Mitomanija,
na prostoru NDH živjelo je 1 800 000 Srba.
Srbija u rat 1914. ulazi sa oko 4.5 miliona ljudi.Po tebi gine 1.3 miliona .To je dakle 1918. oko 3,3 mil ljudi.
U popisu 1921. ima 4.8 mil.
Radi se o Srbiji u granicama iz 1913. + teritorij dobiven od Bugarske 1919. (Bosilegrad, Caribrod i Strumica).
Predkumanovska Srbija
1900. 2 529 196
1905. 2 724 859
1910. 2 922 058
1921. 2 601 044
1931. 3 265 177
Dakle, po stopama rasta u desetljeću 1900.-1910. kad se stanovništvo povećalo za 7.74% u prvoj petoljetki i 7.24% u drugoj petoljetki, možemo zaključiti da bi maksimalni porast 1910.-1920. bio za 15.53%, a možda i manje.
Dakle, očekivano stanovništvo na kraju 1920. ili početku 1921. bilo bi 3 375 854.
Zatim treba ga umanjiti za žrtve I. i II. Balkanskog rata.
Dakle, gubitak predkumanovske Srbije u oba Balkanska i Prvom svjetskom ratu je cca. 453 796 ljudi ili cca. 15.53% stanovništva, a nikakav milijun ili 1/3.
I na Sandžaku i na Kosovu su ratni gubitci manji nego na tlu predkumanovske Srbije
На простору онога што ће касније постати НДХ живело је можда толико Срба не рачунајући Срем и то 1931 године.
За време првог светског рата Србија је изгубила од 1,1 милиона до 1,3 милиона становника а ове твоје калкулације покупљене ко зна одакле задржи за тебе.
Као што знамо наталитет измећу два рата и то не само србског становништва био је изузетно висок и повећавао се из годину у годину, да би пао за време другог светског рата због објективних околности, после рата је поново уследио раст.Довољно је рећи да је број становника краљевине Југославије( без Истре) 1921 био близу 12 милиона, од тога Срба или Хрвата око 9 милиона, а десет година касније 1931 близу 14 милиона, разлика је 2 цела милиона, па сад ти види колико би живело становника 1941, и колико проценат би отпадао на Србе јер су ови пописи били на верској основи, свакако значајан.По попису из 1931 године број православаца у БиХ је 1,1 милион а у Хрватској негде око 700 000 што даје цифру од 1,8 милиона и то без Срема, додај на ово висок наталитет од 1931 до 1941, па срачунај математичару.
Skratit ćemo. Žerjavić u svojoj knjizi piše da je pročitao izvještaj navedene tročlane komisije i da u njemu ne piše to što ti tvrdiš (pretpostavljam da prenosiš tvrdnje jednog od članova komisije - koje su opovrgnute od drugog člana te komisije).
Sad ću predvidjeti što češ odgovoriti (da skratimo nepotrebnu raspravu)
pa što ću ja odgovoriti i tako u krug sve dok se jedan od nas ne uputi u Jasenovac i pročita originalni izvještaj.
Да ли си ти прочитао Жерјавићеву књигу?
Ово што си ти дао је неки текст који је писао горе поменути аутор Стрчић 1992 године у Глобусу, и који се позива на Жерјавића и нигде не помиње да је он демантовао ову комисију већ једног другог аутора Булатовића, и не даје уопште ни наговештај на основу чега Жерјавић нешто тврди и како израчунава број жртава, тако да мислим да је Стрчић тај који фантазира, наводи и на самом почетку да је Тито рекао колико је жртава било, тј. 1,7 милиона, у Југославији, и сви остали то прихватили па се после то провлачило, очигледно не зна да су прве процене жртава рата обавиле државне, земаљске, обласне комисије које су формиране после рата.
Као основни докази тих комисија послужили су искази и сведочења сведока, а не нека ископавања за која није било времена или неки демографски подаци, а како су она углавном непоуздана зато смо и добили врло велике процене убијених у Јасеновцу које се крећу од милион па навише, које су дакако претеривање.
Занимљив је исказ овог сведока, само он није жртва већ писар и није Србин већ Хрват:
"Duzemlić Milan, star 25 godina, Hrvat, rodom iz Drenovog Boka, srez Novska, u logoru od 21. 12. 1943. do 1. 1. 1945. godine, općinski bilježnik u Jasenovcu, pod zakletvom izjavljuje: "Iz logora Jasenovac stizali su izvještaji u kojima sam ustanovio da je do 21. 12. 1943. godine umoreno oko 900.000 zatočenika. Te spiskove je vidio i blagajnik općine Risović Stjepan. Pošto sam ja bio općinski bilježnik, te spiskove i ovo sam vidio svojim očima".
(Zapisnik Komisije od 18. maja 1945. godine.)
POKUŠAJ UTVRĐIVANjA ZLOČINA
1. Odlukom AVNOJ-a, 30. novembra 1943., osniva se Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.
2. 8. maja 1944. donosi se Pravilnik o radu državnih tijela i građana na saradnji u otkrivanju zlodela.
3. Osnovano je 6. zemaljskih republičkih komisija, jedna pokrajinska i dvije oblasne, a sredinom 1946. godine djelovalo je 65. okružnih, 299 sreskih i 1210 opštinskih komisija. Pored pomenutih komisija, bilo je formirano 28 komisija sa zadatkom da istražuju i utvrđuju zločine većeg obima i specijalnog karaktera. Na ovome je radilo 439 službenika u Državnoj komisiji.
4. Bile su imenovane delegacije koje su bile priključene komisiji OUN za ratne zločine u Londonu, a posebno pri američkoj, britanskoj i francuskoj zoni u Nemačkoj, Austriji i dr.
5. Komisije su prikupile više od 900.000 prijava o radnim zločinima i zločincima. Saslušano je 550.000 svjedoka.
Pronađeno je oko 20.000 originalnih dokumenata iz neprijateljskih izvora.
Utvrđeno je oko 65.000 ratnih zločinaca, izdajnika i narodnih neprijatelja.
Upućen je Izveštaj Jugoslovenske državne komisije Međunarodnom sudu u Nirnbergu sa još 160 izvornih dokumenata (kao dodatak). Pritisgli izveštaji nedvosmisleno govore o strahotama genocida prema Srpskom narodu, prema Jevrejima i Romima.
Na osnovu pristiglog materijala Dr Anton Pogačnik iz Zavoda za antropologiju - Ljubljana, dolazi do podatka, na osnovu masovnih grobnica, da je broj ljudi koji su izgubili život u Jasenovcu i Gradiški oko 730.000 - Ovaj izveštaj nije uključen u ukupan broj žrtava.
Komisija tvrdi da samo u logoru Jasenovac je ubijeno između 500.000 i 1.400.000 žrtava. Ovakve razlike dolaze na osnovu iskopavanja jama gde su žrtve spaljivane; kod drugih iskopavanja gde su žrtve kuvane u kazanima, zatim su ubice prilikom ubijanja i zakopavanja žrtava slagali i posle svakog složenog debljeg reda posipali živim krečom. O ubijanju maljem i bacanjem u reku nema podataka, a to se radilo danima!
Ustaše su se hvalile brojem "skinutih skalpova"? Dakle, reci ti meni, je li u prirodi čovjeka kad se nečim hvali (u ovom trenutku nije bitno što je to čime su se oni hvalili bilo za plakanje i nevjericu) da bude realan ili da pretjeruje? Nadalje, objasni mi je li izjava, komentar svjedoka ili procjena doista u svakoj prilici izvor prvog reda?
Svjestan sam činjenice da istraživanje još nije gotovo i da se svake godine popis nadopuni sa par tisuća novih imena, ali je jasno da brojka teško može iti približiti se zacrtanoj od minimalno 700.000 ljudi. Nego, objasni mi, misli li se na 700.000 ljudi neovisno o nacionalnoj pripadnosti ili samo Srba?
Нема разлога да су се усташе међусобно хвалиле изузев ако нису имали неко такмичење ко ће више Срба да убије.Уосталом имамо и немачке извештаје који говоре сличне податке, тешко да су сви они преувеличавали.
Са сведоцима стварно треба бити опрезан ту си у праву, поготово ако су били жртве том приликом, или ако су жртве неки њихови познаници, зато ја сведочења јасеновачких логораша увек узимам са великом резервом.
Наравно да бројка пописаних имена тешко може доћи до 700 000, ево сад су после 70 година стигли тек до близу 90 000 имена, то је врло захтеван, мукотрпан и скуп посао, и наравно спор, на пример само у Доњој Градини постоји око 130 јама, а ексхумирано је тек 3-4 па ти види, а где су они спањени, скувани, и заклани па гурнути у Саву, ко ће то све пописати, да не помињем да су усташе два пута уништавале документацију 1943, и у мају 1945 године, а да је државна комисија обуставила рад марта 1948 по наређењу власти, а по сопственим проценама обрадили су између 56-59% жртава рата.
То сад већ зависи кога питаш, ја сматрам а и највећи број људи колико сам приметио, да је број убијених у Јасеновцу, свим његовим логорима са Старом Градишком, између 600-700 000 и односи се на све жртве.
uzeti laptop i napisati protestni e-mail Paveliću? Jesi li ti svjestan kakve gluposti valjaš? 
