Историјска сваштара (1941-1945)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Koča:
ето које време дошло, да нам овакви погани изроди држе предавања о српству...:bljak:
“Наредба КПЈ за Црну Гору 05. 02. 1942. године – Строго пов: НАРЕЂУЈЕМО:
Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу не питајући никога за кривце…
“ Ова монструозна наредба преточена је и у пјесме које су уперене против Васојевића и Срба уопште.У зиму 1942. године Ђиласове присталице пјевају:„Хеј, Васово српско племе, комунизма стиже вријеме/ Црвени се барјак вије, нестат мора Србадије/ Хвала Титу, хвала Блажу, што нацију створи нашу/ Историја сад се пише да нијесмо Срби више.“
куш бре...зато смо и прошли, како смо прошли, јер су га "бранили" такви као ти...немој молим те...
Kliknite za proširenje...
За болдовано дај ЛИНК. Можда си ти или онај Самарџић нешто преправљали, па да не буде забуне.
А не рече како си бранио Српство 90-тих!
У рупи или на дрвету!
 
Ненад:
Лично нисам нашао тај документ на Знацима, бар не у Зборнику, могуће је да је у питању ратна пропаганда...У рату су обе стране умеле да праве такве различите тзв. документе да би компромитовали ову другу страну и ширили то пропагандно да привуку народ.
С друге стране, било да је овај документ који је Коча презентовао фалсификат или прави, чињеница остаје да су партизани током рата и после њега чинили све да расрбе Црногорце...
Kliknite za proširenje...
А ти си портпарол корисника *КОЧЕ*?
Добро знам да нема ЛИНК-а у изворним и валидним документима. Немој да се трудиш, и тражиш јер знам о чему се ради па ми ЛИНК и не треба. А твоју личну знатижељу можеш да задовољиш у ,,Погледима'', тамо га највероватније има.
 
Добро дошли:
А ти си портпарол корисника *КОЧЕ*?
Добро знам да нема ЛИНК-а у изворним и валидним документима. Немој да се трудиш, и тражиш јер знам о чему се ради па ми ЛИНК и не треба. А твоју личну знатижељу можеш да задовољиш у ,,Погледима'', тамо га највероватније има.
Kliknite za proširenje...
Нисам ничији портпарол, дуго ме није било па се јављам.
А што се фалсификата тиче, не желим да ми о томе прича комуниста...
 
proka:
eto vidiš, isto kao i draža z:mrgreen:

- - - - - - - - - -

i kao i nedić naravno :zimag:
Kliknite za proširenje...

наравно, далеко од тога...с једне стране имамо једног класичног Хрвата, аустријског каплара, о, како су га уосталом описивали и његови саборци и с друге часне српске официре са којима се нажалост поиграла судбина, на срећу твоју наравно и свих других србомрзаца...

Јосип Броз, који је у смрт послао на хиљаде партизана, што својом нестручношћу, што да би спасио своју гузицу, је ухватио бежанију из земље у сред рата, чим му је задрхтало тло под ногама...И Недић и Дража су знали каква их судбина чека па ипак су остали у својој отаџбини до краја...замисли, Хрвата Јосипа Броза у овој ситуацији:

Djeneral Mihailovic je imao vise ponuda od Saveznika da napusti zemlju i spasi glavu od kandzi komunista koji su ga, kako se kasnije ispostavilo, unapred osudili i spremili njegovu likvidaciju ali je to uvek odbijao uz napomenu da ostaje sa svojim narodom u tim teskim trenucima, da ne zeli da ga napusti itd...

o tome je poznato sledece:

To (ponuda - m.p.) se najpre desilo 1. novembra 1944. godine u Boljanicu prilikom odlaska Mekdauela, Milodragovica i Rajacica. ''Djeneral Mihailovic je odbio da podje sa njima. Niko nije mogao da ga ubedi'', zapisao je Nik Lalic koji je ostao sa cetnicima. 57

Prema drugom americkom izvoru, Mekdauel je dobio naredbu od svoje centrale iz Barija da ponudi Drazi odlazak iz zemlje. Ovaj izvor belezi kako je Draza ''odbacio zivot izgnanika ili izbeglice i insistirao da ce ostati i umreti u svojoj zemlji.'' 58

Mnogo godina kasnije, na predavanju u San Francisku, svoje pohvale Drazinoj inteligenciji, karakteru i shvatanjima, Mekdauel zavrsava sledecom recenicom: ''Moje divljenje prema njemu nije bilo vece nego kada je najodlucnije odbio da zajedno sa mnom napusti tle svoje zemlje.'' 59

I nasi ljudi iz inostranstva trazili su da Draza napusti zemlju, a on im je odgovorio 24. decembra, preko sefa Centra veze Vrhovne komande majora Peveca:

''Na depese koje ste mi poslali iz inostranstva odgovorite preko Petkovica i Fotica sledece: General Mihailovic nije ni pomisljao da napusta zemlju u danasnjim teskim casovima. Aktivnost boraca JVuO prilagodjava se prilikama.'' 60

Kada su 27. decembra americki avioni ponovo sleteli u Boljanic, Drazi je jos jednom ponudjeno da napusti zemlju. Nik Lalic, koji je toga dana otputovao sa svojim radiotelegrafistom Arturom Dzibilijanom, pise:

''Djeneral Mihailovic je odbio moj predlog da i on podje sa nama u Italiju uprkos mojoj informaciji da sam takav nalog dobio iz Vasingtona. Djeneral Mihailovic mi je odgovorio da je on cvrsto odlucio da ostane sa svojim narodom, i da ne zeli da ga napusta kad je najteze.'' 61

U cetnickim redovima ostala je legenda da je Draza, na americke ponude da napusti zemlju, odgovorio Dantonovom opaskom izgovorenom u Francuskoj revolcuiji 1789. godine: ''Otadzbina se ne nosi na djonovima cipela.''

незамисливо, признаћеш...
 
Poslednja izmena od moderatora:
DM.JPG
 
7 NEPOZNATIH PRIČA O DRUGOM SVETSKOM RATU Ustaše u Beogradu: Konzul brani poglavnika
DRUŠTVO07:25, 14.01.2017

- - - - - - - - - -

7-nepoznatih-prica-o-drugom-svetskom-ratu-ustase-beograd-1484348641-1079817.jpg


- - - - - - - - - -

Predstavljamo događaje o kojima se već decenijama ne priča ili koji se prećutkuju
Dok su ustaše masovno ubijale Srbe, NDH je sve do 1945. održavao diplomatske odnose sa Srbijom, čiju je vladu vodio Milan Nedić

Samo pet dana posle napada Adolfa Hitlera, na delu teritorije okupirane Jugoslavije formirana je ustaška Nezavisna Država Hrvatska ili NDH, koja je u istoriji ostala zabeležena po zverstvima i genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima, kao i Hrvatima neistomišljenicima, pretežno komunistima.

U centru grada

Prema podacima Američkog muzeja Holokausta u Vašingtonu, u NDH je ubijeno 32.000 Jevreja, 25.000 Roma (gotovo svi u NDH) i 320.000 do 340.000 Srba, odnosno svaki šesti u NDH. Ustaše su svoj cilj - uništavanje srpske manjine - rešavale na tri načina: pokoljima, proterivanjem i pokrštavanjem... Taj i takav NDH za sve vreme rata, sve do 1945. godine, održavao je uredne diplomatske odnose sa Srbijom, čiju je vladu vodio Milan Nedić!

Konzularno predstavništvo Nezavisne Države Hrvatske 1941. bilo je smešteno u samom centru Beograda, u zgradi Glavne pošte kod Narodne skupštine u Beogradu. Adresa konzulata bila je Prestolonaslednikov trg broj 12. Konzulat je imao tri zaposlena službenika. Diplomatsko predstavništvo NDH je imalo i svoj auto na čijim su prednjim blatobranima lepršale zastavice NDH, a na zgradi u kojoj su obitavali stajao je hrvatski grb sa ustaškim znakom.

Prvi zvanični predstavnik NDH u Beogradu bio je domobranski satnik Josip Lončarević, koji je već krajem aprila 1941. doputovao u Beograd, da bi ga 12 meseci kasnije zamenio dr Ante Nikšić. Konzulat je tada bio preseljen u najuži centar grada, u Dobračinu 22.

Zanimljivo je da tokom četiri godine nije zabeležen nijedan napad na zgradu konzulata ili zaposlene u njemu, nijedan kamen nije poleteo prema prozoru, niti je neko pokušao da skine zastavu. Najdalje dokle su Srbi u Beogradu išli u izražavanju svog protesta bilo je da po kafanama pevaju „Ciganka je porodila bika, glava mu je ko u poglavnika“, zbog čega je dr Nikšić nekoliko puta ulagao zvanične proteste srpskoj vladi i nemačkim okupatorima, a kad su dva gimnazijlca 1942. ispred konzulata zapevala „Paveliću, ti si pseto, platićeš nam ovo leto“, na Nikšićevu intervenciju su uhapšeni.

Protestne note

Posebnu protestnu notu konzul NDH uputio je srpskim i nemačkim vlastima u oktobru 1942, kad je neko na kapiju zgrade u Dobračinoj 22 okačio naslovnu stranu ustaškog časopisa za decu Smilje, sa fotografijom Ante Pavelića. Preko lika ustaškog poglavnika bio je nacrtan „četnički znak“ - lobanja sa ukrštenim kostima - i napisano „Smrt svakom Hrvatu“. Nikšić je, međutim, imao i ozbiljnija zaduženja: vodio je ustaške špijune na teritoriji Srbije. Između ostalog, sačuvan je izveštaj jednog od njih - ali mu je ime do dana današnjeg ostalo nepoznato - koji se približio vladici Nikolaju Velimiroviću, prinudno preseljenom u manastir Ljubostinja kod Trstenika.

Na početku 1943. Nikšića je na mestu konzula zamenio dr Ivan Gligo.
LJUT ZBOG KAFANE

Ustaškom konzulu u Beogradu smetalo je što se jedna kafana zove „Mostar“, jer se Mostar našao u granicama NDH, a bunio se i što se na Radio Beogradu emituju pesme o Sremu kad je Srem hrvatski. Zbog ovoga je uredno podnosio protestne note, a Nedićeva vlada ih je uredno primala.

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/7...ogradu-konzul-brani-poglavnika-clanak-2633811

- - - - - - - - - -

eto dokaza da je sve vreme rata nedić saradjivao sa pavelićem !!

- - - - - - - - - -

kako to da niko u beogradu se za sve vreme rada ambasade nije ni kamenom bacio na nju??

citat " Zanimljivo je da tokom četiri godine nije zabeležen nijedan napad na zgradu konzulata ili zaposlene u njemu, nijedan kamen nije poleteo prema prozoru, niti je neko pokušao da skine zastavu. "

- - - - - - - - - -

kako to??

- - - - - - - - - -

gde su bili skojevci?
gde su bili četnici ?
 
не палите се на ове хрватске провокације проке...свима је јасно шта овим прока и хрвати покушавају да постигну ал неће моћи...а колико је само прока провокативан говори то што се о овој теми итекако дискутовало, странице су исписане, а све сплачине за које прока износи закључке, а не поткрепљује никаквим доказима, на тој теми, не само да су оповргнуте, него и исмејане...ал не вреди, ђаво му не да мира...ако неко може да нађе ту тему нека постави па да се ова тупава тема закључава...не морамо баш увек да излазимо у сусрет болесним потребама проке...
 
Poslednja izmena od moderatora:
dlugomir:
Jasno mi je da je Nedic bio saveznik Nemaca.
Kliknite za proširenje...

и ти да си иоле бистре главе, било би ти пре свега јасно да је Србија била окупирана, и да је постојање конзулата сасвим нормална ствар, а никакав доказ сарадње Недића и Павелића...јасне су намере хрвата да изједначе колико је могуће НДХ и Недићеву Србију али то је наравно трагикомично и овакве теме треба затварати као невиђену бруку и фалсификат, а пре свега спрдачину са жртвама...ал овакви као прока, немају ни трунке стида, ни образа, ни савести...
 
[TABLE="class: View_Panel_Table, width: 970"]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Naziv:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Konzularno predstavništvo Nezavisne Države Hrvatske u Beogradu (fond)[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Signatura:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]HR-HDA-235[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Imatelj:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Hrvatski državni arhiv[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Skraćeni nazivi:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]KPBgd. NDH (hrvatski)[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Razdoblje:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]1941 - 1944[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Arhivske jedinica:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]0.10 d/m[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Tehničke jedinica:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]1 kut.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="class: View_Panel_Table, width: 970"]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Odgovornost:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Konzularno predstavništvo NDH u Beogradu (stvaratelj) (1941-1944)[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Povijest jedinice:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Izdvojeno radom na drugim fondovima.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="class: View_Panel_Table, width: 970"]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Sadržaj jedinice:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Sadrži izvješća upućena ministru i Ministarstvu vanjskih poslova NDH, kratke obavijesti o političkim zbivanjima u Srbiji te priloge izvješćima i obavijestima: političke i crkvene proglase, letke, pisma istaknutih političara i vojnih zapovjednika. Pored toga sadrži i nešto svjedočanstava o zločinima nad Srbima u NDH dana Komesarijatu za izbeglice i preseljenike i molbe za izdavanje putovnica i viza upućene konzulatu NDH u Beogradu.[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Vrste medija:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Papir[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Vrste građe:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]spisi[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Stupanj sređenosti:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Nesređeno[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="class: View_Panel_Table, width: 970"]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Dostupnost:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]Dostupno javnosti[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Jezici:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]hrvatski ; njemački ; srpski[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Pisma:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]latinica ; ćirilica (srpska)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="class: View_Panel_Table, width: 970"]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Arhivske jedinice:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]HR-HDA- 227: Ministarstvo vanjskih poslova Nezavisne Države Hrvatske
HR-HDA- 1077: Izvještajni ured pri Ministarstvu vanjskih poslova Nezavisne Države Hrvatske
HR-HDA- 1561: Služba državne sigurnosti Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove Socijalističke Republike Hrvatske[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Napomena o dopunskim izvorima:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]U Arhivu oružanih snaga Jugoslavije nalaze se 172 dokumenta, a dio se možda čuva u Arhivu Jugoslavije (MVP NDH, 67 d/m).[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE="class: View_Panel_Table, width: 970"]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Identifikator:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]HR-HDA/AJ 4205[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Status zapisa:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]izmijenjena inačica[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Podrobnost:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]djelomičan[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Jezik opisa:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]hrvatski[/TD]
[/TR]
[TR="class: View_Panel_Row"]
[TD="class: View_Panel_Cell_Label, align: right"]Pismo opisa:[/TD]
[TD="class: View_Panel_Cell_Control"]latinica[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


- - - - - - - - - -

Konzularno predstavništvo NDH u Beogradu nije bilo ustanovljeno službenom objavom u Narodnim novinama, već internom odlukom Ministarstva vanjskih poslova NDH, što je naznačeno zakonskom odredbom o državnoj vladi NDH od 24. lipnja 1941. kada je osnovano Ministarstvo vanjskih poslova, te mu je djelokrug obuhvatio i diplomatsku i konzularnu službu (NN 59/1941). O takvim ovlastima Ministarstva vanjskih poslova NDH detaljnije govori naredba ministra vanjskih poslova o unutarnjem uređenju Ministarstva od 22. ožujka 1943. godine po kojoj Upravni odsjek Općeg odjela MVP-a ima pravo osnivati predstavništva u inozemstvu (NN 71/1943).
Nema pouzdanih podataka o prestanku rada Predstavništva, ali završetak diplomatskih aktivnosti NDH u Beogradu povezan je s ratnim djelovanjima i ulaskom snaga Jugoslavenske i Crvene armije u taj grad.
 
Дакле, нема нити једног доказа некакве "сарадње" Недића и Павелића па не знам на чему се заснива ова тема и која је поента...

Углавном, потребе хрвата да раде ово што раде, а које овде представља прока, описао је Лазо М. Костић још 1976...а далеко да је она од јуче, траје од 41...само што им ово нигде неће проћи до у границама њиове лијепе па очекујте још неки прокин пост са линком одатле...z;)

1.png

2.png

3.png

image.jpg


https://www.scribd.com/document/81504050/Lazo-M-Kostic-Armijski-djeneral-Milan-Nedic
 
Poslednja izmena:
МАЛО ПОЗНАТИ ДЕТАЉИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Усташе у Београду
У Београду, од априла 1941. до октобра 1944. године, деловало је конзуларно представништво НДХ Анте Павелића
У Србији је ових дана поново актуелизована реч усташе, а праве усташе, наиме оне из Независне државе Хрватске, заиста су биле у Београду (1941–1944), али се о томе у Србији мало или готово ништа не зна. (НДХ је имала амбасаде, генералне конзулате и конзулате у осам земаља Сила осовине и њихових сателита, плус стално трговинско представништво у Швајцарској.)
Регистрација ЦД За 76
У Србији Милана Недића деловало је конзуларно представништво НДХ Анте Павелића, а познати загребачки новинар и публициста Александар Војиновић је још 1995. године објавио занимљиву књигу, под насловом „НДХ у Београду” („Наклада Павичић”).
Један навод из Војиновићевог уводног текста:
„Најстрожим средиштем Недићева Београда даномице пролази отмјени особни аутомобил (ознаке ЦД За 76) дипломатских представника НДХ, а на улазу неколико велебних зграда (...) све је то вријеме био истакнут одговарајући натпис с хрватским грбом, допуњен усташким знаком”.
Први дипломатски представник НДХ, официр за везу са војним заповедником Србије, али и цивилни представник НДХ, био је извесни Јосип Лончаревић. Уз њега су деловала још два официра и један подофицир, а ускоро и једно цивилно лице, као секретар.
Канцеларија официра за везу налазила се на Престолонаследниковом тргу број 2, у згради Главне поште, „улаз са северне стране”. Био је то у прво време „Хрватски клуб – Уред за путнице”, у коме је дневно било „1.000 до 1.500 странака по разним питањима”, а од августа 1941. конзулат. У њему су радили вицеконзул Тихомир Винцетић и још три чиновника.
Последње седиште конзулата НДХ у Београду налазило се у некадашњој згради у Добрачиној улици број 22.

Без инцидената

У с муком прикупљеној грађи о овом дипломатском представништву НДХ, Војиновић је наишао на траг о само „једном инциденту” који је „био сасвим безазлен”.
„Нетко је затакнуо у врата конзулата истргнуту страницу дјечијег часописа Смиље с Павелићевом сликом, нацртао на њој `четнички знак` и нашврљао оловком `Смрт сваком Хрвату!`.”
Толико за четири године окупације, током којих је усташко конзуларно представништво деловало у срцу Београда.
Први вицеконзул, поменути Тихомир Винцетић, имао је и два телохранитеља (Дубровчани Влахо Матичевић и Тонко Главан). О њима је, на Винцетићев предлог, одлучивао сам др Младен Лорковић, министар спољних послова НДХ.
Вицеконзул је поменуту двојицу, као „челичне Хрвате”, препоручио и зато што су „за вријеме Јефтићевог режима разоружали једног српског редара, којега су након тога намртво премлатили”. У набрајању њихових „заслуга” вицеконзул је навео да су и пре оснивања НДХ 10. априла 1941. припадали усташком покрету, те да су се тог дана одмах ставили „на располагање нашим властима у Дубровнику”.
Онда су „својом одлучношћу и храброшћу спасила обојица за Независну Државу Хрватску огромни ратни материјал” (уз остало, шест аутомобила су пребацили у Загреб, а три приватна аутомобила, три теретна возила и четири мотоцикла предали су у Дубровник).
Вицеконзулови „телохранитељи” су то радили неколико ноћи, превозећи опљачкани плен из Конавала, иако „за тај њихов рад није нити један добио никакове награде”, а ни они сами нису „за ово било што тражили”.
Матичевић се посебно „прославио”, јер је после 10. априла „донио из Котора 7 Ѕ злата, које је злато ради слабих саобраћајних прилика готово пјешице донио у Загреб и предао надлежним властима”.
Осим тога, телохранитељи су „заплијенили од београдских жидова у Дубровнику злата и драгуља у вриједности од неколико милиона куна, што је такођер однесено у Загреб и предано нашим властима”.

Усташе, четници и комунисти

Због главобоља око „кадровске консолидације” дипломатског представништва НДХ у Београду, министар Лорковић се о ситуацији у Србији обавештавао и из других извора, о чему сведочи тајни извештај војног изасланика при посланству НДХ у Софији, пуковника Адама Петровића, писан крајем 1941. године:
„У Србији и даље трају немири у пуном опсегу. Пуковник Дража Михаиловић, бивши југословенски војни изасланик у Софији, представља најкарактеристичнију личност у Србији. Он је и војник и четник и комуниста. На њега тај несретни и узбуђени живаљ Србије полаже много наде. Како изгледа, његови комунистичко-четнички подухвати могли би да изазову читав грађански покољ у Србији, јер му са једне стране стоје у опозицији Недић, а у посљедње вријеме и Пећанац, који су једнако амбициозни, да одиграју једнако важну улогу за спас Србије. Недић је, разумије се, неискрен према Нијемцима, а Коста Пећанац неискрен и према Нијемцима и према Недићу и пуковнику Дражи Михаиловићу. Пећанац би хтио да се прими улоге коју сад игра Дража Михаиловић и да се истакне не само као стари четовођа, него и као комуниста. Међутим, за њега се говори да није комуниста и зато народ нема повјерења у њега и више је склон страни Драже Михаиловића, који је шеф комунистичке промиџбе и агитације, као и организатор свих четничких акција које се сада проводе у Србији.”
Ваљда и ови занимљиви детаљи у књизи Александра Војиновића сведоче зашто је нужна опрезност када се данас, у политичкој борби, барата појмовима као што су „усташе”, а онда и „четници” и „комунисти”.
Слободан Кљакић

​
politika.co.yu/
 
Poslednja izmena:
не капирам зашто изнова и изнова постављаш једне те исте ствари, само као из различитих извора??? :dash:

да, све си то написао већ, тј ископирао у уводу теме...али нигде нема доказа твоје болесне тврдње о некаквој сарадњи Недића и Павелића...

опет ниси попио терапију или шта је у питању?
 
Poslednja izmena:
Feljton

Nepoznata istorija okupirane Srbije- Nezavisna država Hrvatska u Beogradu (2)

Tajna fascikle broj 15


Zagrebački novinar i publicista Aleksandar Vojinović, istražujući fašistički i marionetsku Nezavisnu državu Hrvatsku, napisao je između ostalog i knjigu pod naslovom "NDH u Beogradu", koja do današnjeg dana nije ni stigla do čitalaca u Srbiji (mada je štampana još 1995. godine), i u kojoj autor detaljno opisuje kako je "endehazija" imala svoje diplomatsko predstavništvo u Beogradu, i da je vodila mnogo drugih, diplomatskih i nediplomatskih poslova u Srbiji tokom kratkotrajne vladavine Milana Nedića i u vreme okupacije nacističke Nemačke. Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje najvažnije delove iz ovog istraživanja.

Aleksandar Vojinović

Službeno diplomatsko predstavništvo NDH u Beogradu 1941-1944, cjelokupna je dosadašnja ozbiljnija beogradska, historiografija posve prešućivala. Čak je autorov feljton o toj temi u više brojeva polumjesečnika Start 1990-1991 pobudio svojevrsnu "privatnu istragu" beogradskih Večernjih novosti kako bi se demistificiralo takvo pisanje. (Međutim, kada se ispostavilo da je sve izneseno potkrijepljeno dostupnim izvorima i u Zagrebu i u Beogradu, navcdeni je visokonakladni beogradski dnevnik doslovce prepisao, tj. "ukrao" niz ulomaka feljtona u Startu i publicirao ih kao svoje otkriće!).
U hrvatskim se povijesnim djelima sve uzima u obzir samo dva puta, oba puta u već ranije spomenutom djelu Bogdana Krizmana. Ta dva zagonetna izvora dala su naslutiti da zacijelo negdje - ali gdje? - leži još neka dokumentarna građa diplomata NDH na dužnosti u Beogradu tijekom Drugoga svjetskog rata.
Igrom slučaja - ponajviše stoga što su arhivski spisi NDH poglavito razvučeni po raznim beogradskim ustanovama - ipak je nešto pronađeno u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu: ti napreskokce sačuvani akti iz 1942, 1943. i 1944. upućivali su na veoma opsežno dopisivanje s mnoštvom izuzetno zanimljivih i dotad nepoznatih i neobjavljenih pojedinosti, od trenutnih svakodnevnih događaja do načina života hrvatskog diplomatskog osoblja "na najnezgodnijem stranom terenu", kako je to istaknuo generalni konzul NDH u Beogradu dr. Ante Nikšić (1892-1962) 28. travnja 1942, netom po dolasku iz Zagreba.
Dopunske provjere u Vojnoistorijskom institutu u Beogradu upotpunile su promišljanja iz Zagreba: ondje je pod naznakom "Konzulat NDH u Beogradu" bilo razvrstano nešto više od sedamdeset dokumenata, i to, kao i one u Hrvatskom državnom arhivu također iz 1942, 1943. i 1944.
 
iz jedne sporedne kraće izjave bojnika Josipa Lončarevića, u posjedu Arhiva Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, naslovljene na "Predsjednika Središnjeg povjerenstva Glavnog stožera Vojskovođe za primitak oružja - oružne opreme od Njemačkih vojnih vlasti"proizlazi da je NDH najprije zastupao - "častnik za vezu kod zapovied generala i zapoviednika u Srbiji" ("Verbindungsoffizier der Kroatischen wehrmaht beim Kommandieren General und Befehlshaber in Serbien"), koji je u isti mah bio vojni i civilni predstavnik.

U rečenoj izjavi bojnika Lončarevića stoji: Savezno zapovied Mindoma (Ministarstva Hrvatskog domobranstva - op. A.V.)

Odjel dajem u spisu slijedeću izjavu: Za častnika za vezu kod A.O.K. 2. u Beogradu, određen sam naredbom zapovjednika Hrvatske kopnene vojske br. 40 (kojem se broja još sijećam) 19. travnja 1941. kada sam 22. IV. 1941. iz Zagreba otišao u Beograd. Na tu dužnost bio sam bez koga drugog pomoćnog osoblja određen i poslat. Na moju zamolbu da mi se odredi još jedan častnik i dočastnik, poslije skoro dva mjeseca dodieljen mi je na službu satnik Caisberger i satnik Slavko Jurić, kao blagajnik i stožerni narednik Ćermoš za pisara.

Za moj ured nisam imao teklića, niti podvornika, a imao sam tri uredske prostorije, jer sam kao jedini predstavnik naše države u Srbiji, pored dužnosti častnika za venj morao vršiti i sve poslaničke konzularne i dužnosti vojnog izaslanika.

Kratko bi napomenuo, da sam se morao brinuti za sve Hrvate u Srbiji, njihove obitelji i imovinama, kako bi mogli iz Srbije se preseliti, a među njima i svi častnici, dočastnici, oružnici, redari i t. sl. Onda pronalaziti Hrvate koji su zarobljeni i gdje i njihovo oslobođenje, a tako još u smislu ovog svega bezbroj drugih poslova imao sam obavljati.

Pri tome morao sam po nekim pitanjima tražiti objašnjenja kod srbskih vlasti, našto sam bio upućen kod Njemačkih zapovjednika.

- - - - - - - - - -

Zemun - na udaru komunista, četnika i krijumčara


Situacija koju će budući ravnatelj Hrvatskog kluba - Ureda za putnice, kasnije dokonzul Tihomir Vincetić (nalazimo ga u spisima i kao Tihomila i kao Tihomira, op.) zateći u Zemunu i Beogradu krajnje je kaotična, o čemu posebno zabrinuto istoga mjeseca - 6. kolovoza 1941. - izvješćuje Ministarstvo vanjskih poslova NDH "vrlo tajno" pod brojem 163/41...

Prilike u Zemunu postaju svakog dana sve više nesnošljive: velika skupoća i nestašica živežnih namirnica: na kruh se čeka satima, mesa se gotovo uopće ne može dobiti, svinjetina il teletina prodaju se samo ispod ruke i to za cijenu daleko iznad maksimirane, mlijeko i maslac isto tako se može dobiti samo na 'crnoj burzi', a mast se dobija samo u minimalnim količinama i to samo kod jednog mesara...

Zemunski dućani su gotovo prazni a isto tako nedostaje zanatlijama gotovo najpotrebniji materijal za rad. Uzrok je tome što se ništa sa teritorie Hrvatske ne može uvesti bez carine.

Među ovdašnjim trgovcima postoji veliko nezadovoljstvo zbog postojeće carinske granice, ali nije ne manje nezadovoljstvo i među građanstvom.
Počela je akcija da se svi glasovi tih nezadovoljnika sakupe i da se sa jednom dobro argumentiranom predstavkom obrati na onaj forum, koji će biti u stanju da konačno donese jednu odluku, kojom bi se carinska granica pomjerila na Savu i Dunav.
Ova akcija prikupljanja argumenata za pomjeranje carinske granice, sada je u zastoju, jer naše privremeno povjereništvo nema pravog zastupnika koji bi rukovodio ovom akcijom.

Sadašnji Kreiskommisar Dr. Niegl naredio je kotarskom predstojniku Dragutinu Bratuši, da otputuje u Zagreb i da izvjesti da se od strane Ministarstva Unutarnjih Poslova odredi jedan Nijemac za kotarskog predstojnika, jer da u Zemunu ne može biti kotarski predstojnik Hrvat.

Istom prilikom govorio je g. Dr. Niegl da su nastojanja g. Dr. Totha o pomjeranju carinske granice na Savu i Dunav bez uspjeha, već da će se ta carinska granica uslijed ekonomskog stanja nastalog u Zemunu i okolici, morati pomjeriti na zapad, t.j. predviđa se povećanje okupiranog područja.

U zadnje vrijeme često se viđa u Zemunu komesar za financije Letica. Preduzeli smo mjere da ustanovimo kod koga i eventualno i zašto dolazi u Zemun.
Saznao sam od šefa propagandne satnije (PK) Hauptmanna Lipperta da Hrvatska izvještajna služba ili Hrvatska vlada ima odobrenje njemačkih vlasti, da u svoje promičbene svrhe iskoristi kratkotalasnu krugovalnu postaju u Zemunu.

Bilo bi potrebno da se konačno iskoristi ovo odobrenje i da se uputi u Zemun sa tim riješenjem pogodna osoba, sa svim promičbenim materijalom.
4. Svakog dana pristižu nam tužbe od strane njemačkih vojnih vlasti da ustaše vraćaju na putu one osobe, koje imaju propustnice dobivene od Nijemaca. Trebalo bi pozoriti sve imaoce propustnica, da ih moraju vizirati kod naših vlasti.

Isto tako, upozoriti sve ustaške stanove i logore da propustnice izdate po ustaškim stanovima u Hrvatskoj nemaju nikakvu važnost kod njemačkih vlasti na graničnim prelazima i u hrvatskom dijelu okupiranog područja. Za dolazak na okupirani dio hrvatske teritorije vrijede samo propustnice koje izdaju njemačke vlasti, inače se svi vraćaju već pri samome prelazu carinske granice.

Uopće bi trebalo regulirati izdavanje propustnica u Hrvatskoj, jer sada ih izgleda izdaje svaki ustaški stan po svome nahođenju i na način, da se siroti ljudi upućuju na put, a nisu u mogućnosti da dođu tamo kuda su pošli, jer im propustnica nije u redu. To je svakako jedno od gorućih pitanja, koje nas u mnogo slučajeva kompromitira.

Razaslato: Ministarstvu Domobranstva (za Ured Vojskovođe), Zapovjedničtvu Kopnene Vojske (za Vojni Ured), Zapovjedničtvu Osječkog Divizijskog područja, Ministarstvu Unutarnjih Poslova i Ministarstvu Vanjskih Poslova.

U istome, nikada prije pregledanom fasciklu F-l (1941) u beogradskom Diplomatskom arhivu s oznakom "tajna arhiva" iz fonda dokumentacije Ministarstva vanjskih poslova NDH nađen je i iscrpan prilog "velikog župana kod Ministarstva unutarnjih poslova" (potpis nečitljiv!) o "situaciji u kotaru Zemun", sastavljen dan poslije navedenog vojnog izvješća, s nadnevkom 7. kolovoza 1941. Nezavisna država Hrvatska, ministarstvo unutarnjih poslova, predmet- Situacija u kotaru Zemun, Ministarstvu vanjskih poslova u Zagrebu.

Od kotarske oblasti u Zemunu primio sam pod brojem 39 Pr. 41 slijedeći izvještaj: Čast mi je u gore navedcnom predmetu dostaviti slijedeći izvještaj: Politička situacija na području kotara i grada Zemuna je više nego teška, što osobito moraju iskusiti organi vlasti Nezavisne Državc Hrvatske. Kotar Zemun broji 17 općina, od kojih su 8 njih pod okupacijonim i carinskim područjem.

Uredovanje potpisanog u tih 8 općina je vrlo otešćano te ovakovu situaciju izrabljuju i Srbi i Nijemci, osobito ako se tiče njihove kože te nalaze stotinu razloga, da ometaju zakonski rad vlasti. Po pismenom nalogu velikog župana g. Ellickera (u djelima Bogdana Krizmana - Ellicker, op.) potpisan se je uputio u ovih 8 općina okupacionog područja radi polaganja prisege i uvođenja novo postavljene općinske uprave po g. velikom županu u službu. Prijedlog za postavljanJe tih općinskih uprava po nalogu velikog župana dao je kotarski predstojnik u Staroj Pazovi g. Adam Rometić pošto za vrijeme prijedloga kotarska oblast u Zemunu još nije proradila kao vlast N.D.H., a te prijedloge učinio je g. Rometić u sporazumu sa Kulturbundom iz pojedinih mjesta, uzimajući u obzir gdje-gdje Slovake i Hrvate.
Kako su ovim ostavljenjem maknuti stari povjerenici općina, postavljeni po njemačkoj vojsci, koji su se češće ogriješili o tuđu imovinu, prisvojivši je u svoju korist, i pravili druga nezakonja, to se isti, bojeći se uredne predaje računa pritužili dcm Stadt- und Landkommisar-u u Zemunu, pa je ovaj uputio potpisanom pismo, u kojem me kori radi uredovanja te da imadem sve smjesta opozvati i uspostaviti prijašnje stanje, jer da su osobe postavljene bez njegove privole, a da se takovo uredovanje protivi sporazumu od 4. lipnja 1941. između N.D.H. i Militarbefehlshaber-a von Serbien.

Ja sam ovaj slučaj dostavio g. Velikom županu da on sa njemačkim vojnim vlastima uredi to pitanje. Stanovnici kotara su u apsolutnoj većini Srbi, pa naročito naglašujem, da Srbi i Nijemci u okupiranih 8 općina stalno harangiraju protiv Hrvatske, Hrvata i Slovaka.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
640
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top