Јасеновац - истине и лажи

  • Začetnik teme Začetnik teme Wrana
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Hrabra partizanka ubijena u logoru Jasenovac

Berta Bergman


Berta Bergman (Blažuj, Sarajevo 1892 − 1945, Jasenovac) je bila ljekar i prva žena-maturant u Bosni i Hercegovini.
Medicinski fakultet završila je u Beču 1918. Radila je u raznim mjestima Bosne i Hercegovine. Bila je upravnica Školske poliklinike u Mostaru.
U NOP je pristupila 1941. Za vrijeme Drugog svjetskog rata u svojoj kući u Mostaru napravila je prihvatni centar za jevrejske izbjeglice iz Sarajeva. U ratu je ilegalno održavala sanitetske kurseve, liječila ranjenike, nabavljala sanitetski materijal, zbog čega ju je ustaška vlast dvaput hapsila i na kraju otpremila u Jasenovac, gdje je 1945. ubijena.
https://en.wikipedia.org/wiki/Berta_Bergman
Pogledajte prilog 1325050

Je li ubijena zato što je bila Partizanka ili zato što je bila Židovka? Pitam za prijatelja iz Zemuna čija je cijela obitelj ubijena u plinskim komorama Aushwitza. Rečeno mu je da su ubijeni jer su bili Židovi, ali možda zato što su čitali Karla Marxa?
 
На данашњи, прије 78 година, 22. априла 1945. године, десио се посљедњи очајничких пробој логораша из фабрике смрти, балканског Аушвица, логора Јасеновца. Пробој из логора Јасеновац извршило је 600 од преосталих 1.073 логораша, заточених у Циглани, када су схватили да их чека сигурна смрт. Пробој је преживјело само њих 117, остали су покошени рафалима.
Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело њих 11.
Другу групу од 470 логораша, који су остали у Циглани, усташе су наредних дана побили и спалили заједно с логорским објектима.

Оно што боли јесте чињеница да за читавог времена трајања рата, партизанске јединице које су биле респектабилна снага на том простору и поред преклињања, вапаја команданата и бораца никад нису ни покушали напад на Јасениовац, па чак ни у априлу 1945-е када су овладавали околном просторима, већ су се сами заточеници морали одлучити на овај очајнички корак.

А партизани нису покушали напад на Јасеновац не зато што нису имали потребних борбених ефектива, напротив ималим су, још 16-17.05.1942. на том подручју ослобођена су пет пута јача упоришта Приједор и Љубија, не зато што нису имали храбрих бораца, напротив, имали су, не зато што није било жеље, напротив, бјеше силне жеље, не зато што нису имали способних команданата који ће испланирати акцију, напротив имали су, не зато што акција није имала изгледа на успјех, напротив, бјкеше подоста прилика када је итекако имала, не зато што су их сами заточеници због страха за животе преко веза одвраћали, напротив, преко веза у логору су их охрабривали па таман сви изгинули, него зато што је тај напад пуне три године био стопиран, једном приликом и опструисан. Ти који су стопирали тај напад бејаху Владимир Бакарић, а касније и Андрија Хебранг за којег се касније сазнало да бјеше конекција између врха КП и усташке врхушке. Но јасно је да они сами нису могли стопирати такву акцију пуне три године, да ли је то масло оног Броза или је слиједио директиве коминтерне у циљу доктрионе "што горе, то боље", никад нећемо сазнати.

Јасеновац бјеше највећи комплекс логора смрти и највеће стратиште монструм творевине ендехазије у којој је од 2,2 милиона Срба колико је битисало 1941.године у бројним казаматима и покољима звјерски уморено 700.000, над православним Србима је извршен геноцид по монструозности егзекуција никад забиљеженом у свјетској историји.

Нама остаје да се поклонимо тим нашим мученицима који пострадаше и тог дана и претходна 44 мјесеца у овом највећем српском стратипшту, и обавеза да не дозволимо култури заборава на та српска страдања у времену ендехазије да однесе побједу.
 
Ако је овај Харис Дајч заиста историчар и ако је заиста професор на философском факултету у Београду, кукала нам мајка. Докле дошло, ако се Срби дрзну казати да су у Јасеновцу а богами и диљем монструм творевине ендехазије убијани православни Срби, то вријеђа људе. Хљебтије.бем, који србомрзилачки несој.
 
Ако је овај Харис Дајч заиста историчар и ако је заиста професор на философском факултету у Београду, кукала нам мајка. Докле дошло, ако се Срби дрзну казати да су у Јасеновцу а богами и диљем монструм творевине ендехазије убијани православни Срби, то вријеђа људе. Хљебтије.бем, који србомрзилачки несој.
На жалост тако је, 700 000 му вређа људе док 84 000 исте не вређа!
 
Ако је овај Харис Дајч заиста историчар и ако је заиста професор на философском факултету у Београду, кукала нам мајка. Докле дошло, ако се Срби дрзну казати да су у Јасеновцу а богами и диљем монструм творевине ендехазије убијани православни Срби, то вријеђа људе. Хљебтије.бем, који србомрзилачки несој.
Filozofski je okupiran. Ovaj lik je po ocu hrvatski Jevrej, a po majci musliman.

Neophodno je doneti precizan zakon protiv negiranja žrtava genocida.
 
Filozofski je okupiran. Ovaj lik je po ocu hrvatski Jevrej, a po majci musliman.

Neophodno je doneti precizan zakon protiv negiranja žrtava genocida.
Нема од тога вајде. Да се бар студенти удруже и бојкотују му предавања па и нешто, можда. Овако, појео вук магарца.
Друго ме брине... Стаће Србија некако на своје ноге, али ТАД не смије бити опроста за овакве ствари. Нажалост, све ми се нешто чини да ће тад опет кренути хришћанско праштање, блаблаблабла... а буде ли тако, и не треба да постојимо.
 

Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu o tvrdnji da je u Jasenovcu ubijeno 700.000 ljudi: „To vređa ljude“​


Neverovatno ali simptomatično je da ovaj voditelj sa hrvatskog N(ATO)1 svršava na iste teme kao i voditelj ustaškog Podkasta Velebit - izvesni tutmrak Jurič.

Slično simptomatična je stvar sa hrvatskim (Puhovski) naspram srpskog (Kandić) Fonda za bušenje rupa na društvu ili kako se već zove. Puhovski gladi, a Kandić i Biserko mitraljiraju iz sve artiljerije...
 
Ovaj lik je po ocu hrvatski Jevrej,

Ma kakav bre hrvatski Jevrej.

Screenshot_2023-04-28-00-17-56-629-edit_com.google.android.apps.docs.jpg
 
Ако је овај Харис Дајч заиста историчар и ако је заиста професор на философском факултету у Београду, кукала нам мајка. Докле дошло, ако се Срби дрзну казати да су у Јасеновцу а богами и диљем монструм творевине ендехазије убијани православни Срби, то вријеђа људе. Хљебтије.бем, који србомрзилачки несој.

Izabran je za vanrednog profesora nedavno, preciznije 2021. godine, da: https://www.f.bg.ac.rs/sr-lat/zaposleni?IDZ=694

On je, inače, naslednik Nikole Samardžića. Njegovo je čedo i katedru preuzima od njega.
 
Читава приложена емисија овог Хариса Дајча је благо речено проблематична и изазива гнушање код било ког нормалног човјека. И због политизације, детектовања измишљених "гријеха" стигматизованим "негативцима" (погађате, искључиво из српског корпуса) и због једног мангупско уличарског поспрдног осврта на ову болну тему и због низа манипулација, у коначници и због "поентирања" гдје се узима Србима за гријех ако само помену да су у Јасеновцу и стратиштима ендехазије убијани православни Срби.

Гротескно је када те самоумишљене моралне верикале крену мантрати "мало ли је"..."зар је мало" (84.000). Нема ту "зар је мало", због пијетета према тим нашим мученицима на такво огавно лицитирање немамо право, нити имамо право прихватити да је пописани број жртава именом и презименом коначан број, што Србима упорно натурају. И код којег је још народа тај обавезан калуп да је пописани број жртава током II св. рата и коначан број?

Приписати опет да је све то тековина Милошевића и Коштунице, обавезних "злоћи" је и малициозна подметачина и будалаштина.
Јок, ти бројеви жртава Јасеновца су присутни много прије појаве ових "негативаца". Први извјештај о Јасеновцу, који је важан и због датума, сачинила је земаљска комисија Хрватске (значи Хрватске) већ 15.11.1945.
Иако је била временски ограничена у раду сачинила сажет и јако квалитетан извјештај (http://digital.nub.rs/pdf/jasenovac.pdf), једна добра методологија обраде података, са квалитетним прилозима, фотографијама, свједочанствима преживјелих логораша, именима злочинаца, о условима у логору, начину егзекуција, хронолошки одлично обрађено, преглед страдања по мјесецима и процјена укупних жртава на стр.42 (500-600.000), један озбиљан и аргументован урадак.
Проблем са Србима јесте што у расправи са Хрватима доживљавају другу страну као нормалне саговорнике. Занемаерујући да у хрватском корпусу малтене сви једном главом мисле од оних десних до лијевих. Сви вриште да је Јасеновац великосрпски или комунистички мит, српска подвала, на другој страни имамо једно сумануто преувеличавање страдања након Блајбурга и опијеност митоманијом "крижног пута". Ту ће као аргумент потегнути како су неки опскурни ликови (и лажови), неки Симо Дубајић или неки Долничар оставили свједочанство, главни "аргументи" код потирања Јасеновца јесу манипулације гдје се позивају (укључујући и овог Голдштајна) на неког дрипца Вучковића или наручени и фризирани "израчуни" неког Кочовића или пак Жерјавића, а као "кључни аргумент" да толики демографски губици и толики број жртава никако није могао бити. Што је лако оборива бесмислица.
Зато сам мишљења да је погрешно улазити у надгорњавање чиме у коначници губи само истина, на та потирања одговорити им управо позивањем на поменути извјештај у стилу како то њихови негатори вриште "то не тврдим ја, то није никакав великосрпски мит, већ извјештај хрватске комисије, Хрвати, и то итекако кредибилне личности за разлику од неког Дубајића или Дочничара, су сами изнијели процјену о 500-600.000 жртава Јасеновца" и на томе завршити сваку расправу.
Наравно немам ја право ником одређивати какав ће имати приступ, али са онима који одбијају разбориту расправу, сваки други пристип је погрешан.
Да ли је процјена броја жртава посљедица комотнијег сагледавања? Могуће, но то нам не даје за право да одбацимо и овај и било који други извјештај.

Даље, Харис је бестидни манипулатор и лажовчина. Страдање Јевреја на простору Србије, не само оном под Недићевом управом него и оном који је распарчан приписује искључиво Србима. занемарујући да логор Земун у којем су убијани Срби и Јевреји бјеше на територији НДХ, не Недићеве Србије него НДХ, логором су управљали нацисти али подршку никако није могла давати Србија него држава на чијем простору бјеше, а то је монструм творевуина ендехазија.
Читава сврха ове емисије на србимрзилачкој Н1 јесте "исповраћати" се по Бећковићу, Кустурици, Гидеону Гајфу и стигматизованим "негативцима".
Да поновим, ако је такав бестидни манипулатиор заиста историчар и ако је заиста професор на философском факултету у Београду, а форумаш ме обавијестио да јесте, кукала нам мајка.
 
Да се бар студенти удруже и бојкотују му предавања па и нешто, можда. Овако, појео вук магарца.

Svako od njih ima pravo da van univerziteta iznosi u javnost neke svoje stavove. Ima i ljudi koji se šokiraju kako je uopšte dopustivo da na tom fakultetu predaju ličnosti kao npr. Ković ili Antić, odnosno kako reče jedan njihov kolega sociolog svojevremeno, oni tamo na istorijskom odeljenju obrazuju „nove generacije četničkih koljača“. Pa se čudi šta se studenti ne udruže i pobune protiv npr. Kovića, zbog pojedinih njegovih stavova.

Nema to nikakve veze sa nastavom; u javnosti svako ima pravo da iznosi svoje stavove, makar oni bili i kontroverzni ili ekstremni, odnosno sa njima se vrlo malo građana Srbije moglo složiti, kao što je slučaj sa dosta dobro poznatim stavovima Dajča (ili pak njegovog mentora Samardžića). To se ne može i ne treba mešati ni na koji način sa samom nastavom u visokom obrazovanju.

Meni su čudni ovako ponekad komentari, zato što ispada kao da stavovi koji iznose u javnosti treba da budu kriterijumi za kvalifikaciju za neku poziciju. A to je ništa drugo do želje da fakultet upravo bude nekakva politička institucija gde se guraju oni koji su podobni. I to se najčešće može čuti — a ovom prilikom ne mislim na tebe, Pilipenda, da ne dođe do neke zabune — da oni koji se često žale na nepotizam i zapošljavanje podobnih i sl. upravo su ti koji prvi žele da propišu da tako i bude, doslovno. Ne protive se tome kao nečemu što narušava stručni nivo obrazovanja, već samo bi želeli da budu kalif umesto kalifa tj. žele da propišu univerzitetskom nastavnom osoblju kako da misli.

Što se tiče studenata, kojima je najviše u interesu da ispolažu ispite i odslušaju kurseve, totalno je nerealno očekivati da će se uopšte u takvom smislu i angažovati. I to posebno kada imaju izuzetno teške ispite, neke od kojih se moraju spremati i poduži vremenski period, pa da se sad bakću sa kursom kakva je Rana moderna istorija, na kojem i generalno važe vrlo maleni kriterijumi i gde se može i 10ka dobiti za, bukvalno, ispunjavanje samog minimuma. Da je reč o, možda, nekakvom strogom profesoru, možda bi se potražili neki načini :D ali s obzirom na to da je reč o doslovno jednom od najblažih (ako ne i samom najblažem čitavog beogradskog Filozofskog fakulteta), teško je zamisliti tako nešto.

Na Oceni profesora, Dajč ima prosečnu ocenu 2,46 http://oceniprofesora.com/?teacher=3261&order=dislikes&direction=desc

Gornje se može nazvati uspehom, zato što njegov mentor ima 1,93 http://oceniprofesora.com/?teacher=3211
 
Poslednja izmena:
Neverovatno ali simptomatično je da ovaj voditelj sa hrvatskog N(ATO)1 svršava na iste teme kao i voditelj ustaškog Podkasta Velebit - izvesni tutmrak Jurič.

Slično simptomatična je stvar sa hrvatskim (Puhovski) naspram srpskog (Kandić) Fonda za bušenje rupa na društvu ili kako se već zove. Puhovski gladi, a Kandić i Biserko mitraljiraju iz sve artiljerije...
Кандићева је завршила каријеру, чини ми се.
Добила је ногу у Фонду за хуманитарно право.
 
Činjenica je da u logoru Jasenovac nije pobijeno 700 000 ljudi, brojku od 700 000 je moguće pominjati samo kada se priča o celokupnom genocidu u NDH.

Problem je u tome da je ta cifra preko medija i pojedinih knjiga toliko puta ponavljana do te mere da se kao brojka u zadnjih par decenija značajnom delom populacije i usadila u mozak. Do te mere da su srasli sa njom i prihvatili kao sastavni deo identiteta.

I tu jeste Dajč u pravu; to zaista jeste u ogromnoj meri nasleđe propagande iz vremena režima Slobodana Miloševića. Čak i kad se npr. potencira izveštaj državne komisije komunističke Hrvatske s kraja Drugog svetskog rata, nekako se prelazi prećutno preko toga da je 500-600 hiljada doslovno 100-200 hiljada manje od famozne cifre koja se toliko često ponavlja.

Takođe je u pravu kada je rekao da je Gideon Grajf za velike pare unajmljen sa proba dokazati da je ta cifra koja se često pominje činjenica. To je bio pokušaj državno instrumentalisane propagande, u jeku one afere oko izložbe u UN, a čija je svrha da SPS ima malo više glasova na parlamentarnim izborima. I ništa više. Ja sam dobio jedan primerak Grajfove publikacije; tamo se ne nalazi doslovno ništa novo. Ona je štampana na izuzetno nerazumno skup način, sa idejom da se što je više moguće nabije cena. Svako bi pomislio da bi takvu knjigu probali štampati na neki barem nešto pristupniji način, ali ne, ona košta 14.000. Jasno je i zašto; zato što je trebalo izrazito debelo platiti tu uslugu. Takođe, u knjizi se ne nalaze nikakvi dokazi za Grajfovu procenu. Tu vidimo samo već pominjani statistički proračun kolika je površina jasenovačkog logorskog kompleksa i na osnovu par jama i izvučenog proseka, matematička računica preneta na celo područje. I ništa više.
 
Али 500-600 000 јесте.

Kada posle par decenija istraživanja zvanična komisija koja je bila uspostavljena sa izričitom namerom da terenski ispita Jasenovac i ustanovi da se na osnovu dotadašnjih nalaza (do 1964. godine) ne može čak ni izbliza dati apsolutno nikakva procena broja stradalih u Jasenovcu, a država proglasi taj izveštaj državnom tajnom zbog čega ga je malo ko video sve do raspada SFRJ, onda je opravdano sumnjati u zvanične nalaze komisije koja je u sutonu rata iznosila takve procene.

Baš slično kao što je to bio slučaj i sa Aušvicem, primera radi (pa i svim drugim koncentracionim logorima koji su bili uspostavljeni pod okriljem Sila Osovina na teritoriji okupiranih država). Zvanični izveštaj poljske komisije bio je da je u Aušvicu stradalo oko 4 miliona duša, a što je kritičko preispitivanje u potpunosti oborilo, prikazujući da je reč o nepotvrđenoj spekulaciji, pa i propagandi.
 

Back
Top