Не постоје бугараши ни србомани.Само Бугари и Срби.Према томе ја не могу бити бугараш.Ја сам Бугарин као што си ти Србин.
Свако може да се региструје као "Цариброд" и да тврди како представља некога из Димитровграда. Национална припадност углавном и јесте стање свести али постоји и нешто што је објективно ван тог субјективног схватања.
Као Србина пореклом из околине Бесне Кобиле, баш ме занима по којој логици си ти некакав "бугарин", да ти није неки далеки предак водао Аспарухове коње кад је исти дошао ко зна одакле у доње Подунавље ?
Или можда говориш тим туркијским језиком Аспаруха ?
Постоји ли уопште нешто објективно што дефинише ту Бугарштину а да се не своди на то да ти је наврдеду крстио егзархијски поп а онда његовој деци бугарски учитељ батином и клечењем на кукурузу у ћошку "потврђивао" народност ?
Иди, бегај, "бугарине"...
Карађорђева Србија била од Власенице до Видина а овај ми прича о "Бугарима". Крајем 18ог и почетком 19ог века Бугарин је било мртво и заборављено име за поданика средњевековних туркијских и влашких династија. Да то није тако не би Пајсије Хиландарац у књизи "Историја славјаноболгарска" питао због чега се сраме да се назову Бугарима.
Влахомолдавци уопште и не знају за Бугаре, свакога ко је прешао границу у новом веку са територије данашње Бугарске на територију данашње Румуније су називали Србином. Или су се ови саами тако декларисали. На територији днашње реп. Бугарске народ је себе тада називао хришћанима, рајом, понекад и Грцима.
Софија и Загреб су иначе једина 2 главна града држава на Балкану у којима се не говоре матични дијалекти.
Имао бих ја ту још штошта да додам на тему 1885 и Македоније али ме мрзи да куцам.
Бугарска држава својим уставом не признаје националне мањине, смешно је онда нама Србима спочитавати што као не подржавамо права националних мањина а врхунски безобразлук тврдити да Срба са друге стране Старе Планине никад није било.
Још већа је срамота што држава Србија тера српске Шопове да у школи уче дијалекат Влаха Средње Горе (са брдом руских позајмљеница) као свој "матерњи". Јер да је бугарска држава за основицу свог књижевног језика узела софијски дијалекат ништа се данашњи књижевни "бугарски" не би разликовао од српског. али онда би и бугарска нација изникла на дан светог Живка.