To je tačno. Srpska kultura je pojela Bugarsku gde god su se susrele. U Pirotu su postojale bugarske škole i crkve, gomila bugarskih intelektualaca je rođena u Pirotu i u roku od par decenija se sve to istopilo i prešlo u srpski nacionalni korpus. Danas u Dimitrovgradu se samo 50% ljudi izjašnjavaju kao Bugari.
Doduše dijalektologija bugarskog je malo složenija od te pojednostavljene podele.
Шта Руси пишу за бугарски језик 1891:
https://ru.m.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Болгарский_язык
"Што се тиче вокабулара, језик је претрпео огромну промену под снажним утицајем турског језика и културе. Строго говорећи, не постоји заједнички бугарски језик; постоје само дијалекти и говори, који се деле у три групе: источнотрачки, родопски и западномакедонски."
Бугари су каснили за нама Србима неколико деценија. И онда се оптужује нас Србе за асимилацију. Нормално је да виша култура асимилује нижу. Код Бугара је национална свест била на јако ниском нивоу још у другој половини 19. века. А и постоји језичка и етничка међузона. Неки су се определили за једну а други за другу страну. У Трну су два брата били један за Србе а други за Бугаре. То су била таква времена. Након турског ропства дотле јединствени православни свет се морао национално определити. А многи су били недефинисани. Зато, Бугари, немате шта да се љутите. Профилисаног бугарског књижевног језика нема још чак 1891.
Да узмем да је истина све што пише бугарска историографија о Нишу, Поморављу, Македонији; логично је за поставити питање: какав је то тамо народ којег је тако лако преумити? Према томе би било логично за помислити и да су темељи на којима стоји данашња бугарска грађевина јако лабави, слаби, нестабилни!
Mitad-paša je kontrolisao iz kojih knjiga uče srpska deca. „U tu svrhu on poruči, da će doći u školu da pregleda knjige. Uoči njegovog dolaska u školu zapali se škola tako da je sutradan osvanula u pepelu"… Učitelj Tasa mučio je veliku muku zbog udžbenika, jer je bilo zabranjeno služiti se knjigama štampanim u Kneževini Srbiji. „Knjige su se potajno prebacivale preko Supovca i Aleksinca. Turske bi vlasti pogdekad ulazile u trag srpskim knjigama i onda bi odmah javno pretile učitelju Tasi, da će ga u ponovnom slučaju obesiti nasred pijace"…
Matad-pašu je nasledio Abduraman-paša.
On je mrzeo srpsku školu i srpski jezik.
Posle Abduraman-paše došao je u Niš za Muavina
Dragan Cankov… koji je još više mrzeo srpsku školu i srpski jezik. On je imao plan da uvede bugarizam u srpsku školu i srpsku zemlju, ali su mu se svi napori razbili o svest i pregnuće učitelja Tase.
Takve su bile školske prilike u Nišu pre i u oči njegovog oslobođenja.31)
VI, Niš kao središte duhovnog života i rada.
Niška Eparhija.
1) M. Milićević, Kraljevina Srbija, 31.
2) N. Vulić, član „Naisus", „Nar. Encikl.", knj. 3, str. 5.
3) R. Grujić, Iscrpan i dokumentovan članak „Niška Eparhija" u Narodnoj Enciklopediji" (prof. St. Stanojević) knj. 3, 95-96. Ovim vrlo dokumentovanim člankom sam se naročito poslužio, navodeći skoro u celini pojedine njegove odlomke.
4) M. Đ. Milićevvć, na navedenom mestu, 31.
5) Jireček, Istorija Srba, 1, 161-2.
6) M. Marković, Toplica u prošlosti, 43. - Vida i Lj. Stojanovića, Zapisi i natpisi, knj 2, pod br. 2625.
7) M. Đ. Milićević, na navedenom mestu 226.
8) M. Đ. Milićević, na navedenom mestu 32.
9) M. Đ. Milićević, na navedenom mestu 33, 34.
10) R. Grujić, na navedenom mestu, 96.
11) R. Grujić, članak „Egzarhiska crkva u Južnoj Srbiji". Nar. Enc. knj. 1, 7046
12) M. Markonić, Toplica 85.
Manastiri i druge starine u Nišu i Niškoj Oblasti
13) Ovaj odeljak ivraćen je poglavito na osnovu bogatih i iscrpnih podataka u knj. prof. Vasilija Markovića, Pravoslavno mnoštvo i manatstiri u srednjevakovnoj Srbiji (Srem, Karlovci 1920).
14) V. Marković, na navedenom mestu, 47-50.
15) V, Merković, na navedenom mestu, 125-7.
16) V. Marković, na navedenom mestu, 131-4.
17) V. Marković, na navedenom mestu, 142-3.
18) M. Đ. Milićević, na navedenom mestu, 15-29. Opis razvalina kod Ćurlina, v. M. Đ, Milićević, Kraljevina 19-21. Sem toga o ovoj crkvi pisali su još p M. Valtrović, Starinar 5 (1888) str. 120, Glas S. K. Akademije 17 (1889) 34 i Andra Stevanović, stara srpska crkvena arhitektura i njen značaj. (S. K. Glasnik 9) 1903, 5051.
19) M. Đ. Milićević, na navedeiom mestu, 27-28.
20) M. Đ. Milićević, na navedenom mestu, 86.
21) M. Đ. Milićević, 104-106.
Školske prilike u Niškoj Oblasti.
22) Ovaj odeljak je ivrađen poglavito na osnovi iscrpne knjige Dr. Jovana Haci-Vasiljevića, Prosvetne i političke prilike u juž. srpskim oblastima u 19 veku. Beograd 1926, str. 42-49, 330-339, 399.
