Историја Бугара

Cesto sam u Nisu i broj Nislija koji koristi to " cu/ces...da ...nesto" u komunikaciji je poprilicno ogroman.
Bas cudno. Ja ziveo u Nisu i cuo sam to svega dva-tri puta samo, a ti čuješ često? 🤔 Pitam se po kakvom to Nišu se krećeš i ne razumeš da to nisu Nišlije nego ljudi koji su ili doseljeni ili studiraju tu. Nijedan Nišlija koji je tu sa korenima makar 2. generacija ne govori tako i ne baca akcenat na bugarski kao Piroćanci i Leskovčani.
 
Bas cudno. Ja ziveo u Nisu i cuo sam to svega dva-tri puta samo, a ti čuješ često? 🤔 Pitam se po kakvom to Nišu se krećeš i ne razumeš da to nisu Nišlije nego ljudi koji su ili doseljeni ili studiraju tu. Nijedan Nišlija koji je tu sa korenima makar 2. generacija ne govori tako i ne baca akcenat na bugarski kao Piroćanci i Leskovčani.

Iskreno, bez uvrede, pokusavas ma ubedis u nesto poprilicno suludo :)
 
Ajde ne dipraj. Turci su otvarali srpske škole gde nije bilo nijednog Srbina. Izveštaji turske policije pokazuju da su im Srbi bili glavni saradnici na terenu. Šta misliš otkud srpska gimnazija u Bitolju i Solunu? Otkud srpske škole u opštini Kočani? Dovodili su tamo učenike iz Sandžaka i iz Kraljevine Srbije da se ne bi ugasila škola jer Makedonci nisu hteli da idu u srpske škole.
Ne laži.
 
Bas cudno. Ja ziveo u Nisu i cuo sam to svega dva-tri puta samo, a ti čuješ često? 🤔 Pitam se po kakvom to Nišu se krećeš i ne razumeš da to nisu Nišlije nego ljudi koji su ili doseljeni ili studiraju tu. Nijedan Nišlija koji je tu sa korenima makar 2. generacija ne govori tako i ne baca akcenat na bugarski kao Piroćanci i Leskovčani.
Staroštokavski akcenat nije “bacati na bugarski.” Ko nije čuo onaj tvrdokorni zaplanjski uživo taj ne zna kakvih sve ima dijalekata.
 
Колико пута је потребно да ти се објасни да дијалект којим се говорило средином 19. века у Нишу има мало заједничког са дијалектом којим се говори данас? Процес се зове србизација – културна, језичка, свашта. Зато твој земљак Николић - уредника "Пиротског зборника" многи желе да га скину - јер показује "мрачне" стране историје.
Kakva te BRE “srbizacija” Niša spopala?! Ne možeš da prežališ što je najurena Egzarhija? :lol:
 
Mlađi namerno teraju fazón. I ‘će idu’ u grad, retko i ‘će da idu’, to tera ženski rod koji inače preko dana ide striktno četvoroakcenatski.
напротив млађи користе књижевни српски, старији терају нишки у разговору али и књижевни по потреби
ћу ти завршим бе ћу идем ћу урадим често се може чути нема везе дал си из дурлана са ледене стене старог гробља београд мале
 
напротив млађи користе књижевни српски, старији терају нишки у разговору али и књижевни по потреби
ћу ти завршим бе ћу идем ћу урадим често се може чути нема везе дал си из дурлана са ледене стене старог гробља београд мале
Baš tako. U Nišu je velika sramota govoriti dijalekat jer postoji šansa da budeš ismejan ili će da misle da si Makedonac/Bugarin. Govornicima srpskog jezika prelazni dijalekat zvuči primitivno i smešno.
 
Izgovor ekavskog poluglasa uopšte nije isti kao izgovor Ъ u bugarskom: Bugari sebe nazivaju ‘Balgari’, tj Ъ se izgovara kao zatvoreno a.

Kakvo crno “posrbljavanje” kad je Egzarhija delovala pod zaštitom Osmanlija i bila jedina dopuštena pravoslavna organizacija na celom nizu teritorija, tj svuda odakle je Turska želela da istisne Fanar? Celokupna njena delatnost se svodila na bezobzirnu bugarizaciju uz pomoć svih vrsta pritisaka i pretnji prijavom nepokornih Srba turskim vlastima.

Kako je rodonačelnik bugarskog nacionalizma Dragan Conev kao katolik mogao da bude zamenik niškog paše? Možda da bi nadgledao bugarizaciju?
Pogledajte prilog 1497187

Još o pokušajima bugarizacije:
Pogledajte prilog 1497184

Teritorijalni apetiti Bugarske egzarhije su sezali sve do Bosne i Hercegovine, da li i tamo možda “žive Bugari”?
Pogledajte prilog 1497182
бугарска егзархија је формирана од стране турака и самим тим била расколничка, призната је од патријаршије цариградске тек 1945-6 а аутокефалност добила 195и неке
 
Baš tako. U Nišu je velika sramota govoriti dijalekat jer postoji šansa da budeš ismejan ili će da misle da si Makedonac/Bugarin. Govornicima srpskog jezika prelazni dijalekat zvuči primitivno i smešno.
Колико пута је потребно да ти се објасни да дијалект којим се говорило средином 19. века у Нишу има мало заједничког са дијалектом којим се говори данас? Процес се зове србизација – културна, језичка, свашта. Зато твој земљак Николић - уредника "Пиротског зборника" многи желе да га скину - јер показује "мрачне" стране историје.
Evo šta kritička bugarska istoriografija kaže uzgredno o Nišu, težiste je na potpunoj spremnosti bugarskih vladara da pređu na katoličanstvo i nametnu ga i celoj zemlji.

Odavde nedvosmisleno sledi da su Niš i Braničevo i tada pripadali Srbiji (a pre toga Vizantiji), bez obzira na raznorazne tvrdnje na temi:


Google Translate:

Наиме, од новембра 1204. бугарска држава је била под супремацијом Римске цркве и ова ситуација је легализована релевантним актима. Бугарски владар је титуларни краљ, а бугарска црква има црквеног и канонског првосвештеника, примаса. Као резултат преговора, Калојан је однео важну дипломатску победу. За краља је преузео титулу rex, а за патријарха primas. Титула Рекс, дата Калојану, није одговарала његовој првобитној амбицији, а он је у писмима наставио да се потписује са „цар“, што је и тачан превод сада већ традиционалног бугарског „цара“. Пошто је постао примас римске цркве у Бугарској, архиепископ Василије је наставио да именује Калојана као цара: Imperator Kaloiohannes dominus omnium Bulgarorum atque Blachorum.. Стелиан Брезаноу примећује да је, судећи по преписци између Калојана и Иноћентија III, промена титуларије са инклузивне власти само над Бугарима на инклузивну власт над територијом која наглашава јединство две компоненте (totius Bulgariae et Vlachiae) десила између септембра. 1203 .и новембра 1204. Главни разлог за ову промену била је конфронтација са суседним силама, посебно спор са Угарском, као и са Латинским царством у Цариграду.22 Односи бугарског суседа Србије и Римокатоличке цркве су интерес да се направи паралела како се Рим понаша према Србима у поређењу са бугарским проблемима. Као што је већ поменуто, циљ Инокентија III био је да прошири папски утицај на Балканско полуострво и, сходно томе, на Источну хришћанску цркву. Разлика је, међутим, била у томе што је у Србији политика папства имала освајачки карактер и радила против интереса српског становништва, пошто су мисионари које је Рим слао пљачкали богатство становништва, експлоатисали га, а католичка пропаганда успоравала развој српске културе и сходно томе консолидацијy српске нације. Успех ове освајачке политике Рима био је последица чињенице да су у то време у Србији беснеле династичке борбе између синова Стефана Немање. Угарски краљ је желео да обнови сву територију коју је освојио његов отац Бела III 1183. године и био је затим дат Маргарети као мираз за њену удају за Исака II Анђела. Угарско-српске трупе заузеле су простор између Београда, Браничева и Ниша, а Вукан је заузео овај град као награду за сарадњу. Али убрзо затим га је протерао његов брат Стефан који се вратио у Србију, вероватно уз Калојанову војну помоћ. У међувремену, Стефан II се оженио женом са двора Калојанa…



Фактически българската държава от ноември 1204 г. е под върховенството на Римската църква, а тази позиция е узаконена със съответните актове. Българският владетел се титулува като rex, а българската църква има църковен и канонически първосвещенник primas. Вледствие на преговорите Калоян печели важна дипломатическа победа. Титлата rex той приема за цар, а primas за патриарх. Титлата rex, дадена на Калоян, не съответства на първоначалната му амбиция и той продължава да се подписва по-нататък в писмата си с „император", което е и верният превод на традиционното вече българско „цар". Ставайки примас на Римската църква в България, архиепископ Василий продължава да назовава Калоян като Imperator Kaloiohannes dominus omnium Bulgarorum atque Blachorum. Стелиян Брезану отбеляза, че съдейки по кореспонденцията между Калоян и Инокентий III, промяната в титулатурата от такава, включваща власт само над българите към такава, включваща власт над територия, която подчертава единството на два компонента (totius Bulgariae et Vlachiae) се случва между септември 1203 г. и ноември 1204 г. Основната причина за тази промяна била конфронтацията със съседните сили, особено спорът с Унгария, както и с Латинската империя в Константинопол.22 Интерес представляват отношенията между съседната на България Сърбия и Римокатолическата църква с оглед да се направи паралел как Рим действа спрямо сърбите в съпоставка с българските проблеми. Както вече беше споменато по-горе целта на Инокентий III била да разшири папското влияние над Балканския полуостров и съответно над Източната християнска църква. Разликата обаче била, че в Сърбия, политиката на Папството имала завоевателен характер и работела срещу интересите на сръбското население, като мисионерите, изпратени от Рим ограбвали богатствата на населението, експлоатирали го, а католическата пропаганда забавила развитието на сръбската култура и съответно утвърждаването на сръбската народност. Успехът на тази завоевателна политика на Рим се дължала на факта…

http://www.anamnesis.info/node/1830
 
Sveštenici SPC služe sve obrede gotovo samo na crkvenoslovenskom, kao i klir bugarske crkve, tako da jezik službe Božje ne bi trebalo da bude problem. Ovaj stari jezik je Bugarima čak razumljiviji nego Srbima. Dvojica sveštenoslužitelja Bosilegrada su, koliko se saznaje, bugarskog porekla, tako da prozbe (molitve), propovedi, čitanje jevanđelja i razgovore sa vernicima mogu da obavljaju na njihovom maternjem jeziku.


ARHIVA

Bosilje bez smilja​

Živica Tucić| 24. januar 2008|00:05


Pedesetak mladih Bugara sa severa zemlje, članova podmlatka VMRO (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija), krenulo je zapravo za Skoplje, kako bi tamo učestvovali na pomenu revolucionarki Mari Bunevoj. Većina ih je iz Dobriča, ostali iz Varne, Rusea, Velikog Trnova. Već petnaestak godina makedonske vlasti dopuštaju da se kod Kamenog mosta na Vardaru okupe probugarski elementi, jer je tu Buneva, 13. januara 1928. godine, izvršila atentat na srpskog pukovnika i tužioca skopske banovine, Velimira Prelića. On je bio učesnik procesa protiv dvadesetak makedonskih probugarskih studenata, koje je branio zagrebački advokat Ante Pavelić. Atentatorka je pokušala samoubistvo, umrla je nekoliko sati kasnije, a njena žrtva posle nekoliko dana. Šef VMRO Krasimir Karakačanov, saznavši da se kod Skoplja desila helikopterska nesreća, obavestio je svoje članove po Bugarskoj da “u ovom trenutku”, kad Makedonija doživljava tragediju i tugu, ne treba putovati. Pomen bi se služio u Sofiji i Ćustendilu. Izgleda da do mladih vmrovaca iz Dobriča, direktiva partije nije stigla. Krenuli su, no kad su ušli u Srbiju, odlučili su da dalje ne idu, ima se gde i tu iskazati “revolucionarni zanos”. Bosilegrad je i tako sastavni deo bugarske “zapadne pokrajine”, koja je decenijama okupirana od Srba, gde se bugarska manjina kinji, asimilira, odnarođuje. U gradu je spomenik velikom pesniku Vasilu Levskom, “apostolu Bugara”, tu se moglo položiti venac, zapevati “rodoljubive” pesme i razviti zastava, naravno bugarska. “Tuđa” znamenja, srpske države, mogu samo da zasmetaju. Kada su autobusom želeli da napuste Srbiju, policija na graničnom prelazu, obaveštena da su gosti polomili koplje srpske zastave na trgu, nju pocepali, a delove poneli kao suvenir herojstva, izvršila je pretres i pronašla dokaze. Dvojica, koji su iz Šumena, Atanas Burukov (32) i Dejan Stančev (25), uhapšeni su. U Okružnom sudu u Vranju osuđeni su na po trideset dana zatvora, maksimalna kazna je 90 dana, zbog skrnavljenja nacionalnih simbola Srbije, po članu 173. KZ. Treći, Ninčo Robov, platio je novčanu kaznu i mogao je da napusti zemlju. Dok je događaj kod nas samo kratko pomenut i to od retkih medija, kod bugarskih je naišao na daleko veću pažnju, izveštavalo se dobrim delom korektno. Predstavnik grupe aktivista je izjavio da se srpska policija prema njima ponela “adekvatno”, pri okupljanju nije bilo nikakvih provokacija od strane “srpskih građana ili službenih lica”. Sve je, po njemu, “bura u čaši vode”. Stanovnici Dobriča osuđuju svoje mladiće zbog događaja u Bosilegradu, smatrajući da su postupili nerazumno i pod dejstvom alkohola, izvestila je agencija “Fokus”. U samom Bosilegradu, koga Srbi zovu Bosiljgrad, za ova događanja se znalo, no reakcija nije bilo. U gradu, koji prema poslednjem popisu broji 9.000 stanovnika, 70 odsto su Bugari, dok Srba ima 13 posto. Inače, u celoj Srbiji ima 20.500 pripadnika ove manjine. Prema bugarskim podacima, u oblastima ustupljenim Srbiji živelo je 64.000 stanovnika, od toga 55.000 Bugara, 9.000 Vlaha, a Srba samo 127. Tu su bila dva grada, Caribrod, danas Dimitrovgrad, i Bosilegrad, kao i 118 sela. Bugarskih škola je bilo više od stotinu, kao i 42 sveštenika. Srbija je ove predele preuzela 9. novembra 1920, a četiri godine kasnije u Sofiji je održan osnivački kongres “Organizacije zapadnih pokrajina”, koja je tvrdila da je 50.000 Bugara izbeglo. Tito i Dimitrov na Bledu su razgovarali o ovim krajevima, ali tada je bila aktuelna ideja zajedničke države. Jedan od zahteva nekih predstavnika bugarske manjine, koji se katkad čuje, jeste i da se bogosluži na maternjem jeziku. Sveštenici SPC služe sve obrede gotovo samo na crkvenoslovenskom, kao i klir bugarske crkve, tako da jezik službe Božje ne bi trebalo da bude problem. Ovaj stari jezik je Bugarima čak razumljiviji nego Srbima. Dvojica sveštenoslužitelja Bosilegrada su, koliko se saznaje, bugarskog porekla, tako da prozbe (molitve), propovedi, čitanje jevanđelja i razgovore sa vernicima mogu da obavljaju na njihovom maternjem jeziku. Verujući ovih krajeva, koji se ne osećaju Srbima, preuzeli su srpsku tradiciju krsne slave, čega kod Bugara nema, i najviše slave svetoga Jovana Krstitelja i Malu Gospojinu. Vranjski episkop Pahomije posećuje po potrebi Bosilegrad. Kako je eparhija obavestila, poslednju put je tamo bio početkom novembra, kada je sa lokalnim vlastima razgovarao o obnovi hramova na ovom području i tom prilikom osvećen je temelj za novu crkvu u selu Paralovu, čiju gradnju pomaže i bugarska država. Vladika je podsetio na “potrebu očuvanja zajedničkog života pravoslavnih hrišćana, bez obzira na to kom narodu pripadaju”. Bugarska pravoslavna crkva (BPC) je ranijih godina, po svemu sudeći, imenovala jednog episkopa da se stara za “zapadne pokrajine”, no to je držano u diskreciji, da se sa SPC ne bi remetili odnosi. Poseta jedne grupe Bosilegrađana bugarskoj patrijaršiji, juna 2006, kao i prijem od strane trojice mitropolita, Kirila, Neofita i Natanaila, iako je o tome izuzetno kratko izvešteno, ne bi trebalo da izaziva ikakvo podozrenje. Odnosi dveju crkava su veoma korektni, do čega je stalo takođe i mitropolitu Varne, Kirilu, verovatnom nasledniku patrijarha Maksima. BPC i bugarska država se ne ometaju da novčano pomažu obnovu crkvenih objekata u ovom delu Srbije. Najviši državni činovnik za pitanja vere, direktor direkcije za veroispovesti, Ivan Želev, posetio je pre dve godine bosilegradski kraj. Mladi “poklonici uspomene na Maru Bunevu”, kao ni zastupnici ideje povraćaja “zapadnih pokrajina”, ipak ne oslikavaju stanje duha današnjeg bugarskog društva. Oni ne predstavljaju opasnost za odnose između dvaju naroda i ne zaslužuju posebnu pažnju. Jedino, kada se nađu van svoje zemlje, u Skoplju, ili kao sada, slučajno u Bosilegradu, bez obzira na ideje i nostalgije, treba da poštuju zakone države, kao i njene simbole.

https://www.nin.rs/arhiva/vesti/10555/bosilje-bez-smilja
 
О злочинима треба говорити из другачије перспективе, односно из перспективе одавања почасти жртвама, обележавања годишњице, а не као изговор да се неко оптужује на националној основи. Подсећам да је тема Историја Бугара, а ако хоћеш да пишеш о злочинима – за то постоји посебна тема.
Ti ne odustaješ od zavođenja cenzure?

Сексуално насиље и бугарски окупатор у Југославији током Другог светског рата​

Апстракт: У раду су на основу архивске грађе и литературе проучени случајеви сексуалног насиља које су починили представници бугарских окупаторских снага на територији Југославије током Другог светског рата. Анализирани су методи и структура окупационих власти, утицај ратних збивања на сексуално насиље, као и конкретни примери сексуалног насиља и његове главне карактеристике. Извршен је покушај нумеричког одређивања извршених злочина на основу постојећих архивских материјала и прикупљених статистичких података.

CBCF57ED-E6E2-46DD-8F9E-179021E0936C.jpeg


https://www.researchgate.net/public...in-Yugoslavia-during-the-Second-World-War.pdf
 

Prilozi

Санстефанска идеја је изашла на видело захваљујући грофу Иганетјеву и одлукама Цариградске конференције 1876. године. Вероватно знаш да он није Бугарин. Санстефанска Бугарска је пропала због сервилности руских дипломата Шувалова и Новикова према Западу и због сенилности 80-годишњег Горчакова. И не мање важно – нешто што сви заборављају - због касније ревизије руских интереса везаних за нове политичке околности војног пакта између Немачке, Русије и Аустрије, чији су почетни темељи постављени управо крајем 70-их година 19. века.
Sanstefanska Bigarska je propala zbog toga što nije bila ruski državni projekat nego preduzeće nekoliko kvazislajanofila potpuno odvojenih od stvarnosti. Ne prave se imperije piskaranjem iz Bukurešta i Odese.
 
A ti smatraš da ako neko nije imao formiranu nacionalnu svest pa onda bilo koji tuđin može da dođe i da im nametne svoj jezik, ime, državu, običaje? Ni Paštuni nemaju nacionalnu svest pa pitaj Amerikance i Ruse kako je.
Paštuni “nemaju nacionalnu svest”? To o “nemanju nacionalne svesti” kod drugih naroda se u Bugarskoj uči u školama, samo nekad se isto tako po školama učilo i da je Zemlja ravna ploča.
 
Проблем овде у овој теми настао је након појаве Casual-а пре 6-7 месеци. Човек је патолошки мрзитељ и манипулатор. Оно што ради је да узима твоје речи и представља их скоро као доказ против твоег аргумента. На пример, стално ме оптужује да користим реч "Србоман" када сам је користио укупно 2 пута у последње 2 године. Сада за Рилски манастир тврди да га је подигао Србин.
Јуче сам му скоро објавио цео чланак Пентаковског, који на основу објављених историјских извора и критичке анализе јасно показује да је Охридска школа настала на иницијативу и уз главну подршку Бориса I, као део бугарског црквеног система у 9. веку. Чак и мртав човек би то разумео.
Али само је Casual питао: "да ли из овога следи да је Охридски манастир Климента био бугарски?"
Ово је све намерно троловање.
Šta li bi to mogao biti bugarski “crkveni sistem” u IX veku? Da li ti je poznato da je Ohridska arhiepiskopija osnovana u vreme dok su i Bugari i Sloveni živeli severno od Dunava?
 
Кажем да је теоретски постојала могућност да Бугарска заузме Пирот, али су Грци запретили Горњој Џумаји, што би значило пробој бугарске заштите и директно отварање пута за Софију. Лаж је да Бугарска нема трупе у Тракији, има најмање 2 дивизије које су у почетку спречиле турску офанзиву; Али због грчке офанзиве упућени су на македонски фронт. Књажевац и Свети Никола су буквално пометени за 4 сата, али тамо имало српских војника само од трећег позива. Наравно, и да су Бугари ушли у Ниш, тешко да би се нешто стратешки променило јер још увек имало око 2 српске војске и једна црногорска која чувала прилазе Београду и Шумадији. Румунија и Турска су ушле у рат у веома критичном тренутку. Бугари више немали резерве.Српске трупе су се укопале дуж целог фронта, након неуспеха код Калимнца да зауставе бугарско напредовање које би претило да одсече велики део српске војске јужно од Штипа.
Све одатле су претпоставке. Реалност је другачија – Бугарска је поражена и није у стању да ратује на 2-3 фронта. Савов и Нерезов су после годину дана војних акција озбиљно преценили бугарске способности. Бугарска је изгубила сваку дипломатску подршку.Турци су се спремали да наставе ка Пловдиву. Фердинанд средином јула у својој канцеларији окупља све амбасадоре европских земаља и тражи помоћ: „Опет ћете пустити Турцима да газе бугарску земљу?“ Нико не одговара. Само је Сазонов рекао: „Ваше Величанство, много пута сте упозорени. Видећу шта могу да урадим.“ Турска офанзива дуж линије Једрене – Хасково поново је заустављена уз помоћ Русије, као и окупација Варне од стране Румуни. Све остало је познато.
Овде више није битно ко ће кога да победи очи у очи. Бугарска је покушала да зарати против свих, као резултат самозаборавних војних политичара. И Логично губи. Најлепше је, ипак, што није изгубила Пловдив, што је била прилично озбиљна претња.

Бугарска је после 2 године брутално поразила Србе у Македонији и Румуне дуж целог дунавског фронта. Овог пута се чинило да је на правој страни.............
Kažeš “brutalno porazila” Srbe i Rumune?

F3478B35-BFED-40C2-89CB-F5F1467C403D.png
 
Nisi me razumeo, ne kažem da je Makedonija bila srpska, već da se Srbija morala odbraniti u Makedoniji. Nažalost, da se pitaju vaši nacionalisti Srbi i Srbija ne bi imali pravo ni da postoje.
E stvarno ti je logika, kako Bugari da se oslone na Srbe kad su im Srbi u 20. veku najveći neprijatelji posle Grka? To je kao kad bi rekao da Srbi u Jasenovcu treba da se oslone na Domobrane u borbi protiv Ustaša.
Не, Србија је једноставно морала да испуни основну клаузу свог уговора са Бугарском.
a bugarijanski....
Jezivo. Da smo vam prijateljski i bratski ustupili Makedoniju, ovo bi danas bila naša realnost. Hvala Bogu pa su naši preci prepoznali vaše prave namere i zaustavili vas na vreme.
За то сте ви криви,да нисте анектирали Вардарску Македонију у 1912,не би се десио Други балкански рат,и Турска би била једино јужније од линије Енос-Мидија.
Da vam se preda Makedonija na tanjiru da bi lakše napali Srbiju i sa juga? @хан Ацо, zašto ovde lažeš da su za loše odnose isključivo “krivi Srbi” kad je Ferdinand I sa Austrougarskom pravio planove o potpunom uništenju i podeli Srbije još od 1908.? Šef bugarske vlade Radoslavov je za vreme Prvog svetskog rata inače austrougarskom ambasadoru u Sofiji objašnjavao i da Bugarska namerava da “satre srpski elemenat”. Da li su Srbi možda krivi i zbog toga?

65711578-FC3B-4A45-A31B-8C1D7406CF60.jpeg
 
Ниси нарочито добар у поређењима.. Бугарска је у периоду између првог и другог светског рата успела да повећала своју територију повратком Јужне Добруџе од Румуна. Бугарска тренутно има укупну површину од 111.000 квадратних километара и није мењала своју територију од 1940. године. Србија је 1913. године имала приближно 112.000 квадратних километара територије. Србија је за 110 година успела да изгуби око 35 хиљада квадратних километара, да створи највећи балкански сукоб од времена балканских рата и окрене све суседне државе против себе.. И све то на прагу 21. века. Какав напредак. Са таквим родољубима као што си ти, Србија ће се за 50-ак година поново звати Београдским пашалуком, као што је то био случај у 18. веку.
Звучи као ритуално самоубиство.
Srbija nije “okrenula” nikog protiv sebe, to je bila Nemačka u periodu Gorbačovljevog idiotizma, inače da li misliš da će Kina imati razumevanja za Bugarsku, ili možda malo više za Tursku? Šta misliš, kako li će se novi odnosi snaga odraziti na tursko-bugarsku granicu? Sam znaš da istorija ne stoji u mestu, a Bugarska ako ćeš baš tako u tekućoj inkarmaciji postoji tek od 1908. Šta te navodi na pomisao da su Turci digli ruke od svojih ambicija?
 
Srbija nije “okrenula” nikog protiv sebe, to je bila Nemačka u periodu Gorbačovljevog idiotizma, inače da li misliš da će Kina imati razumevanja za Bugarsku, ili možda malo više za Tursku? Šta misliš, kako li će se novi odnosi snaga odraziti na tursko-bugarsku granicu? Sam znaš da istorija ne stoji u mestu, a Bugarska ako ćeš baš tako u tekućoj inkarmaciji postoji tek od 1908. Šta te navodi na pomisao da su Turci digli ruke od svojih ambicija?
Докле ти објављујеш југословенске приповетке на форуму - живот иде даље и без њих и без тебе.....Боље да бринеш о албанском продору на север. Турска и Бугарска су у НАТО-у и међу њима нема проблема већ 110 година. Што се не може рећи за Србију која има проблема чак и са својим бившим „државама“.
 
Докле ти објављујеш југословенске приповетке на форуму - живот иде даље и без њих и без тебе.....Боље да бринеш о албанском продору на север. Турска и Бугарска су у НАТО-у и међу њима нема проблема већ 110 година. Што се не може рећи за Србију која има проблема чак и са својим бившим „државама“.
Da te podsetim da su i Grčka i Turska formalno “u savezu”. Uostalom, bilo je i članica Varšavskog ugovora, kako ono beše? A, da, Nemačka je tada imala 5 puta veći GDP od Kine a sad ima 5 puta manji.
 
Poslednja izmena:

Back
Top