Историја Славоније од доласка Словена до пада под Османлије

[Pumpaj Dinstanović]

Pavle Šubić se predstavlja kao Ban Slavonije sve do smrti iako nije Ban Slavonije pokazuje ambiciju Pavla na proširenjem vlasti na istu. Zašto? Jer Pavle je bio Ban Hrvata. Naime on mijenja titulu sa političkog na etnički. Prvo je bio Banus Croacie a zatim Banus Croatorum. Sitni detaljčić.

Ne bih rekao da je baš to najtačnije što si napisao.

Gdje se to i kada, kojom prilikom, Pavle Šubić navodno potpisivao kao ban Slavonije?

 

[Ројалиста]

Не могу да се не вратим на ову тему, и још једном запитам, на основу чега се сматра да је Хрватска у деветом веку допирала до Драве?

Spojler

То питање нико не поставља, а ни ја никако да нађем неког одговора. Дакле, да ли постоји неки посредан или непосредан извор који каже да је Хрватска у IX веку обухватала и оно што у предтурско време зовемо Славонијом?

 

[Lamasu]

Kada uopće Slavonija pada pod Osmanlije? O kojoj točno godini govorimo?

 

[Mrkalj]

Не могу да се не вратим на ову тему, и још једном запитам, на основу чега се сматра да је Хрватска у деветом веку допирала до Драве?

Spojler

То питање нико не поставља, а ни ја никако да нађем неког одговора. Дакле, да ли постоји неки посредан или непосредан извор који каже да је Хрватска у IX веку обухватала и оно што у предтурско време зовемо Славонијом?

Najverodostojniji izvor koji ubicira hrvatsko ime na Dravi je napis stanovitog pisara Vladimira. Od njega saznajemo i o jeziku Hrvata, a kroničar je i novije hrvatske povijesti:

Spojler

TOMISLAV

Oružje zveči, bjesne mrke čete..
I Mađari bježe na brzim konjima,
Za njima Hrvati ko sokoli lete,
Gone ih preko ravni i bregova,
šumama gustim, gudurama tamnim,
tamo do sivih Dravinih valova.
Kagan je rijeku prošo mrk je stao.
-Junače, tko si? - Na drugome brijegu
Pobjednik mladi gromko zavikao:
-Arpade, ti si vjetrina što hara,
a ja sam hrašće jedro i stoljetno
na koje zalud vihor se obara.
Ti bijesan rušiš, a ja vedar zidam;
Ti ko zvijer banu da moriš i kolješ
Ja od zla branim, ljute rane vidam.
Za ime što pitaš barbarine?
Čuvar sam vjerni ognjišta otaca!
Lav stražar rodne rijeke i doline.
Susjede, dom si na svojem gradi.
Zovi me zid mjedeni, plot krvavi,
prohtje l' se tebi jednom natrag, znadi:
Tu ćes me naći: čekam te na Dravi.




HRVATSKI JEZIK

U tebi sam vijek svoj proživio,
Drevni i lijepi jeziče Hrvata;
Rođen na morskom pragu tvojih vrata,
Polako sam te, uz trud, osvojio.

Povede ti me i gdje nisam bio.
Na vrhu gore i na kraju gata,
U kolibici, u kući od zlata
Svuda je meni glas tvoj žuborio.

Htio sam biti glazbalo na kome
Zvuče ko žice, mirišu ko cvijeće
Rojevi riječi u govoru tvome.

Pa, uzdignut nad zipkom i nad grobom,
Da u tebi dišem i da živim s tobom,
I onda kad me više biti neće.



POGLAVNIK
Nad starim dvorom usred glavnog grada
ko plamen vječnog svietla stieg vihori;
u dvoru, blied od neprekidnog rada:
Poglavnik bdije, jer narod se bori.
I premda svu noć, ko uklete sjene,
more Ga brige mnogih podanika,
ipak Mu bdienjem izmučene sjene
sa smieškom prime stranog poslanika.
Ko dobra majka često prigne čelo
nad uzglavljima ranjenih junakâ;
ko brižan otac izlazi u selo
vidjeti poljske radove seljakâ.
A ipak nikad nitko ne će znati:
sa koliko se boraca On bori,
od kolikih Mu boli srdce pati
i kolikom Mu snagom duša gori!
Tek će budućnost, što će vedra teći,
znati, što bješe činio i htio,
a poviest naša s ponosom će reći:
Naš Poglavnik je velik vladar bio!

Naravno, ja se samo šalim. Validna povijesna vrela naći će već neko ko se u kralja Tomislava razume više od mene.

 

[Ројалиста]

Kada uopće Slavonija pada pod Osmanlije? O kojoj točno godini govorimo?

У модерном географском смислу, Славонија почевши од Осијека полако пада од 1526. до 1552. године када падају Чазма и Вировитица, док у историјском смислу Славонија никада у потпуности није пала под Турке (иако су они имали честе упаде у све њене крајеве, као и у све друге словеначке земље). Пали су простори око Пожеге 1537. године и можемо сматрати да су Турци владали том историјском Славонијом одатле до поменутих Чазме и Вировитице, које падоше кад рекосмо да су пале. Међутим, оно што мења ствар на терену, јесу сеобе Хрвата с југа у Славонију, чиме мењају њену етничку структуру, и Хрватска се отада закреће са потеза СЗ-ЈИ на потез ЈЈЗ-ССИ. Тада Славонија нестаје са географских карата, а по ослобођењу Јужне Угарске од Османлија, Славонија moderna биће успостављена искључиво на територијама које су биле под Османлијама, а Хрватска ће остати тамо где су је Турци били и притисли (уз границу са преосталим словеначким земљама)

Najverodostojniji izvor koji ubicira hrvatsko ime na Dravi je napis stanovitog pisara Vladimira. Od njega saznajemo i o jeziku Hrvata, a kroničar je i novije hrvatske povijesti:

Spojler

TOMISLAV

Oružje zveči, bjesne mrke čete..
I Mađari bježe na brzim konjima,
Za njima Hrvati ko sokoli lete,
Gone ih preko ravni i bregova,
šumama gustim, gudurama tamnim,
tamo do sivih Dravinih valova.
Kagan je rijeku prošo mrk je stao.
-Junače, tko si? - Na drugome brijegu
Pobjednik mladi gromko zavikao:
-Arpade, ti si vjetrina što hara,
a ja sam hrašće jedro i stoljetno
na koje zalud vihor se obara.
Ti bijesan rušiš, a ja vedar zidam;
Ti ko zvijer banu da moriš i kolješ
Ja od zla branim, ljute rane vidam.
Za ime što pitaš barbarine?
Čuvar sam vjerni ognjišta otaca!
Lav stražar rodne rijeke i doline.
Susjede, dom si na svojem gradi.
Zovi me zid mjedeni, plot krvavi,
prohtje l' se tebi jednom natrag, znadi:
Tu ćes me naći: čekam te na Dravi.

HRVATSKI JEZIK

U tebi sam vijek svoj proživio,
Drevni i lijepi jeziče Hrvata;
Rođen na morskom pragu tvojih vrata,
Polako sam te, uz trud, osvojio.

Povede ti me i gdje nisam bio.
Na vrhu gore i na kraju gata,
U kolibici, u kući od zlata
Svuda je meni glas tvoj žuborio.

Htio sam biti glazbalo na kome
Zvuče ko žice, mirišu ko cvijeće
Rojevi riječi u govoru tvome.

Pa, uzdignut nad zipkom i nad grobom,
Da u tebi dišem i da živim s tobom,
I onda kad me više biti neće.

POGLAVNIK

Nad starim dvorom usred glavnog grada
ko plamen vječnog svietla stieg vihori;
u dvoru, blied od neprekidnog rada:
Poglavnik bdije, jer narod se bori.
I premda svu noć, ko uklete sjene,
more Ga brige mnogih podanika,
ipak Mu bdienjem izmučene sjene
sa smieškom prime stranog poslanika.
Ko dobra majka često prigne čelo
nad uzglavljima ranjenih junakâ;
ko brižan otac izlazi u selo
vidjeti poljske radove seljakâ.
A ipak nikad nitko ne će znati:
sa koliko se boraca On bori,
od kolikih Mu boli srdce pati
i kolikom Mu snagom duša gori!
Tek će budućnost, što će vedra teći,
znati, što bješe činio i htio,
a poviest naša s ponosom će reći:
Naš Poglavnik je velik vladar bio!

Naravno, ja se samo šalim. Validna povijesna vrela naći će već neko ko se u kralja Tomislava razume više od mene.

Mrkalju, буди озбиљан.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не могу да се не вратим на ову тему, и још једном запитам, на основу чега се сматра да је Хрватска у деветом веку допирала до Драве?

Spojler

То питање нико не поставља, а ни ја никако да нађем неког одговора. Дакле, да ли постоји неки посредан или непосредан извор који каже да је Хрватска у IX веку обухватала и оно што у предтурско време зовемо Славонијом?

Čini mi se da sam baš ja postavio to pitanje, tj. otvorio tu temu prije dosta godina...

Ta teorija zasniva se na Porfirogenitovom spisu i poglavlju o Hrvatima. Hrvatski nacionalisti smatraju da je Donja Panonija bila sastavni dio Hrvatske, koji je potom bio dekroatiziran dolaskom Ugara i tako bila nastala anacionalna Slavonija.

 

[Bajo Pivljanin]

Čini mi se da sam baš ja postavio to pitanje, tj. otvorio tu temu prije dosta godina...

Ta teorija zasniva se na Porfirogenitovom spisu i poglavlju o Hrvatima. Hrvatski nacionalisti smatraju da je Donja Panonija bila sastavni dio Hrvatske, koji je potom bio dekroatiziran dolaskom Ugara i tako bila nastala anacionalna Slavonija.

На страну комшијске максималистичке тезе, интересантна је појава три "генерчика" етнонима на рубном подручју Угара: Словаци, Словенци, Славонци

 

[Ројалиста]

Čini mi se da sam baš ja postavio to pitanje, tj. otvorio tu temu prije dosta godina...

Ta teorija zasniva se na Porfirogenitovom spisu i poglavlju o Hrvatima. Hrvatski nacionalisti smatraju da je Donja Panonija bila sastavni dio Hrvatske, koji je potom bio dekroatiziran dolaskom Ugara i tako bila nastala anacionalna Slavonija.

Добро, али имамо ли икаквих разлога да за озбиљно узимамо сматрања хрватских националиста?

Малопре прочитах детаљно у Порфирогенитововом спису поглавље о Хрватима, и тамо не нађох никакве индиције да би у Хрватску упадала и Славонија, можда Хрвати јесу некада тамо живели, али овде се упитах за политичке лимесе Хрватске из средине IX века, јер Славонија се увек представља као део Хрватске, а ја не налазим нигде одакле је то сазнање извучено? Градови који се помињу у поглављу о Хрватима, бар они за које се зна, су више мање суседна места у Далмацији.

- - - - - - - - - -

На страну комшијске максималистичке тезе, интересантна је појава три "генерчика" етнонима на рубном подручју Угара: Словаци, Словенци, Славонци

То су за Угре ваљда све један исти народ, користе исти етноним за "сва" три народа, а они су вероватно становништво Великоморавске кнежевине, које су на том простору Угри затекли кад су упали у Панонску низију.

 

[Mrkalj]

Čini mi se da sam baš ja postavio to pitanje, tj. otvorio tu temu prije dosta godina...

Ta teorija zasniva se na Porfirogenitovom spisu i poglavlju o Hrvatima. Hrvatski nacionalisti smatraju da je Donja Panonija bila sastavni dio Hrvatske, koji je potom bio dekroatiziran dolaskom Ugara i tako bila nastala anacionalna Slavonija.

Interesantno je kako se ta teorija zasniva na Porfirogenetu. Kako?

 

[Ројалиста]

О чему је можда реч, нађох у Причи о провинцији Далмацији, тамо се помиње следеће:

Од Хрвата, који су дошли у Далмацију, један се дио одвојио, и запосјео Илирик (Иллурикон) и Панонију (Паннониан), они су такођер имали свога неовиснога кнеза, који је обдржавао пријатељске свезе, и то само путем посланика, са кнезом Хрватске

Дакле, можемо рећи да су Славонију насељавали такође Хрвати, али да су имали посебну управу и посебног владара, с тим да се у каснијим изворима изгледа не помињу више као Хрвати, већ као Славонци. И једни и други су у ово време под већом или мањом влашћу Франака, али нигде се не помиње да је кнез Трпимир под своју управу добио и неке поседе или градове преко Саве, од извора што имамо помиње се само оно што је у Хрватске што је у Далмацији?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, tako je; mislio sam na poglavlje o Dalmaciji.

Pitanje je koliko je sad to realno, govoreći o dosta ranijem vremenu. Tibor Živković je tu bio sumnjičav, ubicirajući jasnu razliku između zapisanih tradicija, naveo je da ta pripovijest vjerovatno nije bila došla iz hrvatske tradicije. Međutim ne daje nikakav detaljniji odgovor na to pitanje, zbog čega mu se argumentacija tu čini neuvjerljivim. Nešto su izričitiji bili Bogo Grafenauer i Božidar Ferjančić, koji su smatrali da izvore panonske hrvatske origo gentis treba tražiti u nekom drugom dokumentu.

Ono što me posebno puni tu jeste šta znači tačno to doduše samo putem poslanstva.

Ako bismo se složili oko nekoj realnoj istorijskoj osnovanosti priče o seobi u Panoniju, to bi moglo da znači da je u nepisanom periodu najranije hrvatske povijesti, tokom 600-ih i 700-ih godina, bilo došlo do seobe nekih familija u Donju Panoniju, gdje su oni potom bili formirali vladajuću političku strukturu; možda je knez Ljudevit Posavski lično bio potomak tih Hrvata. Ali ništa od toga ne svjedoči o etnografskim pitanjima, čime se Spis o narodima naravno, precizno recivši, uopšte ni ne bavi.
Ono na šta me ta priča na neki način podsjeća jeste na izdvajanje Travunije iz Srbije polsije ženidbe. Kako znamo da su primorske slavinije (zapadno od Dioklitije, barem, definitivno) nastajale drobljenjem srpskih zemalja usljed rodbinsko-političkih okolnosti, nije nezamislivo da je slična okolnost bila dovela do toga da se donjopanonska kneževina izdvoji iz okvira Hrvatske sličnim putem u vrijeme mračnog hrvatskog/srpskog vijeka.

No, naravno, nema nikakvog smisla to produžavati na istorijski hrvatski period, kao da je tobož tako bilo u vrijeme Trpimira, Tomislava i drugih vladara narodne dinastije.

Ta teorija se, također, oslanja na geografske opise kralja Alfreda Velikog.

 

[*Neca Šmeca*]

Нисмо се доселили већ смо ту одувек. Живели смо под другим именима.

 

[Лекизан]

Још интересантније да се помиње Далмација, Илирик и Панонија једно поред другог!!!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Још интересантније да се помиње Далмација, Илирик и Панонија једно поред другог!!!

Krajnje tačke toga su išle da je Ilirik bio poistovjećIvan sa Norikumom, usljed čega je Samonu i uopšteno Karantancima bilo pripisivano (pored Slavonaca) hrvatsko etničko porijeklo.

No, profesor Hrvoje Gračanin je ovdje pojasnio dosta - https://bib.irb.hr/datoteka/361038.03_Hrvoje_Gracanin.pdf

 

[Ројалиста]

Da, tako je; mislio sam na poglavlje o Dalmaciji.

Pitanje je koliko je sad to realno, govoreći o dosta ranijem vremenu. Tibor Živković je tu bio sumnjičav, ubicirajući jasnu razliku između zapisanih tradicija, naveo je da ta pripovijest vjerovatno nije bila došla iz hrvatske tradicije. Međutim ne daje nikakav detaljniji odgovor na to pitanje, zbog čega mu se argumentacija tu čini neuvjerljivim. Nešto su izričitiji bili Bogo Grafenauer i Božidar Ferjančić, koji su smatrali da izvore panonske hrvatske origo gentis treba tražiti u nekom drugom dokumentu.

Ono što me posebno puni tu jeste šta znači tačno to doduše samo putem poslanstva.

Ako bismo se složili oko nekoj realnoj istorijskoj osnovanosti priče o seobi u Panoniju, to bi moglo da znači da je u nepisanom periodu najranije hrvatske povijesti, tokom 600-ih i 700-ih godina, bilo došlo do seobe nekih familija u Donju Panoniju, gdje su oni potom bili formirali vladajuću političku strukturu; možda je knez Ljudevit Posavski lično bio potomak tih Hrvata. Ali ništa od toga ne svjedoči o etnografskim pitanjima, čime se Spis o narodima naravno, precizno recivši, uopšte ni ne bavi.
Ono na šta me ta priča na neki način podsjeća jeste na izdvajanje Travunije iz Srbije polsije ženidbe. Kako znamo da su primorske slavinije (zapadno od Dioklitije, barem, definitivno) nastajale drobljenjem srpskih zemalja usljed rodbinsko-političkih okolnosti, nije nezamislivo da je slična okolnost bila dovela do toga da se donjopanonska kneževina izdvoji iz okvira Hrvatske sličnim putem u vrijeme mračnog hrvatskog/srpskog vijeka.

No, naravno, nema nikakvog smisla to produžavati na istorijski hrvatski period, kao da je tobož tako bilo u vrijeme Trpimira, Tomislava i drugih vladara narodne dinastije.

Ta teorija se, također, oslanja na geografske opise kralja Alfreda Velikog.

Теорија о којој се може размишљати...

Да, надавно, то нема смисла пресликавати на каснији период, али тема је општа, тако да је свакако овај коментар био добродошао.

Овде се такође поставља и питање границе између Хрвата, једних и других, и Словенаца, или још уже гледано, Словенаца и Славонаца, да ли су ови други ближи Словенцима или Хрватима?

Има ли можда лингвистика каквог трага до X-XI века којим се језиком говорило у Славонији, да ли је то било ближе хрватском или словеначком, може и податак од касније (све нас занима до доласка Турака)?

- - - - - - - - - -

Нисмо се доселили већ смо ту одувек. Живели смо под другим именима.

Као нпр. Бошњак.

- - - - - - - - - -

Још интересантније да се помиње Далмација, Илирик и Панонија једно поред другог!!!

Да, то сам и ја приметио, да ли је то у складу административном поделом у то време, тј. да ли је таква подела икада постојала?

 

[Ројалиста]

Krajnje tačke toga su išle da je Ilirik bio poistovjećIvan sa Norikumom, usljed čega je Samonu i uopšteno Karantancima bilo pripisivano (pored Slavonaca) hrvatsko etničko porijeklo.

No, profesor Hrvoje Gračanin je ovdje pojasnio dosta - https://bib.irb.hr/datoteka/361038.03_Hrvoje_Gracanin.pdf

Овде се говори о Доњој Панонији, што је отприлике постосманска Славонија, занимљиво би било да знамо какво је стање у Горњој Панонији?

Јер управо Горња Панонија се увршава у Хрватску на реченим картама?

 

[sumljiv_tip]

Da, tako je; mislio sam na poglavlje o Dalmaciji.

Pitanje je koliko je sad to realno, govoreći o dosta ranijem vremenu. Tibor Živković je tu bio sumnjičav, ubicirajući jasnu razliku između zapisanih tradicija, naveo je da ta pripovijest vjerovatno nije bila došla iz hrvatske tradicije. Međutim ne daje nikakav detaljniji odgovor na to pitanje, zbog čega mu se argumentacija tu čini neuvjerljivim. Nešto su izričitiji bili Bogo Grafenauer i Božidar Ferjančić, koji su smatrali da izvore panonske hrvatske origo gentis treba tražiti u nekom drugom dokumentu.

Ono što me posebno puni tu jeste šta znači tačno to doduše samo putem poslanstva.

Ako bismo se složili oko nekoj realnoj istorijskoj osnovanosti priče o seobi u Panoniju, to bi moglo da znači da je u nepisanom periodu najranije hrvatske povijesti, tokom 600-ih i 700-ih godina, bilo došlo do seobe nekih familija u Donju Panoniju, gdje su oni potom bili formirali vladajuću političku strukturu; možda je knez Ljudevit Posavski lično bio potomak tih Hrvata. Ali ništa od toga ne svjedoči o etnografskim pitanjima, čime se Spis o narodima naravno, precizno recivši, uopšte ni ne bavi.
Ono na šta me ta priča na neki način podsjeća jeste na izdvajanje Travunije iz Srbije polsije ženidbe. Kako znamo da su primorske slavinije (zapadno od Dioklitije, barem, definitivno) nastajale drobljenjem srpskih zemalja usljed rodbinsko-političkih okolnosti, nije nezamislivo da je slična okolnost bila dovela do toga da se donjopanonska kneževina izdvoji iz okvira Hrvatske sličnim putem u vrijeme mračnog hrvatskog/srpskog vijeka.

No, naravno, nema nikakvog smisla to produžavati na istorijski hrvatski period, kao da je tobož tako bilo u vrijeme Trpimira, Tomislava i drugih vladara narodne dinastije.

Ta teorija se, također, oslanja na geografske opise kralja Alfreda Velikog.

Na koje konkretne oblasti Konstantin misli kada kaze Panonija?

 

[LeoneMontana]

Krajnje tačke toga su išle da je Ilirik bio poistovjećIvan sa Norikumom, usljed čega je Samonu i uopšteno Karantancima bilo pripisivano (pored Slavonaca) hrvatsko etničko porijeklo.

No, profesor Hrvoje Gračanin je ovdje pojasnio dosta - https://bib.irb.hr/datoteka/361038.03_Hrvoje_Gracanin.pdf

Da mi je samo znati odakle je izvučena jednakost Ilirikuma i Norikuma, ako se radi o futnoti 24 iz teksta. Tj. volio bih da vidim originalni citat, mada teško, jer je Lj. Hauptmann pisao prije 100 godina. A dok se sve to skenira proće još toliko....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Овде се говори о Доњој Панонији, што је отприлике постосманска Славонија, занимљиво би било да знамо какво је стање у Горњој Панонији?

Јер управо Горња Панонија се увршава у Хрватску на реченим картама?

Ne moj imati na umu starorimsku podjelu. Ono što tu piše donjopanonska kneževina odnosi se na državnu tvorevinu sa sjedištem u Sisku.

Inače, što se tiče Alfredove Geografije, slijedeći tamošnje opise hrvatski nacionalisti, takođe, temelje jedinstvo sa Slavonijom (u vrijeme kneza Branimira, u ovom konkretnom slučaju). Odnosno, da se Hrvatska bila prostirala u to vrijeme sve do Blatnog jezera.

Da mi je samo znati odakle je izvučena jednakost Ilirikuma i Norikuma, ako se radi o futnoti 24 iz teksta. Tj. volio bih da vidim originalni citat, mada teško, jer je Lj. Hauptmann pisao prije 100 godina. A dok se sve to skenira proće još toliko....

Čitao sam prije đavo i pol godina.

Oba završavaju na -ik?

Možda nešto više ima smisla pokušaj da se objasni Dioklitijom, jerbo je Prevalis bio izdvojen iz Dalmacije, pa to zaista jeste napuštanje Dalmacije i prelazak u (preostali) Ilirik.

Na koje konkretne oblasti Konstantin misli kada kaze Panonija?

Nemam predstave; buduće donjopanonske državice?

 

[sumljiv_tip]

Ne moj imati na umu starorimsku podjelu. Ono što tu piše donjopanonska kneževina odnosi se na državnu tvorevinu sa sjedištem u Sisku.

Inače, što se tiče Alfredove Geografije, slijedeći tamošnje opise hrvatski nacionalisti, takođe, temelje jedinstvo sa Slavonijom (u vrijeme kneza Branimira, u ovom konkretnom slučaju). Odnosno, da se Hrvatska bila prostirala u to vrijeme sve do Blatnog jezera.



Čitao sam prije đavo i pol godina.

Oba završavaju na -ik?

Možda nešto više ima smisla pokušaj da se objasni Dioklitijom, jerbo je Prevalis bio izdvojen iz Dalmacije, pa to zaista jeste napuštanje Dalmacije i prelazak u (preostali) Ilirik.



Nemam predstave; buduće donjopanonske državice?

Pazi ovo ludilo

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/7/7e/Liudevit_and_Braslav.png

 

[Лекизан]

Krajnje tačke toga su išle da je Ilirik bio poistovjećIvan sa Norikumom, usljed čega je Samonu i uopšteno Karantancima bilo pripisivano (pored Slavonaca) hrvatsko etničko porijeklo.
No, profesor Hrvoje Gračanin je ovdje pojasnio dosta - https://bib.irb.hr/datoteka/361038.03_Hrvoje_Gracanin.pdf

Овако нешто:

Да, то сам и ја приметио, да ли је то у складу административном поделом у то време, тј. да ли је таква подела икада постојала?

Константинов спис је прилично временски развучен од времена Ираклија када су Словени по њему дошли у Илирик па до његовог времена када се већ и етничка слика променила а и политичке околности, прошло је три века.
Сигурно је и то имало утицаја.

 

[loš đak Boža]

Zanimljivo da se opis Panonske Hrvatske u 10 veku u enciklopediji LZMK podudara sa kartom rimske provincije Panonia Savia:

Panonska Hrvatska, historiografski pojam za područje koje je u IX. i X. st. uglavnom bilo omeđeno rijekama Dravom, Savom, Kupom i Sutlom te Požeškim gorjem

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=46450

https://sh.wikipedia.org/wiki/Pannonia_Savia

 

[Pumpaj Dinstanović]

Добро, али имамо ли икаквих разлога да за озбиљно узимамо сматрања хрватских националиста?

Ja sam tvoje pitanje shvatio kao na čemu se temelje tvrdnje (za koje znamo da su neistinite) da je Slavonija u ranom srednjem vijeku bila hrvatska, sve do dolaska Mađara.
Tako da, i nije baš bitno koliko (ne)ozbiljno ih svhatamo.

 

[Lamasu]

Papa Aleksandar VI je poslao biskupa u Hrvatsko-Ugarsko kraljevstvo. A u Slavoniji tada žive:


regiones et carum incolas catholicos per se suosque detestabiles ministros depressit et miserabili subdidit servituti, ac in Croatiam, ut prefertur, ingressus sitibundo impetu magnum parat exercitum ad eiusdem fidei totalem extinctionem, ab huiusmodi nephariis conatibus arceatur, et tam ipsi Croati, Hungari, Bohemi et Poloni populi

 

[Lamasu]

Izvor?