Isus kvario subotu Jevrejima

[Paula]

Isus se naravno držao zapovesti o 7. danu koja je tad bila subota. Samo su oni (fariseji) tu zapovest bili preopteretili raznim glupostima, nadodali što šta. Koliko koraka se može napraviti, šta sve raditi na taj dan, da se ne sme pomagati, trgati klasje, kojekakve gluposti... Tako da se slažem sa nekim ko kaže da je on samo pokazivao kako treba. Msm jasno je sve kada se čita N Zavet.

To nam je putokaz i danas, da ne valja nadodavati na ono što je rečeno.

 

[Сале]

Isus se naravno držao zapovesti o 7. danu koja je tad bila subota. Samo su oni (fariseji) tu zapovest bili preopteretili raznim glupostima, nadodali što šta. Koliko koraka se može napraviti, šta sve raditi na taj dan, da se ne sme pomagati, trgati klasje, kojekakve gluposti... Tako da se slažem sa nekim ko kaže da je on samo pokazivao kako treba. Msm jasno je sve kada se čita N Zavet.

To nam je putokaz i danas, da ne valja nadodavati na ono što je rečeno.

to je taj dan u sedmici koga mi prevodimo kao subota i važio je za jevreje kojima je mojsije na osnovu predanja dao. međutim isus je novo vino, a novo vino se ne sipa u stare mehove. svojim dolaskom ispunio zakone i sve vaskrsenjem stvara novo. kad se već pozivaš na nz videćeš (valjda) nakon vaskrsenja verni su se skupljali prvog dana tj osmog koji zovemo nedelja. i od tada hrišćani svetkuju nedelju. subota je za mrtve jer tada je isus bio u grobu i da ne bi svetkovali svake sedmice dan mrtvih prvi hrišćani su svetkovali dan živih. otuda i zabuna jer nekom je još važniji mojsijev zakon od Hrista.

 

[Paula]

to je taj dan u sedmici koga mi prevodimo kao subota i važio je za jevreje kojima je mojsije na osnovu predanja dao. međutim isus je novo vino, a novo vino se ne sipa u stare mehove. svojim dolaskom ispunio zakone i sve vaskrsenjem stvara novo. kad se već pozivaš na nz videćeš (valjda) nakon vaskrsenja verni su se skupljali prvog dana tj osmog koji zovemo nedelja. i od tada hrišćani svetkuju nedelju. subota je za mrtve jer tada je isus bio u grobu i da ne bi svetkovali svake sedmice dan mrtvih prvi hrišćani su svetkovali dan živih. otuda i zabuna jer nekom je još važniji mojsijev zakon od Hrista.

Pa ti si pitao za tada. Isus je rekao za sebe da je ispunio sav Zakon i proroke, on se i držao svega. Nije on bio neko ko se protivio Mojsijevom zakonu, već je pokazivao gde su grešili i kako ga se trebalo držati. To je negde zaboravila sam gde eksplicitno i rekao. A šta je posle bilo, to je bilo... Ima nešto u poslanicama, a posle iz raznih spisa..

 

[Сале]

Pa ti si pitao za tada. Isus je rekao za sebe da je ispunio sav Zakon i proroke, on se i držao svega. Nije on bio neko ko se protivio Mojsijevom zakonu, već je pokazivao gde su grešili i kako ga se trebalo držati. To je negde zaboravila sam gde eksplicitno i rekao. A šta je posle bilo, to je bilo... Ima nešto u poslanicama, a posle iz raznih spisa..

nisu fariseji grešili. isus im je rekao da su ko okrečene grobnice. spolja sve lepo a unutra obične kosti. niko ih ne bi zarezivao da nisu poštovali mojsijev zakon, zato se često i spominje u nz da isus kvari subotu. oni samo nisu shvatili da je isus sin božiji i da je on gospodar svega pa i te subote. pavle kasnije kaže "čuvar nije više zakon već vera u hrista". hristom prekida se jevrejska tradicija.
i dalje bi bili judaisti, ne bi postojalo hrišćanstvo da nisu shvatili hristovu i apostolsku poruku.

 

[Paula]

nisu fariseji grešili. isus im je rekao da su ko okrečene grobnice. spolja sve lepo a unutra obične kosti. niko ih ne bi zarezivao da nisu poštovali mojsijev zakon, zato se često i spominje u nz da isus kvari subotu. oni samo nisu shvatili da je isus sin božiji i da je on gospodar svega pa i te subote. pavle kasnije kaže "čuvar nije više zakon već vera u hrista". hristom prekida se jevrejska tradicija.
i dalje bi bili judaisti, ne bi postojalo hrišćanstvo da nisu shvatili hristovu i apostolsku poruku.

Za ovo prvo nisi sasvim u pravu (sasvim, to je bitno) , jer im je on ipak govorio da nepravilno tumače zakon i proroke. Skroz su skrenuli sa puta.. JEr nigde kod Mojsija nemaš koliko koraka treba imati subotom.. to su neki dodaci iz tradicije.

Naravno da je sa Hristom novi početak, ušli smo i mi neznabošci u priču i koješta novo
Ali čitajući samo N Zavet jasno mi bi da su se puvali, pravili važni, iako nisu shvatili suštinu tog Zakona koji su imali. Da su shvatili, oni bi ga prepoznali. Ali tu je bitno to srce, da, koliko si otvoren, kao što su bili poneki, kako se zove onaj.. stariji farisej koji ga je podržavao i posle mu valjda telo otkupio.. Nikodim mislim.

 

[Paula]

Ne, Josif je telo..
ma, zaboravila sam većinu toga

 

[Сале]

Za ovo prvo nisi sasvim u pravu (sasvim, to je bitno) , jer im je on ipak govorio da nepravilno tumače zakon i proroke. Skroz su skrenuli sa puta.. JEr nigde kod Mojsija nemaš koliko koraka treba imati subotom.. to su neki dodaci iz tradicije.

Naravno da je sa Hristom novi početak, ušli smo i mi neznabošci u priču i koješta novo
Ali čitajući samo N Zavet jasno mi bi da su se puvali, pravili važni, iako nisu shvatili suštinu tog Zakona koji su imali. Da su shvatili, oni bi ga prepoznali. Ali tu je bitno to srce, da, koliko si otvoren, kao što su bili poneki, kako se zove onaj.. stariji farisej koji ga je podržavao i posle mu valjda telo otkupio.. Nikodim mislim.

ne razumem kakvi koraci.
kod mojsija imaš da se ubije jedan čovek što je nosio drva subotom.

 

[Paula]

ne razumem kakvi koraci.
kod mojsija imaš da se ubije jedan čovek što je nosio drva subotom.

kako kakvi? pa imali su napisano koliko koraka sme da se napravi subotom. Ne znam kada su popustili sa tim, ali imali su ko zna još koliko pravila, neki spisi o tome govore, šta su sve bili nadodali na zakon... Kao uostalom i danas, zar ne? Ljudi nadodaju, menjaju, što ne znači da je sve to i dobro..

 

[Glasnik.]

Isus se naravno držao zapovesti o 7. danu koja je tad bila subota. Samo su oni (fariseji) tu zapovest bili preopteretili raznim glupostima, nadodali što šta. Koliko koraka se može napraviti, šta sve raditi na taj dan, da se ne sme pomagati, trgati klasje, kojekakve gluposti... Tako da se slažem sa nekim ko kaže da je on samo pokazivao kako treba. Msm jasno je sve kada se čita N Zavet.

To nam je putokaz i danas, da ne valja nadodavati na ono što je rečeno.

Znaju svi to ovde.
Ali nece istinu.
Nece.
Da ne bi kako bili izbavljeni.
Nisu ni stvarno religiozni.
Samo navijaci...
Ne praktikuju.
Osim da popiju rakiju na slavu i najedu se.

 

[Paula]

Znaju svi to ovde.
Ali nece istinu.
Nece.
Da ne bi kako bili izbavljeni.
Nisu ni stvarno religiozni.
Samo navijaci...
Ne praktikuju.
Osim da popiju rakiju na slavu i najedu se.

pa dobro nisu svi takvi hehe /ovo da se najedu i napiju/
ne znamo mi ko je stvarno kakav.. ljudi se često i foliraju ili pišu onako nešto nepromišljeno do kraja..

 

[Сале]

kako kakvi? pa imali su napisano koliko koraka sme da se napravi subotom. Ne znam kada su popustili sa tim, ali imali su ko zna još koliko pravila, neki spisi o tome govore, šta su sve bili nadodali na zakon... Kao uostalom i danas, zar ne? Ljudi nadodaju, menjaju, što ne znači da je sve to i dobro..

ne znam, nisam to registrovao ako piše.
običaji nisu smetnja ukoliko se ne remeti suština.
zakon kod jevreja je bio da subotom ne smeš ni lečiti a kamoli bilo šta drugo. to imaš u nz gde kažu da dođu drugi dan a ne u subotu da se leči.
u sz za drva jahva naređuje ubistvo čoveka koji je iz ko zna kog razloga.
nosio drva.
ali kažem kao i uvek, svako ima prava da tumači kako vidi.
samo se prenebegava činjenica da je biblija nastala iz crkve a ne obrnuto, pa valjda su oni veći autoritet od novokomponovanih tumača.

 

[Paula]

ne znam, nisam to registrovao ako piše.
običaji nisu smetnja ukoliko se ne remeti suština.
zakon kod jevreja je bio da subotom ne smeš ni lečiti a kamoli bilo šta drugo. to imaš u nz gde kažu da dođu drugi dan a ne u subotu da se leči.
u sz za drva jahva naređuje ubistvo čoveka koji je iz ko zna kog razloga.
nosio drva.
ali kažem kao i uvek, svako ima prava da tumači kako vidi.
samo se prebegava činjenica da je biblija nastala iz crkve a ne obrnuto, pa valjda su oni veći autoritet od novokomponovanih tumača.

Ja samo znam da je to oko Biblije i nastanka spisa mnogo komplikovano za mene
Msm, jevreji su sklupljali te spise.. koliko se sećam Septuaginta je nastala tako što su sve što je skupljeno preveli na Grčki.. posle na latinski.
E sad, šta su skupljali, kako, kako su prepisivali, to je sve velika priča.. nauka praktično.

No, zasigurno nisu sve to dobro razumeli, to je ono imaš slovo zakona i suštinu zakona, e sad ta suština je promašena

 

[Glasnik.]

1. Adam i Eva nisu bili Jevreji. Bog je “blagoslovio sedmi dan i posvetio ga” pre nego što se pojavio greh

">(1. Mojs. 2:3). “Posvetiti” znači “izdvojiti za svetu službu”. Jedini za koga je subota bila izdvojena, u Edemskom vrtu, bili su Adam i Eva, koji nisu bili Jevreji.

---

2. “Subota je načinjena zbog čoveka”, ( Adama) sus je to rekao (

">Marko 2:27). Ona je načinjena još u Edemskom vrtu, pre nego što je zapisana na planini Sinaj. Subota je namenjena čoveku, ne samo Jevrejima.

---

3. Ostalih devet zapovesti nisu samo Jevrejske. Bog je napisao deset zapovesti na kamenu, ne samo devet (

>5.Mojs. 4:12, 13 ; 2.Mojs. 20). Da li se zapovesti “Ne čini preljube”, “Ne ubij”, “Ne kradi”, “Ne svedoči lažno” odnose samo na Jevreje?

---

4. “A sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvom” >2. Mojs. 20:10; Biblija

Isaija 58:13). Biblija nikada nije spominjala “Jevrejsku subotu”. Subota nije njihova, već Božija.

---

5. Subotnja zapovest bila je namenjena takođe i “strancima”. Četvrta zapovest sama naglašava da se i “stranci”trebaju odmarati subotom (

>2. Mojs.20:10). “Stranci” su ne-Jevreji ili neznabošci. Prema tome Subota se odnosi i na">Isaija 56:6).

---

6. Isaija je rekao da i neznabošci trebaju držati Subotu. “A tuđine … koji god drže subotu da je ne oskvrne …njih ću dovesti na svetu goru svoju” (
>Isaija 56:6,7). Subota je dakle i za neznabošce i za “sve ljude”, a ne samo za Jevreje.

---

7. Ceo ljudski rod će držati subotu na Novoj zemlji. ” … I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli
Gospod.
">Isaija 66:22,23). Ovde Bog kaže da će “svako telo” držati subotu na Novoj zemlji. Ako će to biti tako, zar ne bi smo trebali da počneno sa time već danas?

---

8. U Delima Apostolskim se spominje da su neznabošci držali subotu. “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj” (>Dela Apostolska 14:42,43).

---

9. “Zakon” [od Deset Zapovesti] podrazumeva da ga poštuje ceo svet, ne samo Jevreji
">(Rimljanima 3:19, 23).

---

10. Luka je bio nejevrejin koji je držao subotu. Luka je bio jedini ne-Jevrejin koji je napisao neku knjigu u Novom Zavetu (Jevanđelje po Luci i Dela Apostolska). Luka je putovao sa Pavlom i napisao “A u dan subotni iziđosmo iz grada k’ vodi gde beše bogomolja” (

>Dela Apostolska 16:13). To je bio sedmi dan – subota, uspomena na Božije stvaranje
2.Mojs. 20,11), i Pavle i Luka su to znali.

 

[Сале]

Ja samo znam da je to oko Biblije i nastanka spisa mnogo komplikovano za mene
Msm, jevreji su sklupljali te spise.. koliko se sećam Septuaginta je nastala tako što su sve što je skupljeno preveli na Grčki.. posle na latinski.
E sad, šta su skupljali, kako, kako su prepisivali, to je sve velika priča.. nauka praktično.

No, zasigurno nisu sve to dobro razumeli, to je ono imaš slovo zakona i suštinu zakona, e sad ta suština je promašena

pa pročitaj kada je konačno kanonizovana biblija.
a spisa ima na hiljade i hiljade.

 

[Glasnik.]

ne znam, nisam to registrovao ako piše.
običaji nisu smetnja ukoliko se ne remeti suština.
zakon kod jevreja je bio da subotom ne smeš ni lečiti a kamoli bilo šta drugo. to imaš u nz gde kažu da dođu drugi dan a ne u subotu da se leči.
u sz za drva jahva naređuje ubistvo čoveka koji je iz ko zna kog razloga.
nosio drva.
ali kažem kao i uvek, svako ima prava da tumači kako vidi.
samo se prenebegava činjenica da je biblija nastala iz crkve a ne obrnuto, pa valjda su oni veći autoritet od novokomponovanih tumača.

Eh ta pustavzelja za licenciranjem i iskrivljacanjem biblije....i to od koga?
Od strane crkve i njenih vernika?
Na kraju ce biti ovako:

Otkrivenje 22,18	Jer svjedočim svakome koji čuje riječi proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj;
Otkrivenje 22,19	I ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dijel od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što je napisano u knjizi ovoj.

 

[Paula]

1. Adam i Eva nisu bili Jevreji. Bog je “blagoslovio sedmi dan i posvetio ga” pre nego što se pojavio greh

">(1. Mojs. 2:3). “Posvetiti” znači “izdvojiti za svetu službu”. Jedini za koga je subota bila izdvojena, u Edemskom vrtu, bili su Adam i Eva, koji nisu bili Jevreji.

---

2. “Subota je načinjena zbog čoveka”, ( Adama) sus je to rekao (

">Marko 2:27). Ona je načinjena još u Edemskom vrtu, pre nego što je zapisana na planini Sinaj. Subota je namenjena čoveku, ne samo Jevrejima.

---

3. Ostalih devet zapovesti nisu samo Jevrejske. Bog je napisao deset zapovesti na kamenu, ne samo devet (

>5.Mojs. 4:12, 13 ; 2.Mojs. 20). Da li se zapovesti “Ne čini preljube”, “Ne ubij”, “Ne kradi”, “Ne svedoči lažno” odnose samo na Jevreje?

---

4. “A sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvom” >2. Mojs. 20:10; Biblija

Isaija 58:13). Biblija nikada nije spominjala “Jevrejsku subotu”. Subota nije njihova, već Božija.

---

5. Subotnja zapovest bila je namenjena takođe i “strancima”. Četvrta zapovest sama naglašava da se i “stranci”trebaju odmarati subotom (

>2. Mojs.20:10). “Stranci” su ne-Jevreji ili neznabošci. Prema tome Subota se odnosi i na">Isaija 56:6).

---

6. Isaija je rekao da i neznabošci trebaju držati Subotu. “A tuđine … koji god drže subotu da je ne oskvrne …njih ću dovesti na svetu goru svoju” (
>Isaija 56:6,7). Subota je dakle i za neznabošce i za “sve ljude”, a ne samo za Jevreje.

---

7. Ceo ljudski rod će držati subotu na Novoj zemlji. ” … I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli
Gospod.
">Isaija 66:22,23). Ovde Bog kaže da će “svako telo” držati subotu na Novoj zemlji. Ako će to biti tako, zar ne bi smo trebali da počneno sa time već danas?

---

8. U Delima Apostolskim se spominje da su neznabošci držali subotu. “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj” (>Dela Apostolska 14:42,43).

---

9. “Zakon” [od Deset Zapovesti] podrazumeva da ga poštuje ceo svet, ne samo Jevreji
">(Rimljanima 3:19, 23).

---

10. Luka je bio nejevrejin koji je držao subotu. Luka je bio jedini ne-Jevrejin koji je napisao neku knjigu u Novom Zavetu (Jevanđelje po Luci i Dela Apostolska). Luka je putovao sa Pavlom i napisao “A u dan subotni iziđosmo iz grada k’ vodi gde beše bogomolja” (

>Dela Apostolska 16:13). To je bio sedmi dan – subota, uspomena na Božije stvaranje
2.Mojs. 20,11), i Pavle i Luka su to znali.

imaš tu nekih interesantnih zapažanja..
Luka je napisao Dela?
Imam ja jednu knjigu koju sam još davno kupila preko neta, iz USA, pisao je neki protestant ko sad "drži" nedelju da pokaže kako se sve to prebacilo na nedelju... I ja sam tada shvatila da je i to komplikovano za mene .. Koliko sam shvatila iz NZ, potpuno je prestalo da ima smisla i za subotu i za nedelju da se ništa ne radi? Nije poenta u tome. Ali imaš na jednom mestu i da su se skupljali u 1. dan nedelje.. tako da.. nije ta stvar jednostavna ako hoćeš baš teološki da opališ po tome.

 

[Сале]

evo glasnik subotsrski rešio stvar

srećom pa se pitaš ko i žaba u bari kako će biti

 

[paketije]

Godine 367. po Kr. je biskup Atanazije Aleksandrijski sastavio popis djela koja je trebalo uključiti u Novi zavjet. Taj je popis ovjeren Crkvenim saborom u Hiponu 393. i ponovo na saboru u Kartagi četiri godine poslije. Na tim skupovima postignut je dogovor o tom izboru,neka su djela sabrana i uobličena u Novi zavjet kakav danas poznajemo,no neka djela su pri tome zanemarena. Nije jasno kako se takav postupak pri odabiru mogao smatrati konačnim i kako su crkveni
zborovi mogli nepogrešivo odlučiti koje knjige spadaju u Bibliju, a koje ne. To pitanje je posebno važno ako su neke od izostavljenih knjiga bile povijesno vjerodostojne.
Ovakvom, kakvom je danas znamo, Biblija nije plod samo proizvoljnog odabira, već je ona poslije bila podložna temeljitoj cenzuri i preradi. Godine 1958. je profesor Morton Smith, s Univeziteta Columbia, otkrio u nekom samostanu u okolici Jeruzalema pismo u kojem se nalazio dio evanđelja po Marku, koji je nedostajao. Taj dio nije bio izgubljen, već je, kako se čini, namjerno izostavljen na poticaj ili izričit zahtjev aleksandrijskog biskupa Klementa, koji je bio
jedan od najuvaženijih otaca rane Crkve.

 

[Paula]

evo glasnik subotsrski rešio stvar

srećom pa se pitaš ko i žaba u bari kako će biti

haha, pa sad baš ovo subotarski ja malko ponižavanje
ja sam otvorena za sve i ne volim kada se ljudi kvalifikuju nekako...

No, ali opet, danas u vreme postojanja toliko hrišćanskih crkvi, denominacija, koječega.. opšti haos, teško je čoveku da se snađe, neki zato i neće da misle već idu u crkvu gde su "rođeni"... ovde kod nas u SPC, oni rođeni u Brazilu u katoličku, oni u Indiji tamo gde već idu hehe.. ljudi se tako snalaze. Inače ja sam htela jedno vreme nešto da shvatim i onda sam se ipak posvetila nauci
Zanima me sad vera, ali ne i teologija nešto...

 

[Paula]

Godine 367. po Kr. je biskup Atanazije Aleksandrijski sastavio popis djela koja je trebalo uključiti u Novi zavjet. Taj je popis ovjeren Crkvenim saborom u Hiponu 393. i ponovo na saboru u Kartagi četiri godine poslije. Na tim skupovima postignut je dogovor o tom izboru,neka su djela sabrana i uobličena u Novi zavjet kakav danas poznajemo,no neka djela su pri tome zanemarena. Nije jasno kako se takav postupak pri odabiru mogao smatrati konačnim i kako su crkveni
zborovi mogli nepogrešivo odlučiti koje knjige spadaju u Bibliju, a koje ne. To pitanje je posebno važno ako su neke od izostavljenih knjiga bile povijesno vjerodostojne.
Ovakvom, kakvom je danas znamo, Biblija nije plod samo proizvoljnog odabira, već je ona poslije bila podložna temeljitoj cenzuri i preradi. Godine 1958. je profesor Morton Smith, s Univeziteta Columbia, otkrio u nekom samostanu u okolici Jeruzalema pismo u kojem se nalazio dio evanđelja po Marku, koji je nedostajao. Taj dio nije bio izgubljen, već je, kako se čini, namjerno izostavljen na poticaj ili izričit zahtjev aleksandrijskog biskupa Klementa, koji je bio
jedan od najuvaženijih otaca rane Crkve.

Čekaj, oni jesu napravili popis, ali na I Saboru negde 400 i neke su glasali o tome.. koliko se sećam, a čitala sam o tom prvom saboru, većinski su izglasali to.. šta treba da se nađe a šta ne. To je dakle već bilo više vekova posle apostola..
A verujem da se i prerađivalo, cenzurisalo, da.. jer se morala napraviti jedinstvena slika.

Meni sve to nije mnogo bitno za moju veru.. ali nikako ne verujem svima koji me žele uveriti kako je sve to tako napisano kako je neizmenjeno i da je "lako" za shvatiti, da je dovoljno da slušaš svoju crkvu i to je to. Nisam sledbenik toga. Dobro, jogunasta sam priznajem

 

[Сале]

haha, pa sad baš ovo subotarski ja malko ponižavanje
ja sam otvorena za sve i ne volim kada se ljudi kvalifikuju nekako...

No, ali opet, danas u vreme postojanja toliko hrišćanskih crkvi, denominacija, koječega.. opšti haos, teško je čoveku da se snađe, neki zato i neće da misle već idu u crkvu gde su "rođeni"... ovde kod nas u SPC, oni rođeni u Brazilu u katoličku, oni u Indiji tamo gde već idu hehe.. ljudi se tako snalaze. Inače ja sam htela jedno vreme nešto da shvatim i onda sam se ipak posvetila nauci
Zanima me sad vera, ali ne i teologija nešto...

pa on se sam tako deklariše. ads (adventista sedmog dana, a subota je sedmi dan)

naravno vera je najbitnija u celoj priči.

 

[Сале]

Upotreba podebljanih slova (boldovanje) dozvoljena je samo ako se želi naglasiti najvažniji (svakako manji) deo teksta. Podebljavanje celog teksta takođe nije dozvoljeno, kao i upotreba velikih fontova

 

[robivek]

Zanima me sad vera, ali ne i teologija nešto...

Hmmm,mislis "verska praksa" ili bas ono vera ?
Ako je ovo drugo slucaj,skrecem ti paznju na onu Biblisku definiciju vere:

Jevr.11,1:
"...Vjera je pak tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo..."

Dakle,kao sto se jasno vidi,hriscanska vera sadrzi ova tri elementa i one idu u paket:

1. cekanje
2. nadanje
3.dokazivanje

Da bi bila "na cistom"u vezi ovog,trebas biti sigurna sta je to sto cekas u religiskom smislu,cemu se nadas takodje u religiskom smislu i sta je to sto , u istom smislu dokazujes i kome ( sebi,drugima ili mozda i sebi i drugima).

Koliko to mozda cudno dedlovalo,u ovu definiciju ne vidimo zapovesti,ne vidimo cak ni elemenat poslusnosti Bozjem zakonu jer je to ,bar po meni,sastavni deo te verske prakse ( hriscanstvo na delu) koja je rezultat same vere.

 

[Paula]

Hmmm,mislis "verska praksa" ili bas ono vera ?
Ako je ovo drugo slucaj,skrecem ti paznju na onu Biblisku definiciju vere:

Jevr.11,1:
"...Vjera je pak tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo..."

Dakle,kao sto se jasno vidi,hriscanska vera sadrzi ova tri elementa i one idu u paket:

1. cekanje
2. nadanje
3.dokazivanje

Da bi bila "na cistom"u vezi ovog,trebas biti sigurna sta je to sto cekas u religiskom smislu,cemu se nadas takodje u religiskom smislu i sta je to sto , u istom smislu dokazujes i kome ( sebi,drugima ili mozda i sebi i drugima).

Koliko to mozda cudno dedlovalo,u ovu definiciju ne vidimo zapovesti,ne vidimo cak ni elemenat poslusnosti Bozjem zakonu jer je to ,bar po meni,sastavni deo te verske prakse ( hriscanstvo na delu) koja je rezultat same vere.

Hvala ti na ovim pitanjima
razmisliću

 

[DedaStojan]

Godine 367. po Kr. je biskup Atanazije Aleksandrijski sastavio popis djela koja je trebalo uključiti u Novi zavjet. Taj je popis ovjeren Crkvenim saborom u Hiponu 393. i ponovo na saboru u Kartagi četiri godine poslije. Na tim skupovima postignut je dogovor o tom izboru,neka su djela sabrana i uobličena u Novi zavjet kakav danas poznajemo,no neka djela su pri tome zanemarena. Nije jasno kako se takav postupak pri odabiru mogao smatrati konačnim i kako su crkveni
zborovi mogli nepogrešivo odlučiti koje knjige spadaju u Bibliju, a koje ne. To pitanje je posebno važno ako su neke od izostavljenih knjiga bile povijesno vjerodostojne.
Ovakvom, kakvom je danas znamo, Biblija nije plod samo proizvoljnog odabira, već je ona poslije bila podložna temeljitoj cenzuri i preradi. Godine 1958. je profesor Morton Smith, s Univeziteta Columbia, otkrio u nekom samostanu u okolici Jeruzalema pismo u kojem se nalazio dio evanđelja po Marku, koji je nedostajao. Taj dio nije bio izgubljen, već je, kako se čini, namjerno izostavljen na poticaj ili izričit zahtjev aleksandrijskog biskupa Klementa, koji je bio
jedan od najuvaženijih otaca rane Crkve.

Taj dio je izostavljen jer je bilo golotinje medju muskarcima,Isus i jos neki.
Iz kojeg su razloga bili goli moze se svasta pretpostaviti ,zato su maknuli to bogovi u haljama.