Јасеновац - истине и лажи

Knjiga o Jasenovcu koja je uzburkala Srbiju objavljena je krajem 2018. godine. Na gotovo tisuću stranica Goldstein objašnjava zašto su ustaše osnovale Jasenovac, iznosi statističke podatke, međutim, prije svega opisuje svakodnevnicu, život i smrt logoraša, ali i njihovih krvnika, od Maksa Luburića i Ljube Miloša do psihopatskih ubojica poput Dragutina Pudića Paralize ili Hinka Picillija.

U knjizi se opisuje da je Jasenovac bio carstvo zla, ali unutar logora postojale su tisuće ljudskih sudbina, često međusobno isprepletenih na način koji je nepojmljiv u normalnom životu. Velika većina od oko 120.000 do 130.000 ljudi koji su ušli u jasenovački logorski sustav nije izašla živa. Ubijeno je ili je umrlo od mučenja, bolesti i gladi oko 90.000 zatočenika. Pritom je odnos logoraša i njihovih ustaških čuvara nerijetko bio ambivalentan.

Ustaše i zatočenici govorili su istim jezikom, dijelili manje-više istu ili sličnu kulturu, događalo se da jedan dan komuniciraju, izmjenjuju misli, a da drugi dan zatočenik bude ubijen, opisuje Ivo Goldstein. U jasenovačkom paklu bilo je puno ovakvih slučajeva. “Kada se Jasenovac svede na historiografsku definiciju, to je bio radni logor i logor smrti, ali ispod te definicije dolazimo do prave istine. A to je da je jedan manji dio logoraša radio u Jasenovcu, ali velika većina dopremljenih u Jasenovac odmah je bila prebacivana u Gradinu, koja se nalazi na desnoj obali Save, i tamo su ubijani”, napisao je autor.

Zanimljivo, ubrzo nakon što je objavljen u Hrvatskoj, “Jasenovac” je promoviran i u Srbiji, a prijem je bio vrlo dobar.
3920759.jpg


Jutarnji list - ‘Onoga tko tvrdi da u Jasenovcu nije ubijeno 700 tisuća ljudi ovdje ne treba čitati‘
 
Филм "Дара из Јасеновца" привукао је очекивано доста пажње, у једној западнијој земљи у којој тврде да немају ништа са ендехазијом а скачу ко махнити на сваки помен злодјела усташког режима и који поручују да овај филм код њих није привукао пажњу али су се зато расписали о филму, огласили су се бројни аутори, знани и незнани, од Марковине до неког Павичића, толико да је то прерасло у једну хајку гдје сва та грла хорски кличу "лаж, Срби лажу...", а на своје је дошао и извјесни Игор Вукић и добио подоста простора по бројним њиховим медијима, дежурна будала (мада ту је дилема да ли га сврстати у обичну будалетину или је будалетина на квадрат) и дежурни апологета усташког режима. Но нећемо се њим бавити.

Тој хајци против овог филма су се придружили и неки који декларативно припадају српском роду. И такође у оспоравању филма се придружио и извјесни Вељко Ђурић Мишина, по вокацији историчар, лажни антикомуниста, којем је тај антикоминизума лажни параван иза којег међу Србљем шири неоусташку пропаганду. Тако се у овој емисији осврнуо на двије "грешке" у филму. Није спорно сваки дугометражни играни филм има грешака, али Вељко (од 7:00) провлачи да су те двије "грешке" како усташе у јулу 1942.године нису били у црним униформама већ у кошуљама и да на жељезничкој станици у Јасеновцу није било њемачке заставе. Какве драматичне "грешке" је*отемиш.
По сачуваним фотографијама, усташе су користили разне униформе, и они у логору Јасеновац, имамо усташе и у црним униформама, рецимо ова фотографија која је доста медијски екплоатисана
1613809360068.png

Која је вјероватно настала у логору Стара Градишка (један од логора комплекса Јасеновац). Имамо фотографије усташа и у кошуљама како врше егзекуције, није спорно, но имамо их и у црним униформама. Вјероватно јесу у љетним мјесецима чешће били у кошуљама, но имали су и црне униформе, филм није документарац и режисер је овако изабрао. Уосталом не може снимити сваки детаљ да би дочараи ту ужасну причу, већ мора 44 мјесеца ужаса сажети у два сата, и ту ваља у та два сата покушати и визуелно гледаоцу дочарати и тај амбијент и то мјесто ужаса, и тако треба гледати сврху пратећих детаља као што је боја униформе.
Исто важи за другу "грешку" гдје се у једној сцени на жељезничкој станици Јасеновац вијори њемачка (нацистичка) застава. Да ли се стварно вијорила требали би неки доказ да јесте или није. Неких сачуваних фотографија и немамо да би нам нешто откриле, сачувани рукописи (рецимо дневник генерала Хорстенауа који Јасеновац описује нс стр. 290-291) уопште се не баве тим детаљом, да ли јесте или није било нацистичке заставе. Могуће да није било, заправо вјероватно није било никакве, но режисер је опет овако изабрао.
Елем, када историчар по вокацији указује на грешке очекивати је да је у филму приказано нешто супротно од историјских извора, рецимо да је приказана застава каква тада уопште није постојала, али ове "грешке" су толико тривијалне да говоре да је био циљ наћи било шта, било какве грешке па и тривијалне, али баш тривијалне ако их уопште можемо сматрати грешкама, како би се оспорио на било који начин овај филм.
Што ипак говори о самом указивачу на грешке и мотивима.
 
ŠTA SE DESILO USRAŠKOJ EKIPI IZ JASENOVCA, GRADIŠKE, JASTREBARSKOG? (Povodom filma Dara iz Jasenovca)
Hajde da vidimo :
Maks Luburić ubijen ČEKIĆEM u misiji UDBAe u Karkahenteu 1969.
Trajno oduzimanje imovine i građanskih prava.
Maja Buždon obešena 1945.godine posle suđenja od strane državnih organa.
Trajno oduzimanje imovine i građanskih prava.
Ante Vrban streljan 1948. kao ubačen od strane usraških terorističkih organizacija tokom operacije Gvardijan, streljan posle suđenja.
Trajno oduzimanje imovine i građanskih prava.
Ljubo Miloš isto kao i Ante streljan 1948. posle operacije Gvardijan....
Trajno oduzimanje imovine i građanskih prava.
Rafael Boban nema direktno učešće u radu logora ali zajedno sa Francetićem za isti transportovao na stotine, ako ne i na hiljade civila) ubijen od strane Partizana 1945.
Jure Francetić ubijen od strane naroda i Partizana, koji su prethodno oborili njegov avion 1942.
Ivica Matković suđeno mu od strane državnih organa, obešen 1945.
Trajno oduzimanje imovine i građanskih prava.
Fra Miroslav Filipović suđeno mu od strane državnih organa, obešen 1946.
Trajno oduzimanje imovine i građanskih prava.
Dino Šakić suđeno mu, osuđen na smrtnu kaznu vešanjem kao i trajno oduzimanje građanskih prava i imovine, on beži, pošto Argentina nije želela da ga izruči UDBA šalje agente po njega, jednom biva ranjen, ali se niko od agenata nikada nije vratio.
 
Лекизан:
И када су то преминули Динко и Нада Шакић? И када им је суђено?
Kliknite za proširenje...
To je bila politicka igra iiza kulisa zmedju Milosevica i Tudjmana, a dogovorena jos ranije da se Sakicu sudi u Hrvatskoj.
Hrvatska je što prije htjela uspostaviti pune diplomatske odnose s Izraelom, a suđenje Šakiću smatralo se cijenom koja se mora platiti uz obvezno priznanje krivnje zbog zločina u holokaustu i neophodne isprike zbog hrvatskog sudjelovanja u zločinima. Savršeno su se poklopila politička zbivanja i trenutak odabran za ono što se pretvorilo u najznačajnije suđenje lokalnom nacističkom ratnom zločincu u postkomunističkoj Europi.
Najbolji dokaz da je i Nada Sakic dosla u Hrvatsku, da je vlasti iz Srbije znali gde je ona, ali su sacekali da umre i tek onda su trazili od interpola da rspise poternicu za njom.
Расписали потјерницу за мртвом Надом Шакић
http://www.glassrpske.com/cir/novosti/srbija/Raspisali-potjernicu-za-mrtvom-Nadom-Sakic/60683
Sakicu je sudjeno 1999 u Zagrebu i dobio je maksimalnu kaznu od 20 godina.
Županijsko državno tužilaštvo je zaključilo da nema dokaza protiv Nade Šakić, te je puštena na slobodu. S obzirom na to da se osumnjičena nije mogla vratiti kući i da je bila skromnog materijalnog stanja, država Hrvatska je preuzela i obavezu staranja o njoj.
Interpol je 15. 7. 2011. godine na zahtev Srbije raspisao poternicu za Nadom Šakić, osumnjičenom za zločine u ustaškim logorima. Istoga dana hrvatski mediji su objavili da je optužena umrla 5. februara 2011. i da je kremirana na Zagrebačkom groblju Mirogoj.

Republika Srbija uopste nije pokazala nikakvu zainteresaovanost da trazi njihovo isporucenje za ustase, za koje se znala ko su , sta su radili za vreme rata i gde se nalaze.
Ivo Rojnica, Vinko Nikolic, Mate Sarlija, Srecno Psenicnik....koji su danas pokojni.
Izricanje presude Ustaškom satniku Dinku Šakiću, 05.X.1999.
 
Mrkalj:
Kliknite za proširenje...


Нада Шакић за којом је Интерпол Србије био расписао међународну потерницу због сумње да је учествовала у масовном убиству Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима Јасеновац и Стара Градишка током Другог светског рата, преминула је 5. фебруара 2011. године.
Против Наде Шакић се у Србији водио поступак од 1998. године због сумње да је извршила кривично дело геноцида.
Шакићева се теретила да је заједно са осталим усташким особљем логора у Старој Градишки малтретирала логорашице, тукла их и шутирала, газила по трудницама, као и да је учествовала у физичкој ликвидацији клањем и гушењем више хиљада логорашица.
Сумња се да је наређивала да се логорашицама у Јасеновцу даје врло мало хране те је на тај начин посредно долазило до њихове природне смрти, као и да је 21. априла 1945. године наредила да се побију све преостале жене, као и деца.
Пажњу јавности су сада поново привукли њен лик и злочини након синоћног премијерног приказивања филма „Дара из Јасеновца“ у којем су предочени неки хорори рата кроз које су Срби пролазили у усташком логору.


Нада Шакић је рођена у Ливну, у БиХ. Аргентински је држављанин, где је живела од 1947. године.

Нада, у Аргентини позната као Есперанца Шакић, била је усташки старешина у логору Стара Градишка, а њен случај је свих ових деценија помало био у сенци њеног мужа и брата. Муж, Динко Шакић, био је од маја до краја октобра 1944. командат усташког логора смрти Јасеновац, а њен рођени брат је био злогласни Вјекослав Макс Лубурић, који је током Другог свјетског рата био личност од посебног поверења Анте Павелића и један од руководилаца усташких концентрационих логора.
У истрази Државне комисије након ослобођења, несумњиво је утврђено да су Нада и њена „партнерка у злочинима“, чувар женског логора Маја Бужнод, починиле низ убистава и свирепих мучења над логорашицама, због чега је Буждон осуђена на смрт 1945. године, док је Нада успела тада да побегне у Аргентину.
Логораши се сјећају да је једном приликом, након молитве у католичкој цркви у дну логора, седила на клупи у парку. Испред ње, на једно двадесетак метара, једна млада заточеница је метлом чистила лишће са стазе. Без икаквог повода, Нада је извукла пиштољ и убила је на лицу месту. Наставила је потом да седи као да ништа није било.
Љубомир Михајловић, један од ретких преживелих заточеника усташких логора у Сиску, Старој Градишци и Јасеновцу, свједочи да је лично гледао како Нада Шакић коље једну логорашицу на степеништу главног улаза у Кулу.
„Пошла је за њом скоро незаинтересовано, а онда ју је муњевито, лијевом руком, ухватила за косу, да би јој десном пререзала гркљан“, сећа се Михајловић.
„Након тога се мало ‘утегла’, руком прочешљала косу и наставила даље као да је претходно учинила нешто најнормалније“.
Нада и Динко Шакић су одмах после Другог светског рата побегли у Аргентину, где су мирно живели до 1998., када их је та држава на основу међународне потернице изручила Хрватској.
Шакиће је, приликом повратка из Аргентине ради суђења – на аеродрому у Загребу одушевљено дочекала група неоусташа. Италијанска „Република“ је писала да је раније „и предедник Хрватске Фрањо Туђман током свог боравка у Аргентини срдачно примио Динка Шакића, кога хрватски неонацисти сматрају жртвом комунистичког прогона“.
Нади Шакић је суђено, али је ослобођена, јер нико није могао да сведочи да је неког убила.
С обзиром на то да осумњичена није могла да се врати кући и да је била скромног материјалног стања, држава Хрватска је преузела и обавезу старања о њој и њеног смештања у старачки дом. Био је то још један шамар истини и правди.
„Осјећам се изврсно, правда је побиједила. Срећна сам што сам дошла у своју земљу, што ми је била највећа жеља“, изјавила је Нада по изласку из затвора.
Нада Шакић је остала у Хрватској где су се о њој ревносно старали. Уместо на робији, живела је у елитном дому пензионера у Загребу и уживала све привилегије достојне националног хероја и заслужног грађанина.
Нада – Есперанца је избегла казну, иако је директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф јула 1998. предао нову документацију Хрватској са изјавама сведока о њеним злочинима у логору Стара Градишка. Зуроф је упозоравао јавност на застрашивање сведока у случајевима брачног пара Шакић.
Кад је Шакић умро, Центар Симон Визентал позвао је хрватског председника Стјепана Месића да осуди организаторе сахране осуђеног хрватског масовног убице Динка Шакића, бившег команданта злогласног концентрационог логора Јасеновац, зато што се сахрана претворила у слављење његових усташких злочина.
Центру су згрожени чињеницом да је поред свих жртава усташког режима и људи који имају савјест, масовни убица сахрањен у својој усташкој униформи, док га свешеник Вјекослав Ласић слави као узор свих Хрвата, писао је директор центра Ефраим Зуроф.
nada sakic.jpg
 
Nikita Kulganov:
To je bila politicka igra iiza kulisa zmedju Milosevica i Tudjmana, a dogovorena jos ranije da se Sakicu sudi u Hrvatskoj.
Hrvatska je što prije htjela uspostaviti pune diplomatske odnose s Izraelom, a suđenje Šakiću smatralo se cijenom koja se mora platiti uz obvezno priznanje krivnje zbog zločina u holokaustu i neophodne isprike zbog hrvatskog sudjelovanja u zločinima. Savršeno su se poklopila politička zbivanja i trenutak odabran za ono što se pretvorilo u najznačajnije suđenje lokalnom nacističkom ratnom zločincu u postkomunističkoj Europi.
Najbolji dokaz da je i Nada Sakic dosla u Hrvatsku, da je vlasti iz Srbije znali gde je ona, ali su sacekali da umre i tek onda su trazili od interpola da rspise poternicu za njom.
Расписали потјерницу за мртвом Надом Шакић
http://www.glassrpske.com/cir/novosti/srbija/Raspisali-potjernicu-za-mrtvom-Nadom-Sakic/60683
Sakicu je sudjeno 1999 u Zagrebu i dobio je maksimalnu kaznu od 20 godina.
Županijsko državno tužilaštvo je zaključilo da nema dokaza protiv Nade Šakić, te je puštena na slobodu. S obzirom na to da se osumnjičena nije mogla vratiti kući i da je bila skromnog materijalnog stanja, država Hrvatska je preuzela i obavezu staranja o njoj.
Interpol je 15. 7. 2011. godine na zahtev Srbije raspisao poternicu za Nadom Šakić, osumnjičenom za zločine u ustaškim logorima. Istoga dana hrvatski mediji su objavili da je optužena umrla 5. februara 2011. i da je kremirana na Zagrebačkom groblju Mirogoj.

Republika Srbija uopste nije pokazala nikakvu zainteresaovanost da trazi njihovo isporucenje za ustase, za koje se znala ko su , sta su radili za vreme rata i gde se nalaze.
Ivo Rojnica, Vinko Nikolic, Mate Sarlija, Srecno Psenicnik....koji su danas pokojni.
Izricanje presude Ustaškom satniku Dinku Šakiću, 05.X.1999.
Kliknite za proširenje...
Дакле ти злочинци и убице су живели до пре десетак година!!!!!!!
 
Да напишем неколико ствари о филму "Дара за Јасеновац". Које су заправо мање везане за птф филм и пуно више баш за ову тему.
О филму се пуно писало, како по српским порталима тако и у комшилуку. Иако ови у једној западнијој земљи у којој упорно поручују да немају ништа са ендехазојом а скачу ко махнити на сваки помен усташа тврде да фимм код њих није привукао пажњу, малтене сваки дан имамо чланке по њиховим порталима уз поплаву коментара, знамо већ каквих.
У том писању се упорно помињу, толико да је то прерасло у проституисање, двије критике филмских критичара, извјесног Вајсберга и извјесног Роберта Ејбела из Ел-Еј Тајмса које су негативне, и тако ствара привид да су критичари оцијенили филм лошим. Но ако погледамо 21 рецензију познатијих америчких критичара и рецензената (овдје), имамо двије, управо те поменуте двије које су негативне, све остале рецензије су позитивне и повољне а филм је оцјењен високом или највишом оцјеном. Неколико рецензената се осврнуло на стравичну игру музичких столица са примједбом да се не уклапа и због своје настраности у оваквом филму али и ти су нагласили изузев те сцене да је режисер урадио предиван филм (њихове ријечи). И ту иде питање. У реду, разумијемо за медије у комшилуку да ће било шта рђаво наћи, али како је могуће да медији у Србији толико проституишу само те двије негатвне критике и занемарју све оне позитивне? И кроз такав приступ видимо да се на истину (а филм је прије свега и изнад свега истина) опако удара а лаж афирмише.

О самом стратишту Јасеновац написане су бројне књиге, има ту свакојаких, урађено неколико документараца, неки су и на теми приложени, пар краткометражних играних филмова и ово је (напокон) након 75 година први дугометражни играни филм, Морало се урадити много прије, но и питање је у неким временима када се робовало и "политичкој клоректности" (гдје ако прикажете усташе и злодјела усташа, морате приказати и четнике што је често, а свакако када је Јасеновац у питању, немогуће) да ли је уопште било могуће урадити ваљан филм.
Опет, када би на филмско платно вјеродостојно пренијели ужасе Јасеновца, питање је колико би људи и да ли би ико издржао и 10 минута. Зато код оваквих тешких тема, а ова је претешка јер је и први филм након 75 година посвећен тој нашој болној, преболној причи, пред режисером и сценарисом је и претежак задатак, приказати дјелић ужаса Јасеновца, урадити гледљив филм и ту у том ужасу покушати наћи неку топлу људску причу која ће гледаоца водити кроз филм и све то страдање приказано из визуре главног јунака или јунакиње.

Мислим да се у томе успјело. Тежак јесте за гледање, потресан, филм који вас једноставно емотивно самеље.
У филму је много тога добро одрађено, глума беспријекорна, мала Биљана Чекић у улози Даре нереално добра, уопште глумци су били дорасли задатку, има ту и тешких, незахвалних и захтјевних улога, који траже од глумца велику посвећеност, некад када требате дочарати психопату и ниткова пар екселанс и одређену дозу мазохизма, али заиста су сви добро одрадили колико је до њих, боље увијек може, наравно да може, али и ово је предобро. Дијалози у служби приче, помогли су да нам дочарају то вријеме ужаса, доста се порадило на говору, имамо употребу архаизама и сленга својственог Крајини и Посавини, што говори колико се посветило пажње сваком детаљу и свакој сцени.
Драматуршки више него добро одрађено, фотографија врхунска, пратећа музика добро одабрана, много тога је одрађено професионално уз пуно пажње разним детаљима.
Изузетно добро направљен и изузетно тужан филм.

Што се тиче историјског контекста, а то је важно за тему, ту ће се увијек наћи примједби. Разноразних. Могуће се могло кроз одјавну шпицу нагласити о размјерама страдања, но могуће бјеше и компромиса, сврха филма јесте афирмација те наше језиве приче и да се са овим стратиштем упознају и они који нису имали појма да је логор Јасеновац постојао.

Како год, филм је урађен, по мом мишљењу јако добро, оно што је важно, остаће будућим генерацијама и неки ће га погледати за 10, 20, 30 година и помоћи ће да заборав не прекрије ову нашу преболну причу и никад зацијељену рану.
 
Не треба ништа да те чуди Кале у овим реакцијама. То су они исти људи који су на исти начин реаговали и на поновљену трагедију у стварности у не тако давној прошлости. Смета им сцена са колом и столицама, а не смета им што наша кинематографија није направила филм скоро осам деценија о Јасеноцу, Старој Градишци итд.
 
Лекизан:
Менгеле је преминуо доста раније, а не сећам се да се Немци хвале да су га ухватили и казнили.
Kliknite za proširenje...
Nemacke naciste su hvatali Jevreji, kao ne pr Ajhmana.
Bilo je jos zivih ustasa i 2000 pr Rojnica...., ali Srbija nije pokazala interesovanje da im se i isporuci i da mu se sudi.
 
Zasto film Dara iz Jasenovca nema veze sa istorijskim cinjenicama ?

Film je katastorfa, jer za logor Jasenovac postoji toliko dokumetata, svedocenja o zlocinima ustasa ...da nema potreba da se izmisljaju neki dogadjai i neki zlocini koji se tamo nikada nisu desili, i to je glavni razlog sto je film los i nema istorijusku dimenzuju.

- Ustase koje su bile u logoru Jasenovcu su bili iz Ustaske obrane, i nisu imale crne uniforme, nego zelene. U filmu sve ustase imaju besprekorno nove i ciste uniforme kao da su izasli iz butika.
- Zastva sa kukastim krstem nije bila ispred logora Jasenovac.
- Odvajanje ljudi ko ce da umre , a ko ce da zivi su se radila u logoru, a ne izvan logoa kako je prikazano u filmu.
- Svi ustase u filmu su prikazani kao terimanori - roboti. Svedocanstva postoje da je medju ustasama u logoru Jasenovcu bilo dosta ''saljivdzija', sto uopste nije prikazno u filmu
- Miroslav Filiopovic - Majstorovic je bio komadant logora Jasenovca ( jedno vreme ), i sta on radi na ''Zeljeznickoj ustaskoj vojnici'' ? On organizije transport ? Inace logoras Nikola Nikolic je napisao knjigu Logor Jasenovac,, gde je radio kao u logorskoj bolnici i vidjao Majstorovica i pricao sa njim, dao je opis kakav je on bio. Da je imitirao bolesne logorase u bolnici, da je bio blesav., da je pravio glupe sale ali od toga nema nista u filmu
- Pokolj sa stolicama , gde logorasi trce svira muzika, ima jedna stolica manje, i kada muzika stane ko nema stolicu, ustase ga ubijaju. Tako nesto se nikada nije desilo u logoru Jasenovcu, i za vreme toga zlocina ustase jedu, a Nadu Luburic Sakic to tako seksualno uzbudi da mora da ide u automobili da sa Dinkom Sakicem ima seks......
- Maks Luburic nije imao ni srednju skolu, a u filmu tecno prica nemacki, kao da je studira. Sve mislim da bi Maks Luburic dozvoljavao da njegova polu-sestra Nada pre vencanja, ima sek i jos na njegove oci.. Luburic uopste nije prikazan dobro..
- Ekipa grobara u Jasenovcu su zakopavali zrtve, ali ih nisu bacali u Savu. Ustase su maljem ubijali logorase na skeli i bacali u Savu.
- Potuno je netacno da su ustase u Domu za decu bacali ciklon B, kao sto je prikazano u fimu.
- Ima tu jos dosta nebuloza

Ono sto je nebuloza da postoje ustaski zlocine - dokumetovani, svedocenja, fotografije...a ovi sto su radili film izmisljaju neke druge zlocine koje se nisu ni desili, a film treba da bude istorijski, i naziv Dara iz Jasenovca, a Dara bila jedan dan u Jasenovcu.

Ko pravi sledeci film o logoru Jasenovcu, , obavezno neka konsultuje knjigu Logor Jasenovac - Nikola Nikolica
36296422._SY475_.jpg

jasenovacki_logor.jpg

Pijanista i Sindelova lista, rezija je super, i drazli su se istorijskih cinjenica, nisu izmisljali neke stvari koji se nisu ni desile, , sta da izmisljas ako vec imas strahote gasnih komora i krematorijuma, sta preko toga da izmislja ?
 
Nikita Kulganov:
Od 2000 nisu komunisti na vlasti, a Rojnicu nisu trazili
Ivo Rojnica (Cista Velika, 20. kolovoza 1915. − Buenos Aires, 1. prosinca 2007.), hrvatski domovinski i iseljenički poduzetnik, mecena, kulturno-politički djelatnik i književnik[1], bivši visoki dužnosnik ustaškog režima.
Ivo Rojnica – Wikipedija (wikipedia.org)
Kliknite za proširenje...
Комунисти нису били на власти у Србији само од 2000 до 2004 године, али то није тема.
Nikita Kulganov:
Zasto film Dara iz Jasenovca nema veze sa istorijskim cinjenicama ?

Film je katastorfa, jer za logor Jasenovac postoji toliko dokumetata, svedocenja o zlocinima ustasa ...da nema potreba da se izmisljaju neki dogadjai i neki zlocini koji se tamo nikada nisu desili, i to je glavni razlog sto je film los i nema istorijusku dimenzuju.

- Ustase koje su bile u logoru Jasenovcu su bili iz Ustaske obrane, i nisu imale crne uniforme, nego zelene. U filmu sve ustase imaju besprekorno nove i ciste uniforme kao da su izasli iz butika.
- Zastva sa kukastim krstem nije bila ispred logora Jasenovac.
- Odvajanje ljudi ko ce da umre , a ko ce da zivi su se radila u logoru, a ne izvan logoa kako je prikazano u filmu.
- Svi ustase u filmu su prikazani kao terimanori - roboti. Svedocanstva postoje da je medju ustasama u logoru Jasenovcu bilo dosta ''saljivdzija', sto uopste nije prikazno u filmu
- Miroslav Filiopovic - Majstorovic je bio komadant logora Jasenovca ( jedno vreme ), i sta on radi na ''Zeljeznickoj ustaskoj vojnici'' ? On organizije transport ? Inace logoras Nikola Nikolic je napisao knjigu Logor Jasenovac,, gde je radio kao u logorskoj bolnici i vidjao Majstorovica i pricao sa njim, dao je opis kakav je on bio. Da je imitirao bolesne logorase u bolnici, da je bio blesav., da je pravio glupe sale ali od toga nema nista u filmu
- Pokolj sa stolicama , gde logorasi trce svira muzika, ima jedna stolica manje, i kada muzika stane ko nema stolicu, ustase ga ubijaju. Tako nesto se nikada nije desilo u logoru Jasenovcu, i za vreme toga zlocina ustase jedu, a Nadu Luburic Sakic to tako seksualno uzbudi da mora da ide u automobili da sa Dinkom Sakicem ima seks......
- Maks Luburic nije imao ni srednju skolu, a u filmu tecno prica nemacki, kao da je studira. Sve mislim da bi Maks Luburic dozvoljavao da njegova polu-sestra Nada pre vencanja, ima sek i jos na njegove oci.. Luburic uopste nije prikazan dobro..
- Ekipa grobara u Jasenovcu su zakopavali zrtve, ali ih nisu bacali u Savu. Ustase su maljem ubijali logorase na skeli i bacali u Savu.
- Potuno je netacno da su ustase u Domu za decu bacali ciklon B, kao sto je prikazano u fimu.
- Ima tu jos dosta nebuloza

Ono sto je nebuloza da postoje ustaski zlocine - dokumetovani, svedocenja, fotografije...a ovi sto su radili film izmisljaju neke druge zlocine koje se nisu ni desili, a film treba da bude istorijski, i naziv Dara iz Jasenovca, a Dara bila jedan dan u Jasenovcu.

Ko pravi sledeci film o logoru Jasenovcu, , obavezno neka konsultuje knjigu Logor Jasenovac - Nikola Nikolica
Pogledajte prilog 867684
Pogledajte prilog 867685
Pijanista i Sindelova lista, rezija je super, i drazli su se istorijskih cinjenica, nisu izmisljali neke stvari koji se nisu ni desile, , sta da izmisljas ako vec imas strahote gasnih komora i krematorijuma, sta preko toga da izmislja ?
Kliknite za proširenje...
Јел тако усташки апологето.
 
Лекизан:
Комунисти нису били на власти у Србији само од 2000 до 2004 године, али то није тема.

Јел тако усташки апологето.
Kliknite za proširenje...
Ti od 2000 sto nisu bili komunisti, zasto sto nisu trazili da se isporuci Rojnica visoki ustaski funkcioner ? Verovatno su imali preca posla.
Znaci svidja ti se izmisljena istorija u filmu Dara iz Jasenovaca, a prave zlocine koje je licno video i napisao Nikola Nikolic koji je proveo kao logoras u logoru Jasenovac to ne priznajes ? Nikolic je bio Hrvat, a i komunista, mozda je to problem.
Skoro isto moje misljenje ima i SRBIN.info
Зашто ми се није свидео филм „Дара из Јасеновца“
Zašto mi se nije svideo film "Dara iz Jasenovca" | СРБИН.инфо (srbin.info)
 
Nikita Kulganov:
Ti od 2000 sto nisu bili komunisti, zasto sto nisu trazili da se isporuci Rojnica visoki ustaski funkcioner ? Verovatno su imali preca posla.
Znaci svidja ti se izmisljena istorija u filmu Dara iz Jasenovaca, a prave zlocine koje je licno video i napisao Nikola Nikolic koji je proveo kao logoras u logoru Jasenovac to ne priznajes ? Nikolic je bio Hrvat, a i komunista, mozda je to problem.
Skoro isto moje misljenje ima i SRBIN.info
Зашто ми се није свидео филм „Дара из Јасеновца“
Zašto mi se nije svideo film "Dara iz Jasenovca" | СРБИН.инфо (srbin.info)
Kliknite za proširenje...
Баш тако преча посла.
Биће прилике да се и по његовим сведочењима направи филм.
Хрвати га сигуно неће снимити.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Jasenovac, dan sećanja na žrtve holokausta
Odgovora
1
Pregleda
80
Neno
Neno
Q. in perpetuum hibernum
Preminuo Srboljub Živanović (1933-2024)
2 3
Odgovora
56
Pregleda
1.303
Q. in perpetuum hibernum
Q. in perpetuum hibernum
Лекизан
Ускоци и ускочке харамбаше
2 3 4
Odgovora
86
Pregleda
1.387
Crnugović
Crnugović

Back
Top