Svaki izvor informacija u prosvećenju i spoznaju istine je dobrodošao. Toplo preporučujem.
-
- Popularno:
- Gavrilo Princip umro je u zatvoru u...
- "Dragi tata i mama, pozdrav. Poslednji...
- Трамп: Обратићу се Конгресу ако се...
- Kakav je ovo parazit koji nas grize u...
- 300 Vučićevih obraćanja za 200 dana:...
- Жене су те које бирају или...?
- Gore beli šatori ispred Skupštine...
- Кинеске државне нафтне компаније...
- Od fotografije sa Plenkovićem do...
- On/a mi je hot
Историја Бугара
- Začetnik teme Lamasu
- Datum pokretanja
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.261
Наравно, ко у то може сумњатиSvaki izvor informacija u prosvećenju i spoznaju istine je dobrodošao. Toplo preporučujem.
- Poruka
- 24.363
Могуће. Али опет је панонских Словена било неколико пута више него Мађара и других који су дошли с њима. Мађари су са собом довели и нешто Хазара. У Челареву код Новог Сад постоји хазарска некропола из 10-ог века, у њој су нађене јеврејске меноре (Хазари који су дошли са Мађарима у Панонију су били јудаизовани). Негде сам нашао да су Мађари са собом довели и неко туркијско муслиманско племе које је чини ми се у 12-ом веку покатоличено и помађарено.
Велику улогу у наметању мађарског језика тј. мађаразацији панонских Словена је одиграла римска црква. Изгледа да је доста изворних Мађара и оних које су довели страдало у монголској провали у 13-ом веку. Већина данашњих Мађарљ нема никакву генетску везу са прото-Мађарима. Изузетак су Секељи из Трансилваније који имају 3-4% туркијске генетике аутосомално.
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Терминологија ове табеле није научна него је прилагођена пучком схватању света. Другим речима, ко код је направио ову табелу се бави псеудонауком једноставно због тога што су појмови Early-Germanic, Early Romanian, Turkic, итд сувише упрошћени.
За Секеље се каже да су они потомци Хуна. Односно тако и они сами сматрају. Да су потомци Атилин Хуна.
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.321
Секељи са потомци Прабугара.
- Poruka
- 24.363
Постоји теорија да су Секељи заостали Хуни или Авари који су живели у Ердељу вековима пре доласка Мађара и да су признали мађарску власт у 10-ом веку те се након тога помађарили.
Секељи имају нешто туркијског генетског уплива, за разлику од Мађара из Мађарске. Ипак туркијска генетика је у поређењу са словенском и палео-балканском минорна код Секеља.
Da bilo je sigurno. Mislim da su Mađari povukli sve što su mogli u Panoniju kad su stigli. Hazari će doći posle uništenja njihovog carstva, odnosno veći njihov deo. Uništio ga je knez Kijevske Rusije Svjatoslav I između 965. i 969. godine.
- Poruka
- 24.363
Није ту ништа упрошћено. Него су генетичари извршили аутосомалну днк анализу неколико словенских, германских и туркијских скелета из раног средњег века, те неколико трачко-кимерских скелета из антике. Ти резултати се пореде са аутосомалном данашњих народа и одређује се степен блискости.
Озбиљна наука је у питању. Данас се аутосомална генетика модерних народа може упоредити са аутосомалном узорака од пре 2000-3000 година. То није било могуће пре само пар година.
Poslednja izmena:
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.578
Проблем и са Бугарима и са (готово) свим европским народима је што историју можемо пратити од развијеног или некад раног средњег вијека, од тада имамо рукописе који помињу те народе, већ период антике и када ваља утврдити поријекло народа, генезу, све је мање рукописа или их нема никако.
Још један проблем је што су у различитим периодима историје људи олако прихватали интерпретацију историје које би се знале темељити и на непоузданим рукописима или препричавањима, што би водило у заблуде од којих би се касније теже правио отклон.
Данашњи Бугари јесу словенски народ, део су словенске културне сфере, језик припада породици словенских језика, могуће да је процес словенизације (???) и хришћанизације ишао паралелно у раном средњем вијеку, и народ за који је прихваћено да су се развио од Протобугара за које је опет прихваћено (енгл.википедија овдје) да су били туркијска полу-номадска ратничка племена.
Подоста теорија о туркијском (или туркијско-монголском) поријеклу неких народа је већ све више одбачено, рецимо у случају Хефталита је већ прихваћено да су ирански народ, по мени и теорија једног језуитског историчара са краја XVIII вијека о туркијско-монголском поријеклу Хуна је апсолутно неодржива, могуће и то туркијско поријекло Протобугара да ће се временом све више преиспитивати.
Проблем су и сами бугарски историчари који снисходљиво траже (буг. википедије овдје) како се одредити у том метежу различитих интерпретација
Још нешто је важно у овој причи, задњих деценија имамо од стране турских историчара доста агресивно афирмисање теорија о туркијском поријеклу многих народа, ту и немају мјере, недавно сам поводом неке друге теме прочитао њихов исључив став да су Кутригури и Утигури (итекако повезани са Прото-Бугарима) ван сваке сумње туркијски народи. То ван сваке сумње није, Прокопије у рукопису каже да су кимеријска племена, за које је прихваћено да су ирански народ. По мени, све то је прилично магловито.
Када су у питању генетичка тестирања, у питању су тестирања данашње популације, значи данашње популације, ту можемо доћи до закључка о блискости данашњих народа, што и није спорно, али да би формирали неку слику о ходу кроз историју, миграцијама, етногенези прије 2 миленијума, неопходно је извршити тестирања већег броја узорака скелета из античких времена или периода раног средњег вијека, ово што имамо до сада је или премало (Мађари су ту мало даље отишли и извршили су рецимо тестирања 26 аварских скелета из базена Карпата из VII вијека, ни то није баш велики узорак, мада боље ишта него ништа) или немамо ништа. Док то не добијемо боље се уздржаи од неких закључака када је генетика у питању.
Још један проблем је што су у различитим периодима историје људи олако прихватали интерпретацију историје које би се знале темељити и на непоузданим рукописима или препричавањима, што би водило у заблуде од којих би се касније теже правио отклон.
Данашњи Бугари јесу словенски народ, део су словенске културне сфере, језик припада породици словенских језика, могуће да је процес словенизације (???) и хришћанизације ишао паралелно у раном средњем вијеку, и народ за који је прихваћено да су се развио од Протобугара за које је опет прихваћено (енгл.википедија овдје) да су били туркијска полу-номадска ратничка племена.
Подоста теорија о туркијском (или туркијско-монголском) поријеклу неких народа је већ све више одбачено, рецимо у случају Хефталита је већ прихваћено да су ирански народ, по мени и теорија једног језуитског историчара са краја XVIII вијека о туркијско-монголском поријеклу Хуна је апсолутно неодржива, могуће и то туркијско поријекло Протобугара да ће се временом све више преиспитивати.
Проблем су и сами бугарски историчари који снисходљиво траже (буг. википедије овдје) како се одредити у том метежу различитих интерпретација
Те су заузели став да прото-бугарска племенска унија није била хомогена, већ је настала у II-IV вијеку спајањем различитих етно-језичких елемената, иранских, угарских, туркијских и других, углавном поријеклом из централне Азије, док друштвена елита вјероватно имају туркијске коријене. Јо додају да су информације о језику Протобугара ријетке, али већина лингвиста га сврстава у групу туркијско огурских језика.
Још нешто је важно у овој причи, задњих деценија имамо од стране турских историчара доста агресивно афирмисање теорија о туркијском поријеклу многих народа, ту и немају мјере, недавно сам поводом неке друге теме прочитао њихов исључив став да су Кутригури и Утигури (итекако повезани са Прото-Бугарима) ван сваке сумње туркијски народи. То ван сваке сумње није, Прокопије у рукопису каже да су кимеријска племена, за које је прихваћено да су ирански народ. По мени, све то је прилично магловито.
Када су у питању генетичка тестирања, у питању су тестирања данашње популације, значи данашње популације, ту можемо доћи до закључка о блискости данашњих народа, што и није спорно, али да би формирали неку слику о ходу кроз историју, миграцијама, етногенези прије 2 миленијума, неопходно је извршити тестирања већег броја узорака скелета из античких времена или периода раног средњег вијека, ово што имамо до сада је или премало (Мађари су ту мало даље отишли и извршили су рецимо тестирања 26 аварских скелета из базена Карпата из VII вијека, ни то није баш велики узорак, мада боље ишта него ништа) или немамо ништа. Док то не добијемо боље се уздржаи од неких закључака када је генетика у питању.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 24.363
Ево ти аутосомалне генетике (К13 калкулатор) на стотине античких и раносредњовековних скелета/узорака из читаве Европе па и шире http://vahaduo.genetics.ovh/Eurogenes_k13_ancient-vahaduo.htm
Постоје Авари данас на Кавказу, у Дагестану у Русији, има их око 900 000 хиљада. Припадају кавкаској групи народа. Ја сам нашао две слике на нету. Жена не личи на Туркињу, али овај други војник личи чини ми се. Сад је дискутабилно, они су први према туркијским народима.
https://ru.wikipedia.org/wiki/Аварцы
Poslednja izmena:
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.578
Иако могуће постоји сродност, Аваре у Дагестану и Аваре који су се настанили у Панонији око 567.године не треба поистовјећивати, о панонским Аварима отворио сам тему (овдје), задњих деценија мађарски историчари су става да су Авари имали значајно више учешћа у етногенези каснијих Мађара него ли се раније мислило. Такође по свој прилици ни број припадника турских (мађарских) племена који су у бјежанији пред Печенезима 891-95.године населили Панонију по свој прилици није био превелик, вјероватно малобројна ратничка елита.
Што се Авара тиче, аутентични Авари јесу били туркијско-монголски народ који је кренуо на путешествије половином VI вијека са крањег истока Азије, генетичка тестирања узорака скелета нађених у аварским гробницама (овдје) из раног средњег вијека дају томе потврде, врло брзо по доласку у Панонију у сталном мијешању са Словенима биће све више заступљена словенска генетика и временом ће се изгубити та туркијско-монголска црта.
Веза са овом темом постоји јер је један крак Бугара током миграције из Велике Бугарске током VII вијека кренуо на запад и настанио у Панонији гдје је неко вријеме живио у кохабитацији са Аварима, у ствари били су потчињени Аварима, да би пропашћу Аварског каганата почетком IX вијека Бугари ојачали и преузели неке просторе којима су раније владали Авари.
Ја сам читао да се један део под неким вођом одселио у Македонију, под Кубером има на мапи испод пише. Управо одатле влада Самуило, престонице су му биле Преспа и Охрид. Та држава се назива Западнобугарско царство, Македонско или Самуилово царство. Пише да је Јерменин пореклом али кад погледам његову статуу делује ми азијатски, туркијски искрено. На основу тога Бугарска својата Македонију чини ми се. Хвала за тему прочитаћу сутра.
Самуило
Самуилово царство
Бугарска - настанак
Poslednja izmena:
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.578
То ће се десити нешто касније, коју деценију. Након што више нису могли у својој отаџбини Великог Бугарској, која је заузимала простор измеу Дњепра и Урала, одолијевати најезди туркијског народа Хазара који је провалио кроз "врата народа" подијелили су се у три крака
Котраг са својим дијелом племена кренуо е на сјевер, формираће моћну државу Поволшку Бугарску, други крак под Аспарухом кренуо је на југ, једно вријеме боравиће на простору данашње јужне Украјине и Румуније, да би око 680.године прешли Дунав и на простору данашње Бугарске формираће моћну државу о чијој историји доста знамо.
Трећи крак који је предводио Кубер кренуо је на запад и наћи ће привремено пребивалиште у Панонији. Ту су били у савезу, заправо прије поданици Авара који су већ формирали моћну државу.
Tу ће се опет подијелити, један крак је предвођен Алцеком кренуо даље на запад, а према Теофану Исповједнику, настанили се у краљевству Лангобарда, за времена краља Гримвалда I (662-667), и населили регију око града Беневенто.
Алцека или кана Алцека не треба бркати са лидером панонских Бугара (могуће Оногура) Алциоком који је око 631.(вјероватно прије него што је Алцек био и рођен) повео побуну против панонских Авара, лоше прошао и кренуо на запад.
Заштиту је нашао код франачког краља Дагоберта II, добио за свој народ земљу у Баварској, али је једне ноћи Дагоберт изиграо договор и обећање, наредио масакр Бугара, од 9.000 Бугара само 700 је преживјело кланицу, поново побјегли и нашли уточиште на сјеверу данашње Италије. Ово се дешавало око 632.године, прије него ће кренути велика миграција Бугара из Велике Бугарске у другој половини VII.вијека.
Док је Алцек кренуо на запад, Кубер је остао у Панонији у савезу са Аварима, негдје око 670их или раних 680их и он је повео побуну која није добро завршила, те је морао опет у бијег. Придружиће му се Сермесијанци (који заправо нису били један народ него припадници више народа са пребивалиштем око Сирмијума, тј територијална одредница) њих око 70.000 и кренули су у путешествије, на југ све до Солуна.
Према чудима Светог Димитрија послали су изасланика византијском цару да затраже његову дозволу да се населе, и цар је удовољио.
Сермесијанци и нису били срећни новим стаништем, Кубер је затражио опет помоћ од цара како би учврстио власт, али је истовремено (ово је према византинским изворима који су пристрасни и треба са опрезом узети) покушали на превару освојити Солун у чему су били спречени.
За разлику од Аспарухове државе сјеверније, Куберова територија није поживјела дуго времена.
Моћно бугарско царство на Балкану у IX-X вијеку је произашло из Аспарухове државе, имало је своје успоне и посртања, за времена Самуила бјеше моћнно царство.
Poslednja izmena:
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.261
Много је написано o Самуилу - о Василију II је такође записано да је имал јерменску крв - важно је какав је краљ био. Несумњиво бугарске државе . Не постоји македонско краљевство - јер постоји македонска династија Василија I и македонска тема у западној Тракији.
Верујем ти, ово сам на брзину написао да бих рекао то што сам хтео. Суштина мог поста је била да кажем да је средњовековна Бугарска била држава са бугарском (туркијском) аристократијом, са доминантним словенским становништвом у њему. Бугари су били довољно брутални и лојални једни другима да створе моћну државу у то време.
Хан Ацо, по титули бих рекао да је ово твој предак. Погледај што је леп ко лутка. Упрчио се ко турска стрела, погодиће неког у главу. Надам се да неће администратори обрисати овај коментар.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Прабугари
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Хаха, ма иди бегај, бугарска академија наука није одштампала толико књига колико си ти прочитао на тему славистике, цури ти мозак на уши од ерудиције, али никако да презентујеш конретан доказ да је ћирилица настала у Бугарској, још конретније у Преславу или Плиски, у време власти Симеона.
Све у свему - једна велика нула, незналица, мистификатор и фолирант. Исто као и други бугарски лажови, који набеђују Русе и остале словенске народе како су им они као "направили ћирилицу" и како ми вама дугујемо као неку захвалност за ваш "епохалан допринос" словенској култури.
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Јатова граница пре свега представља прелаз између екавског у јакавски изговор, на пример млеко и хлеб се изговара мляко и хляб (мљако, хљаб). Међутим, јакавица се јавља и у Пољској, на пример Słowianie, wiara : Словени, вера (Словѣни, вѣра).
Можда је за "кварење" језика крива и дуготрајна ромејска власт над тим словенским подручјима, односно утицај грчког језика и културе. Или можда утицај цинцарско-армањског супстрата, који је, рекао бих, одговоран за тзв. Balkan Sprachbund.
- Poruka
- 24.363
Пољски језик има јекавско-јакавски рефлекс јата са тек понеким екавизмом.
Пољаци кажу: Wiek (век), Snieg (снег), Nie (не), Gwiazda (звезда), Gniazdo (гнездо), Siano (сено), Mleko (млеко) итд.
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Итекако је та терминологија упрошћена, као што су и сами појмови којима барата.
Прво, било који народ је толико хетероген да је говорити о генетици тог народа користећи шаку бројева сасвим бесмислено. И сам си сигурно приметио да ти ниси истоветан ни твојој браћи, ни комшијама преко пута а камоли неком Србину из рецимо Новог Сада или Бања Луке. Због тога је немогуће говорити о њима као кад би сви били исти.
Друго, генетско тестирање мери разне хаплогрупе које нису огранићене по комшилуку, народу, Балкану, итд.
Треће, људи који су овде живели пре две-три хиљаде година нису сви имали исту генетику.
Четврто, све ове хаплогрупе су много старије од садашњих народа.
И тако даље.
- Poruka
- 24.363
Влајко, говорим о аутосомалној генетици не о хаплогрупама.
Кад особа уради аутосомални тест добије овакве компоненте (има разних калкулатора са различитим компонентама, ово је К13)
Може се урадити и аутосомална од скелета старих 1000, 2000 или 3000 година и одредити степен сродности са данашњим народима или појединцима.
Кад кажем народима мислим на аутосомални просек неког народа. Узме се рецимо 500 српских аутосомалних резултата са простора бивше Југославије оваквих као овај горе што сам ставио, саберу се компоненте од тих 500 узорака и ппдели се са 500, те се тако добије просечна аутосомална слика Срба. Или се изме 200 узорака из Шумадије па се добије просечна аутосомална слика Шумадинаца односно Срба из Шумадије.
То је већ урађено за народе као целине и по појединим регијама. Ево ти овде има аутосомалне просеке за Румуне као целину и по регијама, кластери (под R) Romania_average, Romania_Banat, Romania_Maramures, Romania_Moldavia_North, Moldavia_Moldavia_South, Romania_Muntenia, Romania_Oltenia, Romania_Transylvania, Romania_Wallachia, или за Немце German, Germany_East, German_West, German_South и German_Northwest http://vahaduo.genetics.ovh/k13-vahaduo.htm
Poslednja izmena:
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.261
Генерално не заслужујете одговор за свој безобразан став - али откако сам покренуо тему - одлучио сам да вас мало едукујем - ево превода најозбиљније књиге у последњих 30 година на ту тему С. Бернштејна од 1984 - последњи велики слависта 20. века.Чак сам и пристојно превео са руског.
поглавље: Ученици стр. 140-143
Питање генезе словенских писама глагољице и ћирилице увек је било у средишту пажње слависта, почев од врло раних периода историје словенске филологије. Међутим, још увек постоје мања неслагања у нашој науци, али у целини овај проблем је решен.
Као што знате, древни споменици словенског писма не извештавају ништа о постојању два писма међу Словенима. Црноризац Храбар о овоме ћути, други аутори такође шуте. Само се у Охридским легендама помиње, као што је већ речено, друго словенско писмо. Ово место су испитивали многи научници. Тако су, на пример, Хилфердинг, Голубински, Лескин у овом случају видели интерполацију касног порекла. И природно, поставило се питање: зашто о томе ћуте „Бугарске легенде“ у којима је детаљно описан Климентов животни пут? Међутим, неки слависти ову поруку прихватају са самопоуздањем. Аутори низа студија и популарних дела сматрају да је Климент творац ћирилице.
Као што већ знамо, све Климентове активности и као учитеља и као епископа одвијале су се у југозападној Бугарској, у Македонији. Овде се глагољица показала најстабилнијом. Сви стари словенски споменици који су до нас дошли крајем 10.-11 века . македонског порекла написани су глагољицом (Зографско јеванђеље, Маријинско јеванђеље,Асеманијево јеванђеље, Синајски псалтир, итд.). О томе сведоче и каснији палимпсести. О постојању ћирилице у Македонији можемо с пуним поверењем говорити само у односу на крај 10. века. (Ћирилични натпис цара Самуила 993). Ћирилица је овде извојевала коначну победу тек у 12. веку. У источној Бугарској било је другачије. Најстарији источнобугарски старословенски текстови 11 века. написани су ћирилицом (Савина књига, Супраслски рукопис).
Својевремено је Иљински предложио тезу о пореклу ћирилице. Према његовим речима, усвојена је на сабору у јесен 893. године у Преславу на иницијативу Симеона. Узето је овде добро познато грчко унцијално писмо (повеља), коме су додата само нека слова, неопходна за преношење одређених словенских звукова. За разлику од глагољице, која је била независна абецеда, која се у основи односи само на грчки курзив, ћирилица је чисто грчко унцијално писмо, само допуњено великим бројем слова. За разлику од глагољице, овде је било релативно мало креативног елемента. „Словенски језик (на сабору) проглашен је званичним језиком и државе и цркве, али писмо је у својој суштини морало остати грчко. Према речима Иљинског, сав посао на „стварању“ ћирилице обављао је Константин Преславски. „што није било тако тешко учинити“, .
У разматрањима Иљинског постоји једна врло важна и суштинска одредба: у правом смислу те речи само је глагољица, освећена ауторитетом Константина Филозофа и Методија, независно словенско писмо. То је креативна прерада грчког курзивног писма. Ћирилица је грчка повеља прилагођена да преноси звуке словенског говора. Велики познавалац Кирилове палеографије, акад. Карски пише: „Сличност је толико велика да је на први поглед, ако не обратите пажњу на језик, лако мешати грчки рукопис са словенским и обрнуто“. Ову основну разлику између два најстарија словенска писма јасно је истакао Шчепкин. „Ћирилица је тачно понављање грчке литургијске повеље 9-10 века, глагољица се заснива на грчком курзивном писму отприлике у исто време“ (Штепкин. Руска палеографија). Ни Климент ни Наум не би подигли руку на свето глагољашко писмо. Управо у Македонији, где су се одвијале активности Клемента и Наума, ћирилица је наишла на највећи отпор. „Срећом по Симеона, међу Методијевим ученицима се још увек нашао један који се сложио да постане извршилац његових планова на пољу реформе азбуке. Био је млађи савременик „Седмочисленици“, бриљантни беседник, добро образован писац и песник, презвитер Константин. По упутству Симеона саставио је нову словенску абецеду на основу грчког статутарног слова, позајмљујући недостајуће знакове за словенске звукове из глагољице или у потпуности (као Ш), или након њихове добро познате стилизације (као б, б, Ѣ, Ѫ, Ѧ итд. - Иљински)
„Прича о прошлим годинама“ односи се на примену књига, која се догодила, према прорачунима Златарског, између 893 и 894, то јест за време Преславског црквеног сабора. Иљински тумачи овај израз као промену у писању. „Очигледно је да се овде ради о хронолошком датуму увођења такозваног„ Ћириловског писма “уместо глаголског .Као што знате, Методијеви ученици су донели глаголске рукописе у Бугарску, али то би било погрешно мислити да су свуда изазвали само једно одушевљење.
А пошто у то време није било готових кадрова словенског свештенства који би могли заменити грчки, Симеон није имао другог избора него да сазваном сабору понуди следећи компромис: словенски језик био проглашен
званични језик и државе и цркве, али писмо је у својој сржи морало остати "чисто грчко “. Тако је, према Иљинском, настало ћирилично писмо, које је Константин Преславски створио 893/894. Наравно, реч је о тези, која, међутим, много објашњава логиком. Ова претпоставка Иљинског не може се убројити у оне неутемељене хипотезе, па је стога постала најпопуларнија у науци до данас.
Poslednja izmena:
