Историја Бугара

Neko ko je toliko ogrezao u velikobugarskom šovinizmu da koristi i rasističke izraze kao što je “srbomakedonac” ovde pokušava i da dezavuiše izvor
Аха, србомакедонци је вређање, а шта је онда бугаро-македонци ? Немаш појма како си се налупетао. Саме српске присталице у Македонији називале себе cрбомакедонцима. А по теби је ово расистички назив.
 
Poslednja izmena:
Аха, србомакедонци је вређање, а шта је онда бугаро-македонци ? Немаш појма како си се налупетао. Саме српске присталице у Македонији називале су се cрбомакедонцима. А по теби је ово расистички назив.
Sada je konotacija negativna. Zbog bugarskih zloupotreba.
0F3A1FEB-0100-468D-B728-42E1665023AF.jpeg

B21FB929-6388-42DB-BB73-A424CC4D1300.jpeg
 
Веома озбиљно се вараш. Бугарска никада није била држава заснована на чисто етничким принципима, ни у једном тренутку свог постојања. Уједињење Бугарске и Македоније сматрало се сасвим нормалним у 19. веку на основу народне етнографије региона и језика којим говорило становништво.
Bugarski nacionalistički narativ podrazumeva striktno etnonacionalističko “viđenje” gde postoje milioni “Bugara” koji su “zaboravili svoje poreklo” tj celokupno stanovništvo koje živi na teritorijama zamišljene sanstefanske, a i izmaštane “Bugarske na tri mora”. Proglašavanje Bugarske za za “političku naciju” je samo u funkciji pokušaja svojatanja i pripadnika neslovenskih naroda.


81772E4E-E6E6-4D88-A0BC-89C3805C5B41.png
 
Sada je konotacija negativna.
Није негативнa, али је бесмисленa, пошто је анализиран огроман број извора из 19. века, а већ је и највећим радикалима јасно да су једини Срби у Македонији били колонисти који су се населили почетком 20. века.
Једна од значајних личности србомакедонизма у Југославији је Јован Трифуноски (Трифуновић) - следбеник Цвијића.
И сама чињеница да је отац Трифуноског био бугарски четник са презименом Лулков, учесник четничког покрета у Гостивару, није га спречила да после 1945. године изрази свој пристојан антибугарски став.
 
Poslednja izmena:
Bugarski nacionalistički narativ podrazumeva striktno etnonacionalističko “viđenje” gde postoje milioni “Bugara” koji su “zaboravili svoje poreklo” tj celokupno stanovništvo koje živi na teritorijama zamišljene sanstefanske, a i izmaštane “Bugarske na tri mora”. Proglašavanje Bugarske za za “političku naciju” je samo u funkciji pokušaja svojatanja i pripadnika neslovenskih naroda.


Pogledajte prilog 1504363
Колико ћеш још да објављујеш фантомских цитата без аутора или дела?
Већ ти је неколико пута речено. Поврх свог незнања, настављаш да кршиш правила и да се за*&баваш.
 
Наравно – све је документовано у његовом првом манифесту – може ли Немац своју отаћбину назвати Бугарском? Човек ти је директно рекао да је Бугарин. Етнонационализам мораш тражити западно од Бугарске – ту су етнички идеалисти.

Pogledajte prilog 1503918
колико сам овде видео из подвученог не пише које је националности, то што каже да је бугарска његова отаџбина да је бугарски народ његов народ(као краљ тог истог народа) не говори да је бугарин
зар бугарина који је рођен и живи у србији и каже волим своју домовину чини србином ,зар то важи и за рома албанца румуна хрвата такође који је рођен и живи у србији
 
Докле ћеш да засипаш тему бесмисленим документима који немају везе са историјом него са политиком и никако не доказују то што тврдиш?
Ne lupetaj. Ovde kao “istoriju” prodaješ partijski program svog VMRO-BND. Tj ti i još par tvojih istomišljenika.
 
Тумачење Аврамовског не само да није историја, већ је одвратна спекулација.
Догађаји Првог и Другог светског рата су историја. Али било каква тумачења заснована на политичким мотивима и теоријама завере, геноциду, плановима за уништење тд. - замолићу модераторе, као и много пута до сада, да пребаце на друге, прикладније теме.
Kakva “spekulacija”? Pokušavaš da porekneš Radoslavljevove genocidne planove?
 
Онај Лазар, који је владао двадесетак година, после чега све је постало вазална земља турака? Па чак се и Стефан Лазаревић борио на страни Османлија против хришћана.
Pa ti si izgleda i otomanski legalista, po ugledu na Dragana Cankova?
 
Није негативнa, али је бесмисленa, пошто је анализиран огроман број извора из 19. века, а већ је и највећим радикалима јасно да су једини Срби у Македонији били колонисти који су се населили почетком 20. века.
Једна од значајних личности србомакедонизма у Југославији је Јован Трифуноски (Трифуновић) - следбеник Цвијића.
И сама чињеница да је отац Трифуноског био бугарски четник са презименом Лулков, учесник четничког покрета у Гостивару, није га спречила да после 1945. године изрази свој пристојан антибугарски став.
Kakvi to “kolonisti”? Tvoje sanstefanske fantazije su upravo etnonacionalizam naduvan do rasizma: šta bi drugo mogle biti tvoje mrziteljske izjave o Avramovskom?
 
Колико ћеш још да објављујеш фантомских цитата без аутора или дела?
Већ ти је неколико пута речено. Поврх свог незнања, настављаш да кршиш правила и да се за*&баваш.
Fantomskih citata? Sve što prikazuje sanstefansku ideologiju u njenom pravom svetlu je za tebe “fantomski citat”?

Rumen Daskalov je napisao cele knjige i radove o pojavi da jedan značajan deo bugarske istoriografije projektuje (najšire shvaćene) sanstefanske granice Bugarske u prošlost i sistematski ne pravi razliku između modene nacije i naroda, i time sistematski implicira “u osnovi bugarsko poreklo” stanovništva na željenim teritorijama, bez obzira na to da li ono uopšte govori nekim slovenskim jezikom ili možda grčkim, turskim, albanskim, vlaškim, rumunskim…
B635DB1A-2E9E-40B5-BBAE-48FA272FCCCA.jpeg


A2D087DC-C403-4F48-B0F5-D4171B3C206E.png


https://brill.com/display/title/60115?language=en
 

Prilozi

  • Historical_Master_Narratives_and_the_Master_Narrat.pdf
    295,2 KB · Pregleda: 1
Твоји напори су од почетка осуђени на пропаст. Ево зашто.
Вермеер и Кортланд, (познати по својим изумима за Индоуралски језик) оживели су 100 година стару одбачену теорију Дурнова, а ти је наводиш као пример како су Македонци заправо већ имали к' и г' у време Ћирила.
А ово је апсолутно нетачно.


Промена шт', жд' > к', г' последица је каснијег јотовања из 15-16 века (j < u)
Kako je teško prihvatiti bolne činjenice.
 
Онај Лазар, који је владао двадесетак година, после чега све је постало вазална земља турака? Па чак се и Стефан Лазаревић борио на страни Османлија против хришћана.
какве везе ово има са историјом бугарске аман
само да нешто лупнеш
то је део наше историје. чињеница да је србија постојала до пада смедерева 1459 као деспотовина вазална али на челу је био српски владар
са бугарском је 1388 када почиње њена агонија а страцимир постаје вазал па до 1396 када пада видин готово, постаје део турске империје а страцимира богубљују у бурси најпонижавајућом методом за једног владара -дављењем
 
U pravu si. Može biti i jedan i drugi ali je zvukovno isti poluglas u upotrebi i u Bugarskoj i u Pirotu i Leskovcu, a ne kako casual želi da ih predstavi kao navodno različite. Kod njega svet se deli na srpski i bugarski pa tako po njemu imamo i srpski i bugarski poluglas.
Srpski i bugarski su bili veoma dugo razdvojeni Romejskim stanovništvom, što konstatuje ozbiljna lingvistika i što se vidi na istorijskim kartama:

8979359E-0666-4B04-89AE-B9E038ECB880.png

4E2FDC32-B9F5-426B-9593-8BD1546021DC.png
 
Okani me se Bosanac.
Kad si već tu evo i Trnskog govora, iz bugarskih izvora je jasno da ima uprošćeni trojni član, naravno, odmah i pokušaj dovođenja u vezu s “Rodopskim dijalektom” iako je nastao daleko zapadnije pa tu dospeo migracijama stanovništva u vreme Velike seobe Srba.

Zapazimo i kakvim se sve objašnjenjima pribegava radi zaobilaženja konstatovanja jasne činjenice da i govor Trna ima padeže i da se i član menja po padežima. Inače, boljeg dokaza da se u Bugarskoj i štokavski govori smatraju za bugarski jezik od ovog u nastavku nema:

The dialect of Trŭn is represented on the website by one village, Nasalevci. It is part, together with the Belogradčik dialects, of the larger group which has been called “transitional dialects”, also known as “border dialects”, “u-dialects” or “ č-dž dialects”. The first two names derive from the fact that all these dialects are located close to the border with Serbia, and share many traits with the neighboring far eastern Serbian dialects, while the second two names refer to major dialectal traits shared with these neighboring Serbian dialects.”

Zapadnojužnoslovenski
govor (refleksi *tj/*dj > ć/đ; svi štokavski fonetski markeri prisutni: ǫ > u, y > i, vъ > u, ę > e, ъ> ь>a; se proglasi za “u-dijalekt” istočnojužnoslovenskog bugarskog jezika: Balkanski jezički savez ≠ bugarski jezik a kao što se vidi iz priližrnog ni morfologija se ne poklapa - bugarska metoda prebrojavanja padeža dovede do 4 različita padežna oblika i ukupno pet (5) padeža - ima I genitiva I partitivnog genitiva => neuporedivo kraće vreme proveo u Balkanskom savezu od bugarskog jezika.


Uprošćeni lužnički (trojni) član u govoru Trna​


Morphology

• One of the most interesting traits of the Trŭn dialect is the existence of a tripartite definite article, with different forms indicating whether the speaker focuses on proximity, distance, or chooses not to emphasize either of these options. Such a distinction is found in the Rhodope dialects as well, where it encompasses a much larger area. There is a formal difference between the two regions, in that the “proximal” form is marked in Trǔn dialects by the formant /-v-/, whereas it is marked by the formant /-s-/ in Rhodope dialects. (In both regions the “medial” [= neutral] form is marked by /-t-/ and the “distal” form by /-n-/.)

Published sources on the Trŭn dialect assert that both proximal and distal articles occur regularly. Our impression is that they occur much less frequently in Trŭn than in the Rhodopes: in roughly three hours of recording from Nasalevci, only two proximal forms were heard, and no distal forms. Although strictly speaking there is no reason to assert that the existence of proximal articles in a dialect also implies existence of the distal ones, it is generally assumed that this is the case.

Examples: momèvo (N2: 10), malòvo (N1: 213)

• Although there are no examples of such three-way deixis in demonstrative pronouns (in which speakers use forms with /ov-/ to mark the idea of proximity, in addition to the expected “neutral” and “distal” forms, marked with /t-/ and /on-/, respectively), it may be assumed that they exist, given the evidence of adverbial forms with the marker /ov-/.

Examples: ovakà (N1: 46), ve (N1: 151)

• The forms of personal pronouns are different. Examples:

1st singular nominative jà (N1: 59)

3rd singular nominative òn (N1: 41), onà (N2: 21), onò (N1: 124)

3rd singular dative feminine nèvu (N1: 58)

3rd singular dative feminine short form vi (N1: 58);

3rd plural nominative onì [form not attested in these texts]

• The plural ending of masculine nouns is either /-e/ or/-i/. This is not surprising, since the Bulgarian Dialect Atlas positions Nasalevci right on the isogloss dividing these two traits.

Examples: koledarì (N2: 72), rɤkavè (N1: 224)

• The plural ending of all feminine nouns is /-e/.

Examples: svìrke (N1: 48), tantèle (N1: 224), dùme (N2, 24)

• Non-nominative forms of feminine nouns, feminine singular adjectives, and masculine nouns signifying animate beings, are in regular use.

Examples: svàdbu (N1: 42), bànicu (N1: 43), [masculine animate nouns not represented in these texts]

These forms represent an interesting result in the history of Bulgarian, which gradually lost all case endings in nouns. At the penultimate stage of this development, such nouns had only two case endings (instead of the inherited seven), the nominative case and the so-called casus generalis, which continued the form of the accusative case (“animate accusative” in the instance of the masculine nouns) and was used for all other meanings

• A particularly interesting corollary of the above is the fact that the definite article attached to these forms also shows inherited cases endings (/-tu/ for feminine and /-toga/ for animate masculine). Masculine nouns ending in /-a/ take the same endings as the feminine nouns.

Example: baštùtu (N1: 124), drugòtoga (1: 39)

• Plural forms of adjectives and demonstratives distinguish all three genders, with masculine marked by /-i/, feminine by /-e/ and neuter by /-a/.

Examples: rìdži mustàci (N2: 40); tèje dùme(N2: 14); dṛvà dɤ̀lga (N2: 58)

• The ending in all 1st person singular present tense forms is /-m/, except in the modal verb ‘can’, which has the ending /-u/.

Examples: kazùjem (N1, 69), kàžem (N1: 224) // mògu (N1: 69)

• The ending in all 1st person plural present tense forms is /-mo/.

Examples: pràimo (N2: 52), tràžimo (N2: 179)

• The ending in all 3rd person plural present tense is /-u/.

Examples: otìdu (N1: 38), kànu (N1: 39), zbìraju (N1: 9)

• The ending for 2nd person plural aorist tense is /-ste/.

Example: obṛkàste (N2: 83)

• There are two different future particles: ču for 1st person singular and če for all other persons.

Examples: jà ču ga nòčem popàrim (N1: 85); če dòjdemo (N1: 42)

• Verbal nouns end in /-n’e/.

Example: jèden’e (N1: 12)


Original na bugarskom:

F686E100-19DA-499E-87BA-636C5F8F8D41.jpeg


http://bulgariandialectology.org/locations/nasalevci
 
Pa generalno dosta sela u leskovačkom kraju su naseljevana iz Vlasine, recimo kod mene u kraju selo Slišane pokraj Lebana je takođe bilo nastanjeno od strane Bugara pa su ih naši stari (Crnogorci iz Lebana) nazivali pogrdno "Bugaraši" i "Vrcani".
Konkretno Brestovac su nastanili 1878. izbeglice bezemljaši koji su pobegli od zuluma u Trnskom kraju kad je tamo ustanak podigao Sima Sokolov. U tursko doba mnogi Hrišćani su radili na čiflucima za age i begove i kasnije agrarnom reformom su izazvane velike migracije ka napuštenoj i plodnoj zemlji.
Браво, Јабланичком.
Када су се ти Бугари доселили, и да ли мислиш само на Брестовац или уопште на тај крај Србије?
On govori o narodu izloženom pokušajima bugarizacije kao o Bugarima. Pozivanjem na egzarhijske tvrdnje se može dokazati sve i svašta: Bugarska egzarhija je podrazumevala da su svi njeni vernici Bugari, makar i različitog porekla.

Pokušaji rasrbljivanja u Vranju: vršeni su razni pritisci i u tome se išlo dotle da Srbima nije dozvoljavano sahranjivanje umrlih na groblju:

DB6DCB19-2A64-48D2-AA10-C83D4D16324F.png
 
Ne bi bilo Topličkog ustanka i cela jugoistočna Srbija bi zaglavila u kolaboraciji kao Pirot u oba svetska rata. Za 4 godine rata u Pirotu nije poginuo ni jedan bugarski vojnik, a pirotski žandarmi su "herojski" 1941. promenili uniformu i dali zakletvu novom gospodaru.
Izvor o “kolaboraciji”: Goran Nikolov(ić), inače, praktično celokupno muško stanovništvo grada Pirota je idmah sprovedeno u ropstvo u Bugarsku.

O liku i delu “izvora”:

6A806446-EBF0-46CD-A91B-6F90ED4B1027.jpeg


O stanju u Pirotu tokom bugarske okupacije tokom Drugog svetskog rata:


E32D53E6-D434-4632-BF73-EC32E9D2CD07.jpeg

9844D0DC-BF37-49ED-A73D-106508003467.jpeg

4D66E010-54E7-4D6A-B9BF-7FE32A3AD8E6.jpeg
 
Odakle ti to da “srpski potiče iz starobugarskog jezika”?!

Citat, ili onako napamet provociraš?
Питај га јесу ли прве књиге за бугарске школе у 19. веку штампане у Београду, или су Србима отварали школе у Књажевини Србији уз помоћ из Трнова?
 

Back
Top