Čudiš se što me ponovo vidiš,ali da,to sam ipak ja,tvoj pali anđeo,tvoj prognani sin,onaj sa mnogo imena Belial,Astarot...Satana.Sećaš se sad mene!?Ti i ja imamo hitan razgovor starče i slušaj me dobro sad!
Pa kako si stari šta je novo,vidim i dalje ti je duga brada,vidim ti sve zvezde u očima ali pogled ne spuštaš do Hada,gadna tama tamo vlada nedođija bez broja,ljudi raznog kova i boja,svet ognja sumpora i boja,čeda tvoja čijih duša gnušaš,više ne mariš,kockari,kurvari,lake žene,spletkari,velikani,mali,daj stari batali,ti i tvoja milosna qrva,ako su oni slike bogova,bacam u đubre trozubac i rogove,gledaju Danteove prepune krugove,protuve,uhode,ubijaju,bračne varaju drugove,gledaj lopove!Savest ih ne grize jer su oni ugrizli nju,kapiš,ne veruju u tebe a ti slepo veruješ u njih,tvoje oči su bez zenica,prazna su tvoja nadanja,čovek je naopak stvor od Adama do Sadama,pada na kolena da mu oproštenja budu izmoljena,licemeran predikulum koja nikada ne beše voljena,Hirošima i Nagasaki,Sodoma i Gomora godinama i eonima a ti tražiš zlo u demonima,tvoja deca pakosna,tvoja deca nakazna,samo je priča jalova da to naučiše od đavola,tebi je tako lakše sve dok ti ne taknu ponos,tad rokneš po njima potop,Goli Otok ili neki moderni otrov,tebi je stalno taj otrov,zar to ne može strože,non-stop prave pizdarije pa u crkvi kažu izvini Bože,sinoć sam tuko ženu i yebo komšijinu ćerku,znaš sin mi se bode u venu pa pravim sranya dok stvari ne krenu,reci mi šta ću im onda ja kad sami rade sva ta zla,hoću da kažeš mi da znam...
