- Poruka
- 26.318
Дана 21. септембара 1904. године за краља је крунисан Петар I Карађорђевић.
Круна краља Петра I Карађорђевића је једина сачувана круна неког српског владара у Србији. Круна, кугла и жезло израђени су од бронзе са ручице Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење.
Плашт краља Петра је израђен у Паризу, дугачак је 11 метара, а тежак преко 6 килограма.
------------------------------------------------------------------------
У Краљевини Србији од свих нововековних владара (Карађорђевића и Обреновића) стварно крунисан је једино краљ Петар Карађорђевић. Чин крунисања обављен је на дана 21. септембра 1904. (Фото 3.) На првој фотографији је Михаило Валтровић који је умро дана, 22. септембра 1915. Валтровић (1839-1915) је први професор археологије на Високој школи, оснивач Српског археолошког друштва, управник Народног музеја и члан Краљевске академије. Михаило Валтровић је, по личној жељи краља, аутор нацрта круне (фото 2) која је за ту прилику израђена у Паризу од оригиналне ручице топа из доба Карађорђа. Оријент експресом допремљена је из Париза 29. августа у Београд где је дан уочи крунисања освештана у Саборној цркви. Михаило Валтровић је и аутор текстова који су исписани на саркофазима Доситеја Обрадовића и Вука Караџића приликом њихових поновних сахрана 15. и 30. септембра 1897. као и идентичних текстова на плочама које и данас стоје лево и десно од улаза у Саборну цркву: „Под крилом ове цркве метар и по на запад леже ...“ (о чему сам детаљно писао у роману КОВЧЕГ КОМЕДИЈАНТ).
Круна којом је краљ Петар крунисан чувана је од 1904. у дому Карађорђевића; од 1915. до 1918. током Великог рата била је закопана испод зграде Богословије у Призрену; између два рата изложена у Дворској капели а током Другог светског рата склоњена у Жичу. После рата круна је била у Народном музеју и Музеју Првог српског устанка као и у трезору Народне банке. Од 2005. круна је експонат Историјског музеја Србије.
Круна краља Петра I Карађорђевића је једина сачувана круна неког српског владара у Србији. Круна, кугла и жезло израђени су од бронзе са ручице Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење.
Плашт краља Петра је израђен у Паризу, дугачак је 11 метара, а тежак преко 6 килограма.
------------------------------------------------------------------------
У Краљевини Србији од свих нововековних владара (Карађорђевића и Обреновића) стварно крунисан је једино краљ Петар Карађорђевић. Чин крунисања обављен је на дана 21. септембра 1904. (Фото 3.) На првој фотографији је Михаило Валтровић који је умро дана, 22. септембра 1915. Валтровић (1839-1915) је први професор археологије на Високој школи, оснивач Српског археолошког друштва, управник Народног музеја и члан Краљевске академије. Михаило Валтровић је, по личној жељи краља, аутор нацрта круне (фото 2) која је за ту прилику израђена у Паризу од оригиналне ручице топа из доба Карађорђа. Оријент експресом допремљена је из Париза 29. августа у Београд где је дан уочи крунисања освештана у Саборној цркви. Михаило Валтровић је и аутор текстова који су исписани на саркофазима Доситеја Обрадовића и Вука Караџића приликом њихових поновних сахрана 15. и 30. септембра 1897. као и идентичних текстова на плочама које и данас стоје лево и десно од улаза у Саборну цркву: „Под крилом ове цркве метар и по на запад леже ...“ (о чему сам детаљно писао у роману КОВЧЕГ КОМЕДИЈАНТ).
Круна којом је краљ Петар крунисан чувана је од 1904. у дому Карађорђевића; од 1915. до 1918. током Великог рата била је закопана испод зграде Богословије у Призрену; између два рата изложена у Дворској капели а током Другог светског рата склоњена у Жичу. После рата круна је била у Народном музеју и Музеју Првог српског устанка као и у трезору Народне банке. Од 2005. круна је експонат Историјског музеја Србије.
Кад је деда Аврам постављен за гувернера НБС увео је "нови динар" у односу 1:1 према немачкој марки. Инфлација више није била галопирајућа, али не "због деда Аврама" него је то била одлука државног руководства које је проценило да је са "убризгавањем" туђих инфлаторних динара завршено.
