Историја Бугара

Cвоје личне заблуде није умесно узимати као некакву историјску перспективу. Сама чињеница да је рефлекс "шт" уочен далеко на северозападу говори у прилог Шевеловљевом исказу да је то најранији рефлекс прасловенског *tј.
Kakvi zaključci: prvi refleks - to samo znači da je počeo da divergira prvi zbog geografske izolacije, govornici onogurskog i zatečenih starih balkanskih jezika očigledno nisu mogli da izgovore ć i đ…
 
Па, ти си управо особа која је ову реч учинила "buzzword". Ово је био још један твој патетичан покушај да "виктимизираш" Србе на рачун свих других "лоших" народа на Балкану.
Ne lupaj, tu sanstefansku rasističku pogrdu za Srbe si ti koristio u svim kontekstima dok god njome nisi dodijao svakom na temi.
 
Колико морам да понављам – ране изоглосе немају јасне географске границе, а још мање дијалектичку доследност. Све је реконструисано како би се направила комплетна историјска ретроспектива.
Тамо није било Мађара све до краја 9/ почетка 10. века. Закарпатске територије су потчињене још од времена Бориса.
Kako to u Panoniji “nije bilo Mađara” upravo u vreme kad se konstatuje njihov dolazak? Ili pokušavaš da dolazuješ i da je mađarski naziv ‘Pest’ za Peštu korišćen pre njihovog dolaska u Panoniju? :lol:


P. S.

O kakvim to “potčinjavanjima” Zakarpatja u doba onogurskog kana Borisa može biti reči? Neka “nova istoriografska otkrića” ili si to sam izmislio po svom običaju? Kako su to onda Mađari stigli u Panoniju kad je Zakarpatje “već bilo potčinjeno”? :hahaha:


Neka retroaktivna potčinjavanja, kao i one tvoje lične veličanstvene pobede na Bregalnici?

0D97156B-BCBA-477B-84A8-1A6B5412655A.jpeg
 
Kako to u Panoniji “nije bilo Mađara” upravo u vreme kad se konstatuje njihov dolazak? Ili pokušavaš da dolazuješ i da je mađarski naziv ‘Pest’ za Peštu korišćen pre njihovog dolaska u Panoniju? :lol:
Aха Мађари су донели словенско име „Пешт“. Колико још таквог идиотизма морамо да чујемо?
Пешт је и био назив који су локални становници користили за то подручје и пре доласка Мађара.
 
Cвоје личне заблуде није умесно узимати као некакву историјску перспективу. Сама чињеница да је рефлекс "шт" уочен далеко на северозападу говори у прилог Шевеловљевом исказу да је то најранији рефлекс прасловенског *tј.
Узевши да неретко криво преносиш туђе речи, ваљало би када би овде приложио шта је тачно Шевељов написао.
Не видим како би се могла утврдити таква хронологија, и није јасно шта желиш рећи.

Грешиш ако мислиш да су то дословно најранији одрази, јер се "бугарски" одрази, као и сви остали, изводе из геминатних африката *tj > *tć, *dj > *ddź. Ово је, чини ми се, још један од твојих покушаја "бугаризације" прасловенског језика.

Ако, пак, само желиш рећи да су то најранији посведочени одрази, не знам јеси ли у праву, био или не био, то свакако није заиста важно.

Што се тиче панонскословенских одраза *tj, *dj, у мађарским славизмима налазимо двојство одраза западног и источног јужнословенског типа.

О том Хелимски пише:

"двойственность типа megye/mezsgye имеет диалектную, а не хронологическую природу, причем вариант с рефлексом болгарского типа признается по крайней мере неболее поздним, чем вариант с gy"

Такође каже да је могуће следеће:

"Согласно традиционной интерпретации, слова с zsd, st наместе слав. *dj, *tj считаются болгаризмами, а слова с gy, ty - заимствованиями сербохорватско-словенского типа (см.[Ашбот 1902: 247-266; Моог 1962: 273] и др.). Не отвергаяв принципе такой возможности - или, точнее, возможноститого, что славянские диалекты восточной и западной части Венгрии имели разные рефлексы *dj, *tj - отметим, что подобная неоднозначность может получить и чисто фонетическое объяснение. Рефлексы типа zsd, st обнаруживаются только после краткого гласного (mostoha, mezsgye, nyüst, pest, rozsda) , рефлексы gу , ty - всегда после долгого гласного (batya, garágya, kutya, malágy,*malágya,*parátya, szegye ) и в двух случаях в качестве варианта после краткого гласного (megye, ragya). В положении после славянского носового гласного dj отражено как gу (Iengyel), tj как cs (lenocse, szerencse.). Данное распределение можноинтерпретировать как указание на то, что в ПаннС *dj, *tj имели "промежуточное" произношение типа žd' , št', (через подобную промежуточную стадию должны были, вероятно, пройтии диалекты болгарского типа), и при передаче в венгерском языке слабый преконсонантный призвук стирался в позициипосле долгого гласного и, как правило, усиливался до полного согласного в позиции после краткого гласного."
 
Poslednja izmena:
Узевши да неретко криво преносиш туће речи, ваљало би када би овде приложио шта је тачно Шевељов написао.
Не видим како би се могла утврдити таква хронологија, и није јасно шта желиш рећи.

Грешиш ако мислиш да су то дословно најранији одрази, јер се "бугарски" одрази, као и сви остали, изводе из геминатних африката *tj > *tć, *dj > *ddź. Ово је, чини ми се, још један од твојих покушаја "бугаризације" прасловенског језика.

Ако, пак, само желиш рећи да су то најранији посведочени одрази, не знам јеси ли у праву, био или не био, то свакако није заиста важно.

Што се панонског словенског дијалекта тиче, у мађарском језику налазимо нпр. и megye и mesgye.

О том Хелимски пише:

"двойственность типа megye/mezsgye имеет диалектную, а не хронологическую природу, причем вариант с рефлексом болгарского типа признается по крайней мере неболее поздним, чем вариант с gy"

Такође каже да је могуће следеће:

"Согласно традиционной интерпретации, слова с zsd, st наместе слав. *dj, *tj считаются болгаризмами, а слова с gy, ty - заимствованиями сербохорватско-словенского типа (см.[Ашбот 1902: 247-266; Моог 1962: 273] и др.). Не отвергаяв принципе такой возможности - или, точнее, возможноститого, что славянские диалекты восточной и западной части Венгрии имели разные рефлексы *dj, *tj - отметим, что подобная неоднозначность может получить и чисто фонетическое объяснение. Рефлексы типа zsd, st обнаруживаются только после краткого гласного (mostoha, mezsgye, nyüst, pest, rozsda) , рефлексы gу , ty - всегда после долгого гласного {batya, garágya, kutya, malágy,*malágya,*parátya, szegye ) и в двух случаях в качестве варианта после краткого гласного (megye, ragya). В положении после славянского носового гласного dj отражено как gу (Iengyel), tj как cs (lenocse, szerencse.). Данное распределение можноинтерпретировать как указание на то, что в ПаннС *dj, *tj имели "промежуточное" произношение типа žd' , št', (через подобную промежуточную стадию должны были, вероятно, пройтии диалекты болгарского типа), и при передаче в венгерском языке слабый преконсонантный призвук стирался в позициипосле долгого гласного и, как правило, усиливался до полного согласного в позиции после краткого гласного."
Не знам зашто стално кривиш моје разумевање када би требало да обраћаш више пажње на своје. Зашто је из мојих речи толико тешко да схватиш да није реч о геминатима, већ о пуним рефлексима? Када смо овде говорили о рефлексима *tj/*dj, никада нисмо милслили на геминатне облике, јер су они само међуфаза. Такође, нико не може поуздано да каже која је била фонетска вредност ових гемината.
Где сам бугаризовао прасловенски језик? Шевељов има прилично познату књигу – коју би требало да зна свако ко се бави и тврди да познаје прасловенски језик. Ово је библија. Књига је написана 1964. године.
Нисам упознат са радом Хелимског, али, судећи по тексту који си поставио, он ни на који начин не оповргава оно што сам рекао.
 
Poslednja izmena:
Не знам зашто стално кривиш моје разумевање када би требало да обраћаш више пажње на своје. Зашто је из мојих речи толико тешко да схватиш да се не ради о геминате већ о пуним рефлексима? Када смо овде говорили о рефлексима *tj/*dj, никада нисмо милслили на геминатне облике, јер су они само међуфаза.
Где сам бугаризовао прасловенски језик? Шевељов има прилично познату књигу – коју би требало да зна свако ко се бави и тврди да познаје прасловенски језик. Ово је библија. Књига је написана 1964. године.
Нисам упознат са радом Хелимског, али, судећи по тексту који си поставио, он ни на који начин не оповргава оно што сам рекао.
Мени лажеш шта у књизи пише, а ја сам је скоро у целости приложио овде, страницу по страницу, у расправама с незналицама попут тебе.

Шевељов тврди следеће:
CS *tj, *dj > *ćć, *đđ > CS dial ć/št', đ/žd'

За штокавске ћ, ђ пише да су preserved.
З
а одразе бугарског типа вели да је развој био следећи: CS *tj, *dj > *ćć, *đđ > *ćt', đd' > št', žd' > št, žd.


Уједно, сваки облик је међуоблик до следећег облика.
У науци нема Библије.
 
Poslednja izmena:
Мени лажеш шта у књизи пише, а ја сам је скоро у целости приложио овде, страницу по страницу, у расправама с незналицама попут тебе.

Шевељов тврди следеће:
CS *tj, *dj > *ćć, *đđ > CS dial ć/št', đ/žd'

За штокавске ћ, ђ пише да су preserved.
З
а одразе бугарског типа вели да је развој био следећи: CS *tj, *dj > *ćć, *đđ > *ćt', đd' > št', žd' > št, žd.


Уједно, сваки облик је међуоблик до следећег облика.
У науци нема Библије.
Предлажем да се смириш - ништа нисам лагао. Не знам шта си ставио овде страницу по страницу, али оно што сам објавио је у овој теми и свако то може лако да види. Не знам како ме можеш назвати незналицом, с обзиром да си ти особа која има празнине у знању о теми за коју тобоже претендујеш да си стручњак. Не знам шта си дипломирао и не знам шта вас тамо уче на београдском факултету или где год. Дакле, треба ти "reality check".
Развој рефлекса сам већ постио пре 3-4 месеца па не знам заштo то опет најављујеш.
Ако си читаo Шевељова, онда ти је очигледно промакло да је он претпоставио ранији развој бугаро-македонских рефлекса *tј,*dј као једну од првих фонетских промена које су довеле до распада прасловенског језика. Добро је понекад ћутати и не глумити хистерију.

Овде :
----------------------------------------------------------------------------

1710957830047.png



Овде:
------------------------------------------------------------------------------
1710957902313.png



Овде:
----------------------------------------------------------------


1710958081413.png
 
Poslednja izmena:
Предлажем да се смириш - ништа нисам лагао.
Ово су твоје речи:
Сама чињеница да је рефлекс "шт" уочен далеко на северозападу говори у прилог Шевеловљевом исказу да је то најранији рефлекс прасловенског *tј.
Ем је твој закључак non sequitur, ем криво наводиш Шевељова, јер по њему штокавски чува најраније општесловенске одразе *tj,*dj > *ćć,*đđ > *ć,*đ > ћ, ђ.

arsjtfH.png
 
Ово су твоје речи:

Ем је твој закључак non sequitur, ем криво наводиш Шевељова, јер по њему штокавски чува најраније општесловенске одразе *tj,*dj > *ćć,*đđ > *ć,*đ > ћ, ђ.

arsjtfH.png
Питао си ме шта је рекао Шевељов. Сада ме и даље оптужујеш да сам погрешно наводио аутора. Ово тумачење показује да имаш проблем са разумевањем неке ситуације у лингвистици.
Прво – штокавски je сачувао статус прасловенских рефлекса *ć,*đ – то дијахроно значи да је с обзиром на ову фонетску промену штокавски у то време још увек био део прасловенског језика и није имао свој самосталан развој. Управо то је написао Шевељов, који рефлекс шт/жд датује негде око 5-6. века (у време геминације) као најранији рефлекс *tј/*dј који је дивергирао од опште прасловенске норме. Или, другим речима, у време геминираних рефлекса, који су били заједнички свим дијалектима прасловенског – једина дијалекатска диференцијација од општег тока је самостални рефлекс шт/жд.
Не знам на ком језику би ово требало да ти буде написано.

1710971812268.png



1710972364359.png
 
Питао си ме шта је рекао Шевељов. Сада ме и даље оптужујеш да сам погрешно наводио аутора. Ово тумачење показује да имаш проблем са разумевањем неке ситуације у лингвистици.
Прво – штокавски je сачувао статус прасловенских рефлекса *ć,*đ – то дијахроно значи да је с обзиром на ову фонетску промену штокавски у то време још увек био део прасловенског језика и није имао свој самосталан развој. Управо то је написао Шевељов, који рефлекс шт/жд датује негде око 5-6. века (у време геминације) као најранији рефлекс *tј/*dј који је дивергирао од опште прасловенске норме. Или, другим речима, у време геминираних рефлекса, који су били заједнички свим дијалектима прасловенског – једина дијалекатска диференцијација од општег тока је самостални рефлекс шт/жд.
Не знам на ком језику би ово требало да ти буде написано.
"Jединa дијалекатскa диференцијациja од општег тока" је нешто друго, с тим се могу сложити, али то није оно што си испрва тврдио.
Рецимо да се поново ниси умео прецизни изразити, боље то него да мислимо како се сада извлачиш након што си ухваћен у лажи.
 
"Jединa дијалекатскa диференцијациja од општег тока" је нешто друго, с тим се могу сложити, али то није оно што си испрва тврдио.
Рецимо да се поново ниси умео прецизни изразити, боље то него да мислимо како се сада извлачиш након што си ухваћен у лажи.
Где си ме ухватио да лажем? Реч је о засебним рефлексима појединих словенских језика, који су се самосталним развојем одвојили од прасловенског језика. О прасловенским рефлексима није реч.
Најранији самосталан рефлекс из tј/dj-групе је шт/жд. Дивергирао је у V-VI век.
Фонетске ознаке које су део прасловенског континуума не могу се сматрати маркерима за развој појединих словенских језика, већ архаизми. То су основне ствари у лингвистици. Па, из овога што пишеш, изгледа да не знаш.
 
Poslednja izmena:
Питао си ме шта је рекао Шевељов. Сада ме и даље оптужујеш да сам погрешно наводио аутора. Ово тумачење показује да имаш проблем са разумевањем неке ситуације у лингвистици.
Прво – штокавски je сачувао статус прасловенских рефлекса *ć,*đ – то дијахроно значи да је с обзиром на ову фонетску промену штокавски у то време још увек био део прасловенског језика и није имао свој самосталан развој. Управо то је написао Шевељов, који рефлекс шт/жд датује негде око 5-6. века (у време геминације) као најранији рефлекс *tј/*dј који је дивергирао од опште прасловенске норме. Или, другим речима, у време геминираних рефлекса, који су били заједнички свим дијалектима прасловенског – једина дијалекатска диференцијација од општег тока је самостални рефлекс шт/жд.
Не знам на ком језику би ово требало да ти буде написано.

Pogledajte prilog 1518020


Pogledajte prilog 1518025
Прво – штокавски je сачувао статус прасловенских рефлекса *ć,*đ – то дијахроно значи да је с обзиром на ову фонетску промену штокавски у то време још увек био део прасловенског језика и није имао свој самосталан развој.
Proizvoljna tvrdnja bez dodira sa stvarnošću: u tom slučaju srpski/srpskohrvatski jezik/dijasistem bi bio mnogo bliži praslovenskom od drugih slovenskih jezika, što uopšte nije slučaj - baš svi slovenski jezici su i u velikoj meri i približno podjednako divergirali u odnosu na praslovensko stanje.

Jedino što iz toga može da se zaključi je da su tada (tj sve do doseljavanja Mađara u Panoniju) najraniji oblici štokavskog (tj opšteslovenski dijalekti iz kojih se kasnije razvio štokavski) bili u fizičkom dodiru sa opšteslovenskom jezičkom zajednicom, što sa najranijim opšteslovenskom dijalektima iz kojih se kasnije razvio bugarski već tada nije bio slučaj.
 
Poslednja izmena:
Где си ме ухватио да лажем? Реч је о засебним рефлексима појединих словенских језика, који су се самосталним развојем одвојили од прасловенског језика. О прасловенским рефлексима није реч.
Најранији самосталан рефлекс из tј/dj-групе је шт/жд. Дивергирао је у V-VI век.
Фонетске ознаке које су део прасловенског континуума не могу се сматрати маркерима за развој појединих словенских језика, већ архаизми. То су основне ствари у лингвистици. Па, из овога што пишеш, изгледа да не знаш.
Фонетске ознаке које су део прасловенског континуума не могу се сматрати маркерима за развој појединих словенских језика,
Upravo prisustvo ili odsustvo tih fonetskih markera ukazuje koliko su recimo dve slovenske dijalekatske grupe u međusobnom dodiru.
 
Aха Мађари су донели словенско име „Пешт“. Колико још таквог идиотизма морамо да чујемо?
Пешт је и био назив који су локални становници користили за то подручје и пре доласка Мађара.
Ne lupaj. Nisu, tako je samo čuo njihov slovenski prevodilac zarobljen posle slamanja Simeonove vojske.

Toponim Pécs, mađarski Pečuj je isto slovenski - zapadnojužnoslovenski oblik Peć. Zvuči poznato?

Ili možda ipak ne može da se uzme u obzir, da ne bi potkopavao tvoj narativ o “bugarskoj Panoniji”?
 
Не знам зашто стално кривиш моје разумевање када би требало да обраћаш више пажње на своје. Зашто је из мојих речи толико тешко да схватиш да није реч о геминатима, већ о пуним рефлексима? Када смо овде говорили о рефлексима *tj/*dj, никада нисмо милслили на геминатне облике, јер су они само међуфаза. Такође, нико не може поуздано да каже која је била фонетска вредност ових гемината.
Где сам бугаризовао прасловенски језик? Шевељов има прилично познату књигу – коју би требало да зна свако ко се бави и тврди да познаје прасловенски језик. Ово је библија. Књига је написана 1964. године.
Нисам упознат са радом Хелимског, али, судећи по тексту који си поставио, он ни на који начин не оповргава оно што сам рекао.
Где сам бугаризовао прасловенски језик?
Još pitaš? Na svakom koraku, poslednji put si krenuo u ofanzivu povodom imena mađarske prestonice.
 
Proizvoljna tvrdnja bez dodira sa stvarnošću
Не знам зашто овде на форуму често наиђем на потпуно занемаривање извора, како од тебе, тако и од других, са типичним објашњењем "криво си наводио" или "не разумеш". То мора да је нека српска особина,
Као неко ко прилично добро познаје енглески језик, не могу да разумем апсолутно ништа друго из цитата испод, осим што Шевељов најављује претпоставку да су tј/dј рефлекси у тзв. прото-бугарски диалекат одвојили од општословенске групе раније од осталих дијалеката. Односно, ови рефлекси су најранији рефлекси tј/dј који се везују за самосталан дијалекатски развој посебног језика ван општесловенске фонетске норме.
Не знам како се ово може другачије протумачити.
Треба ли сада да оптужимо Шевељoва, Руса немачког порекла – за санстефанизам?

1711060740472.png
 
Poslednja izmena:
Не знам зашто овде на форуму често наиђем на потпуно занемаривање извора, како од тебе, тако и од других, са типичним објашњењем "криво си наводио" или "не разумеш". То мора да је нека српска особина,
Као неко ко прилично добро познаје енглески језик, не могу да разумем апсолутно ништа друго из цитата испод, осим што Шевељов најављује претпоставку да су tј/dј рефлекси у тзв. прото-бугарски диалекат одвојили од општословенске групе раније од осталих дијалеката. Односно, ови рефлекси су најранији рефлекси tј/dј који се везују за самосталан дијалекатски развој посебног језика ван општесловенске фонетске норме.
Не знам како се ово може другачије протумачити.
Треба ли сада да оптужимо Шевељoва, Руса немачког порекла – за санстефанизам?

Pogledajte prilog 1518656
Ne sledi, i to iz više razloga: veoma često se potpuno zanemaruje ćinjenica da je istočnojužnoslovenska grupa (uslovno rečeno grupa št/žd) imala bar tri člana - pored bugarske i makedonske postojao je i istočnojužnoslovenski dijalekt u današnjoj Rumuniji, koji je bez obzira na reflekse *tj/*dj > št/žd vrlo rano počeo da pokazuje fonetske osobenosti različite od bugarskih dijalekata (južno od Dunava) - divergencija je počela praktično odmah po doseljavanju; Situacija ne može da se posmatra kao strogo preslikano sadašnje stanje u prošlost, slučaj novgorodskpg dijalekta/jezika nije unikat - i u albanskom i u rumunskom ima i veoma starih slovenskih pozajmica koje uopšte nemaju karakterističnih južnoslovenskih osobina - bilo je doseljavanja raznih grupa Slovena iz raznih delova stare postojbine, ono što je sada južnoslovenska grupa (tj dve) je u najranijoj fazi bilo veoma heterogeno.
 
Ne sledi, i to iz više razloga: veoma često se potpuno zanemaruje ćinjenica da je istočnojužnoslovenska grupa (uslovno rečeno grupa št/žd) imala bar tri člana - pored bugarske i makedonske postojao je i istočnojužnoslovenski dijalekt u današnjoj Rumuniji, koji je bez obzira na reflekse *tj/*dj > št/žd vrlo rano počeo da pokazuje fonetske osobenosti različite od bugarskih dijalekata (južno od Dunava) - divergencija je počela praktično odmah po doseljavanju; Situacija ne može da se posmatra kao strogo preslikano sadašnje stanje u prošlost, slučaj novgorodskpg dijalekta/jezika nije unikat - i u albanskom i u rumunskom ima i veoma starih slovenskih pozajmica koje uopšte nemaju karakterističnih južnoslovenskih osobina - bilo je doseljavanja raznih grupa Slovena iz raznih delova stare postojbine, ono što je sada južnoslovenska grupa (tj dve) je u najranijoj fazi bilo veoma heterogeno.
Није то тачно, нити има везе са овим што питам и са оним што је Шевељов написао. Шт/жд био је присутан на веома широкој територији, укључујући и тамо где се говорила штокавштина.
 
Није то тачно, нити има везе са овим што питам и са оним што је Шевељов написао. Шт/жд био је присутан на веома широкој територији, укључујући и тамо где се говорила штокавштина.
Шевељов не говори о шт, жд, него и њиховим претечама. Бугарски одрази непосредно потичу од тих ранијих и несумњиво су ти говори били повезани, али проглашавати их бугарскима потпуни је анахронизам. Уједно, не знам јесу ли се опет непрецизно изразио или опет не знаш, надам се да не имплицираш, као раније, да су шт и жд били део штокавице. Шт, жд говори били су присутни на неким територијама где су их касније сменили штокавски говори, али нису никада били део штокавице.

До малопре си громогласно негирао дијалекте пре десетога столећа, а сада говориш о одвајању "протобугарског"
од општесловенског у петом, шестом столећу на основу једне изоглосе.

Да, по Шевељову су речени одрази хронолошки ранији од осталих словенских (... и шта с тим? Шта је твоја поента?

Шевељове претпоставке нису једине, нити се славистика с њим закључила. Други слависти изнели су изгледније претпоставке, ја нпр. прихватам Кортландтове, и ту нема места оваквоме разговору, и шта сад?
 
Шевељов не говори о шт, жд, него и њиховим претечама. Бугарски одрази непосредно потичу од тих ранијих и несумњиво су ти говори били повезани, али проглашавати их бугарскима потпуни је анахронизам. Уједно, не знам јесу ли се опет непрецизно изразио или опет не знаш, надам се да не имплицираш, као раније, да су шт и жд били део штокавице. Шт, жд говори били су присутни на неким територијама где су их касније сменили штокавски говори, али нису никада били део штокавице.

До малопре си громогласно негирао дијалекте пре десетога столећа, а сада говориш о одвајању "протобугарског"
од општесловенског у петом, шестом столећу на основу једне изоглосе.

Да, по Шевељову су речени одрази хронолошки ранији од осталих словенских (... и шта с тим? Шта је твоја поента?

Шевељове претпоставке нису једине, нити се славистика с њим закључила. Други слависти изнели су изгледније претпоставке, ја нпр. прихватам Кортландтове, и ту нема места оваквоме разговору, и шта сад?
Дакле, већ почињеш да се слажеш,бар делимично, и то је напредак – Шевељовљева поента је о целом процесу дијалекатске диференцијације рефлекса *tј/*dј који је довео до формирања шт/жд.
Нисам никада тврдио да се прабугарски појавио у 5-6 веку, већ неке његове ране фонетске ознаке. Термин прото-бугарски дијалекат употребио је Шевељов управо да означи рефлекс шт/жд и његову припадност једном од самосталних дијалеката након распада прасловенске језичке заједнице.
Претпоставке Шевељева нису, наравно, једине, али је сам аутор један од најчешће цитираних у том погледу.
То није ништа ново што је Кортланд изнео као премису, већ оживљава и препричава старе одбачене теорије с почетка 20. века.

Цео овај разговор кренуо је од непоткрепљене тврдње Casual-a, како је назив „Пешт” у Панонију дошао тек доласком Мађара крајем 9. века, јер га је неки "преводилац чуо од Бугара".
 
Poslednja izmena:
Дакле, већ почињеш да се слажеш,бар делимично, и то је напредак
Не глуматај, јасно написах да сам сагласан у вези с тим шта је Шевељов написао након што си преформулисао своје речи, с твојим првобитним непрецизно израженим тврдњама се не могу сложити.
 

Back
Top