Историја Бугара

Stepsko-bugarske (turanske) rijeci u danasnjem bugarskom jeziku:

Hubavo (lijepo)
Biser (biser)
Kniga (knjiga)
Čertog (tvrdjava)
Kumir (idol)
Kapište (hram)
Tojaga (palica/štap)
Šatra (šator)
Šubrak (grmlje)
Guber (tepih)
Korem (stomak)
Šar (boja)
Bašta (otac)
Kalpak (šubara)
Referenca?

prasl. *golěmъ (strus. golěmyj, stpolj. golemy) ≃ lit. galimas: moguć
 
240942091_301541998412494_6008363516752796109_n.png
 
Stepsko-bugarske (turanske) rijeci u danasnjem bugarskom jeziku:

Hubavo (lijepo)
Biser (biser)
Kniga (knjiga)
Čertog (tvrdjava)
Kumir (idol)
Kapište (hram)
Tojaga (palica/štap)
Šatra (šator)
Šubrak (grmlje)
Guber (tepih)
Korem (stomak)
Šar (boja)
Bašta (otac)
Kalpak (šubara)
Буквално више од пола ових речи није туранско. Изволите дајте референце, ово је неозбиљно.
 
Буквално више од пола ових речи није туранско. Изволите дајте референце, ово је неозбиљно.
Pusti ga, naloženi lokal patriota iz Riječke nahije.

Stepsko-bugarske (turanske) rijeci u danasnjem bugarskom jeziku:


Bašta (otac)
Totalni promašaj. Lupetanje u prazno.

báća1

báća1 (báćo) m


Izvedeni oblici

Definicija

hip. od brat; baja; otac

prasl. *batja (stsl. bašta, rus. bàtjuška)

Utoliko je hrvatska upotreba reči baština ("očevina, tatkovina" u smislu nasleđa) komičnija. ;)

Takođe:
Referenca?

prasl. *golěmъ (strus. golěmyj, stpolj. golemy) ≃ lit. galimas: moguć

Zatim,
rus. kumír ← stsl. kumirъ ← ? iran. (oset. gumir: div)
prasl. *tojaga (strus., bug. tojaga) ← turk. (ujgurski tajak: štap)
stsl. bisьrъ (rus. bíser) ← turk. (?, avar.) ← arap. busr
prasl. i stsl. kъniga (rus. kníga, češ. kniha) ← turk. *kūinig ← kin. k'üen: svezak


Iransko, arapsko, nije bugarsko po poreklu, pa čak ni ino turskijsko ne znači da je bugarsko po poreklu.
 
prasl. i stsl. kъniga (rus. kníga, češ. kniha) ← turk. *kūinig ← kin. k'üen: svezak

Додао бих ту могуће извођење.

књига

глагол кнадити - шити, вести, правити текстил. Има га у Речнику Матице или САНУ-а (или у оба).

именица конац (даља веза са нит итд.)

Постоји слична паралела у романском текст - текстил, које је, даље, везано за наше тканина.
Могуће је да су се некад у давнини записи на камену, дрвету и пергаменту звали писмо (старословенско писмѧ значи слово), а записи на тканини (попут Похвале кнезу Лазару) књиге. Као што је првобитни појам писме заменило слово, буква, чрка итд. тако је и писмо заменила књига, текст, и сл.

Pusti ga, naloženi lokal patriota iz Riječke nahije.

Totalni promašaj. Lupetanje u prazno.
Цетињско-подгоричким викенд-патриотима је бугарофилија урођена, то им је у пакету са мањим бројем падежа, акцентима и проче.

prasl. *tojaga (strus., bug. tojaga) ← turk. (ujgurski tajak: štap)
Могућа веза са прагерманским *talaz (савитљив) из чега иде енглеско tall (висок). Многе наводно пратуркијске речи често имају своје варијанте у индоевропским језицима.
 
Додао бих ту могуће извођење.

књига

глагол кнадити - шити, вести, правити текстил. Има га у Речнику Матице или САНУ-а (или у оба).

именица конац (даља веза са нит итд.)
Knit/Knitting/Knittung u engleskom i njemačkom.
 
Knit/Knitting/Knittung u engleskom i njemačkom.
Тако је, и knot - чвор, тј. вез. Сигурно има још тих примера који показују везу књиге са прагерманским, а не пратуркијским варијантама.

Да додам оно за тојагу - тојага је у источнојужнословенској (македонско-бугарској) варијанти, у западној је тоЉага (тзв. лажно епентетско Л, јер су облици са Л постојали управо у прасловенском), тако да је и у том случају далеко извеснија веза са прагерманским облицима. При том, суфикс -аг(а) је чисто словенски, нпр. крчаг (псл. *kъrčagъ).
 

Back
Top