Историја Бугара

[Casual Observer]

Romance i Romeji (Grci) nije isto.

U Basileia ton Rhomaion je stanovništo na Balkanu govorilo i vulgarnim latinskim.

 

[Boris T]

колико сам овде видео из подвученог не пише које је националности, то што каже да је бугарска његова отаџбина да је бугарски народ његов народ(као краљ тог истог народа) не говори да је бугарин
зар бугарина који је рођен и живи у србији и каже волим своју домовину чини србином ,зар то важи и за рома албанца румуна хрвата такође који је рођен и живи у србији

Борис III је рекао: Рођен сам у Бугарској, православац, одрастао међу својим народом, желим да испуним своју дужност према отаџбини. А ти тврдиш да није Бугарин. Па не знам више од тога ко може да буде Бугарин.
Има један виц о Шопима у Бугарској.
Нане је први пут видео жирафу у зоолошком врту и рекао - "нема такве животиње".

 

[Casual Observer]

Борис III је рекао: Рођен сам у Бугарској, православац, одрастао међу својим народом, желим да испуним своју дужност према отаџбини. А ти тврдиш да није Бугарин. Па не знам више од тога ко може да буде Бугарин.
Има један виц о Шопима у Бугарској.
Нане је први пут видео жирафу у зоолошком врту и рекао - "нема такве животиње".

A kad neko iz Makedonije izjavi da je Srbin za njega ta logika nekako ne važi? Kako se to Bugarin zato što se izjašnjava kao Bugarin uklapa u vaše teorije o “bugarskim poreklima” i nekakvim “Srbomanima?

Ukoliko se pođe od etnonacionalističkih teorija o “asimilovanim Bugarima” koji “ne znaju za svoje bugarsko poreklo” ali su “ipak Bugari” (kakve inače ovde neprestano forsirate) onda je Boris III bio polu Nemac polu Italijan.

 

[Casual Observer]

Веома озбиљно се вараш. Бугарска никада није била држава заснована на чисто етничким принципима, ни у једном тренутку свог постојања. Уједињење Бугарске и Македоније сматрало се сасвим нормалним у 19. веку на основу народне етнографије региона и језика којим говорило становништво.

Kakav sad “etnografski argument” kad se tvrdi da je Bugarska politička nacija? Čemu titlovi za makedonski jezik na bugarskoj televiziji? Ko još titluje isti jezik?

Konstatacija austrougarskog poslanika u Sofiji Ota fon Černina (Otto Graf Czernin von Reietz) da su Bugari pravdali svoje teritorijalne ambicije negiranjem postojanja susednih naroda:

“Černin je ubrzo posle svog dolaska za poslanika u Sofiji izvestio da bugarski ministri, da bi omogućili usaglašavanje nacionalne politike s imperijalističkom, nastoje da negiraju postojanje naroda koji ne govore bugarskim jezikom na teritorijama na koje su polagali pretenzije. Predsednik vlade Radoslavov i njegov ministar prosvete izjavili su mu da je celokupno muško stanovništvo u delovima „stare Srbije” koje su okupirali Bugari potpuno nestalo; da se tamo sve više nalaze samo Cigani, koje je lako bugarizovati, dok su svi ostali ili mrtvi ili odvedeni u zarobljeništvo i internaciju. Znajući za oprobane bugarske metode, Černin je pisao da nijednog trenutka ne sumnja u tačnost ove konstatacije, pa nastavlja: „О okupiranim albanskim oblastima, bogu hvala, u ovim razgovori ma koji su mirisali na krv nije bilo govora, tako da se s izvesnim optimizmom može smatrati da tamo još postoje poneki Albanci”.



55 HHStA, PA, XV-80, Bulgarien Berichte 1917/1-1Х, izveštaj poslanika Ota Černina ministru inostranih poslova Černinu, br. 10/P.A, Sofija, 9. II 1917.

 

[Casual Observer]

Данашњи Бугари и немају везе са тим клановима из првог бугарског царства.

A ni sa vladarima Drugog:

 

[хан Ацо]

Srecan nacionalni dan Bugarske-oslobodjenje od turskog robstva,dan drzavnosti 3 marta 1878,dan kada je potpisan Sanstefanski ugovor .

 

[хан Ацо]

 

[Casual Observer]

Čestitam praznik u granicama Republike Bugarske i opština Dimitrovgrad i Bosilegrad. @Boris T

 

[хан Ацо]

 

[хан Ацо]

 

[Casual Observer]

Које лажи и када си икада доказао да ја говорим лажи?


Већ сам се уверио да појам „славистичка литертура“ посматраш кроз неке своје предрасуде...Дај ми неког од аутора које си читао, али не српског – да видимо шта читаш и упоредимо.


Од кога и како? Објасни како си одлучио да су се засебни језици појавили у 10. веку – на основу ког писаног документа или спроведеног истраживања?


Понављам, периодизација је увек условна. На пример, према једном од најпознатијих руских слависта с краја 20. века – С. Бернштeјну, прасловенски период је трајао до 12. века, иако је већ постојала озбиљна дијалекатска дистинкција.. У руском, чешком и бугарском језику термин „општоcловенски“ се не користи. Осим тога, границе између прасловенског и периода појаве засебних језика могу се успоставити само у смислу фонетског система. Али на развој неких од најважнијих граматичких категорија, напр.као глаголски систем, структура слогова не утиче.


Па, јесте , било је неких фонетских разлика још у 7.-8. веку, али унутар заједничког касног прасловенског периода.


Не знам коју си литературу најавио, али ако је то ова коју сам до сада видео код тебе, дефинитивно ме не може ни најмање импресионирати. Могу ти бацити стотине чешких и руских наслова за које се кладим да нис ни чуо . Зато сиђи са пиједестала на коме седиш и унапреди мало своје знање.
Као што сам већ показао, неке од глотохронолошких студија заснованих на Старостиновом новом методу, на пример на Масариковом универзитету у Чешкој, потврђују теорију да је већина засебних језика настала тек у 12-13 веку.

Da li si svestan da je bugarska “slavistika” ne samo zamrznuta u periodu nacional-romantizma već i da je zajedno sa bugarskom istoriografijom duboko zagazila u vode mitologije i alternativne istorije?

 

[Casual Observer]

Што се лингвистичар у покушају разгоропадио.Не прија му кад није у праву па драми, а то се често дешава.

Problem nije samo u njemu i njegovi ličnim osobinama već i u indoktriniraciji - u bugarskom školskom sistemu se nacional-romantizam, pseudoistorijskih sci-fi i opsednutost nekadašnjom “veličinom” i “važnošću” Bugarske toliko ukorenio da konstataciju činjeničnog stanja percipiraju kao nekakvo “omalovažavanje” Bugara kao naroda.

Npr, pored već poznate terminološke mudrolije kojom se turski Onoguri Bulgari prekrštavaju u “Bugare” što ima za posledicu da se u Bugarskoj potpuno različite grupe Turaka (ne previše međusobno srodni Bulgari, Kutriguri, Utriguri, Kumani, Oguzi/Uzi…) naširoko percipiraju kao savremeni Bugari, još je značajnije i nacionalistički motivisano prekrštavanje staroslovenskog jezika u “starobugarski”, tako da se postiglo da se tamo i protoslovenski (sistematski se negira da je u pitanju prajezik, već se forsira velikobugarski narativ da je to bila samo “neknjiževna varijanta” staroslovenskog, tj starobugarskog jezika (!)”. Tako naš kolega koji se uživeo u sanstefansku mitologiju svaku konstataciju činjenica percipira kao namerni udar na sebe lično.

 

[Casual Observer]

Које лажи и када си икада доказао да ја говорим лажи?


Већ сам се уверио да појам „славистичка литертура“ посматраш кроз неке своје предрасуде...Дај ми неког од аутора које си читао, али не српског – да видимо шта читаш и упоредимо.


Од кога и како? Објасни како си одлучио да су се засебни језици појавили у 10. веку – на основу ког писаног документа или спроведеног истраживања?


Понављам, периодизација је увек условна. На пример, према једном од најпознатијих руских слависта с краја 20. века – С. Бернштeјну, прасловенски период је трајао до 12. века, иако је већ постојала озбиљна дијалекатска дистинкција.. У руском, чешком и бугарском језику термин „општоcловенски“ се не користи. Осим тога, границе између прасловенског и периода појаве засебних језика могу се успоставити само у смислу фонетског система. Али на развој неких од најважнијих граматичких категорија, напр.као глаголски систем, структура слогова не утиче.


Па, јесте , било је неких фонетских разлика још у 7.-8. веку, али унутар заједничког касног прасловенског периода.


Не знам коју си литературу најавио, али ако је то ова коју сам до сада видео код тебе, дефинитивно ме не може ни најмање импресионирати. Могу ти бацити стотине чешких и руских наслова за које се кладим да нис ни чуо . Зато сиђи са пиједестала на коме седиш и унапреди мало своје знање.
Као што сам већ показао, неке од глотохронолошких студија заснованих на Старостиновом новом методу, на пример на Масариковом универзитету у Чешкој, потврђују теорију да је већина засебних језика настала тек у 12-13 веку.

Након твојих лажи о том шта "наука тврди" наравно да ћу написати какво је преовладавајуће славистичко мишљење.

Преовладавајуће је.

Јесу, о чему се може читати и у најосновнијој славистичкој литератури.

Доказиво, доказано.

Јеси ли ти сигуран да знаш шта то значи. Наравно да је прасловенски језик последњи заједнички предак свих словенских дијалеката, та не може више дијалеката бити један заједнички предак. Шта мислиш чему подела на прасловенски и општесловнекси нпр.?

Имали су своје више или мање јасне обрисе.

Мало боље погледај какву сам литературу цитирао током година на форуму. Неком другом глуми знање, мени је јасно да пишеш нетачности, да не кажем измишљотине.

Од кога и како? Објасни како си одлучио да су се засебни језици појавили у 10. веку – на основу ког писаног документа или спроведеног истраживања?

Понављам, периодизација је увек условна. На пример, према једном од најпознатијих руских слависта с краја 20. века – С. Бернштeјну, прасловенски период је трајао до 12. века, иако је већ постојала озбиљна дијалекатска дистинкција.. У руском, чешком и бугарском језику термин „општоcловенски“ се не користи.

Boris po svom običaju izmišlja argumente tek nakon što je izneo neku ličnu svoju teoriju u duhu maksimalistički shvaćene sanstefanske teorije: evo šta kaže upravo ruska slavistika na temu divergencije južnoslovenskih jezika: zasebni zapadnojužnoslovenski i istočnojužnoslovenski jezik (nastali divergencijom originalnih dijalekata prisutnih od doseljavanja Slovena na Balkan) nastaju u X veku (pad jerova), a do razdvajanja bugarskog i makedonskog dolazi još pre diferencijacije slovenačkog od srpskohrvatskog - Dubrovački je, pa još u datom periodu bio samo jedan od dijalekata tog jezika/kasnijeg dijasistema:

Stav ruske slavistike:

 

[Casual Observer]

Чекамо даљу потврду како tl/dl група повезује чешки и српски језик и шта је ова најстарија изоглоса.
Сад си већ сам са својим глупостима, јер више нема оних који су ти бацали лајкове - свако чудо за три дана

Ne znači da postoji neka istorijska netačost ako oni koji čitaju nisu razumeli šta tamo piše.

Tvrditi da "Srbi ne žive kod Save, nego južno od nje" je prilično neozbiljno, posebno ako se dodaje da su tu ma i Slovenci (sic!).

Zapazi se u odnosu na književni srpski jezik ,ali u vreme Obrenovića ovaj književni nije još zaživeo u tolikoj meri kao danas. Nemoj zaboraviti da je Beograd naročito podavalska sela naseljavan u to vreme i Srbima južnjacima.

Та, нека одређује, само нека објасни на основу којих језичких и иних доказа то чини, јер прича о миграцијама сама ништа не говори.

Tako je. Bugarski jezik treba izbaciti sa popisa slovenskih jezika i svrstati ga među kreolske jezike. Taj jezik je irelevantan za proučavanje slovenskih jezika.

Мислим да тамо стоји супротно.

Ја не мислим тако.

Баш зато се одмах препознаје (као и због присуства падежа одн. недостатка "члена") српски језик , различит од јакавице бугарског језика

Ono što sam ja video i čuo na internetu kumanovko-kratovski dijalekt je nastavak prizrensko-južnomoravskog dijalekta.

Западнословенске консонантске групе tj/dl се још увек чувају у српским говорима, и то управо у оним најисточнијим: Тимочко-лужничком и Заплањском, фонетика источних српских говора констатује да су управо Тимочани и Браничевци дошли из Моравске, а не преко доњег Дунава како би неки желели да представе, што се уосталом лепо види из приложеног. Иначе, савремена лингвистика не хаје за географско-романтичарску поделу словенских језика на три уобичајене групе - јужни словенски језици уопште нису лингвистички јединствена група, само географски уз релативно скорашњи контакт, а управо они најархаичнији српски говори са крајњег истока штокавског подручја једини од западнојужнословенских још увек у живом говору чувају фонетски лик старе Моравске Србије (Заплањски) - уочљиво је да су се сеобом Словена су они оригинално (пре сеобе на Балкан) настањени западније подле сеобе нашли источније од рецимо досељеника из Беле Хрватске - чакавски и западни штокавски су групу tl/dl свели на l још у старој постојбини.

Zapazimo i kako prozodija i akcentuacija (u ovom slučaju staroštokavska) grupiše zapadnojužnoslovenske dijalekte, od čakavskih na zapadu pa zaključno sa zapadnobugarskim), prozodijske osobine jezika su inače najžilavije i opstaju najduže - nekada su govornici ovih sada veoma različitih dijalekata živeli jedni pored drugih, negde u Panoniji:

Izvor:

https://bibliotekanauki.pl/articles/2103012.pdf

 

[Meliot]

Западнословенске консонантске групе tj/dl се још увек чувају у српским говорима, и то управо у оним најисточнијим: Тимочко-лужничком и Заплањском

Može li na nekom primeru reči ove dve konsonantske grupe? Meni ovo nešto nije poznato ili ovako pojednostavljeno me ne asocira ni na šta.

 

[Casual Observer]

Može li na nekom primeru reči ove dve konsonantske grupe? Meni ovo nešto nije poznato ili ovako pojednostavljeno me ne asocira ni na šta.

Na primer dijalekatski oblik ‘ona je padla’ (timočko-lužnički za pala) je zadržao konsonantsku grupu dl koja je u bugarskom (tadašnjem dijalektu) iščezla još pre dolaska predaka savremenih Bugara na Balkan (ne postoji ni u istočnoslovenskim jezicima). Takođe recimo iskradla se - iskrala se čuva konsonantsku grupu dl koja je na Balkan, tj u zonu Timočko-lužnickog mogla da bude donešena samo sa teritorije današnje Češke i Slovačke: ostaci ostataka fonetike jezika zajedničkih predaka današnjih Srba i Lužičkih Srba.

Takođe, timočki (Lužnica sada kaže plela) pletla čuva praslovensku grupu tl, nit koja povezuje govore sada u Balkanskom jezičkom savezu sa govorima slovenskog zapada - nema jačeg dokaza da su Braničevci i Timočani na Balkan došli sa ostalim Srbima - govor slovenskih predaka Bugara već u to vreme više nije poznavao tl/dl. Bilo bi zanimljivo i ispitati zapadnobugarski, prozodijski se grupiše sa čakavskim, staroštokavskim i istočnoštokavskim - Jatova granica je nemi svedok tužne istorije asimilacije…

 

[Casual Observer]

Опет чаршијско паламуђење – постоји очување tl,dl у неким дијалекатским облицима глагола, посебно у прелазним говорима источне Србије и западне Бугарске: на пример „искрадла“, „уплетла“ – али ови облици не показују континуитет од српског језика, већ су ретроградирали под утицајем облика глагола у презенту: „искрадем“, „уплетем“. Да не говоримо да се чак и у неким дијалектима око Софије може чути облик „искрадла“.
Иначе, ево реконструисане поделе дијалеката - oвде нема ни изблизу онога о чему причаш.

Pogledajte prilog 1482197

Опет чаршијско паламуђење – постоји очување tl,dl у неким дијалекатским облицима глагола, посебно у прелазним говорима источне Србије и западне Бугарске: на пример „искрадла“, „уплетла“ – али ови облици не показују континуитет од српског језика, већ су ретроградирали под утицајем облика глагола у презенту: „искрадем“, „уплетем“. Да не говоримо да се чак и у неким дијалектима око Софије може чути облик „искрадла“.
Иначе, ево реконструисане поделе дијалеката - oвде нема ни изблизу онога о чему причаш.

Pogledajte prilog 1482197

Видиш, овде паламудиш једино ти: ево овде и рада на ту тему, и то управо она чешка лингвистика на коју се тако радо позиваш. Не лупај о “ретроградирању”, јадно је. Што се тиче класификације западнобугарских дијалеката, јасно је и то:

Запазити и у коју групу спада западнобугарски:

Извор:

 

[Casual Observer]

Опет чаршијско паламуђење – постоји очување tl,dl у неким дијалекатским облицима глагола, посебно у прелазним говорима источне Србије и западне Бугарске: на пример „искрадла“, „уплетла“ – али ови облици не показују континуитет од српског језика, већ су ретроградирали под утицајем облика глагола у презенту: „искрадем“, „уплетем“. Да не говоримо да се чак и у неким дијалектима око Софије може чути облик „искрадла“.
Иначе, ево реконструисане поделе дијалеката - oвде нема ни изблизу онога о чему причаш.

Pogledajte prilog 1482197

Još jednom, bez lupanja o “retrogradiranju”. Srpski i dalje čuva grupu tl/dl, svidelo ti se to ili ne, i u pitanju je osobina koje nema u bugarskom, osim u krajnje severozapadnom dijalektu koji je originalno iz zapadnojuźnoslovenske dijalekatske grupe.

Već je naveden dovoljan broj primera za čuvanje originalne praslovenske grupe dl/tl u svim dijalektima srpskog jezika, posebno u onim najistočnijim, što uopšte ne važi za bugarski jezik osim za govore u neposrednom dodiru sa srpskim. Zaključak je veoma jasan:

 

[Casual Observer]

Илија Гарашанин о Србији и Бугарима, Начертаније:

 

[Casual Observer]

Влашки клин не постоји у науци као појам. То су неки домаћи концепти који важе само на српском тлу.

На Балкану, јужно од Дунава, постојао је Влашки Клин који је раздвајао Србе од Бугара, али нема разлога да се Карпати, северно од Дунава, искључују из прадомовине Румуна.

Поред тога, стереотип о Власима као сточарима иде против језичког фонда румунског језика који је из латинског задржао разне пољоприведне речи.

Што се тиче Албанаца, одакле у албанском језику архаичке грчке речи?

Romance i Romeji (Grci) nije isto.

Говор Заплања, Јордана Марковић:

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/6163/markovic.zaplanja.2000.pdf

 

[zonta]

Борис III је рекао: Рођен сам у Бугарској, православац, одрастао међу својим народом, желим да испуним своју дужност према отаџбини. А ти тврдиш да није Бугарин. Па не знам више од тога ко може да буде Бугарин.
Има један виц о Шопима у Бугарској.
Нане је први пут видео жирафу у зоолошком врту и рекао - "нема такве животиње".

uslov otac i majka bugari prvenstveno
boris III je poreklom švaba
kao što su i engleska kraljevska porodica
i mnoge kraljevske porodice po evropi vuču poreklo od švabske koburg-gota
to što je rodjen i odrastao u bugarskoj ne čini ga bugarinom

 

[Boris T]

Западнословенске консонантске групе tj/dl се још увек чувају у српским говорима, и то управо у оним најисточнијим: Тимочко-лужничком и Заплањском, фонетика источних српских говора констатује да су управо Тимочани и Браничевци дошли из Моравске, а не преко доњег Дунава како би неки желели да представе, што се уосталом лепо види из приложеног. Иначе, савремена лингвистика не хаје за географско-романтичарску поделу словенских језика на три уобичајене групе - јужни словенски језици уопште нису лингвистички јединствена група, само географски уз релативно скорашњи контакт, а управо они најархаичнији српски говори са крајњег истока штокавског подручја једини од западнојужнословенских још увек у живом говору чувају фонетски лик старе Моравске Србије (Заплањски) - уочљиво је да су се сеобом Словена су они оригинално (пре сеобе на Балкан) настањени западније подле сеобе нашли источније од рецимо досељеника из Беле Хрватске - чакавски и западни штокавски су групу tl/dl свели на l још у старој постојбини.

Pogledajte prilog 1510481
Pogledajte prilog 1510489


Zapazimo i kako prozodija i akcentuacija (u ovom slučaju staroštokavska) grupiše zapadnojužnoslovenske dijalekte, od čakavskih na zapadu pa zaključno sa zapadnobugarskim), prozodijske osobine jezika su inače najžilavije i opstaju najduže - nekada su govornici ovih sada veoma različitih dijalekata živeli jedni pored drugih, negde u Panoniji:

Pogledajte prilog 1510490

Izvor:

https://bibliotekanauki.pl/articles/2103012.pdf

Pogledajte prilog 1510491

Нисам био на форуму 20-ак дана а ти си написао гомилу глупости - које потврђују да не разумеш о чему се ради. Очување tl/dl је карактеристично за западнословенске језике, а не за српски језик, а ако неки источносрпски дијалекти показују делимично очување облика dl у глаголима, то их не чини карактеристичним за српски језички простор, већ баш обрнуто. Другим речима, tl/dl одваја српски језик од чешког. Ово је био и мој коментар пре више од 2 месеца који си покушао да замажеш неким несувислим изводима из чланака које ни сам не разумеш. Штавише, врхунац је глупости градити лингвистичке закључке на основу неке фиктивне Беле Хрватске.

 

[Boris T]

uslov otac i majka bugari prvenstveno
boris III je poreklom švaba
kao što su i engleska kraljevska porodica
i mnoge kraljevske porodice po evropi vuču poreklo od švabske koburg-gota
to što je rodjen i odrastao u bugarskoj ne čini ga bugarinom

Промашио си – ако је човек рођен и живео у Бугарској, изјаснио се по националности као Бугарин, зашто би његово етничко порекло представљало проблем? По твојој логици произилази да је оснивач америчке државности Бенџамин Френклин Енглез.

 

[Casual Observer]

Промашио си – ако је човек рођен и живео у Бугарској, изјаснио се по националности као Бугарин, зашто би његово етничко порекло представљало проблем? По твојој логици произилази да је оснивач америчке државности Бенџамин Френклин Енглез.

Kako se ovo slaže sa tvojim teorijama o “Srbomanima” i “Bugarima koji su zaboravili svoje poreklo”?

Ili se nekako ne odnosi na Srbe i Makedonce?

 

[Casual Observer]

Нисам био на форуму 20-ак дана а ти си написао гомилу глупости - које потврђују да не разумеш о чему се ради. Очување tl/dl је карактеристично за западнословенске језике, а не за српски језик, а ако неки источносрпски дијалекти показују делимично очување облика dl у глаголима, то их не чини карактеристичним за српски језички простор, већ баш обрнуто. Другим речима, tl/dl одваја српски језик од чешког. Ово је био и мој коментар пре више од 2 месеца који си покушао да замажеш неким несувислим изводима из чланака које ни сам не разумеш. Штавише, врхунац је глупости градити лингвистичке закључке на основу неке фиктивне Беле Хрватске.

Pa ti sad ne priznaješ ni Etimološki rečnik Sovjetske Akademije Nauka? Ili su sve činjenice koje ukazuju na to da su govore najzapadnijeg dela Balkanskog jezičkog saveza tu doneli Sloveni koji su se na Balkan doselili iz Panonije a ne preko Moldavije i donjeg Dunava prosto nepoželjne pošto potkopavaju teorijske osnove Sanstefanske ideologije?

Ozbiljna lingvistika uopšte ne postavlja pitanje o tome da u nekim skovenačkim dijalektima i najistočnijim srpskim ima fonetskih arhaizama karakterističnih za zapadnoslovenske jezike, i da što je neki zapadnojuźnoslovenski govor/dijalekt arhaičniji to pokazuje veći afinitet prema češko-slovačkoj podgrupi slovenskih jezika.

Konstrukcije tipa “(da) si kupim” su takođe jedan od tih primera - ima ih u srednjeslovsčkom, kajkavskom i najistočnijim srpskim govorima - inovacija koja je na južnoslovenski prostor dospela iz Panonije.