Ivan Dimitrijević: O nastanku jezika bez predrasuda i zabluda (Mario Alinei)

[Q. in perpetuum hibernum]

Ivan Dimitrijević: O nastanku jezika bez predrasuda i zabluda​

Doktor lingvističkih nauka i prevodilac čija je ogromna zasluga što se Nastanak evropskih jezika, kapitalno delo Marija Alineija, konačno pojavljuje na srpskom, govori za Novi magazin​

Razgovarala: Anđelka Cvijić​

Više od dve decenije izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada posvećeno se bavi naukom o jeziku. U njenoj ediciji Popularna lingvistika dosad je objavljeno više od 40 knjiga, među kojima su veliki rečnici srpskog jezika s pravopisom, gramatikom, rečnici stranih reči, jezičkih nedoumica, sintakse i semantike srpskog jezika. Vrh edicije, kao Lingvističko posebno izdanje, predstavlja Nastanak evropskih jezika, kapitalno delo Marija Alineija u dva toma i na više od 2.000 stranica, koje je Prometej u prevodu Ivana Dimitrijevića sa italijanskog jezika objavio nedavno u saizdavaštvu sa Bibliotekom grada Beograda.

Mario Alinei (1926-2018), italijanski lingvista i profesor emeritus Univerziteta u Utrehtu, redovni član švedske Kraljevske akademije u Upsali i dugogodišnji saradnik SANU, tokom svog dugogodišnjeg bavljenja arheolingvistikom objavio je veliki broj naučnih radova i knjiga, od kojih su najznačajnije Jezički atlas Evrope i Nastanak evropskih jezika.

Originalno objavljen 1995, Alineijev Nastanak evropskih jezika (podnaslov prvog toma je Teorija kontinuiteta, a drugog Kontinuitet od mezolita do gvozdenog doba u glavnim etnolingvističkim oblastima) revolucionarno je delo na polju arheolingvistike. Ono predstavlja jednu sasvim novu tezu o poreklu evropskih jezika – polazeći od paleolita i multidisciplinarno prateći paralelna otkrića iz arheologije, antropologije i lingvistike, Mario Alinei razvija sasvim novu, autentičnu Teoriju kontinuiteta, čija glavna potvrda, kako piše u kratkom predgovoru, “leži u dokazivanju apsolutne konvergencije arheološke slike različitih delova Evrope sa onom današnjom jezičkom i dijalekatskom”.

Prevodilac Ivan Dimitrijević (Novi Sad, 1974), čija je ogromna zasluga što se Nastanak evropskih jezika konačno pojavljuje na srpskom, doktor je lingvističkih nauka i od 2007. lektor za srpskohrvatski jezik u Torinu. Polje njegovog istraživanja, kako kaže za Novi magazin, obuhvata širok prostor od istorijske lingvistike preko etnolingvistike i onomastike do istorije etike, književnosti, religije, mitologije, kulturne antropologije... Autor je više naučnih radova i dela, među kojima su Lična imena Srba u budimskoj opštini Taban u XVIII veku i Poštenje i čast u srpskom jeziku. Pisac je zbirke etnolingvističkih eseja Tajni jezik Srba, priređivač Zbirke srpske umetničke anonimne književnosti, a autor je i romana Majstori prevare i knjige pripovedaka Suvišne priče.

Sa italijanskog jezika je preveo više knjiga iz Prometejeve edicije Srbija u Prvom svetskom ratu. Živi i radi, kako kaže, na relaciji Novi Sad – Torino. Nastanak evropskih jezika van svake sumnje kruna je njegovog dosadašnjeg prevodilačkog rada.

Šta je novo donela teorija kontinuiteta u odnosu na prethodne teorije o nastanku evropskih jezika?

Donela nam je logične zaključke koji su čudom izmicali ostalim lingvistima. Ova je knjiga pisana toliko jednostavnim jezikom da imate utisak kako bi i malo dete moglo da je shvati. To podrazumeva da su do istih zaključaka mogli da dođu i drugi autori. Kad pogledate Alineijeva polazišta, vidite da se on držao važećih naučnih postavki: koristio je priznatu literaturu, interdisciplinarni metod, aktualističko načelo, hronologiju geoloških promena, narativ o afričkoj Evi, darvinizam, važeću definiciju nastanka pisma. Čak i njegovi najšokantniji zaključci proističu iz prihvaćenih teza. Na primer, dešifrovanje lineara B kao mikenskog pisma podrazumeva da su u metalnom dobu indoevropski jezici bili uveliko izdiferencirani. Odatle sledi da vreme praindoevropske zajednice, s jedinstvenim jezikom indoevropskih naroda, treba prebaciti bar u neolit.

Zatim, zvanično je prihvaćeno da sever Evrope beše pod ledom do pre oko 13.000 godina, da je njegova deglacijacija trajala pet milenijuma, i da je tamo u mezolitsko doba ipak bilo života u izolovanim zonama, i to sedelačkog, zahvaljujući ribolovu. No, tamošnji termini za ribolov su svi – indoevropski! Ako prihvatimo zvanični narativ o dolasku Indoevropljana u metalnom dobu, na severu Evrope bi trebalo da postoje ostaci predindoevropske ribarske terminologije, a njih nema. Alinei je odatle zaključio da ovi mezolitski ribari behu Indoevropljani, a kad su u mezolitu bili na severu, na jugu, koji nije bio okovan ledom, morali su biti u paleolitu. Novo u teoriji kontinuiteta zapravo je to da je jedan naučnik istupio sa sveobuhvatnim sistemom iz zvaničnog narativa i uzviknuo: “Car je go!”

Nastanak jezika Alinei stavlja u rani paleolit. Kakav je odnos njegove teorije prema teoriji o prajeziku?

Postoji odeljak knjige u kom Alinei analizira najpoznatije teorije o nastanku jezika, i on je posebno zanimljiv jer naši čitaoci uglavnom znaju samo za glotogonije Herdera, Kondijaka i Pedžeta. Alinei je, iako beše darvinista, dopuštao ograničeno monogenetsko poreklo govora, da je postojao jedan prvobitni jezik, s poligenetskim razvojem koji je odmah usledio.

S obzirom da Alinei smelo ulazi u teoriju o temeljima indolingvistike, kako su lingvisti prihvatili njegovu teoriju o kontinuitetu u vreme kad ju je objavio?

Alinei je sam odgovorio na to pitanje u svom pogovoru na kraju druge knjige: lingvisti su knjigu – ignorisali. Zato je ovde bolje pitanje: zašto se o toj teoriji ćuti već četvrt veka? Po meni se njen problem nalazi u činjenici da živimo u vremenu novovekovne etike, čija dva glavna načela su da Boga zamenjuje razum, i da je pojedinac loš, te ga koriguje kolektiv. No, to društvo koje ispravlja pojedinca je klasno, još od metalnog doba, i temelji se na podeli na bogate i siromašne, što dalje vodi tome da bogati teže moći kako bi imali kontrolu nad podređenima, koja im treba da bi bili bezbedni. No, bezbednost nije ništa drugo do nemenjanje postojećeg stanja. Ove postavke još iz ere metala su poslednjih pet vekova dobile pun zamah jer kulturom od tada dominira evropski sever, koji je odmrznut tek pre oko osam milenijuma, i koji je stigao da upozna jedino klasno društvo iz metalnog doba. Otud u humanističkoj nauci danas imamo besomučno citiranje: njime se autor obezbeđuje od kritike, a ne uvodi ništa suštinski novo. Alinei je dolazio sa evropskog juga, iz sveta koji baštini i tekovine stvaralačkog egalitarizma, unosio je nešto novo u zvanični narativ i time se ogrešio o vladajući model naučnog ponašanja. Kad tako posmatramo stvari, guranje ove knjige pod tepih je razumljivo.

Gde je njeno mesto danas u savremenoj lingvistici? Šta je nepobitno donela?

Alineijeva teorija je suviše logična za savremenu lingvistiku, ako pod tim izrazom podrazumevate naučne institucije. One su toliko zaglavljene u predrasude da im je ponašanje često tragikomično. Na primer, kod nas dominira tzv. Bečka škola, prema kojoj su Sloveni došli iz Azije u Evropu tek u ranom srednjem veku. Onda je jedan predstavnik te škole, Evelino Gasparini, vođen ovim idejama pošao da istražuje slovensko-azijske veze, i našao da smo mi po etnologiji drugačiji od svih ostalih indoevropskih naroda, a srodni – uralskim. Odatle je pre pola veka zaključio da su Sloveni potekli od Uralaca. No, slučaj komedijant je hteo da se u međuvremenu uspostavi teorija uralskog kontinuiteta na današnjim staništima od pre 11 hiljada godina, odakle bi proisticalo da smo i mi tu gde jesmo bar od srednjeg kamenog doba!

Vladajuće zablude se uvek vraćaju kao bumerang sledbenicima zvaničnog narativa. Sa druge strane, oni koji ga ne prihvataju često vide samo da tu nešto ne valja i tvrde stvari bez osnova. Imate čoveka kod nas koji srpski jezik vidi kao najstariji, pri čemu je sve u njemu zasnovano na falusu!? Tek početkom neolita su ljudi postali svesni uloge muškarca u oplodnji, i taj čovek nam time odseca čitavu paleolitsku prošlost, a da to ni ne zna! Zato mislim da je Alineijeva teorija nepobitno donela lingvistici, pored upotrebe motivacionog niza i litičko-lingvističkog jedinstva, pre svega put oslobođen raznih davnih zabluda.

U čemu je danas prevaziđena?

Prevaziđena je samo u nekim detaljima. Međutim, teorija kontinuiteta je vrlo malo izgubila na vrednosti zbog toga što je ona sistem i njene postavke su otud izuzetno čvrste, ne možete ih oboriti ako tu i tamo ispravite neku pojedinost.

Najnovija istraživanja u arheogenetici ukazuju na migracije kao glavni uzrok velikih kulturnih promena. Gde se tu uklapa teorija o kontinuitetu koju Alinei obrazlaže i tehnološkim inovacijama praistorijskog čoveka?

Francuski arheolog Mišel Barbaza je opisao mezolit kao zelenu revoluciju. Sa deglacijacijom je severni deo Evrope ozeleneo i tamo su otišle mnoge životinje, pogotovo kopitari, koji brste bilje. Za paleolitskog čoveka južne Evrope, koji je živeo od lova i sakupljanja, to je značilo da je morao na svojoj staroj teritoriji duže da traži plen, pa je tad za zverima krenula na sever i ljudska vrsta.

Migracije jesu glavni uzrok velikih kulturnih promena, ali one nisu nužno bile agresivne, nisu morale biti, kao danas, odraz hegelijanske podele na gospodara i roba, pa ne treba da čude periodi od više milenijuma suživota etničkih grupa bez rata u Vinči. A tehnološke inovacije su nezaobilazan proizvod praistorijskog čoveka i stvaralačkog društva jednakosti. Ta jednakost se ne može nametnuti ljudima ako od nje nemaju konkretne koristi. Komunizam je najbolji dokaz za to: on nije doneo čoveku ništa suštinski novo, pa se pretvorio u svoju negaciju, gde je jednu elitu zamenila druga. Balkanski neolit je ljudima pružio otkriće agrara, pečenja hleba, metalurgije, pisma, to su sve izumi koji su toliko olakšali život ljudima da su oni mogli da ne žele da menjaju egalitarizam. On je pao iz bioloških razloga.

Da li je jezičko raslojavanje prethodilo migracijama?

Iz činjenice da pripadnici istih jezičkih porodica imaju različit genetski sastav, Alinei je zaključio da su prvi govornici još u Africi počeli da se jezički razlikuju, a onda je, nakon doseljavanja u Evropu, usled različitih klimatskih uslova na našem kontinentu, došlo do genetskih razlika unutar jezičkih porodica. To bi značilo da se preko genetike ne može doći do prajezika, već samo do njegovih kasnijih faza.

Celi tekst: https://novimagazin.rs/iz-nedeljnik...ic-o-nastanku-jezika-bez-predrasuda-i-zabluda

-----------------------------------------------------------

@Khal Drogo znam, znam. Otvaram temu uz tekst. Ali hoću da otvorim diskusiju o tezi o paleolitskom kontinuitetu i čini mi se da je ovo prilika. Nemam baš znanja puno na ovu temu, ali čini mi se da ima forumaša koji su u toku bolje, pa ni nešto reku na ovu temu. Kao npr. @krinka5 i @Момчило.

Момчило je nedavno spomenuo da mu se čini da se prevod Alineijeve knjige našao u pogrešnom kontekstu, odnosno zloupotrebljen od strane dererićevaca i da je to i primarni razlog za pojavu prevoda, uopšte. Kako bi se krivo tumačile i u svrhu novoromantičara koristile Alineijeve reči.

Ono što mi je zapalo za oči jeste da u ovom tekstu Ivan Dimitrijević koristi reč srbica za vinčansko pismo. A što je, vrlo jasno pojam iz kruga Radivoja Pešića i Jovana I. Deretića, tako sa mi se čini da je Momčilo bio u pravu. Zapravo, to me je i inspirisalo da započnem temu o ovome, kad sam pročitao ovaj intervju sa Dimitrijevićem u Novom magazinu.

Možda zanimljivo i za @suave i @Krishna (ima pitanje o genetici).

 

[Q. in perpetuum hibernum]

[..druga polovina teksta..]

Alinei posebno obrazlaže odnos dijalekata i standardnog jezika?

On podseća da je svaki standardni jezik nastao od dijalekta onog dela etničke zajednice koji je bio ekonomski, politički i kulturno najrazvijeniji. To podrazumeva da standard odražava kolektivnu svest, pošto je dijalekat etnička kategorija, i da ne može pojedinac da ga menja po svom nahođenju. Pritom dijalekte odlikuje pre svega čuvanje: menjaju se oni elementi jezika u njemu koji ne zadiru u strukturu, leksika i semantika. Sve to postavlja i pitanje starine dijalekata. Smatra se da su današnji dijalekti nastali u poznom srednjem veku, ali mikenski grčki podrazumeva da su u isto vreme postojali i drugi dijalekti, samo što nisu zabeleženi, pa za njih ne znamo. Alinei je ispitivao leksiku pojmova tipičnih za kameno doba, i našao u mnogim današnjim dijalektima tragove iz paleolita. Zato je dopuštao da su neki moderni dijalekti stariji od klasičnih pisanih jezika.

Teorija kontinuiteta u fokus stavlja Balkan, u odnosu na Evropu. U pogovoru kažete da se pitanje prapostojbine Indoevropljana, pa i Slovena i Srba, ovom teorijom korenito menja. U čemu?

Činjenica da je život prvo postojao samo na evropskom jugu, navela je Alineija na zaključak da su Sloveni, u sklopu njegove teorije kako smo došli u Evropu pre 500 ili 100 milenijuma, prvo bili u južnoj Evropi. Naš jezik ovo potvrđuje. U pogovoru sam naveo da nadimci za životinje poput baba za žabu, teta za liju i slični postoje samo po majčinoj rodbinskoj liniji, jedinoj poznatoj u paleolitu. Da su nastali kasnije, imali bismo i one po očevoj, poznatoj od neolita. Naša reč kum je istog porekla kao italijanska compadre, što doslovno znači saotac. Takva imenica je mogla nastati samo u prelaznom periodu u kom se već znalo za oca, ali je ujak i dalje bio staratelj deteta, u kasnom mezolitu ili ranom neolitu. Naši spekularni nazivi iz kumstva to dodatno potvrđuju. Mađari, koji imaju kontinuitet u Evropi od 11 hiljada godina, uzeli su od nas reč baća za starijeg brata i ujaka, nesumnjivo paleolitske pojmove. Takvih primera u srpskom ima koliko hoćete.

U pogovoru pišete i o vinčanskom pismu. Osporavaju ga i neki strani, a posebno naši ugledni lingvisti svrstavajući ga u pseudonauku. Da li je Alinei imao stav o vinčanskom pismu?

Alinei nije pisao o vinčanskom pismu, ali je posredno objasnio da dva najveća neprijatelja srbice nisu usko vezana za jezik. Prvi je taj što je važeće mišljenje o nastanku pisma ono da je pismo plod težnje elite da legitimizuje višak proizvoda. Srbica, nastala u neolitu, kvari taj narativ. Kako sada spojiti nešto nastalo u neolitskom egalitarizmu sa vladajućom definicijom koje je pismo tako zgodno šćućurilo u milje klasnog društva iz metalnog doba!? Drugi protivnik srbice je poznata predrasuda o superiornosti zapadnog belog čoveka. Ona se najpre ogledala u istorijskom prvenstvu, ali kad je kreacionistički okvir Džejmsa Ašera od 4004. pre Hrista postao pretesan za sva otkrića arheologa, prešlo se na darvinistički narativ kako zapadni beli čovek nije najstariji, pošto je nastao tek u metalnom dobu, ali je zato najsposobniji, najjači, savršen. I kako je vinčansko pismo starije od metalnog doba, ono po toj agendi ne može biti indoevropsko, a kad ne može biti indoevropsko, ne može biti ni savršeno, mora biti “na korak od pisma, ali još uvek ne pismo”.

Zašto mislite da je ova knjiga posebno interesantna za nas?

Prvo, upoznaje nas sa recentnom naučnom literaturom. Više od 1.200 radova navodi Alinei, a možda je pet-šest njih prevedeno na srpski. Drugo, rešava nas nekih uvreženih zabluda, pa i one da je Vuk narušio srpski jezički kontinuitet. Naš jezički standard oformio se u doba kad je srpsko građanstvo, nastalo u Budimu početkom 18. veka, preuzelo položaj srpske elite od sveštenstva. Dakle, najzaslužniji za normu ovakvu kakva je jesu Srbi prečani, tada najprosperitetniji deo našeg naroda, koji su postali građani pod nemačkim uticajem jer Budim su držali Austrijanci. Priče da je bilo ko, pa i Vuk, mogao drugačije reformisati naš jezik, po uzoru na ruski, nisu naučno zasnovane. Da nije on sproveo tu reformu, sproveo bi je neko drugi sa istom zaleđinom, samo što taj drugi možda ne bi bio toliko zainteresovan za našu starinu.

Kako se srpska lingvistika odnosila (i danas odnosi) prema Aleineijevoj teoriji?

Jedna moja koleginica, danas profesorka na fakultetu, nedavno je izjavila kako su dijalektolozi stručnjaci drugog reda kad je u pitanju standardni jezik!? To sve govori.

Mislite li da će srpska lingvistika iskoristiti putokaz koji je Nastanak evropskih jezika ucrtao za nova istraživanja?

Pre ili kasnije hoće. Ne odmah, ali korak po korak, uz druge nama nepoznate knjige, jednoga dana će zvanični narativ morati da se izmeni. Da bi taj dan došao što pre, važna je uloga druge, autohtonističke struje, koja treba da iskoristi rezultate do kojih je došao Alinei jer ona je ovde aktivni činilac u nauci. No, prethodno se i ona mora osloboditi nekih predrasuda.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ivan Dimitrijević kod Marka Hubera u Čačkalici (7. mart ove godine):

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Predstavljanje prevoda Alineijeve sa Željkom Utvarom 3. aprila, u prostorijama Prometeja u Novom Sadu:

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Prvo predstavljanje prevoda Alineijeve knjige, u kojem iz nekog razloga prisustvuje i onaj modni kreator - arheolog Maleševićka:

 

[Mr No]

Ivan Dimitrijević: O nastanku jezika bez predrasuda i zabluda​

Pogledajte prilog 1186309

Doktor lingvističkih nauka i prevodilac čija je ogromna zasluga što se Nastanak evropskih jezika, kapitalno delo Marija Alineija, konačno pojavljuje na srpskom, govori za Novi magazin​

Razgovarala: Anđelka Cvijić​

Više od dve decenije izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada posvećeno se bavi naukom o jeziku. U njenoj ediciji Popularna lingvistika dosad je objavljeno više od 40 knjiga, među kojima su veliki rečnici srpskog jezika s pravopisom, gramatikom, rečnici stranih reči, jezičkih nedoumica, sintakse i semantike srpskog jezika. Vrh edicije, kao Lingvističko posebno izdanje, predstavlja Nastanak evropskih jezika, kapitalno delo Marija Alineija u dva toma i na više od 2.000 stranica, koje je Prometej u prevodu Ivana Dimitrijevića sa italijanskog jezika objavio nedavno u saizdavaštvu sa Bibliotekom grada Beograda.

Mario Alinei (1926-2018), italijanski lingvista i profesor emeritus Univerziteta u Utrehtu, redovni član švedske Kraljevske akademije u Upsali i dugogodišnji saradnik SANU, tokom svog dugogodišnjeg bavljenja arheolingvistikom objavio je veliki broj naučnih radova i knjiga, od kojih su najznačajnije Jezički atlas Evrope i Nastanak evropskih jezika.

Originalno objavljen 1995, Alineijev Nastanak evropskih jezika (podnaslov prvog toma je Teorija kontinuiteta, a drugog Kontinuitet od mezolita do gvozdenog doba u glavnim etnolingvističkim oblastima) revolucionarno je delo na polju arheolingvistike. Ono predstavlja jednu sasvim novu tezu o poreklu evropskih jezika – polazeći od paleolita i multidisciplinarno prateći paralelna otkrića iz arheologije, antropologije i lingvistike, Mario Alinei razvija sasvim novu, autentičnu Teoriju kontinuiteta, čija glavna potvrda, kako piše u kratkom predgovoru, “leži u dokazivanju apsolutne konvergencije arheološke slike različitih delova Evrope sa onom današnjom jezičkom i dijalekatskom”.

Prevodilac Ivan Dimitrijević (Novi Sad, 1974), čija je ogromna zasluga što se Nastanak evropskih jezika konačno pojavljuje na srpskom, doktor je lingvističkih nauka i od 2007. lektor za srpskohrvatski jezik u Torinu. Polje njegovog istraživanja, kako kaže za Novi magazin, obuhvata širok prostor od istorijske lingvistike preko etnolingvistike i onomastike do istorije etike, književnosti, religije, mitologije, kulturne antropologije... Autor je više naučnih radova i dela, među kojima su Lična imena Srba u budimskoj opštini Taban u XVIII veku i Poštenje i čast u srpskom jeziku. Pisac je zbirke etnolingvističkih eseja Tajni jezik Srba, priređivač Zbirke srpske umetničke anonimne književnosti, a autor je i romana Majstori prevare i knjige pripovedaka Suvišne priče.

Sa italijanskog jezika je preveo više knjiga iz Prometejeve edicije Srbija u Prvom svetskom ratu. Živi i radi, kako kaže, na relaciji Novi Sad – Torino. Nastanak evropskih jezika van svake sumnje kruna je njegovog dosadašnjeg prevodilačkog rada.

Šta je novo donela teorija kontinuiteta u odnosu na prethodne teorije o nastanku evropskih jezika?

Donela nam je logične zaključke koji su čudom izmicali ostalim lingvistima. Ova je knjiga pisana toliko jednostavnim jezikom da imate utisak kako bi i malo dete moglo da je shvati. To podrazumeva da su do istih zaključaka mogli da dođu i drugi autori. Kad pogledate Alineijeva polazišta, vidite da se on držao važećih naučnih postavki: koristio je priznatu literaturu, interdisciplinarni metod, aktualističko načelo, hronologiju geoloških promena, narativ o afričkoj Evi, darvinizam, važeću definiciju nastanka pisma. Čak i njegovi najšokantniji zaključci proističu iz prihvaćenih teza. Na primer, dešifrovanje lineara B kao mikenskog pisma podrazumeva da su u metalnom dobu indoevropski jezici bili uveliko izdiferencirani. Odatle sledi da vreme praindoevropske zajednice, s jedinstvenim jezikom indoevropskih naroda, treba prebaciti bar u neolit.

Pogledajte prilog 1186308

Zatim, zvanično je prihvaćeno da sever Evrope beše pod ledom do pre oko 13.000 godina, da je njegova deglacijacija trajala pet milenijuma, i da je tamo u mezolitsko doba ipak bilo života u izolovanim zonama, i to sedelačkog, zahvaljujući ribolovu. No, tamošnji termini za ribolov su svi – indoevropski! Ako prihvatimo zvanični narativ o dolasku Indoevropljana u metalnom dobu, na severu Evrope bi trebalo da postoje ostaci predindoevropske ribarske terminologije, a njih nema. Alinei je odatle zaključio da ovi mezolitski ribari behu Indoevropljani, a kad su u mezolitu bili na severu, na jugu, koji nije bio okovan ledom, morali su biti u paleolitu. Novo u teoriji kontinuiteta zapravo je to da je jedan naučnik istupio sa sveobuhvatnim sistemom iz zvaničnog narativa i uzviknuo: “Car je go!”

Nastanak jezika Alinei stavlja u rani paleolit. Kakav je odnos njegove teorije prema teoriji o prajeziku?

Postoji odeljak knjige u kom Alinei analizira najpoznatije teorije o nastanku jezika, i on je posebno zanimljiv jer naši čitaoci uglavnom znaju samo za glotogonije Herdera, Kondijaka i Pedžeta. Alinei je, iako beše darvinista, dopuštao ograničeno monogenetsko poreklo govora, da je postojao jedan prvobitni jezik, s poligenetskim razvojem koji je odmah usledio.

S obzirom da Alinei smelo ulazi u teoriju o temeljima indolingvistike, kako su lingvisti prihvatili njegovu teoriju o kontinuitetu u vreme kad ju je objavio?

Alinei je sam odgovorio na to pitanje u svom pogovoru na kraju druge knjige: lingvisti su knjigu – ignorisali. Zato je ovde bolje pitanje: zašto se o toj teoriji ćuti već četvrt veka? Po meni se njen problem nalazi u činjenici da živimo u vremenu novovekovne etike, čija dva glavna načela su da Boga zamenjuje razum, i da je pojedinac loš, te ga koriguje kolektiv. No, to društvo koje ispravlja pojedinca je klasno, još od metalnog doba, i temelji se na podeli na bogate i siromašne, što dalje vodi tome da bogati teže moći kako bi imali kontrolu nad podređenima, koja im treba da bi bili bezbedni. No, bezbednost nije ništa drugo do nemenjanje postojećeg stanja. Ove postavke još iz ere metala su poslednjih pet vekova dobile pun zamah jer kulturom od tada dominira evropski sever, koji je odmrznut tek pre oko osam milenijuma, i koji je stigao da upozna jedino klasno društvo iz metalnog doba. Otud u humanističkoj nauci danas imamo besomučno citiranje: njime se autor obezbeđuje od kritike, a ne uvodi ništa suštinski novo. Alinei je dolazio sa evropskog juga, iz sveta koji baštini i tekovine stvaralačkog egalitarizma, unosio je nešto novo u zvanični narativ i time se ogrešio o vladajući model naučnog ponašanja. Kad tako posmatramo stvari, guranje ove knjige pod tepih je razumljivo.

Gde je njeno mesto danas u savremenoj lingvistici? Šta je nepobitno donela?

Alineijeva teorija je suviše logična za savremenu lingvistiku, ako pod tim izrazom podrazumevate naučne institucije. One su toliko zaglavljene u predrasude da im je ponašanje često tragikomično. Na primer, kod nas dominira tzv. Bečka škola, prema kojoj su Sloveni došli iz Azije u Evropu tek u ranom srednjem veku. Onda je jedan predstavnik te škole, Evelino Gasparini, vođen ovim idejama pošao da istražuje slovensko-azijske veze, i našao da smo mi po etnologiji drugačiji od svih ostalih indoevropskih naroda, a srodni – uralskim. Odatle je pre pola veka zaključio da su Sloveni potekli od Uralaca. No, slučaj komedijant je hteo da se u međuvremenu uspostavi teorija uralskog kontinuiteta na današnjim staništima od pre 11 hiljada godina, odakle bi proisticalo da smo i mi tu gde jesmo bar od srednjeg kamenog doba!

Pogledajte prilog 1186311

Vladajuće zablude se uvek vraćaju kao bumerang sledbenicima zvaničnog narativa. Sa druge strane, oni koji ga ne prihvataju često vide samo da tu nešto ne valja i tvrde stvari bez osnova. Imate čoveka kod nas koji srpski jezik vidi kao najstariji, pri čemu je sve u njemu zasnovano na falusu!? Tek početkom neolita su ljudi postali svesni uloge muškarca u oplodnji, i taj čovek nam time odseca čitavu paleolitsku prošlost, a da to ni ne zna! Zato mislim da je Alineijeva teorija nepobitno donela lingvistici, pored upotrebe motivacionog niza i litičko-lingvističkog jedinstva, pre svega put oslobođen raznih davnih zabluda.

U čemu je danas prevaziđena?

Prevaziđena je samo u nekim detaljima. Međutim, teorija kontinuiteta je vrlo malo izgubila na vrednosti zbog toga što je ona sistem i njene postavke su otud izuzetno čvrste, ne možete ih oboriti ako tu i tamo ispravite neku pojedinost.

Najnovija istraživanja u arheogenetici ukazuju na migracije kao glavni uzrok velikih kulturnih promena. Gde se tu uklapa teorija o kontinuitetu koju Alinei obrazlaže i tehnološkim inovacijama praistorijskog čoveka?

Francuski arheolog Mišel Barbaza je opisao mezolit kao zelenu revoluciju. Sa deglacijacijom je severni deo Evrope ozeleneo i tamo su otišle mnoge životinje, pogotovo kopitari, koji brste bilje. Za paleolitskog čoveka južne Evrope, koji je živeo od lova i sakupljanja, to je značilo da je morao na svojoj staroj teritoriji duže da traži plen, pa je tad za zverima krenula na sever i ljudska vrsta.

Migracije jesu glavni uzrok velikih kulturnih promena, ali one nisu nužno bile agresivne, nisu morale biti, kao danas, odraz hegelijanske podele na gospodara i roba, pa ne treba da čude periodi od više milenijuma suživota etničkih grupa bez rata u Vinči. A tehnološke inovacije su nezaobilazan proizvod praistorijskog čoveka i stvaralačkog društva jednakosti. Ta jednakost se ne može nametnuti ljudima ako od nje nemaju konkretne koristi. Komunizam je najbolji dokaz za to: on nije doneo čoveku ništa suštinski novo, pa se pretvorio u svoju negaciju, gde je jednu elitu zamenila druga. Balkanski neolit je ljudima pružio otkriće agrara, pečenja hleba, metalurgije, pisma, to su sve izumi koji su toliko olakšali život ljudima da su oni mogli da ne žele da menjaju egalitarizam. On je pao iz bioloških razloga.

Da li je jezičko raslojavanje prethodilo migracijama?

Iz činjenice da pripadnici istih jezičkih porodica imaju različit genetski sastav, Alinei je zaključio da su prvi govornici još u Africi počeli da se jezički razlikuju, a onda je, nakon doseljavanja u Evropu, usled različitih klimatskih uslova na našem kontinentu, došlo do genetskih razlika unutar jezičkih porodica. To bi značilo da se preko genetike ne može doći do prajezika, već samo do njegovih kasnijih faza.

Celi tekst: https://novimagazin.rs/iz-nedeljnik...ic-o-nastanku-jezika-bez-predrasuda-i-zabluda

-----------------------------------------------------------

@Khal Drogo znam, znam. Otvaram temu uz tekst. Ali hoću da otvorim diskusiju o tezi o paleolitskom kontinuitetu i čini mi se da je ovo prilika. Nemam baš znanja puno na ovu temu, ali čini mi se da ima forumaša koji su u toku bolje, pa ni nešto reku na ovu temu. Kao npr. @krinka5 i @Момчило.

Момчило je nedavno spomenuo da mu se čini da se prevod Alineijeve knjige našao u pogrešnom kontekstu, odnosno zloupotrebljen od strane dererićevaca i da je to i primarni razlog za pojavu prevoda, uopšte. Kako bi se krivo tumačile i u svrhu novoromantičara koristile Alineijeve reči.

Ono što mi je zapalo za oči jeste da u ovom tekstu Ivan Dimitrijević koristi reč srbica za vinčansko pismo. A što je, vrlo jasno pojam iz kruga Radivoja Pešića i Jovana I. Deretića, tako sa mi se čini da je Momčilo bio u pravu. Zapravo, to me je i inspirisalo da započnem temu o ovome, kad sam pročitao ovaj intervju sa Dimitrijevićem u Novom magazinu.

Možda zanimljivo i za @suave i @Krishna (ima pitanje o genetici).

Dobra tema! Lepo.
A, kakvo je tvoje misljenje naspram onoga iz knjige (boldovano), a u vezi sa cime pozivas tagovane kolege za diskusiju?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Dobra tema! Lepo.
A, kakvo je tvoje misljenje naspram onoga iz knjige (boldovano), a u vezi sa cime pozivas tagovane kolege za diskusiju?

Pa svoje mišljenje sam izneo. Čini mi se da je Dimitrijević vrlo jasan pristalica škole novoromantičara i da su motivi za prevod Alineijeve knjige kako bi se opravdale teze da su Srbi autohtoni proizvod praistorijske populacije srednjeg Podunavlja, ili preciznije, prvih ljudi na ovim prostorima. To se jednim delom može videti i po ljudima koje je Dimitrijević odlučio da uključi u promociju knjige (a ne samo upotrebe pojma srbica za vinčanske znake). Željko Utvar je arhitekta koji pristupa ovim temama potpuno amaterski, a Jelena Malešević jeste po formalnom obrazovanju arheolog, ali ona se nikada arheologijom nije bavila; sve do nedavno zapravo uopšte nije ni pričala o tome u javnosti. Ona je modni kreator. Tako da, oboje su vrlo loš izbor za promociju ove knjige i celi poduhvat značajno više kompromituju, nego što ima neke koristi od uvlačenja njih dvoje u celu priču. Govorim o stručnoj raspravi, naravno; ne sumnjam da su pomogli prodaji knjige, ali to je jedno sasvim drugo pitanje (komercijalno).

E sad, što se tiče drugog aspekta? Aspekta zvanične nauke? Mislim da će pristupiti izuzetno negativno ovome. I tu mislim da se nalaze i greške celog ovog poduhvata. Za nauku, ona će biti kontaminirana od strane pseudonaučnika i, čim vide tako nekoga kao npr. Utvara ili Maleševićku, stvara se vrlo jasno jedna odbojnost zbog čega će, možda paradoksalno — jerbo je Alineijeva knjiga sada postala dostupna našoj široj publici, prevedena — ovu knjigu dodatno udaljiti od spektra nauke, zbog odbojnosti koja zbog stereotipa postoji.

Tako da je moje mišljenje da je Dimitrijević napravio kardinalnu grešku, pre svega odabirom sa kim će da se udruži u promociji knjige i odabirom reči koje je napravio. U tom smislu smatram da nije u pravu kada je rekao da je na našim alternativcima inicijativa da naprave neki proboj, jerbo ovakvim načinima ne ostvaruje se proboj, već dva koraka unazad. Delo će postati dostupno široj publici, laicima, tako da će se verovatno razne spekulacije umnožiti (i to doprineti i ekspanziji raznih mistifikacija, bez ikakvih stvarnih naučnih i relevantnih rezultata), dok će ljudi od struke u budućnosti izražavati još manji interes za tezu o paleolitskom kontinuitetu nego što su dok je knjiga bila dostupna samo na stranim jezicima i generalno ne toliko našoj javnosti.

Ako i dođe do kritičkog analiziranja Alineijevih teza u našoj stručnoj javnosti, do njih će sada doći kasnije nego što bi inače, a možda i značajno kasnije, tek ukoliko se neko okuraži da se ovim pitanjem ozbiljnije pozabavi, bez straha od lepljenja etikete deretićevca. Tako da su, u tom smislu, otežani napori koji se tiču generalno Alineijevih radikalnih hipoteza koje bi trebalo da drastično promene naša shvatanja drevne prošlosti. Tako da je utisak koji se stiče da su još u korenu, motivi dakle, ovog poduhvata pre svega tu radi zloupotrebe, a ne popularizacije Alineijevih alternativnih teza.

 

[Mr No]

Pa svoje mišljenje sam izneo. Čini mi se da je Dimitrijević vrlo jasan pristalica škole novoromantičara i da su motivi za prevod Alineijeve knjige kako bi se opravdale teze da su Srbi autohtoni proizvod praistorijske populacije srednjeg Podunavlja, ili preciznije, prvih ljudi na ovim prostorima. To se jednim delom može videti i po ljudima koje je Dimitrijević odlučio da uključi. Željko Utvar je arhitekta koji pristupa ovim temama potpuno amaterski, a Jelena Malešević jeste po formalnom obrazovanju arheolog, ali ona se nikada arheologijom nije bavila; sve do nedavno zapravo uopšte nije ni pričala o tome u javnosti. Ona je modni kreator. Tako da, oboje su vrlo loš izbor za promociju ove knjige i celi poduhvat značajno višem kompromituju, nego što ima neke koristi od uvlačenja njih dvoje u celu priču.

E sad, što se tiče drugog aspekta? Aspekta zvanične nauke? Mislim da će pristupiti izuzetno negativno ovome. I tu mislim da se nalaze i greške celog ovog poduhvata. Za nauku, ona će biti kontaminirana od strane pseudonaučnika i, čim vide tako nekoga kao npr. Utvara ili Maleševićku, stvara se vrlo jasno jedna odbojnost zbog čega je, možda paradoksalno - jerno je Alineijeva knjiga sada postala dostupna našoj široj publici, prevedena - ovu knjigu dodatno udaljiti od spektra nauke, zbog odbojnosti koja zbog stereotipa postoji.

Tako da je moje mišljenje da je Dimitrijević napravio kardinalnu grešku, pre svega odabirom sa kim će da se udruži u promociji knjige i odabirom reči koje je napravio. U tom smislu smatram da nije u pravu kada je rekao da je na našim alternativcima inicijativa da naprave neki proboj, jerbo ovakvim načinima ne ostvaruje se proboj, već dva koraka unazad. Delo će postati dostupno široj publici, laicima, tako da će se verovatno razne spekulacije umnožiti, dok će ljudi od struke u budućnosti izražavati još manji interes za tezu o paleolitskom kontinuitetu nego što su dok je knjiga bila dostupna samo na stranim jezicima i generalno ne toliko našoj javnosti.

Ako i dođe do kritičkog analiziranja Alineijevih teza u našoj stručnoj javnosti, do njih će sada doći kasnije nego što bi inače, a možda i značajno kasnije, tek ukoliko se neko okuraži da se ovim pitanjem ozbiljnije pozabavi, bez straha od lepljenja etikete deretićevca. Tako da su, u tom smislu, otežani napori koji se tiču generalno Alineijevih radikalnih hipoteza koje bi trebalo da drastično promene naša shvatanja drevne prošlosti.

Nisam siguran kako da razumem odgovor.

Da li se tvoja primedba odnosi na stav i poglede na Dimitrijevicev prevod Alinejeve knjige?
Ili na sam sadrzaj Alineijeve knjige i zakljucke, njegov rad generalno?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Nisam siguran kako da razumem odgovor.

Da li se tvoja primedba odnosi na stav i poglede na Dimitrijevicev prevod Alinejeve knjige?
Ili na sam sadrzaj Alineijeve knjige i zakljucke, njegov rad generalno?

Moja se primedba odnosi na:
* motive za njen prevod,
* kontroverznu odluku načina na koji se vrši u javnosti promocija dotične knjige (što lošim odabirom reči samog Dimitrijevića, što izborom partnera koje je iskoristio radi promocije knjige)
* posledice koje će pojava ove knjige u prevodu u našoj javnosti (stručnoj i laičkoj) imati

Odnosno, prvu od dve opcije koje si izneo (podebljano).

 

[Mr No]

Moja se primedba odnosi na:
* motive za njen prevod,
* kontroverznu odluku načina na koji se vrši u javnosti promocija dotične knjige (što lošim odabirom reči samog Dimitrijevića, što izborom partnera koje je iskoristio radi promocije knjige)
* posledice koje će pojava ove knjige u prevodu u našoj javnosti (stručnoj i laičkoj) imati

Odnosno, prvu od dve opcije koje si izneo (podebljano).

* Ako je knjiga prevedena korektno, u cemu je problem? Motiv je cak i sasvim nevazan. Preveden je jedan naucni rad od strane strucnog i pozvanog lica.
* Izbor saradnika moze biti diskutabilan, da. Ali ako je sve to u duhu izvorne knjige, tu nema mesta za bitna odstupanja. Po meni.
* Zar nije bolje imati prevedenu knjigu? I kako posledice prevedene knjige mogu biti vece od istog sadrzaja na stranom jeziku?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

* Ako je knjiga prevedena korektno, u cemu je problem? Motiv je cak i sasvim nevazan. Preveden je jedan naucni rad od strane strucnog i pozvanog lica.
* Izbor saradnika moze biti diskutabilan, da. Ali ako je sve to u duhu izvorne knjige, tu nema mesta za bitna odstupanja. Po meni.
* Zar nije bolje imati prevedenu knjigu? I kako posledice prevedene knjige mogu biti vece od istog sadrzaja na stranom jeziku?

Sve se mora staviti u kontekst. Pročitaj još jednom šta sam napisao. Nominalno se slažem sa tim što si napisao, ali ne mogu da promenim realnost, koja jeste i biti će takva kakva je očigledna. Slažem se da je motiv nebitan, ili barem najmanje bitan od svega što sam napisao. Naveo sam ga više u kontekstu pojašnjenja otkud i zašto mislim da se pojavio ovaj prevod na našem tržištu.

U duhu izvorne knjige nije. Odstupa od nje. Evo, Dimitrijević je kod Hubera rekao da ima veliki problem da objasni ljudima, jerbo ga pitaju da li je Alinei koristio Svetislava Bilbiju. I što kada čuju da nije; da nije koristio nijednog od tih tzv. alternativaca, neće uopšte ni da je čitaju. I onda je obrazložio sa je Alinei krenuo od postulata zvanične nauke i, na tim temeljima, izgradio jednu novu hipotezu, tako da je sasvim normalno da se uopšte nije ni oslanjao niti na jednog alternativca. Ovakvim potezom, Dimitrijević odstupa od tog duha; duha izvorne knjige. I zapravo, koliko god to možda zvučalo čudno, sabotira Alineia i njegove napore.

Što se tiče pitanja za posledice, pa mislim da sam to jasno napisao. Pre ovoga, potrebno je bilo da npr. neki učenik Aleksandra Lome se zainteresuje za teze Alineija i da one budu od strane naše srbistike temeljno ispitane; da se otvori naučna rasprava o tome. Sada, posle ovoga, tako nešto je dalje od realnosti iz prostog razloga što su okolnosti prevoda, njegove promocije, ali i zloupotrebe, bacile izvesnu ljagu (kompromitovale) tako da je manje izvesno da će u stručnoj srpskoj javnosti doći do polemike o Alineijevim hipotezama, nego što je to bilo ranije. Tako da su rezultati — kontraproduktivni. Ova će knjiga postati dostupnija široj (prevashodno laičkoj) publici, ali udaljenija od stručne javnosti. I, kao što objasnih u pređašnjem pasusu, kontrira Alineijevim osnovnim namerama.

 

[Mrkalj]

* Ako je knjiga prevedena korektno, u cemu je problem?

Probelm ne postoji. Neki ljudi ipak osećaju da je osnovni problem u tome što se na spaljivanje knjiga još uvek gleda kao na nacizam.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Probelm ne postoji. Neki ljudi ipak osećaju da je osnovni problem u tome što se na spaljivanje knjiga još uvek gleda kao na nacizam.

Netačno.

Da nije bilo Utvara i Maleševićke; da se držala vrlo jasna distanca od novoromantičara i da nije bilo ovakvih nespretnih izjava i odluka prilikom promocije knjige; da je više struke uključeno ili da je npr. Loma priredio ovaj prevod, ne bi nikakav problem postojao, niti bih ga ja konstatovao.

Ako se ti ne slažeš sa nečim što sam napisao, onda bi se tim argumentima i bavio. Primera radi, da li ti stvarno misliš da posle ovoga mejnstrim srpski naučnici neće biti manje otvoreni prema Alineiju nego ranije?

Ne, ovo je samo još jedan primer u nizu tvog propagandnog privatnog rata koji vodiš protiv mene na ovom forumu. Odnosno, izvrćeš totalno naopačke moje izjave, krivo ih tumačiš i interpoliraš u njih sasvim drugo značenje.

 

[Kole11]

Nisam siguran kako da razumem odgovor.

To je njegov cilj. Da lupeta gluposti kilometarskim pisanijama koje niko ne moze da razume, ukljucujuci njega, pa na kraju izvede zakljucak kako je iz svega napisanog jasno da su Srbi dosli iz Pripjata 623 godine i okupirali Bosnjake i Albance.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

To je njegov cilj. Da lupeta gluposti kilometarskim pisanijama koje niko ne moze da razume, ukljucujuci njega, pa na kraju izvede zakljucak kako je iz svega napisanog jasno da su Srbi dosli iz Pripjata 623 godine i okupirali Bosnjake i Albance.

Nekada, da bi se neke stvari razumele, potrebno je malčice se zapravo i potruditi i mozgom mućnuti.

 

[Mr No]

Sve se mora staviti u kontekst. Pročitaj još jednom šta sam napisao. Nominalno se slažem sa tim što si napisao, ali ne mogu da promenim realnost, koja jeste i biti će takva kakva je očigledna.

Procitao sam i malopre. I dalje sam na istom stanovistu u vezi posta koji sam citirao, sto si, generalno potvrdio.

U duhu izvorne knjige nije. Odstupa od nje. Evo, Dimitrijević je kod Hubera rekao da ima veliki problem da objasni ljudima, jerbo ga pitaju da li je Alinei koristio Svetislava Bilbiju. I što kada čuju da nije; da nije koristio nijednog od tih tzv. alternativaca, neće uopšte ni da je čitaju. I onda je obrazložio sa je Alinei krenuo od postulata zvanične nauke i, na tim temeljima, izgradio jednu novu hipotezu, tako da je sasvim normalno da se uopšte nije ni oslanjao niti na jednog alternativca. Ovakvim potezom, Dimitrijević odstupa od tog duha; duha izvorne knjige. I zapravo, koliko god to možda zvučalo čudno, sabotira Alineia i njegove napore.

Mozda sam subjektivan ali sticem utisak da vise nego prosecno izrazeno dozivljavas ovo, da ne kazem bas histericno. Ti ne mozes znati reakciju citalaca. Ne ti, vec bilo ko!
Sta mene briga da li je (neki) Bilbija bio saradnik Alineiju ili nije.

Što se tiče pitanja za posledice, pa mislim da sam to jasno napisao. Pre ovoga, potrebno je bilo da npr. neki učenik Aleksandra Lome se zainteresuje za teze Alineija i da one budu od strane naše srbistike temeljno ispitane; da se otvori naučna rasprava o tome. Sada, posle ovoga, tako nešto je dalje od realnosti iz prostog razloga što su okolnosti prevoda, njegove promocije, ali i zloupotrebe, bacile izvesnu ljagu (kompromitovale) tako da je manje izvesno da će u stručnoj srpskoj javnosti doći do polemike o Alineijevim hipotezama.

Ok, bilo je potrebno ali nije se desilo. To sto su iz zvanicnici inertni, nije krivica ovih koji su hteli da se amgazuju.

 

[Mr No]

To je njegov cilj. Da lupeta gluposti kilometarskim pisanijama koje niko ne moze da razume, ukljucujuci njega, pa na kraju izvede zakljucak kako je iz svega napisanog jasno da su Srbi dosli iz Pripjata 623 godine i okupirali Bosnjake i Albance.

Ne brini, snalazim se za sada.

 

[Mr No]

... Željko Utvar je arhitekta koji pristupa ovim temama potpuno amaterski, a Jelena Malešević jeste po formalnom obrazovanju arheolog, ali ona se nikada arheologijom nije bavila; sve do nedavno zapravo uopšte nije ni pričala o tome u javnosti. Ona je modni kreator.

Ok za ovog arhitektu, ali...
Ako si zavrsio skolu za molera, a radis kao mesar, jesi li po struci moler ili mesar?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mozda sam subjektivan ali sticem utisak da vise nego prosecno izrazeno dozivljavas ovo, da ne kazem bas histericno. Ti ne mozes znati reakciju citalaca. Ne ti, vec bilo ko!

Naravno da se može znati reakcija. Može se predvideti, iz iskustva, na osnovu nekih ranijih slučajeva.

Napraviću jednu malenu analogijicu. Imamo jedan predmet koji se čuva negde u depou Narodnog muzeja u Požarevcu, koji se kolokvijalno naziva Margumski natpis. Međutim, zbog kontroverzne prirode koja okružuje taj natpis; okolnosti njegovog otkrića i popularizaciji u javnosti, struka se drži podalje od njega. Bez obzira na to što je javnosti poznat evo praktično dve decenije.

Dakle, nije teško predvideti reakciju, uopšte. I ne govorim čak samo sa stanovišta pukog iskustva; dosta ih poznajem i lično i znam kako razmišljaju. A i razgovarao sam sa mnogima, privatno; komentari su izrazito negativni i čak vrlo ekstremno odbacujući.

P. S. No, moram da se ogradim u vezi jedne stvari. Napisao si  čitalaca. Pretpostavljam da nisi mislio na čitalaca ove vesti, već čitalaca Alineijeve knjige. Onda, ako sam te dobro razumeo, došlo je do nekog nesporazuma, jer sam govorio o ljudima koji uglavnom nisu i neće pročitati ni jedne strane iz te knjige. Dakle, čitalac je zasigurno pogrešan termin.

Sta mene briga da li je (neki) Bilbija bio saradnik Alineiju ili nije.

Možda se nismo razumeli. Nebitan je Bilbija. Citirao sam Dimitrijevića da navedem jednu analogiju.

Dimitrijević brani Alineija od kritika publike koja je sklona alternativnoj istoriji. I objašnjava Alineijeve principe. Principe, od kojih je sam odstupio i na taj način upravo i sabotirao pokojnog Alineija. To je suština.

Ok, bilo je potrebno ali nije se desilo. To sto su iz zvanicnici inertni, nije krivica ovih koji su hteli da se amgazuju.

Nije stvar samo toga što se nije desilo, već što je sada još i manje izvesno da će se u budućnosti dogoditi. Odnosno, desiće se, najverovatnije, kasnije nego što bi inače.

 

[Mr No]

Naravno da se može znati reakcija. Može se predvideti, iz iskustva, na osnovu nekih ranijih slučajeva.

Napraviću jednu malenu analogijicu. Imamo jedan predmet koji se čuva negde u depou Narodnog muzeja u Požarevcu, koji se kolokvijalno naziva Margumski natpis. Međutim, zbog kontroverzne prirode koja okružuje taj natpis; okolnosti njegovog otkrića i popularizaciji u javnosti, struka se drži podalje od njega. Bez obzira na to što je javnosti poznat evo praktično dve decenije.

Dakle, nije teško predvideti reakciju, uopšte. I ne govorim čak samo sa stanovišta pukog iskustva; dosta ih poznajem i lično i znam kako razmišljaju. A i razgovarao sam sa mnogima, privatno; komentari su izrazito negativni i čak vrlo ekstremno odbacujući.

P. S. No, moram da se ogradim u vezi jedne stvari. Napisao si  čitalaca. Pretpostavljam da nisi mislio na čitalaca ove vesti, već čitalaca Alineijeve knjige. Onda, ako sam te dobro razumeo, došlo je do nekog nesporazuma, jer sam govorio o ljudima koji uglavnom nisu i neće pročitati ni jedne strane iz te knjige. Dakle, čitalac je zasigurno pogrešan termin.

Da, naravno da sam mislio na citaoce predmetne knjige, ne ovdasnjih postova.
Mislim da si, da kazem, prestrog. Ne mozemo znati ni ti ni ja ko ce procitati knjigu.

Možda se nismo razumeli. Nebitan je Bilbija. Citirao sam Dimitrijevića da navedem jednu analogiju.

Dimitrijević brani Alineija od kritika publike koja je sklona alternativnoj istoriji. I objašnjava Alineijeve principe. Principe, od kojih je sam odstupio i na taj način upravo i sabotirao pokojnog Alineija. To je suština.


Nije stvar samo toga što se nije desilo, već što je sada još i manje izvesno da će se u budućnosti dogoditi. Odnosno, desiće se, najverovatnije, kasnije nego što bi inače.

Mislim da si sklon preterivanju. Najkrace i najbrze da kazem.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ok za ovog arhitektu, ali...
Ako si zavrsio skolu za molera, a radis kao mesar, jesi li po struci moler ili mesar?

Ako je neko završio neki fakultet i nije se bavio u životu posle njega ni dana u struci, i to naravno ne mislim na mladog čoveka i neki relativno kratki period po diplomiranju, njegova diploma ne vredi ni pišljiva boba. Ne bi trebalo u javnosti uopšte ni da se predstavljaju da su takvog obrazovanja.

Ja znam tako više ljudi koji su otišli u sasvim drugom smeru. Neki su prošli kroz razne IT prekvalifikacije, rade po raznim call centrima, itd. Ne bi im palo ni na kraj pameti da se svojim obrazovanjem, posebno posle izuzetno velikog broja godina, u javnosti izlaze sa nekom dozom autoriteta.

To je, na kraju krajeva, i nešto sasvim normalno. Diploma je samo običan papir koji uživa zvaničan status u državi i međunarodnoj zajednici. Ono što je mnogo bitnije jeste šta ćeš ti sa tim stečenim znanjem da i uradiš. Predsednik ove države i odlazeći predsednik parlamenta važe za najbolje studente u istoriji beogradskog Pravnog fakulteta. Posebno to važi za Predsednika Republike. Ali šta mu znači to što je nekada bio genijalac, ako nije s tim ništa uradio? Ja znam mnogo pravnika i dr. koji nikakve asocijacije nemaju sa istorijskim studijama, a koji po količini znanja i razumevanja bukvalno drže lekcije ljudima koji su diplomirani istoričari. Iliti, preciznije rečeno, koji su daleko više upućeni u istoriografiju od ovoga što poseduje jedan list koji uživa službenu sankciju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Da, naravno da sam mislio na citaoce predmetne knjige, ne ovdasnjih postova.

Mislim da si, da kazem, prestrog. Ne mozemo znati ni ti ni ja ko ce procitati knjigu.

Pa ne znam zašto onda govoriš o tome, kad je u citatu vrlo jasno da pričamo o ljudima koji je, prvenstveno, neće uopšte ni otvoriti.

 

[Mr No]

Ako je neko završio neki fakultet i nije se bavio u životu posle njega ni dana u struci, i to naravno ne mislim na mladog čoveka i neki relativno kratki period po diplomiranju, njegova diploma ne vredi ni pišljiva boba. Ne bi trebalo u javnosti uopšte ni da se predstavljaju da su takvog obrazovanja.

Ja znam tako više ljudi koji su otišli u sasvim drugom smeru. Neki su prošli kroz razne IT prekvalifikacije, rade po raznim call centrima, itd. Ne bi im palo ni na kraj pameti da se svojim obrazovanjem, posebno posle izuzetno velikog broja godina, u javnosti izlaze sa nekom dozom autoriteta.

To je, na kraju krajeva, i nešto sasvim normalno. Diploma je samo običan papir koji uživa zvaničan status u državi i međunarodnoj zajednici. Ono što je mnogo bitnije jeste šta ćeš ti sa tim stečenim znanjem da i uradiš. Predsednik ove države i odlazeći predsednik parlamenta važe za najbolje studente u istoriji beogradskog Pravnog fakulteta. Posebno to važi za Predsednika Republike. Ali šta mu znači to što je nekada bio genijalac, ako nije s tim ništa uradio? Ja znam mnogo pravnika i dr. koji nikakve asocijacije nemaju sa istorijskim studijama, a koji po količini znanja i razumevanja bukvalno drže lekcije ljudima koji su diplomirani istoričari. Iliti, preciznije rečeno, koji su daleko više upućeni u istoriografiju od ovoga što poseduje jedan list koji uživa službenu sankciju.

Sve si rekao, samo mi nisi odgovorio na konkretno pitanje. Jesi moler ili mesar ili nista od navedenog?

 

[Mr No]

Pa ne znam zašto onda govoriš o tome, kad je u citatu vrlo jasno da pričamo o ljudima koji je, prvenstveno, neće uopšte ni otvoriti.

Ali besmisleno je onda i pominjati te ljude u citatu.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mislim da si sklon preterivanju. Najkrace i najbrze da kazem.

Da li si spreman da se opkladimo?

Ja kažem da će se naći cela plejada zvaničnih naučnika koji će se sprdati sa ovim, npr. na FaceBook grupi Nauka protiv deretićevca ili drugde, pa i da će se ponekad Alinei dovoditi (sic!) čak i u vezu sa Jovanom I. Deretićem, koliko god to bilo apsurdno. I da će još dosta vremena potrajati pre nego što Alineijevs hipoteza uđe u domen diskursa naše stručne javnosti.

Ako i kad bude došlo do toga, da li ćeš i tad tvrditi da sam preterivao?