Svi Jarcevi bi trebalo da procitaju ovaj text :
Jarac - Rak: Glavna osovina duha
Kada kažemo...
Da bi grane stabla dotakle nebesa.
Korenje mora dosegnuti pakao.
...mi mislimo na osu desete i četvrte kuće, mislimo na Jarčevo zemaljsko podne, Sredinu Neba 10. kuće (koja određuje karijeru, društveni i profesionalni ugled, nagradu za uloženi trud) i Rakovo nebesko podne, Dubinu Neba 4. kuće (koja se odnosi na dom, kuću, porodicu).
Ovaj presudni odnos Jarca i Raka nazivamo i glavnom osovinom dubina.
Time nam je razumljivije Milerovo (Henri) mistično traganje, kada je 1931. započeo rad na ''Rakovoj obratnici''. Jarac naravno, (26.12.1891. 12.15 – New York), čiji je životni ideal bio tipičan za jednog Jarca: ''umreti u svoj određen sat, go i sam, bez griže savesti i bez žalbe i zamerke.'' (Ne treba ni da napominjem da je pokazivao jako interesovanje za Astrologiju. )
Na pragu zime, Jarac nas uvodi u poslednje doba, u grubo i čisto carstvo starosti – i večnosti. Sada su dani najkraći a noći najduže. Tu nalazimo vrhunac mraka, hladnoće i sužavanja životnog polja, baš kao što je Rak, komplementran na suprotnoj strani – simbol svih vrednosti plodnosti i dozrevanja. Sumoran utisak odaje to carstvo zime u kome je Jarac vrhovni vladar. Simbolizuje zamrzavanje implusa, istrošenost snage, kontrolisanost nagona, askezu i koncentraciju na stvarnost bez gajenja iluzija.
Ali ispod tih ledenih nabora duše, pod debelom i smrznutom korom koja je okovala Prirodu, počiva na sigurnom to skupoceno seme koje će ubrzo započeti svoje uporno i opasno penjanje prema svetlosti i svojoj Sudbini. Pod sigurnim oklopom Zime, ta zakržljala i nepobediva čestica života u sebi krije neverovatan potencijal energije. To je taj nulti stepen i biće ponoći, koje uporno i beskompromisno traži i uspinje se posle dugog i strmog uspona, na oštri i ponosni vrh pobede. (kroz trnje do zvezda)
Baš to dno tmine u Zodijaku je povezano sa Zenitom, sa vašim krajnjim ciljem, sa fokusnom i najvišom tačkom Sudbine, gde se seku i ostvaruju sve strukture, sve vaše želje i perspektive. Na vama je (ako ste Jarac) da pokušate da izbegnete ekstreme, višak ili manjak principa, da ne podlegnete ubitačnoj aktivnosti vašeg Podneva i gotovo kaluđerskom odricanju svoje Ponoći - kako bi i sami pokušali da ostvarite Milerov ideal.
Još u rimskoj mitologiji, Saturn je vladao svetom u vreme Zlatnog doba čovečanstva. Tada su tekle bistre reke, nebo je bilo plavo a zemlja rađala svoje bogate plodove. Na neki način Zemljani znaci su se tada pomirili sa svetom a on je bio njima zahvalan za dug i težak rad koji su bili spremni da ulože.
Nije slučajno da smo datum rođenja Hrista stavili u ovaj znak, za rođendan Marije smo izabrli dan koji se nalazi na 15-tom stepenu Device a Budin rođendan proslavljamo u znaku Bika.
U većini paganskih religija (kada radite horoskop vi ste njeni pobornici – svaka planeta oličava nekog drevnog Boga), Bog Sunca se rađa u znaku Jarca, pošto je on taj Izbavitelj koji je svesno odabrao da se otelotvori u svetu patnje, među smrtnicima kako bi im pomogao da se uzdignu do Svetla. Negde duboko u svakom Jarcu zatrpano je seme te prastare ličnosti, mnogo starije od hrišćanstva, koja je sama izabrala da ostane u okviru ograničenja i teškoća koja donosi običan život.
I kud ćete bolju simboliku za Hrista?
Postoji istočnjačko učenje o Bodisatvi koje ovde vredi spomenuti. U tim učenjima postoje dve vrste prosvetljenih duša: Buda i Bodisatva. Prvi dostiže svoje samoostvarenje i prosvetljenje i ostaje u mističnom stanju jedinstva sa Bogom. Drugi, pošto je došao do kapija božanskog, okreće se i vidi da ostatak čovečanstva i dalje krvavo kuluči i pati. Zato voljno odabira da se vrati u taj mračni i trpeći svet običnog života, da bi pomogao onima zatočenim u njemu (Prometej). Tek kada se i oni oslobode, i on će se osetiti slobodnim da napusti zatvor na koji je sebe osudio.
Ovo je simbol koji odslikava pravu sliku Jarca - kakvom god planinskom vrhu težio, on mora ponovo da siđe u svet kome su njegova znanja i mudrost potrebni.
Osnovna nit Sudbine i zle kobi, koja se provlači kroz sve priče o Saturnu, (Kronosu, Bogu Vremena), kao što je već rečeno, jasno je prisutna i u svim grčko-rimskim mitovima.
Svima je poznato da je Saturn bio sin Urana (Nebo) i Gee (Zemlja).
Uran je bio ljubomoran i na najmanji izliv nežnosti supruge prema svojoj deci, zbog čega ih je nemilosrdno bacao u Pakao. Saturn je nekako uspeo da izbegne taj kobni kraj i da ubedi majku da mu nabavi srp. Jedne noći pošlo mu je za rukom da se prikrade roditeljima u postelju. Razjaren od besa, uštrojio je Urana, isekao ga, raskomadao i bacio u more. Iz Uranovog semena rasutog po moru rađa se Venera – Afrodita, a iz njegove krvi, rodile se se zloglasne Furije – simboli prokletstva i zle kobi. I tu se naprasno završava priča o Uranu. Niko nikad više ni reči nije čuo o njemu, niti se zna da li je Uran uspeo da preživi Saturnov ubilački bes.
Saturn prisvaja presto ali čini istu grešku. Gea, njegova majka mu saopštava da ga prema proročanstvu čeka ista sudbina - jedan od sinova će i njega da savlada i pobedi. Zbog toga Saturn svu svoju decu odmah po rođenju proždire. Ipak, njegova lukava žena Rea, spašava malog Jupitera tako što Saturnu daje da proguta kamen povijen u pelene. Kada je Jupiter stasao nastupio je dugotrajan i nemilosrdan rat posle koga je Saturn svrgnut sa vlasti i proteran među ljude.
Svrgnuti bog, suočivši se sa sudbinom običnog smrtnika, uviđa svoje greške i odriče se svoje despotske naravi. Svoje utočište pronalazi u Italiji. Okuplja oko sebe divlja planinska plemena i počinje da ih podučava korisnim stvarima, započinjući time ono slavno zlatno doba koje se pominje u svim mitologijama. Umesto tiranijom sada vlada blagošću a prirodna dobra i bogatstva pravedno deli. Niko više nema prava da izrabljuje drugoga, nije bilo sluga niti ličnog vlasništva, sve je pripadalo zajednici. Doba komunizma hiljadama godina tu je prethodilo kapitalizmu i to je bila pobeda tolerancije, ravnopravnosti i uzajamnog razumevanja.
Stari Rim je kroz proslave ''saturnalija'' kasnije veličao uspomene na to doba. Robovima su za vreme tih svečanosti davali vlast gospodara i mogli bi da deluju i govore slobodno. Sudovi i škole dobijali su raspust, nije bilo dozvoljeno započinjati ratove, niti pogubiti zločinca. Slali su se pokloni i priređivale gozbe. Robovi sui čak mogli da kritikuju svoje gospodare, da igraju protiv njih, a ovi bi ih posluživali za stolom...
Ova legenda sadrži i osnovnu poruku ovog znaka i Saturna: to je duhovna transformacija saturnovskog olova u alhemijsko zlato (ili, uglja u dijamant). Nasuprot pogrešnog i površnog tumačenja Saturna kao vesnika nevolje, bolesti i tuge, Saturn igra sasvim drugačiju ulogu. Problemi koje donosi sa sobom imaju za cilj vašu duhovnu transformaciju. Ukoliko se sami ne odlučite da krenete tim putem, Saturn će vas na to nažalost primorati. Zbog toga se smatra okrutnim, ali je pravilnije reći da je beskompromisan. Njegova je uloga da vas poduči u ime uma, duše i vašeg duhovnog rasta, a na vama je da li ćete izabrati lakši ili teži put.
''Moje carstvo nije na ovom svetu!'' – to je pravi smisao ove najlepše planete od koje su i sveci pokupili njen oreol. Posle svih poraza, padova, odricanja i poniženja, Saturn postaje mudar i besmrtan – veći od boga jer je prihvatio da bude smrtan.
)
