Ivan Dimitrijević: O nastanku jezika bez predrasuda i zabluda
Pogledajte prilog 1186309
Doktor lingvističkih nauka i prevodilac čija je ogromna zasluga što se Nastanak evropskih jezika, kapitalno delo Marija Alineija, konačno pojavljuje na srpskom, govori za Novi magazin
Razgovarala: Anđelka Cvijić
Više od dve decenije izdavačka kuća
Prometej iz Novog Sada posvećeno se bavi naukom o jeziku. U njenoj ediciji
Popularna lingvistika dosad je objavljeno više od 40 knjiga, među kojima su veliki rečnici srpskog jezika s pravopisom, gramatikom, rečnici stranih reči, jezičkih nedoumica, sintakse i semantike srpskog jezika. Vrh edicije, kao
Lingvističko posebno izdanje, predstavlja
Nastanak evropskih jezika, kapitalno delo Marija Alineija u dva toma i na više od 2.000 stranica, koje je
Prometej u prevodu Ivana Dimitrijevića sa italijanskog jezika objavio nedavno u saizdavaštvu sa
Bibliotekom grada Beograda.
Mario Alinei (1926-2018), italijanski lingvista i profesor emeritus
Univerziteta u Utrehtu, redovni član švedske
Kraljevske akademije u Upsali i dugogodišnji saradnik
SANU, tokom svog dugogodišnjeg bavljenja arheolingvistikom objavio je veliki broj naučnih radova i knjiga, od kojih su najznačajnije
Jezički atlas Evrope i
Nastanak evropskih jezika.
Originalno objavljen 1995, Alineijev
Nastanak evropskih jezika (podnaslov prvog toma je
Teorija kontinuiteta, a drugog
Kontinuitet od mezolita do gvozdenog doba u glavnim etnolingvističkim oblastima) revolucionarno je delo na polju arheolingvistike. Ono predstavlja jednu sasvim novu tezu o poreklu evropskih jezika – polazeći od paleolita i multidisciplinarno prateći paralelna otkrića iz arheologije, antropologije i lingvistike, Mario Alinei razvija sasvim novu, autentičnu
Teoriju kontinuiteta, čija glavna potvrda, kako piše u kratkom predgovoru, “leži u dokazivanju apsolutne konvergencije arheološke slike različitih delova Evrope sa onom današnjom jezičkom i dijalekatskom”.
Prevodilac Ivan Dimitrijević (Novi Sad, 1974), čija je ogromna zasluga što se
Nastanak evropskih jezika konačno pojavljuje na srpskom, doktor je lingvističkih nauka i od 2007. lektor za srpskohrvatski jezik u Torinu. Polje njegovog istraživanja, kako kaže za
Novi magazin, obuhvata širok prostor od istorijske lingvistike preko etnolingvistike i onomastike do istorije etike, književnosti, religije, mitologije, kulturne antropologije... Autor je više naučnih radova i dela, među kojima su
Lična imena Srba u budimskoj opštini Taban u XVIII veku i
Poštenje i čast u srpskom jeziku. Pisac je zbirke etnolingvističkih eseja
Tajni jezik Srba, priređivač
Zbirke srpske umetničke anonimne književnosti, a autor je i romana
Majstori prevare i knjige pripovedaka
Suvišne priče.
Sa italijanskog jezika je preveo više knjiga iz
Prometejeve edicije
Srbija u Prvom svetskom ratu. Živi i radi, kako kaže, na relaciji Novi Sad – Torino.
Nastanak evropskih jezika van svake sumnje kruna je njegovog dosadašnjeg prevodilačkog rada.
Šta je novo donela teorija kontinuiteta u odnosu na prethodne teorije o nastanku evropskih jezika?
Donela nam je logične zaključke koji su
čudom izmicali ostalim lingvistima. Ova je knjiga pisana toliko jednostavnim jezikom da imate utisak kako bi i malo dete moglo da je shvati. To podrazumeva da su do istih zaključaka mogli da dođu i drugi autori. Kad pogledate Alineijeva polazišta, vidite da se on držao važećih naučnih postavki: koristio je priznatu literaturu, interdisciplinarni metod, aktualističko načelo, hronologiju geoloških promena, narativ o afričkoj Evi, darvinizam, važeću definiciju nastanka pisma. Čak i njegovi
najšokantniji zaključci proističu iz prihvaćenih teza. Na primer, dešifrovanje lineara B kao mikenskog pisma podrazumeva da su u metalnom dobu indoevropski jezici bili uveliko izdiferencirani. Odatle sledi da vreme praindoevropske zajednice, s jedinstvenim jezikom indoevropskih naroda, treba prebaciti bar u neolit.
Pogledajte prilog 1186308
Zatim, zvanično je prihvaćeno da sever Evrope beše pod ledom do pre oko 13.000 godina, da je njegova deglacijacija trajala pet milenijuma, i da je tamo u mezolitsko doba ipak bilo života u izolovanim zonama, i to sedelačkog, zahvaljujući ribolovu. No, tamošnji termini za ribolov su svi – indoevropski! Ako prihvatimo zvanični narativ o dolasku Indoevropljana u metalnom dobu, na severu Evrope bi trebalo da postoje ostaci predindoevropske ribarske terminologije, a njih nema. Alinei je odatle zaključio da ovi mezolitski ribari behu Indoevropljani, a kad su u mezolitu bili na severu, na jugu, koji nije bio okovan ledom, morali su biti u paleolitu. Novo u teoriji kontinuiteta zapravo je to da je jedan naučnik istupio sa sveobuhvatnim sistemom iz zvaničnog narativa i uzviknuo: “Car je go!”
Nastanak jezika Alinei stavlja u rani paleolit. Kakav je odnos njegove teorije prema teoriji o prajeziku?
Postoji odeljak knjige u kom Alinei analizira najpoznatije teorije o nastanku jezika, i on je posebno zanimljiv jer naši čitaoci uglavnom znaju samo za glotogonije Herdera, Kondijaka i Pedžeta. Alinei je, iako beše darvinista, dopuštao ograničeno monogenetsko poreklo govora, da je postojao jedan prvobitni jezik, s poligenetskim razvojem koji je odmah usledio.
S obzirom da Alinei smelo ulazi u teoriju o temeljima indolingvistike, kako su lingvisti prihvatili njegovu teoriju o kontinuitetu u vreme kad ju je objavio?
Alinei je sam odgovorio na to pitanje u svom pogovoru na kraju druge knjige: lingvisti su knjigu – ignorisali. Zato je ovde bolje pitanje: zašto se o toj teoriji ćuti već četvrt veka? Po meni se njen problem nalazi u činjenici da živimo u vremenu novovekovne etike, čija dva glavna načela su da Boga zamenjuje razum, i da je pojedinac loš, te ga koriguje kolektiv. No, to društvo koje ispravlja pojedinca je klasno, još od metalnog doba, i temelji se na podeli na bogate i siromašne, što dalje vodi tome da bogati teže moći kako bi imali kontrolu nad podređenima, koja im treba da bi bili bezbedni. No, bezbednost nije ništa drugo do nemenjanje postojećeg stanja. Ove postavke još iz ere metala su poslednjih pet vekova dobile pun zamah jer kulturom od tada dominira evropski sever, koji je odmrznut tek pre oko osam milenijuma, i koji je stigao da upozna jedino klasno društvo iz metalnog doba. Otud u humanističkoj nauci danas imamo besomučno citiranje: njime se autor obezbeđuje od kritike, a ne uvodi ništa suštinski novo. Alinei je dolazio sa evropskog juga, iz sveta koji baštini i tekovine stvaralačkog egalitarizma, unosio je nešto novo u zvanični narativ i time se ogrešio o vladajući model naučnog ponašanja. Kad tako posmatramo stvari, guranje ove knjige pod tepih je razumljivo.
Gde je njeno mesto danas u savremenoj lingvistici? Šta je nepobitno donela?
Alineijeva teorija je suviše logična za savremenu lingvistiku, ako pod tim izrazom podrazumevate naučne institucije. One su toliko zaglavljene u predrasude da im je ponašanje često tragikomično. Na primer, kod nas dominira tzv.
Bečka škola, prema kojoj su Sloveni došli iz Azije u Evropu tek u ranom srednjem veku. Onda je jedan predstavnik te škole, Evelino Gasparini, vođen ovim idejama pošao da istražuje slovensko-azijske veze, i našao da smo mi po etnologiji drugačiji od svih ostalih indoevropskih naroda, a srodni – uralskim. Odatle je pre pola veka zaključio da su Sloveni potekli od Uralaca. No, slučaj komedijant je hteo da se u međuvremenu uspostavi teorija uralskog kontinuiteta na današnjim staništima od pre 11 hiljada godina, odakle bi proisticalo da smo i mi tu gde jesmo bar od srednjeg kamenog doba!
).
Moler, naravno.
