IVO АНДРИЋ — nacionalnost & припадност

[brundoje]

Posrbljuje se pojedinac (ili neka društvena grupa) koji usvaja srpski nacionalni identitet, odnosno poprima neke forme koje sadrže konstruktivne elemente tog identiteta.

Teza da se Andrić posrbio je sasvim legitimna za ispitivanje i analizu jer su Srbi i Hrvati dve ne samo oštro podeljene, nego i neprijateljske nacije i to pitanje je svakako interesantno, a sama tema ne sme biti zabranjena za analizu. Situaciju usložnjava to što takav odnos Srba i Hrvata nije istorijski dug. On postoji istorijski dugo, ali nije bio dominantan sve do osnivanja NDH, a konačan je postao tek raspadom druge Jugoslavije.

Ali, ako toj tezi zaista daš odgovarajući istorijski kontekst, da li bi i dalje upotrebio takvu kvalifikaciju? Prvo, što bi u kontekstu svih 4-5 postojećih srpskohrvatskih nacija suštinski istog policentričnog jezika, malo prikladniji izraz bio "naturalizovao"... nekako ono "posrbio" ima kontekst izdajstva i nečeg nečasnog, kad kod same osobe u tom procesu ne dođe do objektivnog posrbljavanja nego samo do promene izjašnjavanja i kulturološkog samosvrstavanja. Može se posrbiti Nemac, Bugarin ili Rus, ali kada se "posrbi" neko ko čitavog života za sebe govori da je Srbin, a mi mu kao prljav veš iskopamo da je nekad ranije nešto drugačije upisao, to nije nikakva prava asimilacija nego samo promena političkog stava.

Na primer, za Muharema Bazdulja, ako bi ikad odlučio da nastavi kao pisac srpskog jezika i odlučio da se izjasni kao Srbin, mogli bismo da kažemo da je po rođenju Bošnjak koji se naturalizovao u Beogradu i to bi bilo objektivno tačno, jer jeste rođen u porodici Bošnjaka, u državi gde su Bošnjaci nacija odeljena od srpske. Ali tako nešto reći za Mešu Selimovića, veoma je upitno bez obzira na činjenicu što je 80 godina nakon njegovog rođenja svaki čovek koji je rođen kao potomak tih istih ljudi, de facto Bošnjak po nacionalnosti. Naravno, Bošnjaka kao nacije u vreme Andrićevog rođenja nije bilo ni u naznakama, a Hrvati su i te kako postojali. Ali proces nacionalnog zaokruženja Hrvata nije bio završen, dok je u prvoj polovini 20. veka delovalo čak da će i Hrvati i Srbi prestati da postoje kao zasebne nacije (Tesla npr. na taj način govori i o Hrvatskoj i o Hrvatima - Hrvatskoj kao jugoslovenskoj pokrajini u kojoj žive Srbi i Hrvati, a koji su jedan narod jednog jezika). Može li se u tom smislu "posrbiti" neko ko nikad nije bio ono što su Hrvati danas? Neko ko je možda imao drugačiju, poraženu i odbačenu viziju hrvatstva i da li tako nešto imamo da primenjujemo i za ostale katoličke Srbe 19. i 20. veka? Naravno, uz uzimanje u obzir da npr. Bogišić (uzmimo njega za primer) nikad nije govorio za sebe da je Hrvat, dok Andrić ipak jeste. Ali i tu, ako zagrebemo ispod površine, i Bogišić i Andrić su imali identičan odnos prema Hrvatima, a on nije bio neprijateljski, on je bio inkluzivan. Danas takav stav kod Hrvata više ne postoji u značajnijem obimu, postoji samo kod Srba i Bošnjaka, ali ni tu već odavno nije dominantan.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

nekako ono "posrbio" ima kontekst izdajstva i nečeg nečasnog, kad kod same osobe u tom procesu ne dođe do objektivnog posrbljavanja nego samo do promene izjašnjavanja i kulturološkog samosvrstavanja.

Ne znam zbog čega, kada je to prilično čest pojam. Npr. u filološkoj literaturi se često koristi termin posrbljivanje jezika, uključujući i u vreme promena izvesnih u odnosu na crkvenoslovenski, u nekim ranijim fazama (posrbljivanje reči, crkveno slovenskih izraza ili možda čak po kojeg rusizma npr.).

 

[brundoje]

Pa sad; istina je da bi ga današnji krstili "jugoslavistom" il' "drugosrbijancem" po mnogo čemu, ali kada bi pročitali šta je svojevremeno znao da piše o Albancima i Kosovu, neki bi ga prozvali i "četnikom".

Današnje doba i 20. vek su Božja kazna za sve buduće istoričare i hronologe zbog terminološke zbrke, novih nacija i konstantno menjanih savezništava. Samo reč "četnik" mislim da trenutno ima više različitih kontekstualnih značenja nego nekada reč "vlah".

Ne treba stvari izmeštati iz konteksta, naravno; u starija vremena protualbanski sentimenti su bili stvar društvene norme i dosta uobičajeni i za one koji Srbi nisu; svakako više nego danas. Oni tekstovi o iseljavanju Arbanasa...jesu li autentični? Šta znaš o njima?

Ne znam, nažalost, ništa o Andrićevim tekstovima o iseljavanju Albanaca. Ja sam inače albanofil, tako da bih i ja u tren oka od "četnika" postao "drugosrbijanac" samo ako se pomene tema Albanaca

 

[brundoje]

Ne znam zbog čega, kada je to prilično čest pojam. Npr. u filološkoj literaturi se često koristi termin posrbljivanje jezika, uključujući i u vreme promena izvesnih u odnosu na crkvenoslovenski, u nekim ranijim fazama (posrbljivanje reči, crkveno slovenskih izraza ili možda čak po kojeg rusizma npr.).

Nekako mi se čini da u ovom kontekstu ne oslikava najtačnije ono što se dogodilo sa Andrićem i njegovim nacionalnim i jezičkim identitetom. Kao da se npr. i za Nušića kaže da se posrbio... a zapravo se posrbio Nušićev otac, sam Nušić se već posrbljen rodio i kao Srbin formirao, iako mu niti ime nije bilo Branislav, niti prezime Nušić, već je to ime dobio kao dosta stariji nego što je bio Andrić kad se prvi put navodi kao Srbin.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

upravo zbog takvih svojih vizija, Andrić mi je jedan od omiljenih medjuratnih intelektualaca

bosanski muslimani ga optuzuju da je bio islamofob zbog nekih svojih izjava o njima a kazu da su mu i dela puna islamofobije. ja sam procitao sva njegova dela al tu islamofobiju ne videh. mozda zato sto je turske okupatore predstavljao negativno?

Pa da, prikazivao je ono baš najgore turskoga, ali moji su se komentari odnosili baš na pitanje Andrića prema Albancima, a ne generalno svim muslimanima.

Andrićev stav je bio da je imperijalističko ponašanje Italije prema Balkanskom poluostrvu ugrozilo koncept Balkan balkanskim narodima, te da se zato treba pristupiti podeli Albanije. Godine 1939. predložio je da Jugoslavija anektira jedan deo Albanije (tj. da se Albanija razdeli zainteresovanim susedima), radi strateškog zaokruženja teritorije i lakše realizacije iseljavanja Albanaca muslimanske vere u Tursku.

Maksimum koji smo u svoje vreme tražili jeste granica koja bi išla rekom Mata i Crnog Drima i koja bi nam dala strategisko osiguranje Crne Gore i Kosova. Morali bi isto tako osigurati kotline Ohridskog i Prespanskog Jezera, priključujući Podgradec i slovenska sela Golog Brda, kao i ona između Prespe i Korče. ​

​

Uzimanje Skadra moglo bi u tom slučaju biti od velike moralne i ekonomske važnosti. To bi nam omogućilo izvođenje velikih hidrotehničkih radova i dobijanje plodnog zemljišta za ishranu Crne Gore. Severna Arbanija u okviru Jugoslavije dopustila bi stvaranje novih saobraćajnih veza Severne i Južne Srbije sa Jadranom. ​

​

Podelom Arbanije nestalo bi privlačnog centra za arbanašku manjinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lakše asimilovala. Mi bi eventualno dobili još 2—300.000 Arbanasa, ali su oni većinom katolici čiji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku takođe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jače akcije da se to sprečava. ​

​

Koliko je meni poznato, Andrić jeste bio veliki glasnogovornik značaja iseljavanja u Tursku — ali baš arbanaških muslimana.

 

[brundoje]

Da ne zatrpavam temu uzastopnim komentarima, ali samo još ovo: od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka kada bi ova komplikacija oko Andrićeve biografije bila povod za srpskohrvatsko zbližavanje i kada bi služila kao primer da za književnike srpskohrvatskog jezičkog podneblja nije bitno jesu li Srbi ili Hrvati. Tada bi Andrićeva biografija bila idealna. Međutim, svi mostovi su srušeni, a rascep je toliki da čak ni književne gromade poput Andrića ne mogu da stoje jednom nogom na jednoj strani, a drugom na drugoj, ako su se u toku života opredelili za jednu. Ovde mislim da se trenutno jedino vodi bitka oko daleke prošlosti i oko nacionalnog (ne etničkog) identiteta Andrićevih roditelja i uopšte bosanskih Hrvata 19. veka. Moj stav je da bi bilo greška posmatrati ih kao objektivno drugačiju naciju/rasu u odnosu na bosanske Srbe i njihovo tadašnje optiranje za srpstvo tumačiti kao asimilaciju ili posrbljavanje, iako bi u današnjem kontekstu to bilo tačno. Ali, da ne budem ciničan, ipak nisu Srbi bili ti koji su napravili taj rascep i krenuli u 20. veku da insistiraju da su još od doseljenja na Balkan, Srbi i Hrvati dva naroda, dve rase, dva jezika, dva mentaliteta, dve istorije, pa tu vizuru krenuli da projektuju i na prošlost. Ali to je ono estradno-političko tumačenje prošlosti koje sam spomenuo i kojim bih najviše voleo da se niko ne bavi, a sami ljudi da se među sobom takmiče ko će prvi da pročita celokupno Andrićevo delo, a ne ko će više dokaza da skupi da je Andrić "njegov"

 

[FDDD]

Maksimum koji smo u svoje vreme tražili jeste granica koja bi išla rekom Mata i Crnog Drima i koja bi nam dala strategisko osiguranje Crne Gore i Kosova. Morali bi isto tako osigurati kotline Ohridskog i Prespanskog Jezera, priključujući Podgradec i slovenska sela Golog Brda, kao i ona između Prespe i Korče. ​

​

Uzimanje Skadra moglo bi u tom slučaju biti od velike moralne i ekonomske važnosti. To bi nam omogućilo izvođenje velikih hidrotehničkih radova i dobijanje plodnog zemljišta za ishranu Crne Gore. Severna Arbanija u okviru Jugoslavije dopustila bi stvaranje novih saobraćajnih veza Severne i Južne Srbije sa Jadranom. ​

​

Podelom Arbanije nestalo bi privlačnog centra za arbanašku manjinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lakše asimilovala. Mi bi eventualno dobili još 2—300.000 Arbanasa, ali su oni većinom katolici čiji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku takođe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jače akcije da se to sprečava. ​

eh divnog i setnog li vremena kad je politicar i intelektualac mogao ovako slobodno da planira cepanje Albanije i preseljenje stanovnistva...

 

[Q. in perpetuum hibernum]

eh divnog i setnog li vremena kad je politicar i intelektualac mogao ovako slobodno da planira cepanje Albanije i preseljenje stanovnistva...

Bila su dva plana predložena Stojadinovićevoj vladi. Dakle, teritorije koje bi Andrić uzeo grubo bi trebalo da izgledaju ovako.

S druge strane, Ivan Vukotić je imao nešto jednostavniji i možda ambiciozniji plan:

 

[FDDD]

Bila su dva plana predložena Stojadinovićevoj vladi. Dakle, teritorije koje bi Andrić uzeo grubo bi trebalo da izgledaju ovako.

Pogledajte prilog 834149

S druge strane, Ivan Vukotić je imao nešto jednostavniji i možda ambiciozniji plan:

Pogledajte prilog 834150

da da... mislim da bi plan malo vredeo bez preseljenja stanovnistva. previse ambiciozna oba plana, ne vidim potrebu vecu od malo severne Albanije i izlaz usko na more

 

[sumljiv_tip]

Bila su dva plana predložena Stojadinovićevoj vladi. Dakle, teritorije koje bi Andrić uzeo grubo bi trebalo da izgledaju ovako.

Pogledajte prilog 834149

S druge strane, Ivan Vukotić je imao nešto jednostavniji i možda ambiciozniji plan:

Pogledajte prilog 834150

A sta je bilo sa onim sporazumom sklopljenim sa Ankarom kojim je bilo predvidjeno iseljenje Albanaca sa Kosova u Tursku? Na kraju sam cuo da ih je otislo tek oko dve hiljade.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

A sta je bilo sa onim sporazumom sklopljenim sa Ankarom kojim je bilo predvidjeno iseljenje Albanaca sa Kosova u Tursku? Na kraju sam cuo da ih je otislo tek oko dve hiljade.

Iz tehničkih problema, ako se ne varam. Konvencije o tome su konačno bile parafirane tek 1939. godine, ali Turci isu hteli da plate tj. mi trebalo je sav trošak da bude na plećima Jugoslavije. I tako negde su druge stvari postale preče, na kraju naravno i Drugi svetski rat.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Taman tolike da je pojam srpstva postojao kao živ pojam nasleđen iz prethodnih vekova (doduše u drugom značenju)

Samo da se na ovo nadovežem — da, to je tačno, ali samo u slučaju pravoslavnog življa (ukoliko ovde govorimo o Bosni). Rimokatoličko stanovništvo, sa izuzetkom crkvenih učenih pojedinaca iz Bosne Srebrene, franjevaca koji u održavali dobre veze sa Dalmacijom, istina, nije se identifikovalo sa Hrvatima. Međutim, ti kršćani, Bošnjaci i Latini (od negde pete decenije XIX stoleća i Hrvati) nisu bli ni Srbi, odnosno u tom smislu nije za očekivati da je Ivo Andrić mogao pojam srpstva naslediti od svojih predaka (od Antuna i od Katarine Pejić, odnosno preko njih).

 

[Brozek]

ipak nisu Srbi bili ti koji su napravili taj rascep i krenuli u 20. veku da insistiraju da su još od doseljenja na Balkan, Srbi i Hrvati dva naroda, dve rase, dva jezika, dva mentaliteta, dve istorije, pa tu vizuru krenuli da projektuju i na prošlost.

Možda, ali svakako je mali problem što Srbi u 20st inzistiraju da su Srbi i Hrvati jedan narod, jedna rasa, jedan jezik, jedan mentalitet, jedna Istorija... I to sve srpska.

Ali ovi ne žele da se Srbima nazivaju i moš ga hebat.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Možda, ali svakako je mali problem što Srbi u 20st inzistiraju da su Srbi i Hrvati jedan narod, jedna rasa, jedan jezik, jedan mentalitet, jedna Istorija... I to sve srpska.

Ali ovi ne žele da se Srbima nazivaju i moš ga hebat.

Da je to što si napisao baš adekvatno odražavanje XX stoleća, ne bi bilo ni SR Hrvatske niti Banovine Hrvatske niti bi bilo uopšte Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, već npr. Kraljevine Srba i Slovenaca. Ne bi u udžbenicima iz istorije i geografije u srpskim školama bilo Hrvata (zasebno od Srba).

 

[FDDD]

Iz tehničkih problema, ako se ne varam. Konvencije o tome su konačno bile parafirane tek 1939. godine, ali Turci isu hteli da plate tj. mi trebalo je sav trošak da bude na plećima Jugoslavije. I tako negde su druge stvari postale preče, na kraju naravno i Drugi svetski rat.

pa dal je Srbima makar jedna situacija mogla da se poklopi u 20. veku? sve se nesto desi pa se ne ostvari a dogadjaji kao po pravilu odu u katastrofalnom smeru

 

[Brozek]

Da je to što si napisao baš adekvatno odražavanje XX stoleća, ne bi bilo ni SR Hrvatske niti Banovine Hrvatske niti bi bilo uopšte Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, već npr. Kraljevine Srba i Slovenaca. Ne bi u udžbenicima iz istorije i geografije u srpskim školama bilo Hrvata (zasebno od Srba).

Možda, ali da je ono što je on napisao adekvatno odražavanje 20st ne bi bilo ni Kraljevine SHS ni Jugoslavije.
Ali dobro, ti jesi ipak Srbin pa ćeš lajkom reagirati na njegov post, a na moj koji je obrnutno proporcionalan njegovom reagiraš ovime.

Ako ti budu u budućnosti spočitavali srpstvo tu na forumu, izvadi im ovo

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Možda, ali da je ono što je on napisao adekvatno odražavanje 20st ne bi bilo ni Kraljevine SHS ni Jugoslavije.

Kako je to povezano?

Ali dobro, ti jesi ipak Srbin pa ćeš lajkom reagirati na njegov post, a na moj koji je obrnutno proporcionalan njegovom reagiraš ovime.

Ako ti budu u budućnosti spočitavali srpstvo tu na forumu, izvadi im ovo

Uh, sve sam do sada bio. I velikosrbin i četnik i ustaša i autošovinista i drugosrbijanac i SANU, SPC agent i Crnogorac i Hrvat i KPJ aparatčik, i Hercegovac i bezbednjak i agent duboke države i osoblje Filozofskog fakulteta i izdajnik i neki tajni agent i Vučićev i Đilasov i nema mislim više etikete koja mi nije bile prilepljena a da je se neko setio. A to šta mi neko zamera zbog ovog ili onog (neki idu do krajnje fantastičnih konstrukcija, u kojima postajem i produkt nekakvog mešanog braka, pretpostavljam srpske i hrvatske porodice) meni je iskreno sve to zapravo dosta zabavno šta sve ljudima neće pasti na pamet. Naravno, najbolji je i mogući dokaz da barem nešto radim izuzetno dobro. Iz nekih forumaša prosto isijava između redova i skoro pa nekakva ljubomora; žal što nemaju i oni svoje petlje i odbacuju konformizam ili ulizivanje, što nemaju hrabrosti da kažu šta misle i ostanu privrženi svojim rečima, bez obzira na to kakva će biti reakcija ljudi koji čitaju te reči...

 

[sumljiv_tip]

Iz tehničkih problema, ako se ne varam. Konvencije o tome su konačno bile parafirane tek 1939. godine, ali Turci isu hteli da plate tj. mi trebalo je sav trošak da bude na plećima Jugoslavije. I tako negde su druge stvari postale preče, na kraju naravno i Drugi svetski rat.

Ajd sad nema veze sa ovom temom, ali da li istinita ona prica da je i Rankovic imao slicnih ambicij au vezi Albanaca na Kosovu?

 

[Brozek]

Kako je to povezano?

Kažem, Brundoje je napisao da između ostalog Hrvati misle da su različite rase od Srba.
Da je to točno, Jugoslavija bi trajala nekoliko sati, zapravo nebi ni nastala. Bila bi nemoguća.
Ako hoćeš, njegov post o rascijepu između Hrvata i Srba je jednako udaljen od centra (centar ovdje ne predstavlja istinu, nego samo središnju točku, simetralu dva svjetonazora) koliko i moj osvrt na taj njegov post. To što ti je njegov upis bliži je zgodan dokaz da si svjetonazorski Binsr.
PS da, vidim te optuživačke postove, što je pak refleksija koliko su kolege zabrazdile, jer ja stvarno vidim u tvojim izlagnjima prirodni srbocentrični stav, što je opet na drugu refleksija koliko si potreban ovom forumu.

 

[sumljiv_tip]

Nije lose napomenuti da "Hrvatstvo" pre i posle stvaranje Jugoslavije, nije jedna ista stvar. Mozda cak u tu treba traziti Andricevu dilemu.

"Dapače se, po svemu sudeći,masovna hrvatska nacionalna svijest razvila tek po stvaranju Jugoslavije, i to protiv nove kraljevine, ili točnije, protiv navod
ne srpske prevlasti unutar nje." Eric J. Hobsbawm / N A C IJE I NACIONALIZAM

 

[sumljiv_tip]

Izgleda da je Andric mogao da bude Hrvat samo dok su Hrvati bili deo sire price, Jugoslovenske, pa cak i srpsko-hrvatske, ali cim je doslo do toga da to vise nije jedan narod sa tri ( ili koliko vec ) imena, Andric se vrlo eksplicitno odlucio za Srbe.

 

[brundoje]

Kažem, Brundoje je napisao da između ostalog Hrvati misle da su različite rase od Srba.
Da je to točno, Jugoslavija bi trajala nekoliko sati, zapravo nebi ni nastala. Bila bi nemoguća.
Ako hoćeš, njegov post o rascijepu između Hrvata i Srba je jednako udaljen od centra (centar ovdje ne predstavlja istinu, nego samo središnju točku, simetralu dva svjetonazora) koliko i moj osvrt na taj njegov post. To što ti je njegov upis bliži je zgodan dokaz da si svjetonazorski Binsr.
PS da, vidim te optuživačke postove, što je pak refleksija koliko su kolege zabrazdile, jer ja stvarno vidim u tvojim izlagnjima prirodni srbocentrični stav, što je opet na drugu refleksija koliko si potreban ovom forumu.

Ovo su osetljive teme jer lako mogu izbiti srpsko-hrvatske varnice, a to mi nije bila namera. Ne mislim da Hrvati misle kako su različita rasa od Srba, to je generalizacija. Hrvati nisu Borg-kolektiv, nego nacija od nekoliko miliona ljudi od kojih svako ima svoju glavu i svoj stav i ti stavovi mogu biti (i jesu) veoma heterogeni. Nadam se da ne negiraš da među Hrvatima takav stav postoji još od 19. veka, ali da to nije bio dominantan i preovlađujuć stav, već je postao mainstream tek sa NDH 1941. godine, a ni tad ga nisu prihvatali svi Hrvati, rekao bih čak ni većina Hrvata iako to jeste bila državna politika. Ako se ja ne varam, aktuelan i konačni stav zvanične Hrvatske je da su Srbi i Hrvati dva odvojena naroda, sa dva odvojena jezika, dve odvojene prošlosti, dve različite kulturološke pripadnosti, dva različita pravca u budućnosti. Čak i dve različite geografije, jer je Srbija na Balkanu, a Hrvatska u Centralnoj Evropi. Ne govorim da je to tvoj stav ili da svaki od 6-7 miliona Hrvata tako misli, ali zar to nije zvaničan stav i zar to nije većinski stav, za koji se Hrvatska izborila i da bude preveden i na ostale jezike?

Ja o tom stavu ne govorim ni kao o dobrom ni kao o lošem, nego kao o činjenici koja je deo savremene realnosti i sadašnjosti i, sasvim izvesno, deo dugoročno sagledive budućnosti. U pravu si da taj stav nije bio dominantan niti preovlađujući i u prošlosti i upravo o tome govorim kada pričamo o Ivi Andriću. Današnja Hrvatska nije isto što i Hrvatska 19. veka. Ne kažem da je Hrvatska 19. veka bila "manje" hrvatska ili da je sporna, nego samo da nije bila isto. Kao prvo, nije bilo nezavisne hrvatske države. Kao drugo, skoro svaki grad je imao ogromnu srpsku pravoslavnu zajednicu, negde čak i kao većinsku, a koja je imala neku sasvim drugu viziju Hrvatske, a koja se danas smatra četničkom i izdajničkom. Da se danas neki Hrvat iz Šibenika, rođen 2000. godine, kao 20-godišnjak preseli u Beograd i upiše kao Srbin, a u školskim svedočanstvima mu nađemo da je govorio hrvatski i pisao se kao Hrvat, tad bismo mogli govoriti o naturalizovanom Srbinu koji je Hrvat po rođenju. Jer taj kada se pisao da je Hrvat, tačno se znalo šta se pod time mislilo. Kada je svoj jezik pisao kao hrvatski, i to se tačno zna šta bi se pod time mislilo. O takvim stvarima govorim.

I, naravno, o mnogim stvarima o kojima govorim, podrazumevam da se radi o srpskoj perspektivi i srpskoj vizuri, a to ne naglašavam u svakoj prilici jer je ovo ipak većinski srpski ambijent i skoro svi manje-više delimo i imamo tu istu vizuru. Na primer, kada govorimo o NDH, posmatramo je isključivo kroz prizmu njenog odnosa prema Srbima u Hrvatskoj i okupiranoj BiH i Sremu i obično smo slepi da je NDH bila i nešto mnogo više od toga. I zato smo skloni da savremenu Hrvatsku dovodimo u vezu s NDH jer se hvatamo samo za taj aspekt. Rat u Hrvatskoj vidimo kao rat da se spreči bilo kakvo dešavanje poput "Oluje" i slepi smo za svaku drugu perspektivu. Za Hrvate je to bio odbrambeni rat protiv četničkog agresora, i oni su većinski slepi za svaku drugu perspektivu. Takve stvari nažalost čine svaki dijalog o osetljivim temama nemogućim, jer je svaki otklon od sopstvene perspektive jednak nacionalnoj izdaji. Izvinjavam se što ovim stvarima širim temu, ali samo izražavam žestoku skepsu da oko ovog i ovakvih pitanja uopšte može doći do saglasnosti sa Hrvatima i svoj stav da takvoj saglasnosti ne treba ni da težimo. Ono čemu treba da težimo jeste da postignemo unutrašnji konsenzus oko Andrićevog identiteta koji ćemo koristiti za obrazovanje budućih generacija u Srbiji i koji ćemo zastupati pred strancima, na svetskim jezicima. Uz pravnu borbu da se u svetskim publikacijama navodi kao srpski pisac. A sami stranci neka poslušaju obe argumentacije i neka, svako za sebe, donese odluku, kao što su učinili i za Teslu... iako su i sa naše strane bili glasni ljudi koji su predlagali neke kompromise po pitanju njegovog srpstva.

 

[NickFreak]

Наша наука је спора и спинује у смеру којем елите желе да спинују и закуцавају наш ум у једну тачку док се иза паравана догађају сасвим друге ствари.
Можда глуп пример али пожељан. Ојкалице које су карактеристичне за крајишке Србе и за Личане , Кордунаше су Хрвати ставили под УНЕСКО заштиту као њихову народну традицију и баштину коју су наследили од Илира.

Словенци су патентирали шљивовицу као њихов национали производ. Наша наука је тотално срозана и лења да уради ишта по том питању и колико се верно поштује традиција коцкастих мозгова који сматрају највишим достигнућем да седну у кожну фотељу из друге половине прошлог века.

Довољно да видиш које теме пливају и вештачки се одржавају на овом форуму са јасном намером да се на основу тога искристалише слика нашег јавног мнења и опште необавештености.

Слажем се да уметници и књижевници требају остати изван тога и најбољи су пример наши глумци који често глуме у мешовитим серијама српско-хрватским.

Када се ради о владајућим елитама као и научним слика је другачија ко пре девојци његова је! То трку ми редовно губимо јер нам је научна елита слика и прилика владајуће елите и стварног стања у држави.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Preko 99,99% srpskih naučnika nema nikave predstave o tome ko su tzv. Srbski autohtonisti, niti se uopšte interesuje za njih. Ako odeš u bibliografiu po COBISS-ovom sistemu, možeš videti da literatura koja obuhvata to što ti zamišljaš ne konstituiše bukvalno niti jedan jedini promil objavljene građe. U poslednjih 30 godina, Radivoje Radić je objavio dve publicističke knjižice i povremeno piše članke; jedna polemika 2004. godine u javnosti. I to za šta je navukao gnev svojih kolega tj. zbog svog ponašanja smatra se i delimično kompromitovanim istoričarem. I još ona jedna peticija koju je napravio Dejan Ristić, sa malo zvučnih imena i sastavljena uglavnom od studenata. To je sve što se pojavilo u poslednje tri decenije.

 

[Brozek]

Ovo su osetljive teme jer lako mogu izbiti srpsko-hrvatske varnice, a to mi nije bila namera. Ne mislim da Hrvati misle kako su različita rasa od Srba, to je generalizacija. Hrvati nisu Borg-kolektiv, nego nacija od nekoliko miliona ljudi od kojih svako ima svoju glavu i svoj stav i ti stavovi mogu biti (i jesu) veoma heterogeni. Nadam se da ne negiraš da među Hrvatima takav stav postoji još od 19. veka, ali da to nije bio dominantan i preovlađujuć stav, već je postao mainstream tek sa NDH 1941. godine, a ni tad ga nisu prihvatali svi Hrvati, rekao bih čak ni većina Hrvata iako to jeste bila državna politika. Ako se ja ne varam, aktuelan i konačni stav zvanične Hrvatske je da su Srbi i Hrvati dva odvojena naroda, sa dva odvojena jezika, dve odvojene prošlosti, dve različite kulturološke pripadnosti, dva različita pravca u budućnosti. Čak i dve različite geografije, jer je Srbija na Balkanu, a Hrvatska u Centralnoj Evropi. Ne govorim da je to tvoj stav ili da svaki od 6-7 miliona Hrvata tako misli, ali zar to nije zvaničan stav i zar to nije većinski stav, za koji se Hrvatska izborila i da bude preveden i na ostale jezike?

Ja o tom stavu ne govorim ni kao o dobrom ni kao o lošem, nego kao o činjenici koja je deo savremene realnosti i sadašnjosti i, sasvim izvesno, deo dugoročno sagledive budućnosti. U pravu si da taj stav nije bio dominantan niti preovlađujući i u prošlosti i upravo o tome govorim kada pričamo o Ivi Andriću. Današnja Hrvatska nije isto što i Hrvatska 19. veka. Ne kažem da je Hrvatska 19. veka bila "manje" hrvatska ili da je sporna, nego samo da nije bila isto. Kao prvo, nije bilo nezavisne hrvatske države. Kao drugo, skoro svaki grad je imao ogromnu srpsku pravoslavnu zajednicu, negde čak i kao većinsku, a koja je imala neku sasvim drugu viziju Hrvatske, a koja se danas smatra četničkom i izdajničkom. Da se danas neki Hrvat iz Šibenika, rođen 2000. godine, kao 20-godišnjak preseli u Beograd i upiše kao Srbin, a u školskim svedočanstvima mu nađemo da je govorio hrvatski i pisao se kao Hrvat, tad bismo mogli govoriti o naturalizovanom Srbinu koji je Hrvat po rođenju. Jer taj kada se pisao da je Hrvat, tačno se znalo šta se pod time mislilo. Kada je svoj jezik pisao kao hrvatski, i to se tačno zna šta bi se pod time mislilo. O takvim stvarima govorim.

I, naravno, o mnogim stvarima o kojima govorim, podrazumevam da se radi o srpskoj perspektivi i srpskoj vizuri, a to ne naglašavam u svakoj prilici jer je ovo ipak većinski srpski ambijent i skoro svi manje-više delimo i imamo tu istu vizuru. Na primer, kada govorimo o NDH, posmatramo je isključivo kroz prizmu njenog odnosa prema Srbima u Hrvatskoj i okupiranoj BiH i Sremu i obično smo slepi da je NDH bila i nešto mnogo više od toga. I zato smo skloni da savremenu Hrvatsku dovodimo u vezu s NDH jer se hvatamo samo za taj aspekt. Rat u Hrvatskoj vidimo kao rat da se spreči bilo kakvo dešavanje poput "Oluje" i slepi smo za svaku drugu perspektivu. Za Hrvate je to bio odbrambeni rat protiv četničkog agresora, i oni su većinski slepi za svaku drugu perspektivu. Takve stvari nažalost čine svaki dijalog o osetljivim temama nemogućim, jer je svaki otklon od sopstvene perspektive jednak nacionalnoj izdaji. Izvinjavam se što ovim stvarima širim temu, ali samo izražavam žestoku skepsu da oko ovog i ovakvih pitanja uopšte može doći do saglasnosti sa Hrvatima i svoj stav da takvoj saglasnosti ne treba ni da težimo. Ono čemu treba da težimo jeste da postignemo unutrašnji konsenzus oko Andrićevog identiteta koji ćemo koristiti za obrazovanje budućih generacija u Srbiji i koji ćemo zastupati pred strancima, na svetskim jezicima. Uz pravnu borbu da se u svetskim publikacijama navodi kao srpski pisac. A sami stranci neka poslušaju obe argumentacije i neka, svako za sebe, donese odluku, kao što su učinili i za Teslu... iako su i sa naše strane bili glasni ljudi koji su predlagali neke kompromise po pitanju njegovog srpstva.

Vecinu toga (sve?) mogu potpisati, sve sto si napisao (da mislimo da Hrvati/Srbi nisu Borg-kolektiv vec hetrogene skupine sa razlicitim svijetonazorima koji se da bi stvar bila zamrsenija u potoku vremena mjenjaju, da pisemo o rascijepu bez davanja vrijednosnog suda o istom, da stvarnost percipiramo slijepi za drugu perspektivu kao i da je otklon od iste cesto jednak nacionalnoj izdaji). To su sve opca mjesta racionalnih ljudi.
Reagirao sam na tvoju tvrdnju da su Hrvati napravili taj rascijep, sto mozda je tocno, ali se pri toj tvrdnji zanemarijemo da se racijep mogao dogoditi i kao reakcija, recimo na pokusaj apsorpcije. Zanimljivo je da su Hrvati u manje od jednog stoljeca od inicijatora juznoslavenske ideje postali alergicnu na istu, kao i da su mnoge juznoslavenske institucije osnovali upravo Hrvati (na pamet mi bez guglanja odmah padaju Akademija i recimo nogometni savez) i to prije nego je nastala moguce i sama ideja, ali svakako prije nego je nastala sama mogucnost zajednicke drzave (tu mi je takoder zanimljiva srpska perspektiva na prirodu samog ujedinjenja 1918, imao sam sa Slavenom kratku raspravu o njegovoj poziciji (a on je stvarno umjereni Srbin) i moram priznat da mi je (a sebe volim percipirati kao takodjer umjerenog Hrvata) potpuno neprihvatljiva.
Zasto se taj otklon od jugoslavenstva dogodio opet postoji vise perspektiva. Hrvatska perspektiva (naravno, ne uniformno, to smo vec ustanovili) je da su Srbi precesto pod jugoslavensko podrazumjevali srpsko (u boljem slucaju nasa Dalmacija, ali srpska Sumadija). To treba posoliti sa tisucu godisnjom stvarnom ili umisljenom borbom protiv slicnih takvih silnica (germanizacija,madzarizacija,talijanizacija), pa i alergijska reakcija postaje shvatljivija. Da rezimiram, taj krovni pojam-jugoslavenski-nikada nije zazivio onako kako je zazivio npr. pojam britanski u odnosu na engleski, skotski i velski, makar i u tom britanskom postoje trvljenja.
Ja ga vidim i ovdje, sada, na ovoj temi. Neka svaki sudionik u diskusiji procita vlastiti upis sa promjenjenom perspektivom, neka samo zamijeni premisu, neka zamisli da je tema o Srbinu koji je u tom vremenu postao Hrvatom, pa neka ponovno procita svoj upis. Kada je Srbin iz tog vremena iz Hrvatske postao politički Hrvat, onda ne postoje fluidni i neizgradeni identiteti, na njega se gleda kao na izdajicu (sakrio je ikonu na tavanu, prodao vjeru za veceru, poturica gora od Turčina). Mozemo cak i dalje, cini mi se da je i povratna reakcija drugacija, Srbi kada vide Srbina koji se asimilirao u Hrvate proglašavaju ga izdajnikom ili sličnim negativnim epitetom, dok se Hrvati ne uzbuđuju previše ukoliko se Hrvat krene izjašnjavati Srbinom.
I na ovom primjeru Andrića, ali i na drugim primjerima (ne znam Stulic) nisam vidio neko preveliko protivljenje, cini mi se da ono ide u najgoroj varijanti linijom, dobro izabrao si biti Srbin ko ti hebe mater, ni ne treba nam takav poluHrvat, dok je u Srbiji reakcija rekao bi jaca kao i potreba da se dokaze da je taj covjek do tog trenutka (kao i njegovi preci) bio Srbin, naravno sve u svrhu legitimacije i dobijanja internih dozvola za neka buduca razracunavanja.