Историја Бугара

Bili ste pocetkom i tokom 13 veka najjaca drzava Balkana,ali ste padali protokom vremena.
Sve je to promenjiva kategorija. Sada Bugari pričaju o Blgariji na tri moreta i falsifikuju srednjovekovne spise, gde piše Srbi ubace Blgari i mir...Tako i vi , falsifikovali ste istoriju, šumske naučnike proglašavali za genijalce i autoritete, bili apsolutna vlast. Sad samo kmečite...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Бугари су урадили занимљив дугометражни играни филм Khan Asparuh (1981) у трајању од 320 минута Ево првог дијела (од 3) филма
Кроз који су обрадили живот кана Аспаруха и путешествије из Велике Бугарске на простор Балкана у другој половини VII вијека.
Кроз обраду теме се тежило приказати начин живота и вриједносни систем који је владао и у којем је важан, и иначе код туркијско-монголских народа, култ обожавања врховног божанства Тенгри.
 
Бугари су урадили занимљив дугометражни играни филм Khan Asparuh (1981) у трајању од 320 минута Ево првог дијела (од 3) филма
Кроз који су обрадили живот кана Аспаруха и путешествије из Велике Бугарске на простор Балкана у другој половини VII вијека.
Кроз обраду теме се тежило приказати начин живота и вриједносни систем који је владао и у којем је важан, и иначе код туркијско-монголских народа, култ обожавања врховног божанства Тенгри.
Причало се тада да су окупили бугарску армију да сниме 5-минутну сцену. Филм је добар, има неке "улепшаје" али углавном прати историјске. догађаје. У филму је учествовало око 100.000 људи, од којих су 60.000 били војници, а на филм је тада потрошено колосалних 2 милиона долара.
 
Poslednja izmena:
Дугометражни играни филм Khan Asparuh (1981) који описује и орађује сеобу Бугара и насељавање Балкана, гледајући кроз призму филмске умјетности, по мени је више него добар филм. Много тога је заиста добро урађено, прича добро разрађена, радња занимљива, нема "празних ходова" или тривијалних дијалога, дијалози више него добри и (по мени) помажу да разумијемо то вријеме, начин живота, обичаје и вриједности систем укључујући и сукоб вриједносних система Византије и "варвара". Предност је добио реалистичнији приказ на штету драматургије, код приказа битака другачији приступ од оног у рецимо, такође одличном. филму "Храбро срце".
Допада ми се што нису робовали комерцијалном сегменту и нису скратили филм, јер шта год да су избацили филм би остао сиромашнији.
Колико је вјеродостојно приказано то вријеме, начин живота, вјеровања, скрупуле које владају, ствар је ипак субјективног виђења, ту и историчари не ријетко имају различит став, но приметно је да су се потрудили да то вјеродостојније прикажу, уз ипак робовање прихваћеној интерпретацији историје.
Ево и другог дијела тог филм;
Е сад, како написах, ипак се робовало прихваћеној интерпретацији историје. кроз коју је наглашено туркијско поријекло Протобугара или Прабугара.
Није ми баш детаљно фокус занимања на томе какви су трендови међу бугарским историчарима по том питању, чини ми се да постоје бојажљиви наговјештаји отклона од тог традиционалног виђења, но барем како погледах у бугарској википедији, неко прихваћено виђење јесте да Протобугари нису били хомогена племенска заједница, већ су настали спајањем иранских, мађарских, туркијских и других етно-језичких елемената у периоду II-VI вијек, а да је владајућа друштвена елита вукла поријекло од племена Огура, које је доселило из прапостојбине на простору између јужног Сибира и сјеверне Монголије.
И у филму су се и за Кубрата и за неке епизодне улоге тражили глумци са израженим монголоидним цртама лица.
Како написах кроз читав филм дат је велики значај култу врховног божанства Тангра (или Тенгри). Традиционално мишљење јесте да је протобугарска религија,тенгријанизам што је повезница и указује на туркијско поријекло, мада је и то прихваћено мишљење на основу средњевјековних арапских рукописа, односно из ипак нешто каснијег времена.
Како и немамо, осим ако бугарски историчари нису изнијели неку другу теорију о чему нисам упознат, неко алтернативно виђење,можемо то прихватити, али по мени потребан је ипак мали опрез.
 
Дугометражни играни филм Khan Asparuh (1981) који описује и орађује сеобу Бугара и насељавање Балкана, гледајући кроз призму филмске умјетности, по мени је више него добар филм. Много тога је заиста добро урађено, прича добро разрађена, радња занимљива, нема "празних ходова" или тривијалних дијалога, дијалози више него добри и (по мени) помажу да разумијемо то вријеме, начин живота, обичаје и вриједности систем укључујући и сукоб вриједносних система Византије и "варвара". Предност је добио реалистичнији приказ на штету драматургије, код приказа битака другачији приступ од оног у рецимо, такође одличном. филму "Храбро срце".
Допада ми се што нису робовали комерцијалном сегменту и нису скратили филм, јер шта год да су избацили филм би остао сиромашнији.
Колико је вјеродостојно приказано то вријеме, начин живота, вјеровања, скрупуле које владају, ствар је ипак субјективног виђења, ту и историчари не ријетко имају различит став, но приметно је да су се потрудили да то вјеродостојније прикажу, уз ипак робовање прихваћеној интерпретацији историје.
Ево и другог дијела тог филм;
Е сад, како написах, ипак се робовало прихваћеној интерпретацији историје. кроз коју је наглашено туркијско поријекло Протобугара или Прабугара.
Није ми баш детаљно фокус занимања на томе какви су трендови међу бугарским историчарима по том питању, чини ми се да постоје бојажљиви наговјештаји отклона од тог традиционалног виђења, но барем како погледах у бугарској википедији, неко прихваћено виђење јесте да Протобугари нису били хомогена племенска заједница, већ су настали спајањем иранских, мађарских, туркијских и других етно-језичких елемената у периоду II-VI вијек, а да је владајућа друштвена елита вукла поријекло од племена Огура, које је доселило из прапостојбине на простору између јужног Сибира и сјеверне Монголије.
И у филму су се и за Кубрата и за неке епизодне улоге тражили глумци са израженим монголоидним цртама лица.
Како написах кроз читав филм дат је велики значај култу врховног божанства Тангра (или Тенгри). Традиционално мишљење јесте да је протобугарска религија,тенгријанизам што је повезница и указује на туркијско поријекло, мада је и то прихваћено мишљење на основу средњевјековних арапских рукописа, односно из ипак нешто каснијег времена.
Како и немамо, осим ако бугарски историчари нису изнијели неку другу теорију о чему нисам упознат, неко алтернативно виђење,можемо то прихватити, али по мени потребан је ипак мали опрез.
Управо је туркијска теорија и данас водећа, иако постоје покушаји популаризације сарматске, хунске и аутохтоне теорије. Лингвистички се о прабугарском језику не зна готово ништа.
Почетак филма је сниман у Казахстану за више аутентичности Велике Бугарске.
 
Битка на Сливници 1885: Србија нападне Бугарску и изгуби рат:

Овај рат није био популаран ни међу Србима ни међу Бугарима. Дакле, Срби су чекали да Турци уђу у источну Румелију и да заврше овај прљави посао.Нико није очекивао рат између Бугара и Срба.
 
Треба напоменути да су после рата Срби оптужили бугарску војску да је опљачкала Пирот и околна села и однела ....... 40 тона пшенице. С обзиром да је српска војска била агресор и да је скоро ушла у Софију. Наравно, овај рат није нешто што се често помиње у српској историографији, а ако се и помиње, то је само да је Србија бранила своје интересе у вези са Берлинским уговором. А истина је да су овде већ постојали интереси да се цела територијаи иза линије Видин - Перник укључи у Србију и даље да се прошири на југ. Као што се види, планове није подржала Аустроугарска и интервенисала је тек пред крај када је било јасно да је Ниш угрожен. Очекивало се и да Турци са 3 дивизије уђу у Источну Румелију и блокирају бугарску војску на југу – са којом је Кнежевина Бугарска морала да капитулира због тадашње неутралности Русије. А Србија би вероватно успела да није каснила 2 недеље – напад је требало да се деси у октобру.
 
Poslednja izmena:
Ево и трећег дијела веома доброг бугарског дугометражног играног филма Khan Asparuh (1981)
Трећи део филма обрађује саму сеобу Бгара и прелазак преко Дунава, а значајан део филма посвећен је бици код Онгала која се одиграла у љето 680.године и у којој су Бигари предвођени Аспарухом тешко поразили византијску војску.
Приказ биткЕ се подоста разликује од оног који имамо у америчкој или уопште западној продукцији, рецимо кроз (иначе одличан) филм "Храбро срце", не робује се толико визуелним ефектима и драматургији већ је предност добио реалистичнији приказ битке.

Кад гледате те средњевјековне или битке из времена антике у западној продукцији, имате утисак да су те битке брзо завршавале, удари челик на челик, пршти крв, лете удови, па ко издржи, но историјски рукописи говоре да је то прилично погрешан утисак, тек неколико битака је завршило у кратком времену и то само ако би једну војску ухватила паника и дала се бијег. У правилу су то биле дуге и исцрпљујуће битке, некад би та кланица трајала данима. и то је по мени у овом бугарском филму прилично вјеродостојно приказано, испоштовани су и историјски рукописи.

Како је и својствено номадским народима Бигари су били вјешти ратници коњаници али су како то списи говоре били вјешти и марљиви у грађевинским подухватима, изради дрвених палисада и шанаца (управо такав приступ ће одлучити и касније битке, рецимо битку код Плиске ,811.године када су практично за пар дана дрвеним палисадама окружили бројнију византијску војску) одакле би заштићени ефикасно дејствовали

У сваком случају они који воле историјске теме, филм вриједи погледати, а како су по мени вјеродостојно приказани догађаји, личности, уз разумљиву тенденциозност као и глорификовање главног јунака што је наравно неизбјежно (осим код неких српских "подобних" режисера који умјесто да афирмативно прикажу српску историју и неке личности то прикажу да зе Бог сачува), а и сам приказ битака је опет по мени доста реалистично дочаран, филм је сасвим добар за упознавање са том епохом бугарске историје.
 
Ево и трећег дијела веома доброг бугарског дугометражног играног филма Khan Asparuh (1981)
Трећи део филма обрађује саму сеобу Бгара и прелазак преко Дунава, а значајан део филма посвећен је бици код Онгала која се одиграла у љето 680.године и у којој су Бигари предвођени Аспарухом тешко поразили византијску војску.
Приказ биткЕ се подоста разликује од оног који имамо у америчкој или уопште западној продукцији, рецимо кроз (иначе одличан) филм "Храбро срце", не робује се толико визуелним ефектима и драматургији већ је предност добио реалистичнији приказ битке.

Кад гледате те средњевјековне или битке из времена антике у западној продукцији, имате утисак да су те битке брзо завршавале, удари челик на челик, пршти крв, лете удови, па ко издржи, но историјски рукописи говоре да је то прилично погрешан утисак, тек неколико битака је завршило у кратком времену и то само ако би једну војску ухватила паника и дала се бијег. У правилу су то биле дуге и исцрпљујуће битке, некад би та кланица трајала данима. и то је по мени у овом бугарском филму прилично вјеродостојно приказано, испоштовани су и историјски рукописи.

Како је и својствено номадским народима Бигари су били вјешти ратници коњаници али су како то списи говоре били вјешти и марљиви у грађевинским подухватима, изради дрвених палисада и шанаца (управо такав приступ ће одлучити и касније битке, рецимо битку код Плиске ,811.године када су практично за пар дана дрвеним палисадама окружили бројнију византијску војску) одакле би заштићени ефикасно дејствовали

У сваком случају они који воле историјске теме, филм вриједи погледати, а како су по мени вјеродостојно приказани догађаји, личности, уз разумљиву тенденциозност као и глорификовање главног јунака што је наравно неизбјежно (осим код неких српских "подобних" режисера који умјесто да афирмативно прикажу српску историју и неке личности то прикажу да зе Бог сачува), а и сам приказ битака је опет по мени доста реалистично дочаран, филм је сасвим добар за упознавање са том епохом бугарске историје.
Да ли разумеш довољно шта се прича?Јер код већина Срба има утисак да је бугарског језика неразумљив?
 
Да ли разумеш довољно шта се прича?Јер код већина Срба има утисак да је бугарског језика неразумљив?
Znas sta mislim da je u pitanju sa razumljivoshcu..Srpskog prema Bugarskom clan posle imenice zbunjuje dosta..dalje Bugarski upotrebljava neke prastare reci kojih u Srpskom vise nema ili ako ih ima one cesto imaju sasvim neko drugo znacenje cesto i smeshno..ali ako malo slusas i zaboravis taj clan iza imenice..posle nekog vremena postane ti razumljivo...
 

Back
Top