Историја Славоније од доласка Словена до пада под Османлије

[Mrkalj]

Fala Mrki, ako je od tebe onda puno znači : Deda:

Petar Snačić poginuo na granici ugarske pokrajine Horvatske, tadašnji G(v)ozd (ne Gvozd, nego Gozd-šuma), današnja Velika Kapela, prema dominantnom mišljenju vodećih savremnih hrvatskih istoriografa. Od onih 2800 Hrvata što su dojahala početkom 9. veka u Ravne Kotare i Krbavsko polje, možda su se dvojica našla na sivom području, i to, kao kuriri na putu za prekodravsku centralu.

- - - - - - - - - -

Odakle potječe ime "Kapela" za goru "Gvozd"?

Jozefinska cesta, koja iz Karlovca vodi u Senj, prelazi preko 888 metara visokoga sedla, koje Veliku Kapelu dijeli od Male Kapele. Tik ovoga sedla stajao je nekada na 623 metra visokom brdu pavlinski samostan sv. Nikole, koji se u sredovječnim listinama zove samostan "sv. Mikule na Gvozdi". Ovaj samostan osnovao je oko godine 1390. grof Anž (Ivan) Frankopan, koji je sa svojom ženom Anom i sa svojim sinom Nikolom stanovao u susjednom gradu Modrušu. Grofovi Frankopani pokloniše pavlinskom samostanu toliko posjeda, da je u tome samostanu moglo živjeti 80 redovnika, samih hrvatskih Pavlina. Osim toga odmarahu se u samostanu putnici, koji putovahu iz Primorja i u Primorje. No u 16. vijeku opustio je taj samostan radi čestih provala turskih. Malo po malo pretvorio se u ruševinu i samostan i kapela sv. Nikole. Istom poslije izgona Turaka iz Like god. 1689. moglo se pomišljati na obnovu spomenutoga samostana. Pavlini su naime još uvijek vodili računa o bogatim posjedima toga samostana. Pavlin Matevčić sagradi god. 1708. nov samostan, upotrijebivši građu razvaljenoga samostana. Novi samostan bijaše znatno manji, jer su u njemu stanovala samo tri Pavlina; ipak je i on imao nekoliko soba, u kojima će prenoćiti putnici, jer u ono doba još nije bilo javnih svratišta. Jednako su Pavlini uz samostan obnovili i kapelu sv. Nikole. Po toj kapeli počeo je narod već prije toga imenom "KAPELA" nazivati ono sedlo, preko kojega vodi put iz Munjave u Jezerane, odnosno iz Karlovca u Senj. Ovaj prijelaz nalazimo prviput imenom "Kapela" označen u izvješću ratnoga vijeća od god. 1655., kada je onaj kraj bio već lišen staroga žiteljstva, koje poznavaše ime "Gvozd". Po pavlinskoj kapeli počeo je kasnije narod nazivati imenom i "Kapela" susjedne gore. Za pravu goru (a ne samo za sedlo) nalazimo ime "Kapela" prvi put god. 1692. u pismu senjskoga kapetana grofa Rudolfa Edlinga. U pismu kralja. Leopolda I. od 30. lipnja 1696. nalazimo već dvije gore "Kapele". Što je zapadno od spomenutoga sedla, kojim ide Jozefinska cesta, dobije ime "Velika Kapela" (glavna brda: Klek, Bitoraj i Bjelasica), dočim se istočni nastavak prozvao "Malom Kapelom" (glavno brdo: Seliški vrh). Danas tamo nema pavlinskoga samostana, jer je kralj Josip II. god. 1786. ukinuo red Pavlina: tako se samostan uz Jozefinsku cestu po drugi put pretvorio u ruševinu, koja se još i danas vidi.

Historijsko ime "Gvozd", koje se često spominje u izvorima Srednjega vijeka, postoji ipak i danas: Imenom "Gvozd" zove se brdo povrh Doljnjega Modruša, nasuprot nekadašnjega pavlinskoga samostana.

Izvor: Dr. Rudolf Horvat, Mala knjižnica Matice Hrvatske

- - - - - - - - - -

 

[Mrkalj]

Možda je četiri vijeka prije kontakta sa Turcima, ali je isto tako dobrih 3 do 4 vijeka nakon doseljavanja slovena na balkan. I to u vrijeme nakon najjačeg razdoblja srednjovjekovne Hrvatske, kada se smatra da je moguće vlast Hrvatske dosezala i do Drave, no ovo sada u 11 stoljeću je nakon podpadanja pod vlast ugarskog kralja. Mislim da se beiz ikakve dvojbe za zasivljeno područje može reći kako je tnički bilo Hrvatsko, jer ponavljam tamo su kasnije ekskluzivno čakavci, jednako kao u dalmaciji i liburniji, uz nešto kajkavaca. Dakle, ova karta veze nema s ničim.

Dalje, budući da su u Vlahiji oko Bandola (Burgenland, Gradište) zasvedočeni Srbi-Vlasi u devet sela, i da za njih postoje svedočanstva da su zbrisali 1493 pred Turcima sa Banije (Žirovac, Dvor na Uni), to znači da upravo Srbi polažu istorijsko pravo na Banijski deo "sive zone" sa Rojalistine kartočke.

Uostalom Brankovići su vladali tom zemljom do 1493. a vidimo da nisu vladali čakavcima, bego Srbima.

Zanimljivo je, da je malo poslije toga sabora i srbski despot Vuk (Zmaj) Grgurović Branković, kojemu bijaše kralj Matijaš pred nekoliko godina darovao grad Bijelu Stijenu i vladanje Tituševinu (nakon izumrća Tituševića) u križevačkoj i zagrebačkoj županiji, privolio, da plaća desetinu od tih svojih imanja. Dne 1. lipnja 1478. izdaje despot u Budimu pismo, kojim obecaje, da će od svojih posjedovanja Bijele Stijene i Tituševine plaćati zagrebačkomu biskupu desetinu onako, kako to čine i ostali žitelji kraljevine Slavonije (iuxta que ceteri regnicole regni Sclavonie dicantur et solvunt). (cit. prema V. Klaić)

Vuk Branković završio kao ban Jajca i da se oglašava iz Zagreba??!

Charter: Serbian Charters in Archives of Hungary (1411-1481) 1481-03-02_Vuk_Brankovic

Abstract
2 March 1481, Zagreb
Vuk Branković, titular despot of Serbia and ban of Jajce, writes to Janos Swran that the king has denied his request.

Text witnesses
Original.
Current repository:
Budapest, Magyar Országos Levéltár, DL 95411. (lost?)
Sigillant: Vuk Branković ?
Seal: On reverse, trace of impressed small wax seal.Vuk Branković ?
Material: Paper.
Dimensions: ?
Condition: Parts of upper margin torn off. Stains and wear along folds. Text legible.

Diplomatic Analysis
Quote: Ex Zagrabia feria sexta ante carnisbrevium (!), anno Domini millesimo quadringentesimo octuagesimo primo
Editions:
None known.
Language: Latin.

Index
Places
Zagreb

Zatim, kada prolistamo temu "Nesumnjivo Hrvati", vidimo da tu naroda - nema. To su iskatoličeni Nemci, Česi, Srbi, Italijani i drugi spojeni srpskim jezikom i antisrpskom idejom.

Dabome.

 

[Mrkalj]

Fran Kurelac, Jačke

https://archive.org/details/jakeilinarodnep00unkngoog

Nives Rittig-Beljak, 2001., (Bliska sjećanja na davna istraživanja Vlahije u Gradišću (Austrija), Gazophylacium, 1-2., 2001.): Ono što je danas ostalo u pamćenju ovih ljudi slaba je svijest o tome da ih drugi drugi nazivaju Vlasima. U Cikljinu čak kažu da nisu Vlasi. Vlasi su, kažu okolni stanovnici, malo na svoju ruku, drže se oholo bez razloga. Zato što su "gizdavi" sigurni su u nastupu. No sve te distinkcije danas su bez ikakve žestine. Pejorativno značenje prevagnulo je i stoga nije čudno da ga ne ističu.

- Izjava o učitelju Franzu Miholiću, koji je krajem 19. stoljeća službovao u Bandolu i tamo u ruševinama kapele našao zapis o tome kako su Vlasi dobili zemlju pod uvjetom da napuste staru vjeru i pređu na katoličanstvo, vjerojatno je prepričan odjeljak iz školske kronike.
Kao mjesto iseljenja navodi se mjesto Sirovica. Kako naziv nije posve čitljiv, Loibersbeck ... ga identificira kao Žirovac (Dvor), gdje su naseljeni pravoslavci (Loibersbeck, 1963., 15). Quote:
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2"]Ivan Ivanić, 1899, str. 23: (Fran) Kurelac im čak poriče hrvatstvo, jer veli da se jedan predeo od 9 sela između Bandola (Vajden) i Parapatićeva brega u županiji Vaš zove Vlahija, a „žitelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoličku veru pristupili."[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Vidiš?

- Loibersbeck Josef, Eberau und Rotenturm: Volk und Heimat, Jg. 14, Nr. 17, Eisenstadt, 1961/1962.

- Loibersbeck, Josef: Um Hirschenstein und Plischa, Volk und Heimat, Nr. 19, Nr. 20, Eisenstadt, 1962/1963.

 

[Mrkalj]

Despot Vuk držao je već od više godina ne samo grad Berkasovo u vukovskoj županiji i neka mjesta u srijemskoj, nego i grad Bijelu Stijenu u križevačkoj i čitavu Totuševinu (Tituševina s obje strane Save izmedju Siska i Dubice) u zagrebačkoj zupaniji. Braneći hrabro svoju novu domovinu bratimio se je s hrvatskom gospodom i knezovima, pak tako se je zgodilo, da se je i oženio hrvatskom kneginjom Barbarom, kćerju kneza Sigismunda Frankapana i supruge mu Jelene. Dne 4. travnja 1482. kralj je Mlatijaš, boraveći u Stolnom Biogradu, izdao despotu Vuku povelju, kojom mu je darovao kaštele Komogovinu i Gradušu, koji su dosad pripadali hrvatskomu plemicu Ivanu Frajlihovidu; u isto vrijeme ili već prije poklonio je kralj despotu i grad Kostajnicu, koja je dosad bila založena krupskomu vojvodi Ivanu Bevenjudu. Tek što je despot ta mjesta od kralja primio, zapisao je on 3. svibnja 1482. Bijelu Stijenu i Totuševinu svojoj vjernoj druzi Barbari, da ih drži i uživa do smrti svoje, ako bi se zgodilo, te bi ga ona preživljela.


http://booksnow2.scholarsportal.info...04klaiuoft.pdf

str. 106, 107, 137

 

[Ројалиста]

Можда је ствар благи офтопик, односи се на период XVI и XVII века, када Османлије већ запоседају просторе између Саве и Драве (и Дунава), али слике у прилогу говоре новонасталој етничкој ситуацији на простору окупиране Јужне Угарске, а које говоре у прилог сеобама Срба и Хрвата, у том последњем периоду турских ширења... о којима смо раније говорили.

Етничка карта Угарске током XVI и XVII века

Верска и културна карта Угарске током XVI века

Извор: Géza Pálffy, Povijest Mađarske (1526-1711), Zagreb, 2010

 

[Pumpaj Dinstanović]

Можда је ствар благи офтопик, односи се на период XVI и XVII века, када Османлије већ запоседају просторе између Саве и Драве (и Дунава), али слике у прилогу говоре новонасталој етничкој ситуацији на простору окупиране Јужне Угарске, а које говоре у прилог сеобама Срба и Хрвата, у том последњем периоду турских ширења... о којима смо раније говорили.

Етничка карта Угарске током XVI и XVII века

Верска и културна карта Угарске током XVI века

Извор: Géza Pálffy, Povijest Mađarske (1526-1711), Zagreb, 2010

Hehehehe, dobar je Palfi i piše zaista sjajne naučne radove, al' što je rekao aupm i odlučio da se ne upušta u srpsko-hrvatski etnički koštac i stavio dole samo "Južni Sloveni"...

 

[Ројалиста]

Hehehehe, dobar je Palfi i piše zaista sjajne naučne radove, al' što je rekao aupm i odlučio da se ne upušta u srpsko-hrvatski etnički koštac i stavio dole samo "Južni Sloveni"...

У хрватском предговору књиге стоји да се аутор више концентрисао на Угарску у ужем смислу, те да није посебно обрађивао хрватске земље, а то се види и у самој књизи уопште што се тиче простора Јужне Угарске. Наравно, у књизи се говори доста о крајишницима («витешки народ»), о коме Палфи скоро искључиво говори као о Србима... док Хрвате углавном помиње у смислу њихових (и влашких) сеоба у Западну Угарску и Штајерску, те даље према срцу аустријских земаља.

Наравно, опет је занимљиво обратити пажњу на ова ненасељена оствра, што говори да добар део модерне Славноније није био уопште насељен, а то је оно подручје густих шума о коме пак говори Хрвоје Петрић у Pograničnim društvima i okolišu, што помињасмо на почетку теме... Хрвоје Петрић је уосталом и писац поговора ове књиге.

 

[Pumpaj Dinstanović]

У хрватском предговору књиге стоји да се аутор више концентрисао на Угарску у ужем смислу, те да није посебно обрађивао хрватске земље, а то се види и у самој књизи уопште што се тиче простора Јужне Угарске. Наравно, у књизи се говори доста о крајишницима («витешки народ»), о коме Палфи скоро искључиво говори као о Србима... док Хрвате углавном помиње у смислу њихових (и влашких) сеоба у Западну Угарску и Штајерску, те даље према срцу аустријских земаља.

Наравно, опет је занимљиво обратити пажњу на ова ненасељена оствра, што говори да добар део модерне Славноније није био уопште насељен, а то је оно подручје густих шума о коме пак говори Хрвоје Петрић у Pograničnim društvima i okolišu, што помињасмо на почетку теме... Хрвоје Петрић је уосталом и писац поговора ове књиге.

Bavio se on i Slavonijom i to dosta...jesi li stigao da pogledaš onu raspravu od njega što sam ti bio poslao?

 

[Ројалиста]

Bavio se on i Slavonijom i to dosta...jesi li stigao da pogledaš onu raspravu od njega što sam ti bio poslao?

Мислиш на овај рад: IZVANREDAN IZVOR O ZEMLJOPISNIM ZNANJIMA UGARSKO-HRVATSKE POLITIČKE ELITE 16. STOLJEĆA? Искрено, већ сам мало заборавио шта си тачно послао, а од Палфија имам више радова, од којих су неке други препоручивали... Углавном, то што има сам сам читао, у овом поменутом раду не нађох неки нарочито интересантних података за ову тему, осим оног пописа тврђава из 1556. године, па оне које се односе на Inter Drawwm et Zawwm fluvios,

Иако у наслову стоје побројане земље, у списку се не прави такав распоред, већ се говори више о некаквој војно-географској подели: Nomina urbium, castrorum et castellorum in regnis Hungariae, Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae a Turcis post obitum serenissimi olim foelicissimae recordationis Ludovici regis amissorum, quorum nos in praesenti meminisse potuimus usque ad annum praesentem 1556.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мислиш на овај рад: IZVANREDAN IZVOR O ZEMLJOPISNIM ZNANJIMA UGARSKO-HRVATSKE POLITIČKE ELITE 16. STOLJEĆA? Искрено, већ сам мало заборавио шта си тачно послао, а од Палфија имам више радова, од којих су неке други препоручивали... Углавном, то што има сам сам читао, у овом поменутом раду не нађох неки нарочито интересантних података за ову тему, осим оног пописа тврђава из 1556. године, па оне које се односе на Inter Drawwm et Zawwm fluvios,

Иако у наслову стоје побројане земље, у списку се не прави такав распоред, већ се говори више о некаквој војно-географској подели: Nomina urbium, castrorum et castellorum in regnis Hungariae, Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae a Turcis post obitum serenissimi olim foelicissimae recordationis Ludovici regis amissorum, quorum nos in praesenti meminisse potuimus usque ad annum praesentem 1556.

Ne, već ovo, dosta ključno za pitanje objedinjavanja i kroatizacije Slavonije - http://hrcak.srce.hr/7446

P. S. Čovek mora da počne drugačije imenovati rasprave.

 

[Ројалиста]

Ne, već ovo, dosta ključno za pitanje objedinjavanja i kroatizacije Slavonije - http://hrcak.srce.hr/7446

P. S. Čovek mora da počne drugačije imenovati rasprave.

Занимљиво је да се помиње стара хрватска крајина, naime, veći dio primorske Hrvatske, prostirući se između planine Gvozda (danas Kapela) i jadranskog priobalja, našao se pod stranom okupacijom, pri čemu na ostatku prostora već od 1530-ih godina započinje formiranje prvog uporišta kasnije hrvatske krajiške glavne kapetanije (kroatische Grenze) sa sjedištem u Bihaću, izgradnjom takozvanih starih hrvatskih krajina (alte kroatische Grenze)... не говори ли се овде управо о томе да су старе границе Хрватске отприлике и доприале само докле су те крајине, јер крајина је граница, тј. да у том случају никако нису прелазиле Саву?

Што се тиче спајања Хрватске и Славоније, односно постепене асимилације Славоније у Хрватску, а интеграције Хрвата у славонске институције, рад је свакако вредан пажње. Славонија тих деценија је несумњиво била једна мултиетничка средина, у коју се поред претпостављених староседелаца Славонаца (или Словенаца?) и понеког Мађара, слило хрватско племство и становништво, с једне стране, а с друге тамо се запутило и српског племства, и у већем или мањем броју српског становништва.

Btw, Палфи помиње ове крајине и у књизи из које су постављене карте, мада их углавном посматра из финансијског угла за Угарску.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Занимљиво је да се помиње стара хрватска крајина, naime, veći dio primorske Hrvatske, prostirući se između planine Gvozda (danas Kapela) i jadranskog priobalja, našao se pod stranom okupacijom, pri čemu na ostatku prostora već od 1530-ih godina započinje formiranje prvog uporišta kasnije hrvatske krajiške glavne kapetanije (kroatische Grenze) sa sjedištem u Bihaću, izgradnjom takozvanih starih hrvatskih krajina (alte kroatische Grenze)... не говори ли се овде управо о томе да су старе границе Хрватске отприлике и доприале само докле су те крајине, јер крајина је граница, тј. да у том случају никако нису прелазиле Саву?

Што се тиче спајања Хрватске и Славоније, односно постепене асимилације Славоније у Хрватску, а интеграције Хрвата у славонске институције, рад је свакако вредан пажње. Славонија тих деценија је несумњиво била једна мултиетничка средина, у коју се поред претпостављених староседелаца Славонаца (или Словенаца?) и понеког Мађара, слило хрватско племство и становништво, с једне стране, а с друге тамо се запутило и српског племства, и у већем или мањем броју српског становништва.

Btw, Палфи помиње ове крајине и у књизи из које су постављене карте, мада их углавном посматра из финансијског угла за Угарску.

Pa, upravo tako, da.

Ako ćemo tražiti malo istoricistički da odaberemo naziv, korektan termin bi bio Slovinjana.

 

[Ројалиста]

Pa, upravo tako, da.

Ako ćemo tražiti malo istoricistički da odaberemo naziv, korektan termin bi bio Slovinjana.

Ето хтедох тако и да напишем, али ми се учинило мало непознатијим појмом, па употребих ове друге... но, тачно би било тако, Словињана.

 

[Mrkalj]

Један добар Грујићев рад о историји Срба у Славонији.

Др Радослав Грујић: “СПОМЕНИЦА О СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ВЛАДИЧАНСТВУ ПАКРАЧКОМ“ (реиздање из 1930. год.) Музеј Српске православне цркве Београд, 1996. године



http://www.carsa.rs/istorija-srba-u-slavoniji-mapa/

 

[Дундурије]

Гроф Бартенштајн: Срби су староседеоци Славоније

Цитат:
Гроф Бартенштајн тврдио је да су Срби староседеоци Славоније, и негирао да је већина тадашњих Срба на територијама северне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске пореклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године.

Аустријски државник, Јохан Христоф фон Бартенштајн, рођен је 1689, у Стразбургу. Дворски саветник у Бечу од 1721. Тајни државни секретар Аустрије постаје 1727, барон 1733. Вице канцелар 1753. Уз ове послове Марија Терезија га је изабрала за васпитача свога сина, будућег аустријског цара Јосифа II. За царевића је писао упутства о управљању државом и 10 књига о народима Аустрије.

Он потврђује чињеницу да су Срби у Славонији староседелачко становништво:

А већ су цар Рудолф Други и цар Матија, као краљеви Угарске, нашли били право (признајући да су Грци или Власи /Срби/, који у оним крајевима станују, обадвема краљевинама: Славонији и Хрватској, итекако помогли тиме што су Турке задржали од даљег упадања у ону прву) да им најснажније осигурају уживање свега онога што су год за њихова доба имали, ако би то лежало у једној или другој од ових двеју краљевина.

Овде је све јасно — аустријски цареви и мађарски краљеви сведоче да су Срби бранили Славонију од Турака у 16. столећу и да су одгађали турска освајања и сад, кад је Славонија ослобођена — крај 17. столећа, признају им власништво над бившом имовином — и у Славонији и у Хрватској.

Гроф Бартенштајн демантује да је већина данашњих Срба на територијама северне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске пореклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године. Бартентштајн, тиме, понавља да је већинско српско становништво у овим крајевима староседелачко. То чини на занимљив начин — Аустрија је одлучила да се награде сви Срби који су у овој сеоби дошли са својим патријархом, али то државни органи нису могли да спроведу, јер је био у питању незнатан број породица, у односу на староседелачке, међу којима су се дошљаци изгубили. Ево тог описа Бартенштајна:

„Одмах године 1701, хтедоше уклонити митрополита са границе и наредити му стан у Сент-Андреји, више Будима, и доказати да Леополодова обећања припадају само оним породицама што су прешле овамо с митрополитом Чарнојевићем — које би, после дванаест година, тешко било пронаћи.

Бартенштајн сведочи да су у осамнаестом столећу сви становници Славоније Срби — једни су православни, а други, такође, православни али признају римског папу и за свог поглавара (унијати):

Још се једна разлика појављује код граничара у том — што су једни од њих унијати, други пак нису. У ове последње (православне) броје се особито Вараждинци и у Славонији становници у Земунском срезу, а насупрот — остатак је мешовит, и у Градишчанском срезу наћи ћеш далеко више унијата, него ли неунијата.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uslovno govoreći, u bliskoj vezi:

Malo podsećanje granica Hrvatska (tj.

U ovo vreme negde ban jajačke banovine je Petar Keglević. Primetio sam da se u hrvatskoj istoriografiji Jajačka banovina smatra sastavnim delom Hrvatskog kraljevstva, iako se radi o banovinama koje je Ugarska formirala redom, pored srebreničke, mačvanske, itd...

Ako Slavonijom, Hrvatskom i Dalmacijom upravlja jedan ban, a Jajcem drugi i oba direktno podređena ugarskom kralju, u kakvom je kontekstu Jajačka banovina hrvatska?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jednom sam ovde na temi izrazio čuđenje koliko se malo ljudi interesuje i obrađuje Slavoniju, a vodio sam sa kolegom Rojalistom i prepisku na istu temu...U jednom radu (The Noble Elite in the County of Körös (Križevci) 1400 - 1526) mađarskog istoričara, Tamaša Palosvalfija, može se videti elokventniji izraz mog čuđenja uz pojedina objašnjenja:

Unfortunately enough, the structure and development of the late medieval Slavonian nobility as well as the history of late medieval Slavonia as such have hitherto remained almost completely outside the sphere of interest of historians in Croatia and Hungary alike. Whereas the problem of the origins of Slavonia was once the focus of a heated, though somewhat futile debate between the experts of the two countries, and, despite some mutual gestures, there is still no consensus in this matter, the subsequent centuries of Slavonian history, much better enlightened by written sources, have not received the attention they deserve. The reason of this ignorance, as it seems, are different in the two countries concerned.

In Hungary the „limited extent“ of scholarly interest in the history of medieval Slavonia can broadly be explained by two main reasons. The first is the absence of research whatsoever on the medieval nobility in a regional context. Before 1990 it was one of the ideological consequences of the prevailing political regime, but, surprisingly enough, the subject has since remained as neglected as before, with only a few notable exceptions, such as Engel Pál's book on the medieval nobility of the county of Ung. The other reason is the absense on the territory of medieval Slavonia, that is, modern Croatia, of a considerable Hungarian minority, which, as in the case of Transylvania, whose status in the middle ages was in many respects similar to that of Slavonia, would surely have incited Hungarian historians to pay much more attention to it than they eventually did. Consequenttly, what we have dispersed throughout books and articles are mostly remarks on things regarded as „Slavonian peculiarities“ within a realm (regnum) whose society and administration was not basically different from Hungary proper.

In Croatia, on the other hand, historical attention turned rather towards Croatia „proper“, that is, the territory of the early medieval kingdom, and towards Dalmatia. As regards the latter, this phenomenon can only be seen as quite natural, in view of the huge source material which is available in the archives of the Dalmatian cities in quantities not matched anywhere else beyond the mountains. The apparent neglect of the history of late medieval Slavonia can be regarded as somewhat surprising, however, as the region itself is generally treated in Croatian historiography as making part of Croatian national history, and attached only in terms of „state structures“ more closely to the medieval kingdom of Hungary than Croatia proper. To what extent this (partial) self-restriction can be attributed to the realisation of the fact that the history of Slavonia, unlike that of Croatia, cannot be interpreted without a similarly profound knowledge of Hungarian history, is open to debate; what is certain is that Croatian historiographical production concerning noble Slavonia is as fragmented and sparse as that in Hungary.

Strašno turobno. Postojala kao jedna geoistorijska, politička i kulturološka celina praktično jedan čitavi milenijum i...ćorak. Ne znam za puno ovakvih primera u evropskoj istoriji.

 

[Ројалиста]

Читао сам тај рад пре можда два-три месеца, и баш помислих, коначно нешто доста квалитетно на ову тему. Али ето, заборавио сам да га поставим и овде. Иначе, заиста трагично, да се њоме систематски нико није бавио. Хрвати нису хтели да јој истичу политичку посебност, а Мађарима није била толико интересантна, јер то ипак није било њихово двориште.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Читао сам тај рад пре можда два-три месеца, и баш помислих, коначно нешто доста квалитетно на ову тему. Али ето, заборавио сам да га поставим и овде. Иначе, заиста трагично, да се њоме систематски нико није бавио. Хрвати нису хтели да јој истичу политичку посебност, а Мађарима није била толико интересантна, јер то ипак није било њихово двориште.

Треба да чуди и недостатак интереса код Срба, највећим делом ограничен на проучавање изолованих догађаја и процеса, као нпр. досељавање неке скупине становништва у нело село.

 

[Лекизан]

Strašno turobno. Postojala kao jedna geoistorijska, politička i kulturološka celina praktično jedan čitavi milenijum i...ćorak. Ne znam za puno ovakvih primera u evropskoj istoriji.

Па постоји и данас!?

 

[Scott Isle]

Па постоји и данас!?

Postoji u necijoj glavi ali ne i na google maps.

Turobno je i to da su stare Srpske zemlje a i Hrvatske u stvari Dalmacija, primorje. Hrvati su bili od Gorskih Kotara do Klisa u 12. vijeku, A Srbi oprimorjem od Huma, Raske, Zete do danasnje sjeverne Albanije. To je Dalmacija sa svojom zagorom.
Oba naroda danas imaju glavne gradove van svoje stare teritorije Dalmacije, i te stare zemlje su danas kompletno ili nedefinisane ili cudno definisane. A sto se tice Srbije, vecina starih srpskih zemalja je van Srbije.

 

[Ројалиста]

Треба да чуди и недостатак интереса код Срба, највећим делом ограничен на проучавање изолованих догађаја и процеса, као нпр. досељавање неке скупине становништва у нело село.

Са истраживачке тачке гледишта, слажем се да би и нашим историчарима то могла бити интересантна тема, али очигледно је још нису препознали као такву да би се баш њојзи посветили. У сваком случају, штета је, у блиском суседству имамо практично једну рупу у историји.

 

[suave]

Zanimljiv razgovor o istoriji Slavonije na Hrvatskom radiju. Dosta toga je već pomenuto na temi no ko ima vremena može poslušati dok radi nešto drugo. U pitanju je radio emisija

Prelistamo li se u sinteze hrvatske srednjovjekovne povijesti, vrlo lako može se uočiti značajan nerazmjer između onoga što se tamo može pročitati o društvenom i političkom razvoju u hrvatskim priobalnim područjima i podataka o tome što se događa u unutrašnjosti, poglavito na prostoru međuriječja rijeka Save i Drave tj. na području srednjovjekovne Slavonije.

Naime nakon povijesne epizode s donjopanonskim knezom Ljudevitom u 9. stoljeću, čini se da se na tom području ništa ne događa sve do kraja 11. stoljeća i osnutka Zagrebačke biskupije. Jednako tako, i tijekom razvijenog srednjeg čini se da prošlost Slavonije tone u izmaglici ništavila sve do velike mongolske provale polovicom 13. stoljeća, da bi nakon toga ponovo "izronila" tek na izmaku srednjovjekovlja s osmanskim provalama i velikim porazom ugarsko-hrvatske vojske na Mohačkom polju.

Povijest srednjovjekovne Slavonije već desetljećima izmiče oku hrvatske historiografije, kao da je njena prošlost potonula. Stoga ćemo danas u povijesnim kontroverzama pokušati zaroniti u prošlost i pokušati istrgnuti iz dubina dio te potonule povijesti zajedno s našim današnjim gostom dr. sc. Stankom Andrićem voditeljem Podružnice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog instituta za povijest u Slavonskom Brodu. Autori emisije su Josip Mihaljević i Gordan Ravančić.

Posebno preporučujem razgovor oko desetog minuta o istorijskom imenu "Panonska Hrvatska" i zaslužuje li Slavonija to ime (ustvari počinje oko 09.30)

 

[zvaljko]

od istog autora pdf Boris Golec

https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=284513
Širenje hrvatskog etnonima i lingvonima na slovensko stanovništvo današnje istočne Slovenije između 16. i početka 19. stoljeća i njihovo iščeznuće

Vrlo sličan obrazac, kako se hrvatsko ime širi u 15, 16st na ono što se nekad zvalo Slavonija, rubno područje današnje Slovenije takodje svjedoči o iznenadnoj pojavi hrvatskog etnonima i lingvonima ali u ovom slučaju i njegovom naglom nestanku, sa ponudjenim objašnjenjima zašto se to desilo.

Prenosim samo zaključak:

Zaključak: razlozi širenja hrvatskog imena umjesto prvobitnog slovenskog u svim četirima rubnim slovenskim pokrajinama bili su slični, ali u svakoj od njih i specifični. Međusobno su se razlikovale po vremenskom okviru pojavljivanja novog imena i stupnju njegove uvriježenosti. Najranije, još potkraj 16. stoljeća (1598.), nalazimo ga u Kostelu, najkasnije, tek početkom 18. stoljeća, u Prlekiji, a najduže je dokumentirano u krajnjem južnom dijelu Prekomurja (do 1811.). Hrvatski lingvonim i etnonim bili su najčvršće usidreni u Beloj krajini i Kostelu, unutar Prekomurja primjećujemo razlike između sjevera i juga, dok je u Prlekiji dokumentiran samo lingvonim. Slabljenje i ugasnuće hrvatskog imena do kraja 18., odnosno početka 19. stoljeća bili su u svim pokrajinama povezani s više čimbenika. Pritom su vrlo važnu ulogu odigrale crkvenoupravne reforme koje su rubne slovenske pokrajine udaljile od kulturnih i obrazovnih središtva u Hrvatskoj (napose Zagreba i Varaždina) te nastanak dvaju regionalnih slovenskih književnih jezika, najprije prekomurskog, a zatim i istočnoštajerskog. Za ugasnuće hrvatskog imena bila je naposljetku odlučujuća činjenica da se područja zahvaćena prolaznom „kulturno-jezičnom kroatizacijom“ nisu integrirala u hrvatski politički prostor

 

[zvaljko]

Rekapitulacija gore navedenog rada

https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=226805

Hrvoje Petrić