Историја Бугара

[Pumpaj Dinstanović]

Ubacuješ po neku istorijsku činjenicu i uvaljuješ masu pogrešnih, ili u najmanju ruku nepotvrdjenih, "činjenica".
Zna se tačno ko su Bugari i kad su došli na slovensku teritoriju i kada su oformili državu sa svojim imenom. Isto su i Srbi uradili kad su došli sa severa i nadenuli ime nama ovde, ili kao što je vikinško pleme Rusa nadenulo ime Rusiji. Sva tri naroda (plemena) su osvajači, a starosedeoci su prihvatali nekad silom a nekad iz praktičnih razloga da ih vode oni koji su sposobniji, bolje organizovani, i uslovno pametniji. Bugari su bili sposobniji (ili su se prvi setili) da zauzmu do Beograda, i dole do Kosova. Srbima se svidela ta ista teritorija. Otimali su se pa na kraju evo nas gde smo.

Pa to što si napisao nije ni u kakvoj koliziji sa mojim rečima? Ne verujem da ću se setiti baš svega od pre pet godina, ali na koje greške misliš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je tvoj posve pogresan stav kad vidis hendikep kod nacije zelis da im izvadis trn da ih uvelicas a SEBE(Svoju naciju ma koja god bila) ucinis iznad toga kao ona nesovinisticki kriticki gleda na sebe poistovecuje se sa tudjim manama ali ne i vrlinama. Vrline su parekselans a mane su zajednicke i mislis da ces tim stavoim i tretiranjem svojih "neprijatelja" uciniti da ga udobrovoljis i da ce pricati vao kako su ovi objektivni i napredni ajdemo i mi sad kao oni.

To razmisljanje je ili politicki potkovano ili jako naivno jer neprijatelja neces uciniti prijateljem pa ni da mu se nataknes na noz.
Koliko ko god bio dobar nikad neces svima valjati i uvek ce te neko mrzeti.

Znaju oni jako dobro svoju istoriju i nisu imali svog Karađorđa i Miloša da im stvori makar smešnu državu ali od svoje krvi i znoja i mesa.
Najveći wihov junak je bio tek dobrovoljac u redovima srpske i crnogorske vojske u borbama sa Turcima.
Bugari se nisu sami oslobodili jednostavno napravljena im je drzava sa jedinim nacionalnim mitom Simeuna i Samuela i Makedonije.
Sam mit i narativ im je fasiticki nacionalno nametljiv istorijski potkovan samo idejom istoriske teritorije ma ko sad tu ziveo Crnci ili Kinezi za wih su Bugari.
Ovde ne odsupaju ni najobrazovaniji jer su istancani iz iste matrice jednako se glupo ponasaju kao i oni neobrazovani.
Prvo Milutin Nemanjic je i kod njih bugarski svetac kao i Sveti Sava.

Verovao sam ranije da se iza tog pomirljivog stava krije dobronamernost koaj svaku casu zeli ispuniti istom merom.
Medjutim uverio si me u suprotno , nikakava naivnost vec tačno razrađen plan kako se čini ni mali dobronameran prema Srbima.

Ne znam o kakvim sad to glupostima trabunjaš; primećujem da opet padaš u dubine teorija zavere (mada se ne sećam ni kada si se iz njih iskobeljao). Nigde nisam pominjao nikakve (ne)prijatelje, niti išta slično. Ako misliš na moj komentar kritike upućen potpredsedniku bugarske vlade, on je tu zbog toga što je rekao, javno, jednu neistinu. Istrgavajući iz konteksta jednog čoveka, Miloša S. Milojevića, koji je u Srbiji i prošao tako kako jeste kao što svi znamo, manipuliše jednim podatkom iz političkih i propagandnih razloga, kako bi Srbe predstavio u lažnom svetlu i neinformisanim licima pružio podršku za svoje tvrdnje.

Ko o čemu, ti po pravilu izbegavaš suštinu i okrećeš sve na nešto lično. Mada, nije kao da se drugačije od tebe i očekuje, i da tu ima bilo kakvog iznenađenja.

 

[Plavooki Treptač]

Pa to što si napisao nije ni u kakvoj koliziji sa mojim rečima? Ne verujem da ću se setiti baš svega od pre pet godina, ali na koje greške misliš?

recimo
"... kada se pod direktnom vlašću cara Simeona bila našla sva Srpska zemlja. "
Ne da insinuiraš, nego kategorički naglašavaš Srpska zemlja. Po kojim osnovama je to Srpska zemlja?
Narod na teritoriji današnje Srbije nije ni tada bio poznat kao Srbi. Ali je narod u pribaltiku bio poznat pod imenom Srbi. A takodje je poznato da su oni sišli u ove krajeve, kad već ono beše (mislim 6. vek, ne pamtim dobro)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

recimo
"... kada se pod direktnom vlašću cara Simeona bila našla sva Srpska zemlja. "
Ne da insinuiraš, nego kategorički naglašavaš Srpska zemlja. Po kojim osnovama je to Srpska zemlja?
Narod na teritoriji današnje Srbije nije ni tada bio poznat kao Srbi. Ali je narod u pribaltiku bio poznat pod imenom Srbi. A takodje je poznato da su oni sišli u ove krajeve, kad već ono beše (mislim 6. vek, ne pamtim dobro)?

Pa pre Simeona postojala je cela dinastija koja je vladala Srpskom zemljom; roda Vlastimira (tj. Višeslava/Vojislava).

Mito, Simeon je vladao u X veku (preciznije, od 893. do 927. godine).

 

[Plavooki Treptač]

Pa pre Simeona postojala je cela dinastija koja je vladala Srpskom zemljom; roda Vlastimira (tj. Višeslava/Vojislava).

Mito, Simeon je vladao u X veku (preciznije, od 893. do 927. godine).

ko je vladao, recimo Nišem u 8. veku?

 

[Plavooki Treptač]

ili Prilepom u 7. ili 8. ili 9. veku?

 

[Pumpaj Dinstanović]

ko je vladao, recimo Nišem u 8. veku?

Pa nema to nikakve veze sa onim što sam kazao...ja sam pisao o Simeonovom pokoravanju Srba.

 

[NickFreakyrgios]

Кладим се да "Strategikon of Kekaumenos" уопште у животу ниси видел, па сам објавио линк на руском - читај!

Ево ти скраћено колико је могло. Кекавмен нигде не греши сем што је није поменуо време сеобе.
Што се тиче грешке да су Срби излазили на Саву има ммного сведочанстава.
Први и основни од Ајнахарда:, Хрватска тад не постоји , постоји Карантанија и Словиња Људевита Посавског.

Exercitus de Italia propter Liudewiticum bellum conficiendum in Pannoniam missus est, ad cuius adventum Liudewitus Siscia civitate relicta ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur, fugiendo se contulit et uno ex ducibus eorum, a quo receptus est, per dolum interfecto civitatem eius in suam redegit dicionem. Missis tamen ad exercitum imperatoris legatis suis ad eius praesentiam se velle venire promisit.

Линкове постављача који тврди да је Вук Караџић фолклориста а Флоријан Курта ловац на духове нећу читати јер је несразмерно мање име са мање дела од поменутих ауторитета које ниподаштава.

Најстарији писани извори који сведоче о пореклу византијских Влаха помињу
њихов долазак у Царство са севера, тачније из Панонске низије. Први међу њима,
Кекавмен, помиње сеобу Влаха са простора између Саве и Дунава, у Епир, Македонију и
Хеладу.1186 О досељавању Влаха на Балкан са севера говори и дело под називом Опис
источне Европе, анонимног аутора, с почетка XIV века, где се наводи да су Власи,
потомци римских пастира, како их описује Аноним, првобитно живели у Панонији, да би
потом прешли на Балкан и населили простор између Солуна, Македоније и Ахаје.1187
Вести о Власима у реченом спису преузете су делом из угарске традиције. Наиме, у делу
Анонима Угарског, писаном на прелазу између XII и XIII века, постоји белешка о
народима које су Мађари затекли на простору Паноније у време досељавања – поред
Словена и Бугара, помињу се и Власи, односно римски пастири.1188 О римским пастирима
који су некада живели у Панонији говори и доминиканац Рикард, чији је спис настао 30-их
година XIII века.1189 Да су Власи у време досељавања Мађара живели на простору
Панонске низије, сведочи и руска хроника Повест минулих лета или Несторова хроника,
с почетка XII века, у којој се говори о мађарском заузимању влашке и словенске земље
након доласка у Панонију.1190 Поменути извори упућују, дакле, на закључак да је на
подручју Панонске низије, у време досељавања Мађара, крајем IX столећа, постојала
насеобина Влаха. Одатле се они потом селе ка југу, насељавајући територије Византијског
царства.
Поједини истраживачи су били мишљења да узрок влашке миграције ка југу треба
тражити у инвазији Печенега (934. год.) на њихову постојбину.1191 Еуген Станеску је пак
изнео претпоставку да је део панонских Влаха одлучио да се настани на Балкану, након
учешћа у мађарским војним експедицијама јужно од Дунава, током прве половине X века.
На исти начин, сматра Станеску, на југу Балкана заснована је и насеобина Турака
Вардариота, који су се по завршетку мађарских војних похода такође трајно настанили у
Византији. Станеску, међутим, не одбацује ни поменуту теорију о инвазији Печенега као
могућем узроку влашке сеобе.1192
Пресељење Влаха у Византију могло се, међутим, догодити и убрзо након доласка
Мађара у Панонију 896. године. На такву мисао упућује одељак из треће књиге Чуда
Светог Димитрија Солунског, на основу којег сазнајемо да је у Лариси, односно на
простору Хеладе, почетком X века била настањена специфична етничка скупина чији су
припадници говорили романским језиком. Наиме, у вези са арабљанском опсадом Солуна
904. године, у Чудима се описује сцена у којој Солуњани, бежећи из града пред
муслиманским освајачима, наилазе на једну групу ходочасника из Ларисе. Свети
Димитрије и Свети Ахилије, који су том приликом, према легенди, предводили Солуњане
и Ларишане, одлучили су да због опасности од Арабљана спас потраже у Ахилијевом
граду – Лариси – чије становништво писац Чуда назива Ἰταλῶται. Изузев њиховог
старешине, они нису говорили грчки језик.1193 Адониос Рисос је сматрао да су поменути
Ларишани говорили романски језик и да су они уствари били Власи.1194 Такво тумачење
је, чини се, сасвим оправдано. Иначе, у време када је састављен спис о Чудима Светог
Димитрија Солунског, термин Влах као назив за припаднике романске језичке популације
у Византији још увек није био у употреби код грчких писаца, те отуда не чуди коришћење
термина Италиоти. 1195 Иако је употреба тог израза Рисосу послужила као ослонац за тезу
да су ларишки Власи били потомци досељеника из Италије, у изворима ипак не постоји
сведочанство које би потврдило тезу о досељавању романског становништва из Италије у
Ларису.1196 Напротив, Кекавмен и други поменути извори јасно сведоче о досељавању
тесалијских Влаха са севера. Термин Италиоти, сходно томе, не треба посматрати као
одраз географског порекла ларишких Влаха, већ као последицу тога што је Грцима језик
Ларишана био сличан језику којим су говорили становници Италије.
Према томе, помен Италиота у Лариси 904. године могао би се тумачити као
најстарије писано сведочанство о присуству Влаха у Хелади. Ако се, притом, узму у обзир
поменута обавештења која упућују на то да су они у Хеладу дошли након досељавања
Мађара у Панонији, сеоба Влаха би се могла сместити у временски оквир између 896. и
904. године.
*
Власи су се населили на ромејској земљи вероватно уз дозволу Цариграда, јер
извори не сведоче да је почетком X века било војних сукоба између Ромеја и досељених
панонских Влаха. Цар Лав VI је, вероватно, био тај који је Власима доделио земљу
насељавање на простору теме Хеладе. Знајући, притом, да је једна од обавеза Влаха у
Царству била обављање војне службе, чини се оправданом претпоставка да је та обавеза
уговорена у време када су се Власи доселили, као један сегмент уговора који је ромејски
двор склопио са досељеницима.1197 Иначе, пружање помоћних војних одреда царској
војсци била је уобичајена пракса у односима између ромејског двора и негрчких племена
на Балкану тога доба, што потврђује случај словенских племена из околине Солуна и
Стримона.1198
Када је реч о адмнистративном статусу влашке заједнице у Царству, извори не
откривају пуно тога. Познато је, међутим, да је старешину влашке војне јединице у време
цара Василија II постављао цар. Кекавмен пише о свом претку Никулици, архонту Влаха
Хеладе (ἄρχων τῶν Βλάχων Ἑλλαδος), којег је, у четвртој години своје владавине, цар
Василије II, поставио на ту дужност, преместивши га са дотадашње функције дуке (δούξ) и
доместика екскувита Хеладе (δομέστικος τῶν ἐξκουβίτων Ἑλλαδος).1199 Разлог томе био је,
како пише Кекевмен, што цар није могао да постави на позицију стратега Хеладе извесног
Петра, рођака немачког владара, јер је био странац, већ му је доделио место доместика
екскувита, на којем се до тада налазио Никулица.1200 Никулица је заузврат постао архонт,
односно заповедник Влаха у истој теми.1201 Стрешинство над одредом екскувита Хеладе
указује на то да је реч о искусном ромејском официру. Из Кекавменовог обавештења
следи, такође, и закључак да заповедник влашке јединице није нужно морао бити
пореклом из те заједнице, односно локални старешина, већ су на ту дужност постављани и
ромејски званичници који су претходно обављали различите функције у Царству. С друге
стране, ваља истаћи и чињеницу да Никуличино име, тачније суфикс –ица указује на то да
је вероватно реч о припаднику влашког етноса.
Милитаризовани систем провинцијске организације – давање управних
надлежности војним функционерима – који је карактерисао Византију тог доба, намеће
тезу да је архонт Влаха Хеладе имао поред војних и извесне цивилне компетенције,
односно да је управљао територијално заокруженом целином у којој су били настањени
поменути Власи. На то упућује и чињеница да се за Хеладу везује не само присуство
војног старешине и њему подређене јединице, већ и повеће скупине влашког живља, жена,
деце и старих, о чему сведочи Кекавмен када пише о устанку Ларишана против фискалних
мера цара Константина X Дуке 1066. године.1202
У прилог тези о постојању територијално-управне јединице са влашким етничким
карактером, као доказ могу да послуже сведочанства о провинцији/теми Влахији
(Prouincia Valachie), која постоје у Повељи цара Алексија III Анђела Млечанима1203 из 1198.
и Спису о подели Ромејског царства1204 из 1204. године. У одељку о словенским
архонтијама наглашено је да је у Царству постојала пракса да се војно-управне јединице
негрчких племена (етничке архонтије) после извесног времена у потпуности уклопе у
ромејски управни систем, бивајући трансформисане у теме. У два поменута документа из
1198. и 1204. помињу се и провинције (теме) Велехатија и Вагенеција, које су формиране
на темељу словенских архонтија Велегезита и Вајунита (в. стр. 202 у овом раду). Према
томе, корене провинције (теме) Влахије која је постојала на прелазу из XII у XIII столеће
свакако треба тражити у административном оквиру организовања влашке заједнице у
Хелади с краја X столећа.1205 У недостатку изворних података не може се, међутим
пружити одговор на питање када је архонтија Влаха преобликована у тему Влахију.
Најшири хронолошки оквир у вези с тим представља раздобље XI и XII столећа.
*
Посебан вид институционализовања Влаха у Царству било је њихово уклапање у
црквену организацију у виду посебне епископије. У једној од три повеље цара Василија II,
којима је утемељена Охридска архиепископија, помиње се епископ Влаха као суфраган
Охридског архиепископа. Епархија се помиње под називом Βρεανόγης ἤτοι Βλάχων.1206 Из
Василијеве повеље сазнајемо и то да је охридски архиепископ имао право да убире
каноник καὶ τῶν ἀνὰ πᾶσαν Βουλγαρίαν Βλάχων.1207 Термин Бугарска се у овом случају
односи на подручје архиепископије.1208
Навођење етничке одреднице у називу епископије јасно упућује да су припадници
влашке скупине били доминантан део пастве. С друге стране, податак да охридски
архепископ убире каноник од свих Влаха целе Бугарске, наводи на мисао да су Власи у
црквеном погледу посматрани као целина, без обзира на то у ком делу охридске дијецезе
су боравили. Према томе, надлежност влашког епископа се, поред одређеног,
територијално заокруженог подручја који се доводи у везу са топонимом Вреанога, тицала
уједно и власти над целокупном влашком заједницом у Бугарској. Имајући у виду
трансхумантни начин живота и велику покретљивост становништва, сасвим је разумљиво
да је надлежност влашког епископа морала имати такав, посебан карактер. Наиме, у току
једне летње сезоне влашки сточари и кириџије пролазили су границе неколико епископија,
при чему је мало вероватно да је епископ кроз чију су земљу пролазили могао остваривати
духовну надлежност над њима.1209
Један од разлога за оснивање посебне епископске столице био је вероватно и језик
којим су Власи говорили. За разлику од већинског словенског и грчког становништва у
Охридској архиепископији, Власи су говорили романским језиком, што је, разуме се,
изискивало и одржавање свештених обреда на начин који би њима био разумљив и
прихватљив. Тако нешто могуће је било организовати само у оквиру посебне црквене
јединице, какава је била епсикопија Влаха.
Треба рећи да ни до данас није са сигурношћу утврђено где се налазило седиште
њиховог епископа. Топоним Вреанога није, дакле, поуздано убициран. Поједини
истраживачи попут Силвиа Драгомира и Маћаша Ђонија истицали су као могућа решења
област око данашњег Врања, или око Доњих или Горњих Врановца код Прилепа.1210
Ђорђе Бубало је пак мишљења да се топоним односи на планински масив, односно
планине Βαρνοῦς и Βέρνο на северу Грчке, а да је само седиште епископа било у Хлерину,
што су као једну од могућности истакли и Драгомир и Ђони.1211 Таква становишта
заснована су првенствено на етимолошкој сличности назива тих места са топонимом који
се везује за епископију Влаха.
Будући да Василије II на простору некадашње Самуилове државе није дозвољавао
формирање посебних војно-управних јединица заснованих на етничком принципу,1212 у
таквим околностима црква је Власима пружила могућност да се као заједница окупе.1213
На подручју Тесалије било је, међутим, другачије. Тамо је током X столећа оформљена
архонтија Влаха, па није постојала потреба да се оснива посебна епархија са влашким
етничким карактером, већ су они укључени у постојећу црквену инфраструктуру.

1211 Бубало, Влахо епископ или влахоепископ, 217сл.
1212 О начинима организовања византијске власти на подручју некадашње државе Самуила и
његових наследника, в. Максимовић, Организација византијске власти, 31сл; Крсмановић, О односу управне
и црквене организације, 17сл.
1213 Еуген Станеску је био мишљења да су се Власи Бугарске по својим социјално-економским
особеностима разликовали од осталих Влаха у Царству и да је због тога једино за њих била основана и
посебна епископија са влашким именом. Наиме, Станеску је сматрао да су Власи Бугарске били ћелатори
(сточари и караванџије) а Власи Хеладе, с друге стране, војници, Stănescu, Byzantinovlachica I, 430. Румунски
историчар је претпоставио да је Цариград за Влахе ћелаторе у Бугарској, због њиховог полуномадског
живота, основао засебну црквену катедру. Чини се, међутим, да Станеску није у праву када повлачи црту
између влашких заједница у Бугарској (Охридској архиепископији) и Хелади, засновану на њиховим
међусобним привредним и друштвеним разликама, јер су и у Тесалији, дакле на подручју теме Хеладе у XI
веку, живели поред војника такође и Власи сточари, О томе јасно сведочи Кекавмен који, говорећи о
Власима Тесалије, наводи: ... Εἰς τὰ ὄρη Βουλγαρίας. Οὔτως γὰρ ἔχουσι τύπον ἵνα τὰ τῶν Βλάχων κτήνη καὶ αἱ
φαμιλίαι αὐτῶν εἰσὶν ἀπὸ Ἀπριλλίου μηνὸς ἕως Σεπτεμβρίου μηνὸς ἐν ὑψηλοῖς ὄρεσι καὶ ψυχροτάτοις τόποις,
Кекавмен, 258. За њих, међутим, није основана посебна епископија већ су у погледу црквене организације
потпадали под надлежност митрополије са седиштем у Лариси. Иначе, подела на сточаре и војнике о којој
говори Станеску одговара начину на који су биле организоване влашке скупине у средњовековној Србији.
Српске средњовековне повеље, које представљају један од основних извора за проучавање устројства
влашке заједнице, упућују на то да је, и поред разлика у правима и обавезама које се сусрећу на
властелинствима, могуће пратити развој две категорије Влаха, у српским актима најчешће познатим под
називима – ћелатори и војници, в. Мишић, Законске одредбе о Власима, 38. Унутрашња структура влашких
јединица у Србији је вероватно представљала одраз некадашње влашке организације у Царству. Потврду
томе налазимо у чињеници да извори заиста говоре о византијским Власима као војницима, с једне стране, и
сточарима и кириџијама на другој старни. О војничкој служби је било већ речи (в. нап. 1197 у овом раду).
Када је реч о сточарској и кириџијској делатности, треба навести помен Влаха путника у Скиличиној
Историји. Пишући о Самуиловом устанку, Јован Склица помиње занимљив догађај који се збио 976. године,
на самом почетку побуне комитопула. Он наводи како је најстарији син комеса Николе, Давид, страдао
μέσον Καστορίας καὶ Πρέσπας εἰς, καὶ τὰς λεγομένας Καλὰς δρῦς παρά τινων Βλάχων ὁδιτῶν, Scylitzes, 329. У
науци је углавном прихваћено тумачење према ком се под изразом Βλάχοι ὁδίτοι уствари налази посебна
категорија влашког становништва – ћелатори. Појам ὁδός, који се налази у корену ове речи, са значењем пут,
одговара румунском термину cale, Stănescu, Byzantinovlachica I, 413sq. Румунски, односно, влашки израз
кале налази се пак у корену термина ћелатор, који је у српским средњовековним актима означавао
категорију Влаха, посвећених транспортној и пастрирској служби

 

[Plavooki Treptač]

Pa nema to nikakve veze sa onim što sam kazao...ja sam pisao o Simeonovom pokoravanju Srba.

Ko je vladao Prilepom i Skopljem u 7. 8. 9. veku? Da li je Simeon oteo to od Srba?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kad smo već kod Niša...doskorašnji RTS-ov dokumentarac:

Inače, vrlo dobar kvalitet i sjajan narator...mora se emisija pohvaliti...ali istorija prestaje u VII stoleću i onda se priča o seobama Hrvata i Srba, pa krećemo s Nemanjićima naglim skokovima u XII stoleće.

A Bugari držali u tom periodu Niš, i to u više navrata.

Ko je vladao Prilepom i Skopljem u 7. 8. 9. veku? Da li je Simeon oteo to od Srba?

Ne znaju se detalji o tome da bismo sa preciznošću mogli govoriti o takvim stvarima u ranom srednjem veku (koje tačno pleme). Il' bar ja ne znam.

Da je od Srba preuzeo, nemamo indicija.

 

[Plavooki Treptač]

Da je od Srba preuzeo, nemamo indicija.

Upravo to sam hteo da kažem. Ja sam Srbin, nemam nikakve veze sa Bugarima, ali interesuje me istina.
Moj zaključak je da su Šopi domorodački narod u tom predelu a vladali su ili Srbi ili Bugari, kako kad i kako gde.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Upravo to sam hteo da kažem. Ja sam Srbin, nemam nikakve veze sa Bugarima, ali interesuje me istina.
Moj zaključak je da su Šopi domorodački narod u tom predelu a vladali su ili Srbi ili Bugari, kako kad i kako gde.

Kao što rekoh, moj citat (koji si ti proglasio pogrešnim) odnosio se na međuperiod između Zaharija Pribislavljevića i Časlava Klonimirovića, tokom ranog X stoleća.

 

[Boris T]

Што се тиче грешке да су Срби излазили на Саву има ммного сведочанстава.
Први и основни од Ајнахарда:, Хрватска тад не постоји , постоји Карантанија и Словиња Људевита Посавског.

Браво, видимо да сте све критике на српском на интернету копирали - али да ли сте прочитали шта је написао академик Литаврин? Очигледно не зато што не бисте писали ове ствари. У критици стоји Хрвати и Словенци, а не Xрватскa!

јер у његово време (1070. године) дуж реке Саве нису живели Срби (места њиховог насеља лежала су јужније), већ Словенци и Хрвати.

Сад, чак и ако претпоставимо да су Власи Дачани и Беси - зар их то не чини Римљанима у 7. веку на територијама Римског царства? Или тврдите да Дачани још увек постоје у 7. веку као племе? До сада ваши фермани, али ништа не доказују, а највише не оповргавају моју тврдњу да су Власи Римљани. И када ћете напокон додати свој коментар и анализу, јер почињем да сумњам да разумете ове цитате које стално објављујете на форуму, и ставите их овде, шта год да наиђете.

 

[Kole11]

Стално понављам да се служите изворима без потребног знања да бисте их правилно протумачили, а још мање да бисте их проверили.
Овај одломак из Кекавмениног дела детаљно је анализирао М. Диони (Gyóni M :“L'oeuvre de Kekauménos, source de l'histoire roumaine”) а касније 2003. коментаре је додао Г. Г. Литаврин "Советы и рассказы Кекавмена". Обојица су познати стручњаци за средњовековну историју Византије
http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Byzanz/XI/Cecaumenos_2/pred1.phtml

"Врло је вероватно да наш аутор своју теорију о пореклу Влаха гради на погрешној локализацији Дакије у региону реке Саве, јужно од Дунава, и све што је рекао не односи се на Влахе, већ на Дачане. Стога је Влахе прогласио Дачанима и Бесама.

Дачани су древно становништво земаља које је освојио Трајан. Етнички гледано, Дачани су били близу Трачана који су живели јужно од Дунава. У периоду између 106-250. У Дакији су римски колонисти били насељени у војну службу. Задржавали су покорено становништво и чували границе провинције Дакије. Са инвазијом Гота, Римљани су почели напуштати Дакију. Питање степена римског утицаја на Дакију остаје контроверзно

Бесси - једно од древних, најмоћнијих и најратоборнијих племена Трачана, који су живели дуж балканског гребена и на подручју модерног Пловдива (на трачком - Пулпудева). 70-их година 1 века. пре нове ере. Бесијане су покорили Римљани, али све до 6 века. сачували елементе свог језика, постепено прелазећи на вулгарни латински

Кекавмен је поменуо река Сава, десна притока Дунава. У науци, међутим, преовлађује гледиште да ни Дачани ни Бесса никада нису живели на овом подручју.

Израз „Срби“ Кекавмен овде користи, очигледно, не у уском етничком значењу, јер у његово време (1070. године) дуж реке Саве нису живели Срби (места њиховог насеља лежала су јужније), већ Словенци и Хрвати. Могло би се помислити да Кекавмен значи доминантну националност у краљевини Дукла, али до 70-их његове границе нису досезале ни на северу Саве. Можда се Кекавмен једноставно греши, као што је погрешио постављајући Дачане Децебала јужно од Дунава.

Само у њеном горњем току Сава протиче кроз планинске пределе, али тамо нису били доминантна етничка група Срби, већ Словенци и Хрвати. Ако је, на свом ушћу у Дунав, Сава доспела до западних граница територије Дачана, са којима се борио Трајан, тада је још увек било равничарских, а не планинских „неприступачних места“.

Поздрав!

Seti se Jovana Lidijskog, on je aspirin za tebe.
Besi su Tribali, a Tribali su ziveli na Dunavu!

Ne mogu i Jovan Lidijski i Kekavmen da budu u krivu. Ako je i od Beclija mnogo je

 

[Boris T]

Besi su Tribali, a Tribali su ziveli na Dunavu!

Живели су на територији од Дунава до Родопи ! И како су се онда, према Кавакмену, појавили око горњег тока реке Саве?

 

[NickFreakyrgios]

Живели су на територији од Дунава до Родопи ! И како су се онда, према Кавакмену, појавили око горњег тока реке Саве?

Коки си ти пајсер не постоји српски интернет!

Милош Ж. Цветковић
НИЖЕ ЈЕДИНИЦЕ ТЕМАТСКОГ УРЕЂЕЊА
У ВИЗАНТИЈИ (9–11. ВЕК)
докторска дисертација

МИЛОШ ЦВЕТКОВИЋ
Византолошки институт САНУ, Београд

 

[Boris T]

Коки си ти пајсер не постоји српски интернет!

Милош Ж. Цветковић
НИЖЕ ЈЕДИНИЦЕ ТЕМАТСКОГ УРЕЂЕЊА
У ВИЗАНТИЈИ (9–11. ВЕК)
докторска дисертација

МИЛОШ ЦВЕТКОВИЋ
Византолошки институт САНУ, Београд

Па, дајем ти објављене књиге са анализама реномираних византијских научника - а ти мени неки дисертације - да ли си нормалан уопште?
Да ли читаш руски, енглески немачки? не би требало да учиш историју као наши пријатељи из Cеверне Македоније - само из београдских извора.

 

[Boris T]

Коки си ти пајсер не постоји српски интернет!

Па, не можеш да читаш!

све критике на српском на интернету копирали

 

[Pumpaj Dinstanović]

Израз „Срби“ Кекавмен овде користи, очигледно, не у уском етничком значењу, јер у његово време (1070. године) дуж реке Саве нису живели Срби (места њиховог насеља лежала су јужније), већ Словенци и Хрвати. Могло би се помислити да Кекавмен значи доминантну националност у краљевини Дукла, али до 70-их његове границе нису досезале ни на северу Саве. Можда се Кекавмен једноставно греши, као што је погрешио постављајући Дачане Децебала јужно од Дунава.

Само у њеном горњем току Сава протиче кроз планинске пределе, али тамо нису били доминантна етничка група Срби, већ Словенци и Хрвати. Ако је, на свом ушћу у Дунав, Сава доспела до западних граница територије Дачана, са којима се борио Трајан, тада је још увек било равничарских, а не планинских „неприступачних места“.

Поздрав!

Svašta. Duž reke Save su živeli Slovenci i Hrvati.

Da podsetim samo, Sava se uliva u Dunav u Beogradu.

 

[Boris T]

Милош Ж. Цветковић
НИЖЕ ЈЕДИНИЦЕ ТЕМАТСКОГ УРЕЂЕЊА

Није ли овај Милош Цветковић био фудбалер

 

[Kole11]

Није ли овај Милош Цветковић био фудбалер

Nije li ovaj Boris T Slaven

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije li ovaj Boris T Slaven

Nije, to je @sumljiv_tip .

 

[Boris T]

Svašta. Duž reke Save su živeli Slovenci i Hrvati.

Da podsetim samo, Sava se uliva u Dunav u Beogradu.

Е, то је оно о чему причамо, у Кевкаменовој изјави постоји историјска нетачност и то је примећено пре 70 година

 

[Kole11]

Nije, to je @sumljiv_tip .

Pogresis ponekad, ostane ti cirilica ili se prebacis na jekavicu kad ne treba, brzas a ne spavas dovoljno

 

[Pumpaj Dinstanović]

Е, то је оно о чему причамо, у Кевкаменовој изјави постоји историјска нетачност и то је примећено пре 70 година

Ne znači da postoji neka istorijska netačost ako oni koji čitaju nisu razumeli šta tamo piše.

Tvrditi da "Srbi ne žive kod Save, nego južno od nje" je prilično neozbiljno, posebno ako se dodaje da su tu ma i Slovenci (sic!).