивано и за мене са неочекиване адресе. Историчар Хрвоје Класић (овдје)
је изнио "нормално" мишљење о филму гдје је нашао и понешто добро.
Наравно то је његово мишљење, са већим дјелом се не слажем, примјетна је и тенденциозност, но јасно наглашава да филм није ни националистички, ни антихрватски ни антикатолички што имајући у виду тренутни мејнстрим у лијепој њиховој дјелује невјероватно.
Ево и тог дијела гдје је написао подоста тога доброг о филму
Када упоредим са свакојаким закерањем разних типова у српском роду, гдје сви напрасно открише властито задивљујуће познавање филмске умјетности, прође филм код једног хрватског историчара како ни у сну није било очекивати.
Још нешто је важно поменути. У лијепој њиховој бјеше те хорске рике како примијетих "лаж, лаж", и изгледа да је неко, да ли Игор Вукић или Роман Лељак или неко трећи, имају они тих дежурних усташа и дежурних идиота, изнио тврдње да је сцена када Анте Врбан гасом убија дјечицу (у сцени толико стресној да вам један дио душе препукне) измишљотина и да се тако нешто није десило.
Наравно, знамо да јесте, чак је општепознато, па и на сајту хрватског ЈСУП Јасеновац пише (овдје)
И Класић у свом мишљењу наводи и ту сцену и осврт на зликовца Врбана
Далеко да се слажем са свим написаним, напротив, посебно не са паралелама које прави, али имајући у виду шта смо све прочитали а богами и какве гадости чули из лијепе њихове посвећене овом филму, ово је једно више него "нормално" мишљење.
По обичају, у једној малициозној паљби по филму морала је дати допринос и извјесна Дубравка Стојановић (овдје), по вокацији историчарка,тачније "тумачица" историје, што је потврдила и у овом свом интервјууу.
Ако историчарка каже да је филм
банални фалсификат историје, најмање што очекујем је да образложи шта је историјски фалсификат. Могуће јесу екзекуције по њој приказане банално, да је то могло дочарати бруталније (мада селичлно не слажем), више пажње посветити неким детаљима, но то је слобода рећусера како ће то дочарати. Оно што очекујем од историчара након такве озјаве је да каже. Шта је то у филму приказано, а да нема потврду у историјским изворима?
Наравно ништа од тога Дубравка није рекла осим немуште замјерке
која је бесмислена јер филм није документарац од 20ак или 30ак сати гдје би обрадио све оно што неко сматра да се треба уврстити, нити је могуће то тако све обухватити.
Узгред, Дубравка и није пажљиво пратила јер је кроз филм приказано и страдање Јевреја, и кроз најјезивију сцену када Анте Врбан убија дјечицу гасом и када прије тога каже "ако је остало нешто јеврејске дјеце, доведите и њих". И шта би ту Дубравка још оћекивала. Додуше и овакав осврт нам говори да је у питању наручена изјава да се још мало попљује по филму. Очекивано од Дубравке.
Већ сам примијетио да овакви филмови бивају у старту изложени малициозној паљби. Касније када се испуца та муниција, када то постане често јадно и гротескно, испрофилишу се мишљења и филм добије мјесто које заслужује.
У лијепој њиховој смо имали и једно такмичење медија, филмских критичара, историчара, знаних и незнаних ликова ко ће се више "исповраћати" по филму уз хорску рику усташтвом задојених грла "лаж, лаж, кажу Срби".
Ту обично прође подуже времена да се појави неко нормално мишљење, не кажем нити очекујем да буде афирмативно, али ако већ имамо толике позитивне критике америчких рецензената, да барем неко каже било шта позитивно о овом филму.
И десило се чудо, неочекивано и за мене са неочекиване адресе. Историчар Хрвоје Класић (овдје)
POVIJESNI POGLED NA ‘DARU IZ JASENOVCA’: Film nije antihrvatski, ali su usporedbe ustaškog logora s Olujom i Kosovom potpuno sulude
Stalno inzistiranje na usporedbama stradanja srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu sa stradanjima Srba na Kosovu i nakon Oluje potpuno je bespotrebno te omalovažava i banalizira žrtve u Jasenovcu
Odgledao sam film o kojem se mjesecima naširoko priča, a koji je do prije koji dan pogledala tek nekolicina ljudi. O filmu su svi imali svoje unaprijed izgrađeno mišljenje, svi su znali što će im se u njemu svidjeti, odnosno što će u njemu biti problematično. Od filmski ispričane priče koju su čekale generacije do propagandističkog i nacionalističkog projekta, u tom su se rasponu kretale ocjene filma “Dara iz Jasenovca”. Na stav ili bolje rečeno preduvjerenje sigurno su utjecale i negativne kritike uglednih američkih filmskih kritičara, kao i brojne potpuno nepotrebne, patetične i ispolitizirane izjave redatelja i scenaristice filma. Sve navedeno je sigurno nanijelo štetu filmu. Nažalost, neopravdano. Jer film je dobar.
U centru priče je djevojčica Dara koju u ljeto 1942. ustaše s obitelji dovode u logor Jasenovac, isključivo zato što su bili Srbi. Surova i mučna svakodnevica logorskog “života” oslikana je bjesomučnim iživljavanjem čuvara i zapovjednika nad nedužnim ljudima, ali i požrtvovnošću desetogodišnje djevojčice koja nakon gubitka roditelja mora preuzeti brigu nad svojim dvogodišnjim bratom. Film je težak, izaziva tjeskobu, strah i gnušanje, čime tek daje naslutiti svakodnevnu atmosferu boravka u ovom konclogoru na Savi. Siguran sam da će film samo one, od razuma i emocija lišene, nacionaliste i psihopate ostaviti ravnodušnima.
Produkcija filma je na zavidnoj razini, kao i gluma. Prije svih treba istaknuti maestralnu ulogu Biljane Čekić koja glumi djevojčicu Daru. Mogu li se filmu pronaći mane ili barem “problematična” mjesta? Naravno da mogu. Ali kojem visokobudžetskom holivudskom blockbusteru, uključujući i neke Oscarom nagrađene filmove, ne može? Međutim, kritike koje smo mogli čitati potpuno su neutemeljene. Film nije nacionalistički, antikatolički niti antihrvatski kako to spomenuti kritičari sugeriraju.
Časne u Jasenovcu kojih u stvarnosti tamo nije bilo
Ako je srpski nacionalizam govoriti o najvećoj tragediji u povijesti srpskog naroda, bez izmišljanja događaja i manipuliranja brojem žrtava, onda je svatko tko istražuje period NDH vođen načelima povijesne znanosti srpski nacionalist. U filmu ne samo da se ne spominju brojke nego bih rekao da neupućeni gledatelj na temelju prikazanog niti ne može steći dojam o razmjerima tragedije. Npr. iako se u jednoj sceni da naslutiti kakva sudbina očekuje dvadesetak teško bolesnih dječaka i djevojčica činjenice govore o daleko većem broju djece koja su svoj kratki život skončala u jasenovačkom kompleksu logora. Sam Ante Vrban, jedan od najzloglasnijih ustaških koljača, nakon rata je priznao gušenje (otrovnim plinom) njih više od šezdeset. Ovoj, po svemu sudeći umanjenoj brojci, treba dodati i svu onu djecu koju su Vrban i njegovi pomagači poubijali na još svirepije načine.
Film nije niti antikatolički, iako je s tim u vezi napravljena i možda najveća činjenična pogreška. Naime, važnu ulogu u logorskom sustavu autori filma daju časnim sestrama kojih tamo u stvarnosti nije bilo. Naravno bilo ih je u Jastrebarskom i Sisku, tj. logorima u koje su djeca dovođena nakon što su oduzeta od majki u Jasenovcu i Staroj Gradišci. Osim toga, nije antikatolicizam prikazati da je dio hrvatskog katoličkog klera aktivno podupirao ustaški pokret, nosio oružje i sudjelovao u zločinima. Pa i u samom logoru Jasenovac, u kojem se baš nekoliko svećenika i isticalo po okrutnosti. Međutim, to da se neki pripadnici Katoličke crkve u Hrvatskoj, svećenici i vjernici, još uvijek nemaju snage i volje suočiti s povijesnim činjenicama, i što mnogi od njih i danas gaje simpatije prema ustaškom režimu, predstavlja drugi tip problema. A upravo to je, po mom mišljenju, pravi primjer antikatolicizma.
Film pogotovo nije antihrvatski. Više je nego jasno dano do znanja da su krivci za zločine ustaše, a ne Hrvati. Što će naravno svi oni koji podržavaju javnu upotrebu pozdrava “Za dom spremni”, koji ne vide ništa sporno u tome da ulice hrvatskih gradova nose imena po ustaškim ministrima, koji negiraju zločinački karakter i broj žrtava logora Jasenovac, koji nasilno oduzimanje srpske djece od njihovih roditelja i njihovo otpremanje u “prihvatilišta” za preodgoj po ustaškim načelima nazivaju “činom kršćanskog milosrđa”, vjerojatno doživjeti antihrvatskim činom. Ali to također nije problem ovog filma nego problem, odnosno sramota, hrvatskog društva.
Banaliziranje i omalovažavanje tragedije
Treba li “Daru iz Jasenovca” prikazati gledateljima u Hrvatskoj? Apsolutno! Hoće li se “Dara iz Jasenovca” prikazati u Hrvatskoj? Teško. Neki od razloga daju se iščitati iz ovog teksta, a odnose se na neprimjeren način suočavanja s prošlošću očito još uvijek prevelikog broja onih koji odlučuju o hrvatskoj budućnosti. Drugi razlog također je već spomenut. Potpuno nepotrebnim populističko-politikantskim izjavama redatelja (Predrag Antonijević) i scenaristice (Nataša Drakulić) filma, tj. stalnim inzistiranjem na usporedbama stradanja srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu sa stradanjima Srba na Kosovu i nakon “Oluje” filmu se nanosi velika šteta. Ne samo što jednom filmu ne treba da ga se veže uz neke druge priče i projekte, nego se radi i o banaliziranju, a samim time i omalovažavanju tragedije oko koje bi trebao postojati konsenzus bez obzira na državljanstvo, pripadnost naciji ili vjeri.
Srbi koji su odvođeni u Jasenovac i tamo ubijani nisu bili ni za što krivi. Nisu se bunili protiv države u kojoj su živjeli (NDH), nisu bili natprosječno zastupljeni u vojnoj i policijskoj službi i nisu svoje susjede druge nacije protjerivali i ubijali. Priča s Kosovom nakon Drugog svjetskog rata je ipak bitno drugačija. Unatoč većinskom albanskom stanovništvu, na vodećim pozicijama, ali i u ukupnom broju zaposlenih prevladavali su Srbi i Crnogorci.
Nerazmjer je posebno bio vidljiv u redovima UDBA-e i policije gdje su Srbi i Crnogorci 1950-ih i 1960-ih činili 86,6% (UDBA), odnosno 68,7% (policija) zaposlenih. Osim toga, na Kosovu je tada bio zaposlen svaki šesti Crnogorac, svaki osmi Srbin i tek svaki šesnaesti Albanac. Prvo sveučilište na kojem se nastava izvodila na albanskom jeziku otvoreno je u Prištini tek 1969. godine. Zbog osjećaja neravnopravnosti, ali i različitih vrsta pritisaka, šikaniranja i maltretiranja deseci tisuća kosovskih Albanaca napustit će svoju domovinu. Sve navedeno naravno ne znači da u kasnijim razdobljima neće biti pritisaka, iseljavanja pa i zločina nad Srbima. Ali svakome tko ima volje događaje na Kosovu sagledati u duljem periodu, objektivno, a ne etnocentrično, bit će jasno da su sudbine Srba na Kosovu i u NDH neusporedive, odnosno da je svaka usporedba apsurdna i u najmanju ruku neprimjerena.
Slično je i s traženjem analogije između genocida i etničkog čišćenja Srba tijekom Drugog svjetskog rata i sudbine Srba u ratovima 1990-ih, posebno tijekom i nakon vojne operacije “Oluja”. Jer, prije nego su morali napustiti svoja ognjišta u ljeto 1995., a zatim i brojnih (i nažalost još uvijek nesankcioniranih) slučajeva hladnokrvnih ubojstava srpskih civila koji su ipak odlučili ostati, velik broj Srba iz Hrvatske je pet godina ranije pod vodstvom osoba kasnije osuđenih za ratne zločine uzeo oružje u ruke i pobunio se protiv demokratski izabrane vlasti. I baš oni, s istomišljenicima iz Srbije, snose najveću odgovornost za protjerivanje svojih hrvatskih susjeda s njihovih ognjišta, za masovna ubojstva Hrvata i svakodnevna granatiranja civilnih objekata po hrvatskim gradovima. Ove činjenice ne umanjuju tragediju koju će mnogi Srbi doživjeti nakon “Oluje”, ali ukazuju da su usporedbe s tragedijom iz perioda NDH pokušaj selektivnog, tendencioznog i malicioznog povijesnog revizionizma i jeftinog politikantstva.
“Dara iz Jasenovca” je film koji je trebalo snimiti i koji bi trebalo pogledati. Još kada bi samo režiser, scenaristica i svi koji se u Srbiji desetljećima obračunavaju isključivo s tuđim, ali nipošto i vlastitim grijesima i avetima prošlosti, odlučili ovog trena zašutjeti i pustiti filmu da govori sam za sebe.
Stalno inzistiranje na usporedbama stradanja srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu sa stradanjima Srba na Kosovu i nakon Oluje potpuno je bespotrebno te omalovažava i banalizira žrtve u Jasenovcu
Odgledao sam film o kojem se mjesecima naširoko priča, a koji je do prije koji dan pogledala tek nekolicina ljudi. O filmu su svi imali svoje unaprijed izgrađeno mišljenje, svi su znali što će im se u njemu svidjeti, odnosno što će u njemu biti problematično. Od filmski ispričane priče koju su čekale generacije do propagandističkog i nacionalističkog projekta, u tom su se rasponu kretale ocjene filma “Dara iz Jasenovca”. Na stav ili bolje rečeno preduvjerenje sigurno su utjecale i negativne kritike uglednih američkih filmskih kritičara, kao i brojne potpuno nepotrebne, patetične i ispolitizirane izjave redatelja i scenaristice filma. Sve navedeno je sigurno nanijelo štetu filmu. Nažalost, neopravdano. Jer film je dobar.
U centru priče je djevojčica Dara koju u ljeto 1942. ustaše s obitelji dovode u logor Jasenovac, isključivo zato što su bili Srbi. Surova i mučna svakodnevica logorskog “života” oslikana je bjesomučnim iživljavanjem čuvara i zapovjednika nad nedužnim ljudima, ali i požrtvovnošću desetogodišnje djevojčice koja nakon gubitka roditelja mora preuzeti brigu nad svojim dvogodišnjim bratom. Film je težak, izaziva tjeskobu, strah i gnušanje, čime tek daje naslutiti svakodnevnu atmosferu boravka u ovom konclogoru na Savi. Siguran sam da će film samo one, od razuma i emocija lišene, nacionaliste i psihopate ostaviti ravnodušnima.
Produkcija filma je na zavidnoj razini, kao i gluma. Prije svih treba istaknuti maestralnu ulogu Biljane Čekić koja glumi djevojčicu Daru. Mogu li se filmu pronaći mane ili barem “problematična” mjesta? Naravno da mogu. Ali kojem visokobudžetskom holivudskom blockbusteru, uključujući i neke Oscarom nagrađene filmove, ne može? Međutim, kritike koje smo mogli čitati potpuno su neutemeljene. Film nije nacionalistički, antikatolički niti antihrvatski kako to spomenuti kritičari sugeriraju.
Časne u Jasenovcu kojih u stvarnosti tamo nije bilo
Ako je srpski nacionalizam govoriti o najvećoj tragediji u povijesti srpskog naroda, bez izmišljanja događaja i manipuliranja brojem žrtava, onda je svatko tko istražuje period NDH vođen načelima povijesne znanosti srpski nacionalist. U filmu ne samo da se ne spominju brojke nego bih rekao da neupućeni gledatelj na temelju prikazanog niti ne može steći dojam o razmjerima tragedije. Npr. iako se u jednoj sceni da naslutiti kakva sudbina očekuje dvadesetak teško bolesnih dječaka i djevojčica činjenice govore o daleko većem broju djece koja su svoj kratki život skončala u jasenovačkom kompleksu logora. Sam Ante Vrban, jedan od najzloglasnijih ustaških koljača, nakon rata je priznao gušenje (otrovnim plinom) njih više od šezdeset. Ovoj, po svemu sudeći umanjenoj brojci, treba dodati i svu onu djecu koju su Vrban i njegovi pomagači poubijali na još svirepije načine.
Film nije niti antikatolički, iako je s tim u vezi napravljena i možda najveća činjenična pogreška. Naime, važnu ulogu u logorskom sustavu autori filma daju časnim sestrama kojih tamo u stvarnosti nije bilo. Naravno bilo ih je u Jastrebarskom i Sisku, tj. logorima u koje su djeca dovođena nakon što su oduzeta od majki u Jasenovcu i Staroj Gradišci. Osim toga, nije antikatolicizam prikazati da je dio hrvatskog katoličkog klera aktivno podupirao ustaški pokret, nosio oružje i sudjelovao u zločinima. Pa i u samom logoru Jasenovac, u kojem se baš nekoliko svećenika i isticalo po okrutnosti. Međutim, to da se neki pripadnici Katoličke crkve u Hrvatskoj, svećenici i vjernici, još uvijek nemaju snage i volje suočiti s povijesnim činjenicama, i što mnogi od njih i danas gaje simpatije prema ustaškom režimu, predstavlja drugi tip problema. A upravo to je, po mom mišljenju, pravi primjer antikatolicizma.
Film pogotovo nije antihrvatski. Više je nego jasno dano do znanja da su krivci za zločine ustaše, a ne Hrvati. Što će naravno svi oni koji podržavaju javnu upotrebu pozdrava “Za dom spremni”, koji ne vide ništa sporno u tome da ulice hrvatskih gradova nose imena po ustaškim ministrima, koji negiraju zločinački karakter i broj žrtava logora Jasenovac, koji nasilno oduzimanje srpske djece od njihovih roditelja i njihovo otpremanje u “prihvatilišta” za preodgoj po ustaškim načelima nazivaju “činom kršćanskog milosrđa”, vjerojatno doživjeti antihrvatskim činom. Ali to također nije problem ovog filma nego problem, odnosno sramota, hrvatskog društva.
Banaliziranje i omalovažavanje tragedije
Treba li “Daru iz Jasenovca” prikazati gledateljima u Hrvatskoj? Apsolutno! Hoće li se “Dara iz Jasenovca” prikazati u Hrvatskoj? Teško. Neki od razloga daju se iščitati iz ovog teksta, a odnose se na neprimjeren način suočavanja s prošlošću očito još uvijek prevelikog broja onih koji odlučuju o hrvatskoj budućnosti. Drugi razlog također je već spomenut. Potpuno nepotrebnim populističko-politikantskim izjavama redatelja (Predrag Antonijević) i scenaristice (Nataša Drakulić) filma, tj. stalnim inzistiranjem na usporedbama stradanja srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu sa stradanjima Srba na Kosovu i nakon “Oluje” filmu se nanosi velika šteta. Ne samo što jednom filmu ne treba da ga se veže uz neke druge priče i projekte, nego se radi i o banaliziranju, a samim time i omalovažavanju tragedije oko koje bi trebao postojati konsenzus bez obzira na državljanstvo, pripadnost naciji ili vjeri.
Srbi koji su odvođeni u Jasenovac i tamo ubijani nisu bili ni za što krivi. Nisu se bunili protiv države u kojoj su živjeli (NDH), nisu bili natprosječno zastupljeni u vojnoj i policijskoj službi i nisu svoje susjede druge nacije protjerivali i ubijali. Priča s Kosovom nakon Drugog svjetskog rata je ipak bitno drugačija. Unatoč većinskom albanskom stanovništvu, na vodećim pozicijama, ali i u ukupnom broju zaposlenih prevladavali su Srbi i Crnogorci.
Nerazmjer je posebno bio vidljiv u redovima UDBA-e i policije gdje su Srbi i Crnogorci 1950-ih i 1960-ih činili 86,6% (UDBA), odnosno 68,7% (policija) zaposlenih. Osim toga, na Kosovu je tada bio zaposlen svaki šesti Crnogorac, svaki osmi Srbin i tek svaki šesnaesti Albanac. Prvo sveučilište na kojem se nastava izvodila na albanskom jeziku otvoreno je u Prištini tek 1969. godine. Zbog osjećaja neravnopravnosti, ali i različitih vrsta pritisaka, šikaniranja i maltretiranja deseci tisuća kosovskih Albanaca napustit će svoju domovinu. Sve navedeno naravno ne znači da u kasnijim razdobljima neće biti pritisaka, iseljavanja pa i zločina nad Srbima. Ali svakome tko ima volje događaje na Kosovu sagledati u duljem periodu, objektivno, a ne etnocentrično, bit će jasno da su sudbine Srba na Kosovu i u NDH neusporedive, odnosno da je svaka usporedba apsurdna i u najmanju ruku neprimjerena.
Slično je i s traženjem analogije između genocida i etničkog čišćenja Srba tijekom Drugog svjetskog rata i sudbine Srba u ratovima 1990-ih, posebno tijekom i nakon vojne operacije “Oluja”. Jer, prije nego su morali napustiti svoja ognjišta u ljeto 1995., a zatim i brojnih (i nažalost još uvijek nesankcioniranih) slučajeva hladnokrvnih ubojstava srpskih civila koji su ipak odlučili ostati, velik broj Srba iz Hrvatske je pet godina ranije pod vodstvom osoba kasnije osuđenih za ratne zločine uzeo oružje u ruke i pobunio se protiv demokratski izabrane vlasti. I baš oni, s istomišljenicima iz Srbije, snose najveću odgovornost za protjerivanje svojih hrvatskih susjeda s njihovih ognjišta, za masovna ubojstva Hrvata i svakodnevna granatiranja civilnih objekata po hrvatskim gradovima. Ove činjenice ne umanjuju tragediju koju će mnogi Srbi doživjeti nakon “Oluje”, ali ukazuju da su usporedbe s tragedijom iz perioda NDH pokušaj selektivnog, tendencioznog i malicioznog povijesnog revizionizma i jeftinog politikantstva.
“Dara iz Jasenovca” je film koji je trebalo snimiti i koji bi trebalo pogledati. Još kada bi samo režiser, scenaristica i svi koji se u Srbiji desetljećima obračunavaju isključivo s tuđim, ali nipošto i vlastitim grijesima i avetima prošlosti, odlučili ovog trena zašutjeti i pustiti filmu da govori sam za sebe.
Наравно то је његово мишљење, са већим дјелом се не слажем, примјетна је и тенденциозност, но јасно наглашава да филм није ни националистички, ни антихрватски ни антикатолички што имајући у виду тренутни мејнстрим у лијепој њиховој дјелује невјероватно.
Ево и тог дијела гдје је написао подоста тога доброг о филму
хвали продукцију, глуму, посебно маестралну Биљану Чекић и поручује да ће филм само оне, од разума и емоција лишене, националисте и психопате оставити равнодушнима.
Када упоредим са свакојаким закерањем разних типова у српском роду, гдје сви напрасно открише властито задивљујуће познавање филмске умјетности, прође филм код једног хрватског историчара како ни у сну није било очекивати.
Још нешто је важно поменути. У лијепој њиховој бјеше те хорске рике како примијетих "лаж, лаж", и изгледа да је неко, да ли Игор Вукић или Роман Лељак или неко трећи, имају они тих дежурних усташа и дежурних идиота, изнио тврдње да је сцена када Анте Врбан гасом убија дјечицу (у сцени толико стресној да вам један дио душе препукне) измишљотина и да се тако нешто није десило.
Наравно, знамо да јесте, чак је општепознато, па и на сајту хрватског ЈСУП Јасеновац пише (овдје)
да је признао убиство 63 дјечице гасом циклоном Б.
И Класић у свом мишљењу наводи и ту сцену и осврт на зликовца Врбана
Могуће и реакција на кретене у Хрватској који су оспорили ову сцену тврдећи да је измишљотина.
Далеко да се слажем са свим написаним, напротив, посебно не са паралелама које прави, али имајући у виду шта смо све прочитали а богами и какве гадости чули из лијепе њихове посвећене овом филму, ово је једно више него "нормално" мишљење.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.395
Огњен Карановић - „ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ“
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
Najznacajnija dela o ustaskim zlocinima, logoru Jasenovcu, Pavelicu...napisali su Hrvati i to jos za vreme Titove Jugoslavije !
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.031
Vidi sto su komunisti skrivali Jasenovac. Sreca pa nam Vucic, Antonijevic i tabloidioti otkrili tu dugo skrivanu mracnu istoriju.
- Poruka
- 30.395
Антун Милетић и Никола Николић нису Хрвати, а ово последње је земаљска комисија за утврђивање злочина.
Да не помињем шта је Виктор Новак мислио о Хрватима.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.031
Sta je Novak mislio o sopstvenom narodu je nebitno, bitno da je Magnum Crimen objavljen 1948 od strane Nakladnog zavoda Hrvatske.
- Poruka
- 69.688
А зашто је то битно ?
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
Svi su Hrvati, a zemaljska komsija je utvrdjivanje zlocina je Hrvatska.
Takodje i Vladimir Dedijer napisao knjigu o Jasenovcu, Slovenac
- Poruka
- 30.395
Милетић, Николић као и Дедијер су Срби престани да лупеташ.
То је земаљска комисија за утврђивање злочина НР Хрватске, и тамо је било и Срба.
Врло је битно јер је он приказивао период од четрдесет година клерикализма у Хрвата, а не само дешавања у Јасеновцу.
Објављена без два поглавља, која су додата тек пре десет година.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.031
Skrivanje Jasenovca jos od 45. Sreca otkivaju nam istinu kurir i informer.
- Poruka
- 69.688
Хвала што си поставио овај филм.
То је типичан пример титоитичке релативизације и покушаја да се успостави равнотежа.
Е управо због тога смо чекали осам деценије да се појави филм као што је Дара из Јасеновца.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.031
Sreca pa kurir i informer ne relevatizuju. Red Jasenovca pa red srpskih majki i keksa u rijalitiju.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
Ma svi su Srbi i Krizman i Novak....stavrno si komican
Uglavnom Hrvati su napisali najzncanija dela o logoru Jasenovac jos za vreme Titov Jugoslavije.
- Poruka
- 69.688
Не, срећа је што је ваше време прошло и што данас спадате у " поражене снаге" како су говорили ваши предходници.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Какве везе има ко је писао књиге, кад скоро нико није сносио последице, нити је смело јавно да се прича о томе.
Видимо колико се причало и по томе шта "Хрвати" данас говоре и Јасеновцу. Радо би га поновили.
Видимо колико се причало и по томе шта "Хрвати" данас говоре и Јасеновцу. Радо би га поновили.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.031
Sreca kazem, red mrtve dece iz Jasenovca pa red sisa starleta. Samo jako srpski, nema vise crvene bande.
- Poruka
- 69.688
Још један доказ ваше беспомоћности је и овакво увредљиво и банално писање, које је непримерено не само на овој теми него ни било где.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
To je novokomponovani mit iz 90 - tih da nije smelo da se prica o logoru Jasenovcu si ustaskim zlocinima. Vec 1945 Tito je naredio da se istraze i obelodane svi zlocini u logoru Jasenovcu.
Tito je imao istrazivanje da je u logoru Jasenovcu ubijeno izmedju 500000 - 600000.
Zemaljska komisija Hrvatske za utvrdjivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaca
U LOGORU ZLOČINI JASENOVAC
Z A G R E B 1946.
http://digital.nub.rs/pdf/jasenovac.pdf
Sadržaj Strana LOGOR JASENOVAC, USTAŠKO-NJEMAČKI INSTRUMENAT ZA UNIŠTENJE NAŠIH NARODA . .............................................. 6
VISOKI ZID DIJELIO JE JASENOVAC OD OSTALOGA SVIJETA ............................................................................................... 10
Logor III. . . ........................................................................... 10
Logor IV. . . ........................................................................... 16
SISTEMATSKO UNIŠTAVANJE ZATOČENIKA . . ..................... 17
3. Rad zatočenika . . ............................................................. 21
ODNOS I POSTUPAK USTAŠA PREMA ZATOČENICIMA . . ..... 2
3 Položaj zatočenika uopće. . . ................................................ 23
Glavni ustaški zločinci — koljači . . . ................................... 32
Doušnici i slobodnjaci . . . .................................................... 41
Koliko je žrtava progutao Jasenovac? . . . ............................ 42
POJEDINI MASOVNI ZLOČINI . . . ............................................ 44
Likvidacija logora br. I. i II. u Jasenovcu .. . ....................... 44
Masovni pokolji na katolički Božić 1941. .. . ....................... 46
Masovna ubijanja u zimi 1941./1942. Ubijanje bolesnih i izgladnjelih bolesnika . . . ..................................................... 47
Dolazak tzv. internacionalne komisije i ubijanja zatočenika povodom priprema za njen dolazak . . . ............................... 49
Dva nova teška ustaška masovna zločina . . ....................... 50
Spaljivanje zatočenika . . . .................................................... 51
Masovne likvidacije u godini 1942. . . . ................................ 52
Masovne likvidacije izvan logora . . . .................................... 55
Mrcvarenje i ubijanje dviju grupa u siječnju i ožujku 1942.......55
Masovni pokolj Židova . . . .................................................... 56
»Trogodišnjaci« su slani u Jasenovac, da tamo odmah budu podvrgnuti mukama i ubijanju . . . ...................................... 56
Likvdacija logora III-C . . . .................................................... 57
Ponovno mrcvarenje Židova . . . ........................................... 59
Pokolj djece . . ...................................................................... 59
Promjene u upravi logora u ožujku 1943. . ......................... 60
Zločini ustaša u ljetu 1943. godine . . .................................. 61
»Šumske grupe« . .................................................................. 62
Ustaške represalije u lipnju 1944. godine. ......................... 63
Likvidacija veće grupe Srba u Jablancu .. .......................... 63
Djelovanje pokretnog prijekog suda u Jasenovcu u rujnu 1944. godine. ....................................................................... 64
U listopadu 1944. započeo je novi još krvaviji režim . ........ 66
Bombardiranje ustaških utvrđenja u Jasenovcu . .............. 67
Konačna likvidacija zatočenika . . ........................................ 67
Proboj iz »Kožare« . ............................................................... 70
Likvidacija ustaške bolnice . . .............................................. 71
Iskaz Filipović-Majstorović Miroslava, jednoga od najvećih ustaških krvoloka, komandanta logora Jasenovac . ........... 71
Dokazi o zločinima u Jasenovcu . . ...................................... 74
ZAKLJUČAK ............................................................................. 83
Tito je javno govorio o logoru Jasenovac i stotinu hiljada pobijenih Srba i Hrvatskih rodoljuba
1,45 min...ustaskim krvnicima koji su pobili na stotine hiljade Srba i Hrvatskih rodoljuba, a gospodin clan kongresa koji se zalaze za ustase,bolje bi bilo da obidje tj da dodje ovde kod nas i da obidje samo jedan ustaski logor smrt na kome je bio Jasenovac i da neposredno od naseg naroda cuje sta su ustase tamo radile za vreme rata
SerIja TV Zagreb 1972 Kuda idu divlje svinje, u seriji se pojavljuju ustase, spominje se Ljubo Milos, ustaski zlocini, Logor Jasenovac
Jedna od scena kada ustasa kaze - Pazi glavom se salis,, ti znas mene cakom pakom frk, i ode ti Savom za Beograd
45.40
Poslednja izmena:
- Poruka
- 50.702
Većina ubijenih Srba nisu ni stigli do Jasenovca.Ubijeni su u mestima u kojima su živeli, od svojih komšija Hrvata i Muslimana.Drugim rečima,samo je manjina ubijenih Srba ubijeno u Jasenovcu.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Чему овај ниво размишљања? Обелоданили су странци много књига о својим злочинима у последњих 30 година на територији СФРЈ, па се нигде на BBC,CNN или осталим телевизијским станицама не прича о томе. Истраживање и обелодањивање нису исто штo и јавни говор.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
Tito je istrazio 1945 i obelodanio, imas knjigu sto sam postavio.
Jugoslavija je bila Komunisticka zemlja, a Zapad je stito ustase i pruzao im je utociste, Artukovica su stitili 40.godina, e tek kada su ga isporucili onda su poceli nesto malo da pisu o tome. Tito je pozivao americke kongresmene da koji su stitili ustase da dodju da vide ustaski logor smrti Jasenovac 1961, naravno nius dosli,
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Нико то није негирао. Зашто причаш о томе? Чему замене теза...
Да ли је икада на дневнику неке ЈРТ објављено: "На данашњи дан је ослобођен Јасеновац, место на ком су хрватски клерофашисти, за дом спремни, испод шаховнице, мучки убили стотине хиљада људи само зато што су били Срби"? Или бар нешто слично...
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
Na tv nije bilo.
Tito je spominjao logor Jasenovac kao ustaski logor smrt, Bile su skolske ekskurzije koje su isle da posete logor Jasenovac.
Govor maršala Tita na narodnom zboru u Glini (gde je bio većinski srpski živalj najviše stradao u NDH) iz 1952. godine. Govoreći o teškoj borbi protiv okupatora i njegovih domaćih kolaboranata, Tito se posebno osvrnuo na Pavelića i logore Jasenovac i Stara Gradiška: „Brojni logori u našoj zemlji poput Jasenovca i Stare Gradiške krvavi su svedoci strašnog krvoprolića i svirepih perfidnih metoda ubijanja ljudi. Tu se radilo o istrebljenju pojedinih naroda.“
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.802
JASENOVAC - PREZIVELI LOGORAS SAVO DELIBASIC
Preziveli logoras prica kako je imao druga iz skole koje bio Hrvat, i kada je poceo rat da je drug otisao u ustase i da ga je posle trazio u logoru Jasenovcu. Takodje prica kako su logorasi Hrvati pomagali logorase Srbe.
