Ukratko:
Bog se ne radja vec postoji oduvek i zauvek ce postojati.
Kad si vec poceo gramatkom,hajde da i ja nesto stavim na sto - dali znas koje se vreme opisuje kada se koristi rec BIO...?
Ako je BIO u oblucju Bozjemu da bi nakon toga NA OCI POSTAO COVEK uzevsi oblicje sluge dok je nesporno da ljudi ne mogu videti Boga,jasno je da trebas veoma pazljivo procitati moje ali i tvoje navode da vidis i sam gde si zapeo.
По овим (и другим) стиховима ипак се рађа.
То би онда било овако :
6. Који, ако је и био у обличју Божијем,
7. Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
Али, ипак није, јер :
6. Који, ако је и био у обличју Божијем,
није се отимао да се упореди с Богом;
Значи, био је у обичју Божјем, односи се на то, радња се односи на то, да се није упоређивао са Богом - тиме што је био у обличју Божјем - и тек онда иде то да се понизио, имаш две различите радње, упоређивање и понизио, не може на обе радње да буде, може био само на радњу у којој је реченица, ово је друга реченица и друга радња.
Читам, зато има у граматици да је био (= oblik perfekta muškog roda pomoćnog glagola
biti), перфект и бити могу да означавају и радњу која је почела у прошлости и траје, и овде у овим стиховима, био, мора да значи радњу у прошлости која је почела у прошлости и даље траје, јер је Исус био у обличју Божијем и није се отимао да се упореди са Богом, и та радња и даље траје, Исус је и даље Бог, иако је човек и узео је обличје слуге.
Иначе, ако узмеш, био, као свршетак радње у прошлости, и, ако се, био, односи на то - да се није отимао да се упореди са Богом - онда испада, да Исус више није Бог, јер је, био, у обличју Божјем, и више није (јер је, био), и самим тиме, више и не треба да се упоређује са Богом, је више није у обличју Божијем, јер је, био - свршетак радње у прошлости.
Ето, видиш докле си дошо.
Зато, важи све ово што сам навео о глаголу, био, бити, и на радњу на коју се односи, и, важи оно што сам навео горе о субјекту и предикту.
И, то се све уклапа да је Исус био човек који се умарао, спавао, плакао, имао страх, потребу за храном, али је био и човек, који је могао да исцељује људе, да хода по води, да умножава хлебове, да изгони демоне из људи и протерује у свиње, да васкрсава мртве, и на крају, да се преобрази у Божанској слави на гори Тавор, укратко био је Богочовек.