"Бугари" досењени у 18 .веку из места Гољам Извор код Тетевена у Бураској у Велики Извор код Зајечара(Место из којег је Никола Пашић и Ђорђе Гонцић предратни министар и индустријалац и Анта Антић један од учесника атентата на краља Александра Обреновића)..
Погрешно преносиш, манипулишеш полу-подацима, водиш "бугарску политику"
1.
Што се тиче очуваног старог говора овог села:
а) „Тетевени“- „Тетевенци“ нису добили назив по месту у коме живе: Голям Извор (голямоизворци) него по општини у којој је њихово село. Нису Бугари, нити говоре бугарским језиком, него посебним, истим оним којим говоре становници Великог Извора код Зајечара;
б) несумњиво, великоизворски говор је словенског порекла и језички корени припадају општесловенској заједници;
в) великоизворски говор има посебности које други словенски језици, и источнојужнословенски ( бугарски, македонски, старословенски) и западно јужнословенски (спрски, хрватски, словеначки) – немају;
г) великоизворски говор је најближи шопским говорима, призренско-тимочким и северномакедонским говорима, а најудаљенији је од косовско-ресавских говора, односно, српског књижевног (стандардног, новоштокавског) језика и јужномакедонских говора;
д) у свом фонетском систему нема фрикативног у, нити предњонепчаног џ;
ђ) на крају речи се потпуно и доследно умекшавају тврди сугласници, односно обезвучују сугласници;
ж) нема овај говор своју азбуку, писмо, што је у раду аутор припремио и предложио;
з) чува у свом (знаковном) фонетском систему „изговор“ полувокала – тврдо јер ъ и меко ь јер.
Становништво Великог Извора је мешовитог састава. То је значајна одлика села. Три су највеће етничке групације: Косовљани, "Тетевенци" и Тимочани – старинци (зову их и старовременцима)... Чињеница је да старији људи из доњег краја села – "горњокрајце" не називају Бугарима, већ кажу да су се доселили из "Турско".....Велики Извор не служи се бугарским говором, него једним посебним дијалектом који се разликује од бугарског језика, онолико колико и српски од бугарског...
(из лингвистичке студије)
2.3.4.
Становници овог села доселили су се у више наврата. не једном, током османлијских прогона. Доселили су се из ТУРСКЕ, из места које се звало ТЕТОВО, а не Тетевен. (успут, Пашићев очух је из тог села, а не отац.. Твој Гонцић вероватно је Ђорђе Генчић, у чијој је једној од кућа данас Музеј Николе Тесле).."Тетевен" је русизам, накнадни назив насеља.
У Тетову, које је русизовано у Тетевен (тетреб) такође је забележен у песми
Србин-град и девојка Србијанка
нагоре, надолу, низ Будина града -...
Па отишло във Сърбина града;...
па си свали, бре, мома сърбиянка,
На мапи из 1827. године постоји само ТЕТОВО
https://www.davidrumsey.com/luna/se...ub_List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=2&trs=5
На мапи из 1832. пише Тетово или Тетевен
https://www.davidrumsey.com/luna/se..._List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=2&trs=147
а ту негде, ближе Ловечу, на истим мапама, пре Берлинског конгреса и кума из Хаустрије, два насеља носе називе
Србија (данашње с. Сливек) и
Србљи (данашње с.Јаворец, у међувремену звало се и Сърбеглии).
5. Село код Тетова, у првој половини 19.века, зове се Извор, није ни Голем, ни Гољам.
. Jos nisu objavljeni rezultati gde je dosta obradjeno "juznje pruge", ali izmedju istocnih Srba i zapadnih, razlike su male. I2a dinaric je kicma Srba, bez obzira na kraj Srbije, uvek je izmedju 35 i 40 posto.
