sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Живео сам у Јамболу и Старој Загори- мој деда је овде рођен 1901. године - никада нисам видео ни чуо за Србе у Јамболу или региону.
Taj kraj je genetski udaljeniji od Srba nego cak mozda i Moskovljani

Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Живео сам у Јамболу и Старој Загори- мој деда је овде рођен 1901. године - никада нисам видео ни чуо за Србе у Јамболу или региону.

Могу вам дати статистику Јамбола из 1863. године према османским регистрима: али да вам уштедим време и живце: 55% Бугара, 30% муслимана, 10% Јевреја и 5% осталих.Можда је то, братко, зато што ниси 1886.или старије годиште![]()
Ово подручје је историјски веома удаљено од Србије и не видим где Сребрена доноси такве закључке о Србима у Јамболу. То је као да кажете да су Срби некада живели у Једрену, које је 85 км од Јамбола.Taj kraj je genetski udaljeniji od Srba nego cak mozda i Moskovljani![]()
А где су ти Срби где и даље тамо живе? Да ли сте икада били у Јамболу? Тренутно има око 10 посто Турака и 10 посто Цигана - остали су Бугари - исто у селима.
Hajde, dajte nam statistiku.Могу вам дати статистику Јамбола из 1863. године према османским регистрима: али да вам уштедим време и живце: 55% Бугара, 30% муслимана, 10% Јевреја и 5% осталих.
Ево за источну Румелију 1879. године - која је још била под Турцима - Јамбол и Сливен - Ово је у pdf-у - Немам за Македонију - Потражићу нештоHajde, dajte nam statistiku.
Inače već duže vreme tražim statistike prostora današnje Bugarske i Osmanskog perioda za prostore današnje Makedonije i sverne Grčke u pdf-u. Ima li šta?
За егејску Македонију мислим да постоје званични изводи из турских регистара санџака (постоји чак и књига) - погледао сам их - све до Солуна је следеће: 55 Бугара 45 Грка - Солунски санџак је 20% Бугара, 50 Грци и 25 ЈеврејаHajde, dajte nam statistiku.
Inače već duže vreme tražim statistike prostora današnje Bugarske i Osmanskog perioda za prostore današnje Makedonije i sverne Grčke u pdf-u. Ima li šta?
Slike se ne mogu otvoriti, ni povećati.Ево за источну Румелију 1879. године - која је још била под Турцима - Јамбол и Сливен - Ово је у pdf-у - Немам за Македонију - Потражићу нешто
Pogledajte prilog 859913Pogledajte prilog 859914Pogledajte prilog 859915
не дозвољава ми да приложим ПДФ (1,2 МБ) .Slike se ne mogu otvoriti, ni povećati.
Ово подручје је историјски веома удаљено од Србије и не видим где Сребрена доноси такве закључке о Србима у Јамболу. То је као да кажете да су Срби некада живели у Једрену, које је 85 км од Јамбола.
Stavite ПДФ (1,2 МБ) na mediafire Izgluglajteне дозвољава ми да приложим ПДФ (1,2 МБ) .
Stavite ПДФ (1,2 МБ) na mediafire Izgluglajte
pa postujte ovde kao komentar link koji dobijete sa fajlom.
Hvala. Ali to je popis Istočne Rumelije, i to pre ujedinjenja i stvaranja današnje Bugarske. Imate li popis cele Bugarske u tom periodu u pdf-u ili makar link gde se može pronaći?
Потражићу неке. У међувремену сам нашао нешто о Македонији.Пре 1870. године нема етно података о попису становништва у Македонији - први подаци су из 1873. године - о две највеће провинције у Македонији - Битољу (укључује Скопље) + СолунHvala. Ali to je popis Istočne Rumelije, i to pre ujedinjenja i stvaranja današnje Bugarske. Imate li popis cele Bugarske u tom periodu u pdf-u ili makar link gde se može pronaći?
Hvala. Ali to je popis Istočne Rumelije, i to pre ujedinjenja i stvaranja današnje Bugarske. Imate li popis cele Bugarske u tom periodu u pdf-u ili makar link gde se može pronaći?
Видим да постоје спорови око Ниша. Чињеница је да је Ниш већ неко време у границама српске државе. Али у исто време треба знати шта је Обреновић рекао о Нишком устанку 1841. године. Ово и горе постављене етнолингвистичке границе наводе нас на помисао да је Ниш пре 1878. године био више Бугарски него Српски.
ПРОКЛАМАЦІЯ:
Христіяни живећи у Нахіяма Нишевачкой, Пиротскоі, Лесковачкой и Прокупачкой, предѣлима Сербіи сосѣднымъ, 6. овогъ мѣсеца противу ондашньи Турака, по ньіовомъ изясненію Зулумћара, подигли су се. Движеніє ово, было оно каковогъ му драго рода, ни найманѣ се не относи на предѣле Княжества овогъ. Народъ е Србскій правама своимъ, дарованнымъ му Высочайшимъ Султанскимъ Ферманима и Хаттишерифима, осигуранъ у спокойствію и безбѣдію своме.
Наслаждаваюћисе спокойствіємъ и миромъ, сви жительи Сербіє треба да су странни овому движенію онострански подданика Нѣговогъ Султанскогъ Величества, и да избѣгаваю и клонесе свега оногъ, чимъ бы и они узели участіє у движенію ономе.
Обявлююћи ово настоєћoмъ Прокламаціомъ народу Србскому, живѣйше препоручуємъ свима вообще и свакому воособъ, да свакій само своє послове гледа и налозима своій предпоставлѣнны Властій повинуєсе, да нико не узыма участіє у поменутому движенію, и да се нико ни найманѣ у исто не мѣша.
Я се надамъ, да ће сви жителыі Сербіє дужности своіой повиноватисе и овоме Моме налогу слѣдовати, чиме ће показати и овомъ приликомъ дужну свою послушность и приверженость къ Правленію своме; но ако бы кои толико дерзновенъ быо, да се покуси умѣшати се у дѣло ово и тыме преступити ову Мою высочайшу препоруку, быт'ће праведно сматранъ као миронарушитель и противникъ Правительства, и као таковый быт'ће подвергнутъ строжайшему наказанію.
В. № 403. 10. Априлія 1841. у Бѣoграду.
(М. П.) Михаилъ М. Обреновићъ
с. р. Князъ Србскій.
Ех око Ниша, да видиш сада шта Срби уоколо пишу својим и европским владарима:
Molba knezu Milanu 12. junа 1878
"Vаšа Svetlosti, premilostivi Gospodаru!
Čuvši ovog dаnа, dа ćemo i posle tolike nаše prolivene krvi sа nаšom brаćom Srbimа, а protivu opšteg neprijаteljа Turčinа, ostаti opet pod Turcimа, аko se ne potpišemo pod Bugаrsku; Stogа molimo nаšeg jedinog i prаvog premilostivog gospodаrа, dа nаs prisаjedini Srbiji, jer smo mi Srbi u nаhijаmа:
Kumаnovskoj, Skopljаnskoj, Strumičkoj, Štipskoj, Veleškoj i drugim okolnim, nаjčistiji I nаjbolji Srbi,i zemljа je nаšа srce Srbije, iz koje ponikoše ne sаmo nаši sveti Nemаnjići,nego i držаvа i književnost i slаvа i moć i veličinа i sve i svjа što je srpsko bilo i što je dаnаs: što svedoče među stotinаmа celih, tisućаmа rаzvаljenih svetih srpskih crkаvа mаnаstirа i stаrih spomenikа; što svedoče mnoge svete mošti srpskih svetаcа i mučenikа;što svedoče tolike episkopije i mitropolije; što svedoči nаš sаčuvаni čisto srpski stаrijezik kojim su govorili još cаrevi i krаljevi nаši; što svedoče nаši čisto prаvi srpskiobičаji, nаšа prаvа i čisto srpskа nošnjа i mnogo drugo".
Ustаnici, Srbi iz nаhijа Kumаnovske, Skopljаnske, Pаlаnаčke, Strumičke, Veleške i iz okolnih, uputiše ovu molbu knezu Mihаjlu 12. junа 1878. godine sа Kozjаkа.
Potpisаno je pet stotinа prvih ljudi sа dvestаdvаdeset seoskih pečаtа.
Na Kozjaku je 2. juna 1878. god. održan zbor, sa koga su Srbi iz nahija Kumanovske, Skopske, Ćustendilske, Radomirske, Melničke, Nevrokopske, Kratovske, Štipske, Kočanske, Strumičke, Veleske itd. poslali Berlinskom Kongresu molbu, da se prisajedine Srbiji, navodeći za dokaz svoje narodnosti svoje stare crkve: Matejić sa crkvom Sv. Bogorodice, u kojoj se krunisao kralj Milutin; Sv. Đorđe u Nagoričinu, zadužbina kralja Milutina; Bogorodica Zabelska, zadužbina Stevana Nemanje; Bogorodica Karpinska, zadužbina kraljeva Radoslava i Dragutina; Prohor Pčinjski, zadužbina kneza Lazara; Sv. Joakim Osogovski, zadužbina kralja Dragutina; Sv. Bogorodica Rilska, zadužbina kralja Stevana Dečanskog; Sv. Gavril Lesnovski, zadužbina despota Jovana Olivera.
Писмо Срба софијског санџака српскоме владару:
Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ, ЧЕТВРТОМ Господару
Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом Србима. Комитет бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша је стара граница српска граница, Бакрно Гувно, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе. Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, неможемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет бугарски. Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са Србима хоћемо да живимо и да умремо.
15.маја село Житен, Санџак Софијски, Покорни сељани :
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин.
Српска књижевна задруга “Србија ” 1878 документа : Београд 1978, страна 335, 336.
Сељаци радомирске нахије цару Александру:
Молба за прикључење Србији
Трн, 26. фебруара 1879.
Телеграм № 48 Дневника
Његовом Величанству Цару свију Руса Александру, преко Руског Конзула
Београд
Ми смо Стари Срби, чули смо да остајемо под нашу браћу Бугаре. Молимо Његово Царско Величанство да нас од наше браће Срба неодваја.
У име сељана Банишора, Рџавце, Становца, Горња Секирна и Дољна Секирна нахије Радомирске
слуге покорне
Златко Колић, Диман Колић, Пејча Миленковић и т.д. са 22 подписа.
Архив ИИ. Инв. бр. 23/132, Сигн. ХХШ/1. — Оригинал.
, већ је јасно да неће бити независне Бугарске. Наравно да је у овим местима било и Срба, - али још увек нема званичну бугарску државу. Овај документ сам видео најмање 10 пута, али никада нисам видео оригинал.Ех око Ниша, да видиш сада шта Срби уоколо пишу својим и европским владарима:
Molba knezu Milanu 12. junа 1878
"Vаšа Svetlosti, premilostivi Gospodаru!
Čuvši ovog dаnа, dа ćemo i posle tolike nаše prolivene krvi sа nаšom brаćom Srbimа, а protivu opšteg neprijаteljа Turčinа, ostаti opet pod Turcimа, аko se ne potpišemo pod Bugаrsku; Stogа molimo nаšeg jedinog i prаvog premilostivog gospodаrа, dа nаs prisаjedini Srbiji, jer smo mi Srbi u nаhijаmа:
Kumаnovskoj, Skopljаnskoj, Strumičkoj, Štipskoj, Veleškoj i drugim okolnim, nаjčistiji I nаjbolji Srbi,i zemljа je nаšа srce Srbije, iz koje ponikoše ne sаmo nаši sveti Nemаnjići,nego i držаvа i književnost i slаvа i moć i veličinа i sve i svjа što je srpsko bilo i što je dаnаs: što svedoče među stotinаmа celih, tisućаmа rаzvаljenih svetih srpskih crkаvа mаnаstirа i stаrih spomenikа; što svedoče mnoge svete mošti srpskih svetаcа i mučenikа;što svedoče tolike episkopije i mitropolije; što svedoči nаš sаčuvаni čisto srpski stаrijezik kojim su govorili još cаrevi i krаljevi nаši; što svedoče nаši čisto prаvi srpskiobičаji, nаšа prаvа i čisto srpskа nošnjа i mnogo drugo".
Ustаnici, Srbi iz nаhijа Kumаnovske, Skopljаnske, Pаlаnаčke, Strumičke, Veleške i iz okolnih, uputiše ovu molbu knezu Mihаjlu 12. junа 1878. godine sа Kozjаkа.
Potpisаno je pet stotinа prvih ljudi sа dvestаdvаdeset seoskih pečаtа.
Na Kozjaku je 2. juna 1878. god. održan zbor, sa koga su Srbi iz nahija Kumanovske, Skopske, Ćustendilske, Radomirske, Melničke, Nevrokopske, Kratovske, Štipske, Kočanske, Strumičke, Veleske itd. poslali Berlinskom Kongresu molbu, da se prisajedine Srbiji, navodeći za dokaz svoje narodnosti svoje stare crkve: Matejić sa crkvom Sv. Bogorodice, u kojoj se krunisao kralj Milutin; Sv. Đorđe u Nagoričinu, zadužbina kralja Milutina; Bogorodica Zabelska, zadužbina Stevana Nemanje; Bogorodica Karpinska, zadužbina kraljeva Radoslava i Dragutina; Prohor Pčinjski, zadužbina kneza Lazara; Sv. Joakim Osogovski, zadužbina kralja Dragutina; Sv. Bogorodica Rilska, zadužbina kralja Stevana Dečanskog; Sv. Gavril Lesnovski, zadužbina despota Jovana Olivera.
Писмо Срба софијског санџака српскоме владару:
Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ, ЧЕТВРТОМ Господару
Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом Србима. Комитет бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша је стара граница српска граница, Бакрно Гувно, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе. Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, неможемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет бугарски. Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са Србима хоћемо да живимо и да умремо.
15.маја село Житен, Санџак Софијски, Покорни сељани :
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин.
Српска књижевна задруга “Србија ” 1878 документа : Београд 1978, страна 335, 336.
Сељаци радомирске нахије цару Александру:
Молба за прикључење Србији
Трн, 26. фебруара 1879.
Телеграм № 48 Дневника
Његовом Величанству Цару свију Руса Александру, преко Руског Конзула
Београд
Ми смо Стари Срби, чули смо да остајемо под нашу браћу Бугаре. Молимо Његово Царско Величанство да нас од наше браће Срба неодваја.
У име сељана Банишора, Рџавце, Становца, Горња Секирна и Дољна Секирна нахије Радомирске
слуге покорне
Златко Колић, Диман Колић, Пејча Миленковић и т.д. са 22 подписа.
Архив ИИ. Инв. бр. 23/132, Сигн. ХХШ/1. — Оригинал.
Веома је занимљиво када саме српске новине из 1841. устанак називају „бугарским“, а људи после више од 170 година тврде да је то српски устанак - сигурно је ово само модерна политика.Pogledajte prilog 860363Pogledajte prilog 860364Pogledajte prilog 860366
да ли је било српски или бугарски устанак, са становишта времена није важно!И Пиротски устанак 1836. године и Нишки устанак 1941. године остали су у историји као је описано у старим документима и сведоцима догађаја - не онако како ми сада мислимо. За то постоје извори - а историја није уметност, нема места за креативност, свиђало се то нама или неPa sta mislis, zasto tvrde da je bugarski ustanak? Ne zaboravi 30 godina pre toga Srbi su itekako isli na to da zauzmu Nis.
да ли је било српски или бугарски устанак, са становишта времена није важно!И Пиротски устанак 1836. године и Нишки устанак 1941. године остали су у историји као је описано у старим документима и сведоцима догађаја - не онако како ми сада мислимо. За то постоје извори - а историја није уметност, нема места за креативност, свиђало се то нама или не