Историја Бугара

[Pumpaj Dinstanović]

многи документи су изгорели у ватри, многи су продати у време османлија..министар просвете у Блгарији Јиречек написао Србима историју, објективну , јел да....но, нађе е по која мрвица ту ии тамо...некоме прораде гени.. или савест, напр. Џурова у Самокову..

Taj Jireček kojeg ti voliš toliko mnogo da prozivaš na ovom forumu; taj ministar prosvete u Bugarskoj, pisao je:

Za války Breznik byl obsazen od Srbův, k nimž selské obyvatelstvo zdejší i potom chovalo zjevné sympathie.

Spojler

Verovatno postoji s one strane granice isto tako neka Bugarska Srebrena, koja priča o autošovinizmu tadašnje bugarske elite, koja je dopustila da „velikosrpski propagandista“ i učesnik tajne zavere protiv Bugara bude ni manje ni više no ministar prosvete...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Штавише, Бугарска још није имала државу - било је довољно рећи да је Видин био српски - да је веровао, то би и учинио. Политичке амбиције најбоље је бранити кроз етничке границе

Preporučujem da pogledaš ova četiri pisma koja je knez Miloš Obrenović dobio od stanovnika berkovačke nahije vidinskog pašaluka 1837. i 1838. godine: https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5458/stojicevic.pisma.knezu.milosu.1958.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Вук је културолог, фолклориста - другим речима идеалиста По образовању није ни лингвиста. Али, на пример, радио је са Јернијем Копитаром, који је развио панонску теорију словенског језика - што су касније одбацили Јагић, Селишчев, Деpжавин и други слависти.

A Aleksandar Belić?

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/1241

 

[NickFreakyrgios]

Добро.Па, питање је реторичко, таквих византијских тема нема

Јој све архонтије су за Ромеје теме којима управљају стратези Турмани некад капетани су теме које су готове интегрисане или се систематски припремају за тематизовање и интегрисање у ромејску државу и војничко-тематски апарат. Неке су теме настале на етничком , неке на територијалном неке на заоставштини неког црквеног земљишта (бивших римских провинција неке измишљене) којом управљају некад господари из локалног племстава или су уважавани од истих који добијају одликовања и титуле у зависности од степена сарадње , могућности регрутне војске породичних веза и тд.
Да приближим јер тренутно не налазаим од Јована Цимискија до Василија ИИ Бугароубице и Бугарска и Србија и Македонија и Далмација су освојене и тематизоване. Заправо Далмација се поново успоставља као провинција као и Македонија и источна Бугарска и Србија у овом неком распону је Моравија припојена Србији. Настаје и Охридска епископија(патријаршија) под Самуелом али Василије ИИ ће оставити Словена на челу епископије а одузети ранг патриијаршије остаће надлежна за све јужне Словене ту почива каснија амбиција а и скорашња бугарске егзархије.

дакле титула Михајла је била кнез Срба али и протоспарат Срба. Бодин је за његовог живота имао титулу протоспарат Срба на крају
Константин, протосеваст и ексусијаст Дукље и Србије.

καὶ ἐζουσιαστ(η) Διοκλίας (καὶ) Σερβ(ίας)


Од јужнословенских владара једини је Бодин који је имао високу титулу протосеваста, која је настала у доба Алексеја И Комнина

Током 12. века ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у 14 веку помиње између титула великог логотета и пинкерна.

 

[NickFreakyrgios]

Интересантно да је Хрватска добровољно прихватила вазалство па су јој Ромеји аминовали владаре није се опирала код Срба и Бугара нешто другачије. Ово ми опет личи на њихову персоналну унију са Византијом.

 

[Boris T]

Preporučujem da pogledaš ova četiri pisma koja je knez Miloš Obrenović dobio od stanovnika berkovačke nahije vidinskog pašaluka 1837. i 1838. godine: https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5458/stojicevic.pisma.knezu.milosu.1958.pdf

Тако је, постоје исти молби од Драгомана, Годећа. Али то није чудно - ситуација сељака била је тешка!

 

[Boris T]

Taj Jireček kojeg ti voliš toliko mnogo da prozivaš na ovom forumu; taj ministar prosvete u Bugarskoj, pisao je:

Za války Breznik byl obsazen od Srbův, k nimž selské obyvatelstvo zdejší i potom chovalo zjevné sympathie.

Pogledajte prilog 861896

Spojler

Verovatno postoji s one strane granice isto tako neka Bugarska Srebrena, koja priča o autošovinizmu tadašnje bugarske elite, koja je dopustila da „velikosrpski propagandista“ i učesnik tajne zavere protiv Bugara bude ni manje ni više no ministar prosvete...

Ово расположење према Србима, Алеко Константинов 1894. године на овим просторима описује на следећи начин: "Какъв си ти? Българин? Или сърбееш?" Реч „"сърбееш"“ на бугарском више се не користи. Иречек одлази из Бугарске разочаран политичким играма и више се не враћа.

 

[sumljiv_tip]

Ово расположење према Србима, Алеко Константинов 1894. године на овим просторима описује на следећи начин: "Какъв си ти? Българин? Или сърбееш?" Реч „"сърбееш"“ на бугарском више се не користи. Иречек одлази из Бугарске разочаран политичким играма и више се не враћа.

Imao i Cvijic nesto slicno, da rec "bugarin" znaci prost covek , seljak

 

[хан Ацо]

Imao i Cvijic nesto slicno, da rec "bugarin" znaci prost covek , seljak

А Србин шта значи, племић?

Није вама лако.

 

[хан Ацо]

Taj Jireček kojeg ti voliš toliko mnogo da prozivaš na ovom forumu; taj ministar prosvete u Bugarskoj, pisao je:

Za války Breznik byl obsazen od Srbův, k nimž selské obyvatelstvo zdejší i potom chovalo zjevné sympathie.

Pogledajte prilog 861896

Spojler

Verovatno postoji s one strane granice isto tako neka Bugarska Srebrena, koja priča o autošovinizmu tadašnje bugarske elite, koja je dopustila da „velikosrpski propagandista“ i učesnik tajne zavere protiv Bugara bude ni manje ni više no ministar prosvete...

Шта се тиче Иричека, он је био стварно тешка будала,псеудо историчар и агент Ватикана.

 

[хан Ацо]

Napisao u srednjem veku.

Nije Nis bas.neki primer bugarske ideje u 19. veku, Pirot je vec imao jaku pro-bugarsku opciju.

Када гледам Зона Замфирова,и нарочито песме из филма (који си наводно на нишком дијалекту), имам утисак да је филм снимљен у неко бугарско село.Ово је прави бугарски језик.

 

[sumljiv_tip]

Шта се тиче Иричека, он је био стварно тешка будала,псеудо историчар и агент Ватикана.

Velikosrpski judeo-masonski agent 3

 

[sumljiv_tip]

Када гледам Зона Замфирова,и нарочито песме из филму (који си наводно на нишком дијалекту), имам утисак да је филм снимљен у неко бугарско село.Ово је прави бугарски језик.

Brate Sope, deder iskuliraj mamlo

 

[хан Ацо]

Velikosrpski judeo-masonski agent 3

Панславистички агент, из ватиканског браном.Илиризам,бато.

 

[хан Ацо]

Brate Sope, deder iskuliraj mamlo

,,Густа ми магла паднала'' исто је разумљива за сваког Бугарина на 100%,то не може бити српски дијалект него је бугарски, из Косова.

 

[Boris T]

Imao i Cvijic nesto slicno, da rec "bugarin" znaci prost covek , seljak

Да, знамо за Цвијићa и "његове непристрасне научне ставове".То је знао и Ватрослав Јагић - који је рекао: "Од Цвијића - несумњиво озбиљног научника, веома сам непријатно изненађен, јер политика и наука не би требало да се мешају."

 

[хан Ацо]

Да, знамо за Цвијићa и "његове непристрасне научне ставове".То је знао и Ватрослав Јагић - који је рекао: "Од Цвијића - несумњиво озбиљног научника, веома сам непријатно изненађен, јер политика и наука не би требало да се мешају."

Цвијић је био псеудоисторичар број 2 код Срба, а број 1 је био луди Милојка (тако је био познат у Бугарској).

Иларион Руварац га у својим делима назива шарлатаном и највећим кривотворитељем српске историје који је изабран у Српско учено друштво.[3] Иван Степанович Јастребов је оштро критиковао Милојевића разоткривајући његова дела које су били зборници тенденциозних лажи и обмана. Ово тврђење је потврђено од стране Руске Царске академије, чији су академици доказали да је Милојевић највећи псеудоисторичар XIX века.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Милош_Милојевић

 

[Boris T]

Imao i Cvijic nesto slicno, da rec "bugarin" znaci prost covek , seljak

То потврђује 836 школа за сељаке у Македонији против 65 готово празних школа „јужних Срба“

 

[Boris T]

Цвијић је био псеудоисторичар број 2 код Срба, а број 1 је био луди Милојка (тако је био познат у Бугарској).



https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Милош_Милојевић

Ако неко прочита Вуков додатак и белешке о бугарском језику, оставиће се утисак да он не разликује Бугаре од Срба у етничком погледу, већ само лингвистички. Па, можда је био у праву када је рекао да Срби живе у Македонији, мислећи на њих као на Бугаре и обрнуто.. Па, то важи и за Верковића, посебно у његовом ранијем периоду.

 

[Boris T]

,,Густа ми магла паднала'' исто је разумљива за сваког Бугарина на 100%,то не може бити српски дијалект него је бугарски

Муж сестре моје баке био је из Драгомана, тамошњи дијалект је врло специфичан - ни српски, ни онај који се говори у мом крају на југоистоку Бугарске. Увек ми је резао уши док сам га слушао. Сам је увек говорио да је Шоп.

 

[sumljiv_tip]

Да, знамо за Цвијићa и "његове непристрасне научне ставове".То је знао и Ватрослав Јагић - који је рекао: "Од Цвијића - несумњиво озбиљног научника, веома сам непријатно изненађен, јер политика и наука не би требало да се мешају."

Samo sam povukao paralelu sa onim sto si ti napisao.

 

[sumljiv_tip]

То потврђује 836 школа за сељаке у Македонији против 65 готово празних школа „јужних Срба“

Pa sad, da li je to bas tako? Ali, svakako je Bugarska propaganda, kroz formiranje egzarhije turskim fermanom, osnivanjem paravojnih formacija i skola koje su otvarane na prostoru Makedonije, bila daleko efikasnija od srpske, koja je debelo kasnila sa svojom propagandom.
Mislim da ova mapa, dobro govori o prostoru gde je preovladalo srpsko ime nad bugarskim pred balkanske ratove ( ali i o problemu "kasnog starta" kod Srba )

Opet da pomenem, da je Makedonija pretezno pred-nacinalno drustvo, i da bi i Srbi i Bugari, ako bi ovladali u potpunosti ovim krajevima, uz dobru politiku, mogli da ostave i svoje nacionalno ime. Srbiju je u tome sprecilo stvaranje Jugoslavije, a Bugarsku gubitak rata, ali i veliki zlocini pocinjeni na tim prostorima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Добро.Па, питање је реторичко, таквих византијских тема нема

Mišljenje o mogućnosti postojanja srpske teme u razvijenom vizantijskom srednjem veku bilo je kontroverzno pitanju, ali danas se, posle otkrića nekih pečata (nekog Konstantina) i posle povezanja pojedinih ne sasvim očiglednih stvari, smatra da najverovatnije po svemu sudeći jeste.

 

[NickFreakyrgios]

За Дукљанинову Белу и Црвену Хрватску је утврђено да су његове
тенденциозне измишљотине. (Шишић, 1928, стр. 167; Mošin, 1950, стр. 16-17;
Мијушковић, 1967, стр. 194-196, нап. 38; Банашевић, 1971, стр. 64; Живковић,
2009, стр. 150-152) Што се тиче Србије која се зове и Загорје и њене поделе на
две покрајине: Босну и Рашку мишљењље је опште позитивно. Међутим, у нашој
и страној историјској науци је остало потпуно непримећено да Дукљанин
помиње још једну Србију. Ову Србију Дукљанин помиње на првом месту и то
као покрајину која је у сливу река које теку у правцу севера и утичу Дунав. Јасно
је које реке утичу у Дунав: Велика Морава, Западна Морава са Ибром, Јужна
Морава са Нишавом и Топлицом, Млава, Пек и Тимок. Постаје јасно да је у
питању Моравска Србија.
Дакле, постаје јасно да се на западу Срби и Србија граниче са Хрватима и
Хрватском, на северу са Славонијом и Славинима, а на истоку са Србијом -
Моравом и Морављанима. Када се каже да се Србија граничи на истоку са
Бугарском то не значи да се етнички граничи са Бугарима. Пошто се Србија
простире на исток до Лаба /и Раса/ то значи да је то граница са Моравом. Из
извора се не да закључити где је, још источније, била граница Мораве са
примарном Бугарском. Ако се има у виду да су и Тимочани били у савезу са
Моравцима граница је на истоку била на линији река Искар – планина Бојана.

 

[sumljiv_tip]

За Дукљанинову Белу и Црвену Хрватску је утврђено да су његове
тенденциозне измишљотине. (Шишић, 1928, стр. 167; Mošin, 1950, стр. 16-17;
Мијушковић, 1967, стр. 194-196, нап. 38; Банашевић, 1971, стр. 64; Живковић,
2009, стр. 150-152) Што се тиче Србије која се зове и Загорје и њене поделе на
две покрајине: Босну и Рашку мишљењље је опште позитивно. Међутим, у нашој
и страној историјској науци је остало потпуно непримећено да Дукљанин
помиње још једну Србију. Ову Србију Дукљанин помиње на првом месту и то
као покрајину која је у сливу река које теку у правцу севера и утичу Дунав. Јасно
је које реке утичу у Дунав: Велика Морава, Западна Морава са Ибром, Јужна
Морава са Нишавом и Топлицом, Млава, Пек и Тимок. Постаје јасно да је у
питању Моравска Србија.
Дакле, постаје јасно да се на западу Срби и Србија граниче са Хрватима и
Хрватском, на северу са Славонијом и Славинима, а на истоку са Србијом -
Моравом и Морављанима. Када се каже да се Србија граничи на истоку са
Бугарском то не значи да се етнички граничи са Бугарима. Пошто се Србија
простире на исток до Лаба /и Раса/ то значи да је то граница са Моравом. Из
извора се не да закључити где је, још источније, била граница Мораве са
примарном Бугарском. Ако се има у виду да су и Тимочани били у савезу са
Моравцима граница је на истоку била на линији река Искар – планина Бојана.

A gde pominje tu drugu Srbiju?