Историја Бугара

Casual Observer:
Ti ćeš još Srbima da određuješ i šta su po nacionalnosti? Pazi da ne prođete kao i svaki put do sada. Bugarizacija vas Šopa iz Bosilegrada izaziva trajne frustracije, samo to nije srpski problem.

Sam znaš da je baš Bosilegrad šopski kraj, ono što pominje tvoj kolega sa foruma je predaleko ka severu, Šopi su južnije. Proveri čemu je bosilegradski govor sličniji, bugarskom ili možda severoistočnim šopskim govorima Makedoje.

Opština Bosilegrad je svojevremeno imala i nekoliko mesnih zajednica sa “jugoslovenskom” etničkom većinom, zato što su se Šopi sa Vlasine i iz Rida radije izjašnjavali kao Jugosloveni nego kao Bugari - to ti je definitivno poznato, i otkad su dobili mogućnost izjašnjavanja kao Šopi 256 pripadnika šopske zajednice iz tog kraja je iskoristilo priliku da se tako izjasni na popisu. U Bugarskoj tako nešto nije moguće, tamo i etnički Turci moraju da budu “Bugari”.
Kliknite za proširenje...
Ја немам везе са Босилеградом, опет си нешто наумио, неке глупости...
 
Boris T:
Не лупетај – Василије је укинуо титулу Симеона, коју су 60 година пре њега признали и цариградски патријарх и римски папа. Ма шта ти причаш бре?
Kliknite za proširenje...
Ti lupaš, Vasilije II Porfirogenit je ukunuo i svaki relikt bugarskog “carstva”, a ne samo titulu. Još od njega zbog vaših ambicija postradali i Sloveni po Makedoniji i mi Srbi.

O kakvoj crnoj “carskoj tituli” može biti reči posle njegovog pokoravanja Bugarske?
 
Casual Observer:
Ti ćeš još Srbima da određuješ i šta su po nacionalnosti? Pazi da ne prođete kao i svaki put do sada. Bugarizacija vas Šopa iz Bosilegrada izaziva trajne frustracije, samo to nije srpski problem.

Sam znaš da je baš Bosilegrad šopski kraj, ono što pominje tvoj kolega sa foruma je predaleko ka severu, Šopi su južnije. Proveri čemu je bosilegradski govor sličniji, bugarskom ili možda severoistočnim šopskim govorima Makedoje.

Opština Bosilegrad je svojevremeno imala i nekoliko mesnih zajednica sa “jugoslovenskom” etničkom većinom, zato što su se Šopi sa Vlasine i iz Rida radije izjašnjavali kao Jugosloveni nego kao Bugari - to ti je definitivno poznato, i otkad su dobili mogućnost izjašnjavanja kao Šopi 256 pripadnika šopske zajednice iz tog kraja je iskoristilo priliku da se tako izjasni na popisu. U Bugarskoj tako nešto nije moguće, tamo i etnički Turci moraju da budu “Bugari”.
Kliknite za proširenje...
imas kod mene desetak porodica, koji su iz okolnih sela oko Bosilegrada, sebe smatraju Bugarima...sto se tice jezika, jedni kazu da govore bugarskim, a drugi koriste termin, naski jezik...
 
Zlatko 01:
imas kod mene desetak porodica, koji su iz okolnih sela oko Bosilegrada, sebe smatraju Bugarima...sto se tice jezika, jedni kazu da govore bugarskim, a drugi koriste termin, naski jezik...
Kliknite za proširenje...
Pa to i kažem čoveku koji je ovde tvrdio da je iz Bugarim poreklom iz Bosilegrada. Sad se odriče i Bosilegrada i svoje bugarske nacionalnosti. Odselio se u Češku i sad hoće čovek da bude Evropljanin.
 
Zlatko 01:
imas kod mene desetak porodica, koji su iz okolnih sela oko Bosilegrada, sebe smatraju Bugarima...sto se tice jezika, jedni kazu da govore bugarskim, a drugi koriste termin, naski jezik...
Kliknite za proširenje...
Bez obzira na to, na karti popisa SFRJ iz 1981 može da se vidi nekoliko mesnih zajednica sa jugoslovenskom većinom, sve u opštini Bosilegrad na samom severu. Sad se izjašnjavaju kao Šopi, ukupno 256. Bosilegrad govori dijalektom koji mnogo više podseća na makedonske severoistočne govore nego na govor Srba iz npr Surdulice ili Leskovca. Krajnje je izolovano i neprohodno, i tu se dijalekti menjaju praktično iz sela u selo, svako ima “svoj jezik”.
 
Casual Observer:
U samom Bosilegradu se izjašnjavaju strogo kao Bugari, ali u tom kraju ima i ljudi koji sami sebe nazivaju Šopi, na popisu ukupno 256 ljudi u celoj Srbiji. Rid na Vlasini je praktično jedino mesto u Srbiji gde ima ljudi koji se tako izjašnjavaju i koji tako sami sebe nazivaju.
Kliknite za proširenje...
ovo je realnost, sto se tice njih...pitam sam jednog lika, kako se sporazumevao sa Bugarima u Sofiji...on kaze, da ih razume, ali ne moze da govori bugarski jezik, kao sto govore oni...da se njegov bugarski, razlikuje nod njihovog
 
Zlatko 01:
ovo je realnost, sto se tice njih...pitam sam jednog lika, kako se sporazumevao sa Bugarima u Sofiji...on kaze, da ih razume, ali ne moze da govori bugarski jezik, kao sto govore oni...da se njegov bugarski, razlikuje nod njihovog
Kliknite za proširenje...
U samom Bosilegradu su 100% svi Bigari i uče bugarski u školi, ovde je reč je o nekoliko mesta u opštini Bosilegrad prema Crnoj Travi - na Vlasini ima veoma male grupe koja se izjašnjava kao Šopi.

Pogledaj na mapi sa više detalja, niti je to tako blizu niti je prohodno, tamo ima veoma izolovanih sela u kojima ima i Šopa - otprilike svih 256 koji su se tako izjasnili na popisu žive na Vlasini, krajnji istok.
 
Casual Observer:
U samom Bosilegradu su 100% svi Bigari i uče bugarski u školi, ovde je reč je o nekoliko mesta u opštini Bosilegrad prema Crnoj Travi - na Vlasini ima veoma male grupe koja se izjašnjava kao Šopi.

Pogledaj na mapi sa više detalja, niti je to tako blizu niti je prohodno, tamo ima veoma izolovanih sela u kojima ima i Šopa - otprilike svih 256 koji su se tako izjasnili na popisu žive na Vlasini, krajnji istok.
Kliknite za proširenje...
zvanicna Sofija, radi na bugarizaciji, neometano od srpske strane...
 
Zlatko 01:
zvanicna Sofija, radi na bugarizaciji, neometano od srpske strane...
Kliknite za proširenje...
Pa naravno, evo i kolega @Boris T radi na tome, čovek tvrdi da je skoro cela Srbija bugarska, sve do nekakve ‘linije Srem-Peć’! Javiće se on, ovde postavlja i “etničke mape” kojim začas “dokaže” da su Srbi iz Srbije u stvari “Bugari” koji se “samo izjašnjavaju kao Srbi”.

Imaju neograničenih teritorijalnih ambicija prema Srbiji, minimum “do Morave”, i to Velike sa Južnom.
 
Casual Observer:
Pa to i kažem čoveku koji je ovde tvrdio da je iz Bugarim poreklom iz Bosilegrada. Sad se odriče i Bosilegrada i svoje bugarske nacionalnosti. Odselio se u Češku i sad hoće čovek da bude Evropljanin.
Kliknite za proširenje...
Кловне, какав Босилеград бре? Нисам ни био тамо...
Како замишљаш да сам се одселио у Чешкој ако је половина моје породице одатле?
 
Casual Observer:
Pa naravno, evo i kolega @Boris T radi na tome, čovek tvrdi da je skoro cela Srbija bugarska, sve do nekakve ‘linije Srem-Peć’! Javiće se on, ovde postavlja i “etničke mape” kojim začas “dokaže” da su Srbi iz Srbije u stvari “Bugari” koji se “samo izjašnjavaju kao Srbi”.

Imaju neograničenih teritorijalnih ambicija prema Srbiji, minimum “do Morave”, i to Velike sa Južnom.
Kliknite za proširenje...
@Лекизане - па зар ти сад ово не личи на потпуно троловање? Бар зато што то никад нигде нисам рекао... Ма хајде да неко коначно казни овог трола....
 
Casual Observer:
Staroslovenski jezik NEMA DODIRNIH TAČAKA SA BUGARSKOM.

Neki drugi argument?
Kliknite za proširenje...
Старословенски језик нема никакве везе са језиком прабугара (оногура), о коме не знамо готово ништа. Ово је тачно.
Такође је тачно да је Прво бугарско царство играло централну улогу у развоју нове словенске писмености и њеном ширењу у 9. и 10. веку.
 
Casual Observer:
Ti lupaš, Vasilije II Porfirogenit je ukunuo i svaki relikt bugarskog “carstva”, a ne samo titulu. Još od njega zbog vaših ambicija postradali i Sloveni po Makedoniji i mi Srbi.

O kakvoj crnoj “carskoj tituli” može biti reči posle njegovog pokoravanja Bugarske?
Kliknite za proširenje...
Другим сигилионом цара Василија II из маја 1020. године комплетирана је надлежност византијског архиепископа Бугарске над свим епархијама које су некада држали бугарски првосвештеници у време цара Петра (927–969) и Самуила (976–1014). Том приликом враћено је 14 епархија које су преузели суседни митрополити, тако да се византијска Архиепископија Бугарске са средиштем у Охриду „вратила“ на свој максималан историјски обим од 31 епархије. Међу накнадно додатим епархијама био је и Рас. Претходним сигилионa 1019. године под јурисдикцијом охридског архиепископа нашле су се и друге епархије са српскога терена, макар у данашњем смислу речи: Ниш, Браничево, Београд, Сирмијум, Призрен и Липљан. Из другог сигилиона (1020), на посредан начин, излази и да је епархија у Расу, поред осталих, такође била у саставу Бугарске цркве од времена цара Петра. У српској историографији то се, условно, због одсуства других, прецизнијих извора, доводи по први пут, по логици ствари, макар и накратко, у везу са Симеоновим разарањем и анексијом Србије 924. године. Било како било, епархија у Расу, која се налази у средишту најисточније српске државе, што ће у наредним вековима постати стожер српског окупљања (наследник јој је данашња Србија), с већим или мањим прекидима бивала је у саставу ове црквене организације од почетка друге четвртине X века, све до 1219. године.
 
Boris T:
Кловне, какав Босилеград бре? Нисам ни био тамо...
Како замишљаш да сам се одселио у Чешкој ако је половина моје породице одатле?
Kliknite za proširenje...
Pored toga tvoj narativ uključuje i to da ti je maternji bugarski, i da pored njega govoriš i srpski i ruski. Uz pomoć Google Translate se može puno toga.
 
Boris T:
Другим сигилионом цара Василија II из маја 1020. године комплетирана је надлежност византијског архиепископа Бугарске над свим епархијама које су некада држали бугарски првосвештеници у време цара Петра (927–969) и Самуила (976–1014). Том приликом враћено је 14 епархија које су преузели суседни митрополити, тако да се византијска Архиепископија Бугарске са средиштем у Охриду „вратила“ на свој максималан историјски обим од 31 епархије. Међу накнадно додатим епархијама био је и Рас. Претходним сигилионa 1019. године под јурисдикцијом охридског архиепископа нашле су се и друге епархије са српскога терена, макар у данашњем смислу речи: Ниш, Браничево, Београд, Сирмијум, Призрен и Липљан. Из другог сигилиона (1020), на посредан начин, излази и да је епархија у Расу, поред осталих, такође била у саставу Бугарске цркве од времена цара Петра. У српској историографији то се, условно, због одсуства других, прецизнијих извора, доводи по први пут, по логици ствари, макар и накратко, у везу са Симеоновим разарањем и анексијом Србије 924. године. Било како било, епархија у Расу, која се налази у средишту најисточније српске државе, што ће у наредним вековима постати стожер српског окупљања (наследник јој је данашња Србија), с већим или мањим прекидима бивала је у саставу ове црквене организације од почетка друге четвртине X века, све до 1219. године.
Kliknite za proširenje...
U Vizantiji nije bilo nikakvih “episkopa Bugarske”. To što ti (uz zvaničnu bugarsku istoriografiju) tvrdiš i da je grčki (tj vizantijski) Ohridski arihepiskop bio “bugarski” nema nikakvih dodirnih tačaka sa istorijom, samo sa vašim teritorijalnim ambicijama - ničije teritorijalne ambicije ne proizvode posledice po istoriju.
 
Boris T:
Другим сигилионом цара Василија II из маја 1020. године комплетирана је надлежност византијског архиепископа Бугарске над свим епархијама које су некада држали бугарски првосвештеници у време цара Петра (927–969) и Самуила (976–1014). Том приликом враћено је 14 епархија које су преузели суседни митрополити, тако да се византијска Архиепископија Бугарске са средиштем у Охриду „вратила“ на свој максималан историјски обим од 31 епархије. Међу накнадно додатим епархијама био је и Рас. Претходним сигилионa 1019. године под јурисдикцијом охридског архиепископа нашле су се и друге епархије са српскога терена, макар у данашњем смислу речи: Ниш, Браничево, Београд, Сирмијум, Призрен и Липљан. Из другог сигилиона (1020), на посредан начин, излази и да је епархија у Расу, поред осталих, такође била у саставу Бугарске цркве од времена цара Петра. У српској историографији то се, условно, због одсуства других, прецизнијих извора, доводи по први пут, по логици ствари, макар и накратко, у везу са Симеоновим разарањем и анексијом Србије 924. године. Било како било, епархија у Расу, која се налази у средишту најисточније српске државе, што ће у наредним вековима постати стожер српског окупљања (наследник јој је данашња Србија), с већим или мањим прекидима бивала је у саставу ове црквене организације од почетка друге четвртине X века, све до 1219. године.
Kliknite za proširenje...
Najistočnija srpska država? Pored države Nemanjića i Moravska Srbija, tj država Kneza Lazara se prostirala mnogo istočnije od Rasa. Granice sa Bugarskom su skoro iste i sada.
AAE7E00D-8B00-4ED2-9BD7-EF96F90EDA41.png

925673EF-B66E-450D-A941-31FC3285D7BB.png
 
Casual Observer:
U Vizantiji nije bilo nikakvih “episkopa Bugarske”. To što ti (uz zvaničnu bugarsku istoriografiju) tvrdiš i da je grčki (tj vizantijski) Ohridski arihepiskop bio “bugarski” nema nikakvih dodirnih tačaka sa istorijom, samo sa vašim teritorijalnim ambicijama - ničije teritorijalne ambicije ne proizvode posledice po istoriju.
Kliknite za proširenje...
Има ли нешто на овом форуму што си рекао и испало је тачно. Нема тога.

1692756179766.png
 
Poslednja izmena:
Boris T:
Има ли нешто на овом форуму што си рекао и испало је тачно. Нема тога.

Pogledajte prilog 1398892
Kliknite za proširenje...
Na osnovu kojih izvora? Bugarskih, naravno. Nije postojala nikakva ”bugarska” teritorijalna jedinica u Vizantiji. I nije bilo nikada nikakve “vizantijske Bugarske” niti “bugarske Vizantije”, to su samo vaše izmišljotine kojima “dokazujete” “istorijska prava”. Niti je postojala nekakva “bugarsko-vizantijska civilizacija”.
 
Casual Observer:
Na osnovu kojih izvora? Bugarskih, naravno. Nije postojala nikakva ”bugarska” teritorijalna jedinica u Vizantiji. I nije bilo nikada nikakve “vizantijske Bugarske” niti “bugarske Vizantije”, to su samo vaše izmišljotine kojima “dokazujete” “istorijska prava”. Niti je postojala nekakva “bugarsko-vizantijska civilizacija”.
Kliknite za proširenje...
Настављам да кажњавам твоју неписменост : Теофилакт Охридски (Бугарски). Бољи извор од 11. века, као и сам печат Теофилакта, тешко да ће се наћи.

https://www.doaks.org/resources/seals/byzantine-seals/BZS.1955.1.4714/view

1692801619735.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Bastiani
"Genetska istorija Balkana - od rimskih vremena do seobe Slovena".
Odgovora
0
Pregleda
241
Bastiani
Bastiani
Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
7.054
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top