Источно-јужнословенски херцеговачки и јужноштокавски говори

[bernardo]

Негде сам прочитао да је источнохерцеговачки заправо био источно-јужнословенски до 12тог века уколико се не варам а потом је "позапађен" (дакле, претпостављам да је био најсроднији са говорима у Македонији и Бугарској?)

Такође, не добро познат ми је јужноштокавски а нека земљописна прикаженија показују и њих, на простору Зете. Какви су ти говори? Источнојужнословенски, западнојужнословенски, или нешто између? Или нешто треће?

Да ли уопште има неки "западноштокавски" (ког видим да Хрвати често присвајају) и "источноштокавски" (за Хрвате, српски језик)??

 

[loving tree]

Да ли уопште има неки "западноштокавски" (ког видим да Хрвати често присвајају) и "источноштокавски" (за Хрвате, српски језик)??

Te termine "zapadna štokavica" i "istočna štokavica" je nakon raspada Jugoslavije uveo HDZ lingvista Dalibor Brozović iz političkih razloga. To nema veze sa naukom.

 

[Meliot]

Te termine "zapadna štokavica" i "istočna štokavica" je nakon raspada Jugoslavije uveo HDZ lingvista Dalibor Brozović iz političkih razloga. To nema veze sa naukom.

Mislim da su jedine prave podele su na ekavicu, ijekavicu i ikavicu i na staroštokavske i novoštokavske.

 

[bernardo]

Te termine "zapadna štokavica" i "istočna štokavica" je nakon raspada Jugoslavije uveo HDZ lingvista Dalibor Brozović iz političkih razloga. To nema veze sa naukom.

Може мало више о томе?

 

[bernardo]

Mislim da su jedine prave podele su na ekavicu, ijekavicu i ikavicu i na staroštokavske i novoštokavske.

Слажем се , но видим да то полако и наши усвајају, мислим на ово "западноштокавски" итд.

 

[Meliot]

Слажем се , но видим да то полако и наши усвајају, мислим на ово "западноштокавски" итд.

Источнохерцеговачки дијалект се рађирио чак скоро па све до Истре. Нема логике да он припада ,,источноштокавској'' групи дијалеката, јер је територијално распрострањен на западу у односу на замишљену границу која би била на пример Дрина отприлике. А уосталом по ком критеријуму је извршена та подела на западне и источне штокавске говоре?

 

[bernardo]

Источнохерцеговачки дијалект се рађирио чак скоро па све до Истре. Нема логике да он припада ,,источноштокавској'' групи дијалеката, јер је територијално распрострањен на западу у односу на замишљену границу која би била на пример Дрина отприлике. А уосталом по ком критеријуму је извршена та подела на западне и источне штокавске говоре?

То ни ја не знам, зато и питам, а волео бих знати

 

[bernardo]

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Zapadnoštokavsko_narječje

 

[bernardo]

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Novoštokavski_jekavski_dijalekt

 

[loving tree]

Може мало више о томе?

Ne treba diskutovati o detaljima Brozovićeve pseudonauke.

 

[ИгарЈ]

Негде сам прочитао да је источнохерцеговачки заправо био источно-јужнословенски до 12тог века уколико се не варам а потом је "позапађен" (дакле, претпостављам да је био најсроднији са говорима у Македонији и Бугарској?)

Источнохерцеговачки говор није постојао у 12. столећу, такође не постоји ни једна једина назнака да је он или његова претеча источнојужнословенскога порекла.

Такође, не добро познат ми је јужноштокавски а нека земљописна прикаженија показују и њих, на простору Зете. Какви су ти говори? Источнојужнословенски, западнојужнословенски, или нешто између? Или нешто треће?

Помогло би када би рекао где си то читао или видео.

Да ли уопште има неки "западноштокавски" (ког видим да Хрвати често присвајају) и "источноштокавски" (за Хрвате, српски језик)??

Постоје, западноштокавски говори су шћакавски говори с *stj *skj > шћ (пушћати, ишћем) zdj, zgj > жђ (звижђати, можђани) и архаичном акцентуацијом. На псеудонаучна наклапања о тим говорима од стране неких не треба обраћати пажњу.

 

[bernardo]

Источнохерцеговачки говор није постојао у 12. столећу, такође не постоји ни једна једина назнака да је он или његова претеча источнојужнословенскога порекла.

Помогло би када би рекао где си то читао или видео.

Постоје, западноштокавски говори су шћакавски говори с *stj *skj > шћ (пушћати, ишћем) zdj, zgj > жђ (звижђати, можђани) и архаичном акцентуацијом. На псеудонаучна наклапања о тим говорима од стране неких не треба обраћати пажњу.

Немам нажалост ништа, само постављам питање јер не знам а желим сазнати. Може више о свему томе?

 

[ИгарЈ]

Немам нажалост ништа, само постављам питање јер не знам а желим сазнати. Може више о свему томе?

Шта би те занимало?

 

[bernardo]

Шта би те занимало?

Све, о источноштокавским, западноштокавским, раздвајању, чакавски, кајкавски, источнојужнословенски...

 

[ИгарЈ]

Све, о источноштокавским, западноштокавским, раздвајању, чакавски, кајкавски, источнојужнословенски...

Доста сложена тема.
Укратко, у 12. веку разлике у јужнословенским говорима биле су збиља мале.

Основна разлика ИЈС и ЗЈС говора је та што се у првима чувала разлика између двају полугласа, док су се у потоњим они слили у један.
Друга изоглоса која их је раздвајала су одрази *tj, *dj > шт, жд у ИЈС спрам нпр. штокавских ћ, ђ (свѣща, межда - свѣћа, међа).

У чакавском, кајкавском и словеначком *dj је одражено као /j/ *medja > meja.
Чакавски можда чува изворно прасловенско *tj > *t' > t', у словеначком и кајкавском оно је одражено као č.
Западноштокавски говори су својим шћакавизмом (архаизам) повезани с чакавским, кајкавским и словеначким говорима.
Источноштокавски говори су својим штакавизмом повезани с источнојужнословенским говорима, те и чешким и словачким (иновација која се ширила).
У словеначком и кајкавском се футур гради као штокавски футур други.
Штокавски и чакавски су својим футуром првим повезани с ИЈС говорима.

Има још штошта, треба се сетити, али таква је слика била отприлике.

 

[bernardo]

Доста сложена тема.
Укратко, у 12. веку разлике у јужнословенским говорима биле су збиља мале.

Основна разлика ИЈС и ЗЈС говора је та што се у првима чувала разлика између двају полугласа, док су се у потоњим они слили у један.
Друга изоглоса која их је раздвајала су одрази *tj, *dj > шт, жд у ИЈС спрам нпр. штокавских ћ, ђ (свѣща, межда - свѣћа, међа).

У чакавском, кајкавском и словеначком *dj је одражено као /j/ *medja > meja.
Чакавски можда чува изворно прасловенско *tj > *t' > t', у словеначком и кајкавском оно је одражено као č.
Западноштокавски говори су својим шћакавизмом (архаизам) повезани с чакавским, кајкавским и словеначким говорима.
Источноштокавски говори су својим штакавизмом повезани с источнојужнословенским говорима, те и чешким и словачким (иновација која се ширила).
У словеначком и кајкавском се футур гради као штокавски футур други.
Штокавски и чакавски су својим футуром првим повезани с ИЈС говорима.

Има још штошта, треба се сетити, али таква је слика била отприлике.

А о "хрватском" утицају на те говоре? Да ли је шћакавица утицај чакавице на штокавицу?

 

[ИгарЈ]

А о "хрватском" утицају на те говоре? Да ли је шћакавица утицај чакавице на штокавицу?

Шћакавизам је архаизам који чакавски и западни штокавски деле.

 

[bernardo]

Шћакавизам је архаизам који чакавски и западни штокавски деле.

Можеш ли направити нову објаву о целом западноштокавском па да се све о истом разјасни?

 

[Urvan Hroboatos]

Можеш ли направити нову објаву о целом западноштокавском па да се све о истом разјасни?

Zapadna štokavština je hrvatska i bosanska.

Bila je koliko-toliko koherentna do oko 1400-1500, i nije svodiva samo na ščakavski (npr. niz hrvatskih štakavskih govora su zapadnoštokavski po postanku).

Iz nje su potekli moderni dijalekti:

* slavonski
* novoštokavsko ikavski
* nenovoštokavsko ijekavski, dijelom šćakavski (iako je to isticanje šćakavštine zastarjelo i prenaglašeno)
* novoštokavski ijekvski na jugu, od okvirno Metkovića do hrvatskih govora u Boki

Stara podjela je u Pavla Ivića:
https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/h...ka.geografija.1957.pdf?sequence=1&isAllowed=y

a noviji se prikazi mogu naću u djelima Lisca, Brozovića, Kapovića (stariji Brozovićevi uz drugačije nazivlje)


https://hrcak.srce.hr/en/file/248940
https://hrcak.srce.hr/en/file/288016
https://hrcak.srce.hr/en/file/26207
https://www.academia.edu/21518027/P...a_History_of_Croatian_Accentuation_Phonetics_

 

[rv12aval]

Post sa foruma parapsihopatologija:


Ove jezičke crte hrvatski lingvisti navode kao "zapadnoštokavske" i istovremeno kao hrvatske i nesrpske, što nema veze sa istinom. U zagradi pišem koji je problem pri toj klasifikaciji.





1. Šćakavizam, tj. odraz javljanja grupa ŠĆ i ŽĐ um. ŠT i ŽD (prvo ovo je arhaizam, drugo Mostar, Ravno, Čapljina i 90% zapadne Hercegovine nemaju šćakavizam, nemaju ga ni lički štokavski ikavci, ni bački Bunjevci, niti dalmatinski katolički štokavski ikavci i ijekavci izuzev Makarske i Imotskog. Dubrovnik takođe ima samo štakavizam.)





2. Javljanje J um. Đ (ova crta izostaje u najvećem djelu Slavonije, tuzlanskoj regiji, Dubrovniku, većem djelu Dalmacije, te u Lici i Hercegovini)





3. Prelaz Ž u R u prezentu glagola MOĆI (ova crta je tolikog geografskog opsega da se prostire od Slovenije do zapadne Srbije i Stare Hercegovine)





4. Oblici ČETVERO, PETERO, SEDMERO itd. (osim što se javlja u mnogim srpskim govorima, to je arhaizam tako da nije mjerodavan pri klasifikaciji)





5. Silazni naglasak u neodređenim pridjevima srednjeg roda tipa MLADO, LJUTO, VRUĆE umjesti uzlaznog (prvo ovo je arhaizam, a kao drugo on izostaje u mnogim hrvatskim dijelektima u kojima je uzlazan akcenat kao i u srpskim dijalektima)





6. Infinitiv NIT um. NUT (prvo ova inovacija obuhvata i dobar dio čakavskih govora. Drugo, neki srpski govori je takođe imaju, npr. svi Srbi u Dalmaciji su imali ovu jezičku crtu. Dok izostaje u većem djelu BiH i kod katolika i kod muslimana, a nema je ni Dubrovnik)





7. Oblici GREB, RESTI, KRESTI i VREBAC (prvo, NIJEDAN dijalekt nema ova sva 4 oblika, s tim što je oblik GREB najzastupljeniji a oblik KRESTI um. KRASTI ima najmanju zastupljenost. Drugo, neki od ovih oblika se javljaju u južnim čakavskim govorima kao i u nekim srpskim govorima)





8. Neizvršeno jotovanje tj. DOJDEM, POJDEM, GROBJE, CVIJETJE, RODJAK, NETJAK (Prvo, ovo je arhaizam. Drugo, mnogi hrvatski govori imaju jotovane oblike, dok s druge strane postoje srpski govori koji nemaju izvršeno jotovanje u nekim oblicima - pa tako Srbi sa juga Srbije, iz srednje Bosne i djelova B. Krajine govore DOJDEM, POJDEM, NAJDEM, PROJDEM)





9. Očuvan akut. (opet teška glupost, jerbo mnogi hrvatski štoksvski nemaju akut, a postoji srpski govor koji čuva akut - to je govor Kopaonika. S duge strane akut je arhaizam i kao takav potpuno nemjerodavan)





10. Muški oblik lokativa pridjeva pred imenicom ženskog roda, npr. u onoM kući (ova crta postoji samo u Dubrovniku i srednjoj Bosni, većona hrvatskih štokavskih govoracne zna za nju)





11. Habitual kao glagolski oblik npr. ON BI POĐI - on bi često išao (mnogi hrvataki govori ne znaju za habitual, a postoje i srpski govori u kojima on postoji npr. Semberci ga imaju)





12. Zapadni štokavci su navodno prvo imali zatvoreno O na mjestu nekadašnjeg nosnog O pa tek onda U, dok su istočni štokavci odmah dobili U (ovo je izmišljotina senilne babe Ive Lukežić, nekad velike lingvistice. Nikakvog dokaza za ovo nema. Činjenica je da svi štokavci i većina čakavaca imaju U na mjestu nazalnog O i nema nikakvog dokaza za tvrdnju da to nije zajednički provedena promjena)

 

[Urvan Hroboatos]

Post sa foruma parapsihopatologija:


Ove jezičke crte hrvatski lingvisti navode kao "zapadnoštokavske" i istovremeno kao hrvatske i nesrpske, što nema veze sa istinom. U zagradi pišem koji je problem pri toj klasifikaciji.





1. Šćakavizam, tj. odraz javljanja grupa ŠĆ i ŽĐ um. ŠT i ŽD (prvo ovo je arhaizam, drugo Mostar, Ravno, Čapljina i 90% zapadne Hercegovine nemaju šćakavizam, nemaju ga ni lički štokavski ikavci, ni bački Bunjevci, niti dalmatinski katolički štokavski ikavci i ijekavci izuzev Makarske i Imotskog. Dubrovnik takođe ima samo štakavizam.)





2. Javljanje J um. Đ (ova crta izostaje u najvećem djelu Slavonije, tuzlanskoj regiji, Dubrovniku, većem djelu Dalmacije, te u Lici i Hercegovini)





3. Prelaz Ž u R u prezentu glagola MOĆI (ova crta je tolikog geografskog opsega da se prostire od Slovenije do zapadne Srbije i Stare Hercegovine)





4. Oblici ČETVERO, PETERO, SEDMERO itd. (osim što se javlja u mnogim srpskim govorima, to je arhaizam tako da nije mjerodavan pri klasifikaciji)





5. Silazni naglasak u neodređenim pridjevima srednjeg roda tipa MLADO, LJUTO, VRUĆE umjesti uzlaznog (prvo ovo je arhaizam, a kao drugo on izostaje u mnogim hrvatskim dijelektima u kojima je uzlazan akcenat kao i u srpskim dijalektima)





6. Infinitiv NIT um. NUT (prvo ova inovacija obuhvata i dobar dio čakavskih govora. Drugo, neki srpski govori je takođe imaju, npr. svi Srbi u Dalmaciji su imali ovu jezičku crtu. Dok izostaje u većem djelu BiH i kod katolika i kod muslimana, a nema je ni Dubrovnik)





7. Oblici GREB, RESTI, KRESTI i VREBAC (prvo, NIJEDAN dijalekt nema ova sva 4 oblika, s tim što je oblik GREB najzastupljeniji a oblik KRESTI um. KRASTI ima najmanju zastupljenost. Drugo, neki od ovih oblika se javljaju u južnim čakavskim govorima kao i u nekim srpskim govorima)





8. Neizvršeno jotovanje tj. DOJDEM, POJDEM, GROBJE, CVIJETJE, RODJAK, NETJAK (Prvo, ovo je arhaizam. Drugo, mnogi hrvatski govori imaju jotovane oblike, dok s druge strane postoje srpski govori koji nemaju izvršeno jotovanje u nekim oblicima - pa tako Srbi sa juga Srbije, iz srednje Bosne i djelova B. Krajine govore DOJDEM, POJDEM, NAJDEM, PROJDEM)





9. Očuvan akut. (opet teška glupost, jerbo mnogi hrvatski štoksvski nemaju akut, a postoji srpski govor koji čuva akut - to je govor Kopaonika. S duge strane akut je arhaizam i kao takav potpuno nemjerodavan)





10. Muški oblik lokativa pridjeva pred imenicom ženskog roda, npr. u onoM kući (ova crta postoji samo u Dubrovniku i srednjoj Bosni, većona hrvatskih štokavskih govoracne zna za nju)





11. Habitual kao glagolski oblik npr. ON BI POĐI - on bi često išao (mnogi hrvataki govori ne znaju za habitual, a postoje i srpski govori u kojima on postoji npr. Semberci ga imaju)





12. Zapadni štokavci su navodno prvo imali zatvoreno O na mjestu nekadašnjeg nosnog O pa tek onda U, dok su istočni štokavci odmah dobili U (ovo je izmišljotina senilne babe Ive Lukežić, nekad velike lingvistice. Nikakvog dokaza za ovo nema. Činjenica je da svi štokavci i većina čakavaca imaju U na mjestu nazalnog O i nema nikakvog dokaza za tvrdnju da to nije zajednički provedena promjena)

Dobar pokazatelj srpske jezične nepismenosti.

Većina je dijalekatskih crta hrvatska, ili hrvatsko bosanska i ne-srpska, što ne znači da se u rijetkim slučajevima ne javlja i kod govornika srpskoga jezika.

No hrvatski književni, potom standardni jezik, nije izgrađen ni na kojem dijalektu. On je stoljećima izgrađivan na pisanju i dotjerivanju knjiga i tekstova na hrvatskom, i to na hrvatskim govorima, bez ikakvoga osvrtanja na to je li kakve govorne crte postoje i kod pravoslavaca ili Srba, ili ne.

Kroz preko 5 stoljeća hrvatski je budući općenacionalni jezik tako stiliziran, dok se na to kako govore razni Srbi ili Rašani ili pravoslavci- nitko nije osvrtao. Niti je itko znao kakve knjige i na koji način pišu ti ljudi, a u igradnji svoje gramatike, rječnika i frazeologije rabljeni su- osim drugih susjednih pisanih jezika- iskljućivo oni govori i pisana baština ljudi koji su sebe zvali Hrvatima, Dalmatincima, Bošnjanima, Slovincima ili Ilirima.

 

[bernardo]

Post sa foruma parapsihopatologija:


Ove jezičke crte hrvatski lingvisti navode kao "zapadnoštokavske" i istovremeno kao hrvatske i nesrpske, što nema veze sa istinom. U zagradi pišem koji je problem pri toj klasifikaciji.





1. Šćakavizam, tj. odraz javljanja grupa ŠĆ i ŽĐ um. ŠT i ŽD (prvo ovo je arhaizam, drugo Mostar, Ravno, Čapljina i 90% zapadne Hercegovine nemaju šćakavizam, nemaju ga ni lički štokavski ikavci, ni bački Bunjevci, niti dalmatinski katolički štokavski ikavci i ijekavci izuzev Makarske i Imotskog. Dubrovnik takođe ima samo štakavizam.)





2. Javljanje J um. Đ (ova crta izostaje u najvećem djelu Slavonije, tuzlanskoj regiji, Dubrovniku, većem djelu Dalmacije, te u Lici i Hercegovini)





3. Prelaz Ž u R u prezentu glagola MOĆI (ova crta je tolikog geografskog opsega da se prostire od Slovenije do zapadne Srbije i Stare Hercegovine)





4. Oblici ČETVERO, PETERO, SEDMERO itd. (osim što se javlja u mnogim srpskim govorima, to je arhaizam tako da nije mjerodavan pri klasifikaciji)





5. Silazni naglasak u neodređenim pridjevima srednjeg roda tipa MLADO, LJUTO, VRUĆE umjesti uzlaznog (prvo ovo je arhaizam, a kao drugo on izostaje u mnogim hrvatskim dijelektima u kojima je uzlazan akcenat kao i u srpskim dijalektima)





6. Infinitiv NIT um. NUT (prvo ova inovacija obuhvata i dobar dio čakavskih govora. Drugo, neki srpski govori je takođe imaju, npr. svi Srbi u Dalmaciji su imali ovu jezičku crtu. Dok izostaje u većem djelu BiH i kod katolika i kod muslimana, a nema je ni Dubrovnik)





7. Oblici GREB, RESTI, KRESTI i VREBAC (prvo, NIJEDAN dijalekt nema ova sva 4 oblika, s tim što je oblik GREB najzastupljeniji a oblik KRESTI um. KRASTI ima najmanju zastupljenost. Drugo, neki od ovih oblika se javljaju u južnim čakavskim govorima kao i u nekim srpskim govorima)





8. Neizvršeno jotovanje tj. DOJDEM, POJDEM, GROBJE, CVIJETJE, RODJAK, NETJAK (Prvo, ovo je arhaizam. Drugo, mnogi hrvatski govori imaju jotovane oblike, dok s druge strane postoje srpski govori koji nemaju izvršeno jotovanje u nekim oblicima - pa tako Srbi sa juga Srbije, iz srednje Bosne i djelova B. Krajine govore DOJDEM, POJDEM, NAJDEM, PROJDEM)





9. Očuvan akut. (opet teška glupost, jerbo mnogi hrvatski štoksvski nemaju akut, a postoji srpski govor koji čuva akut - to je govor Kopaonika. S duge strane akut je arhaizam i kao takav potpuno nemjerodavan)





10. Muški oblik lokativa pridjeva pred imenicom ženskog roda, npr. u onoM kući (ova crta postoji samo u Dubrovniku i srednjoj Bosni, većona hrvatskih štokavskih govoracne zna za nju)





11. Habitual kao glagolski oblik npr. ON BI POĐI - on bi često išao (mnogi hrvataki govori ne znaju za habitual, a postoje i srpski govori u kojima on postoji npr. Semberci ga imaju)





12. Zapadni štokavci su navodno prvo imali zatvoreno O na mjestu nekadašnjeg nosnog O pa tek onda U, dok su istočni štokavci odmah dobili U (ovo je izmišljotina senilne babe Ive Lukežić, nekad velike lingvistice. Nikakvog dokaza za ovo nema. Činjenica je da svi štokavci i većina čakavaca imaju U na mjestu nazalnog O i nema nikakvog dokaza za tvrdnju da to nije zajednički provedena promjena)

Ово је одличан образложитељ којег сам уживао читати. Свака част и хвала на укључењу у расправу

 

[bernardo]

Dobar pokazatelj srpske jezične nepismenosti.

Većina je dijalekatskih crta hrvatska, ili hrvatsko bosanska i ne-srpska, što ne znači da se u rijetkim slučajevima ne javlja i kod govornika srpskoga jezika.

No hrvatski književni, potom standardni jezik, nije izgrađen ni na kojem dijalektu. On je stoljećima izgrađivan na pisanju i dotjerivanju knjiga i tekstova na hrvatskom, i to na hrvatskim govorima, bez ikakvoga osvrtanja na to je li kakve govorne crte postoje i kod pravoslavaca ili Srba, ili ne.

Kroz preko 5 stoljeća hrvatski je budući općenacionalni jezik tako stiliziran, dok se na to kako govore razni Srbi ili Rašani ili pravoslavci- nitko nije osvrtao. Niti je itko znao kakve knjige i na koji način pišu ti ljudi, a u igradnji svoje gramatike, rječnika i frazeologije rabljeni su- osim drugih susjednih pisanih jezika- iskljućivo oni govori i pisana baština ljudi koji su sebe zvali Hrvatima, Dalmatincima, Bošnjanima, Slovincima ili Ilirima.

Једино су Срби у ХР говорили ијекавски штокавски до бечког књ. договора. Како онда нема везе са србима православцима?

 

[Urvan Hroboatos]

Једино су Срби у ХР говорили ијекавски штокавски до бечког књ. договора. Како онда нема везе са србима православцима?

Nisu Srbi jedini govorili ijekavsko štokavski, nego i Hrvati na prostorno manjem području južne Dalmacije i Dubrovnika, ta rubnih dijelovina kao Kostajnica i dijelovi Banovine. (pišem o RH, ne i o BH).

No to je marginalno.

Srbi/pravoslavci u Hrvatskoj nisu ni na koji način utjecaju na hrvatski književni jezik jer nisu svojom pisanom produkcijom, kakva god bila i u kom god vremenu, imali ikakve veze s hrvatskom. Hrvati, od Istre do Boke, od Zagreba do Dubrovnika, od Splita do Budima...tvorili su kroz stoljeća kulturni krug u kom se nešto pisalo i čitalo. I to više vjerska ili liturgijska, nego umjetnička književnost.

Tako je štokavski lekcionar Bandulavića iz Tuzle iz 1613. doživio u dva i pol stoljeća preko 15 izdanja; štokavsko ijekavski "Nauk krstjanski" Divkovića iz 1616. preko 12 izdanja u 250 godina, i bio je u uporabi od Dalmacije do Slavonije i Ugarske, te i u Istri i Međimurju.

Srbi nisu imali nikakvu pisanu produkciju na govornom jeziku do početka 19. st. (mislima na Srbe iz RH), a kad su se aktivirali, pisali su iglavnom na ekavskom-iako ne isključivo- i pripadali su srpskom književnom krugu sa središtem u Novom Sadu (Pavle Solarić, Joksim Nović,..).

Hrvati u 17. st. koji su pisali štokavsko jekavski (Kašić, Mikalja, Gundulić, Divković, Matijević,..) nisu uopće znali za srpske govore niti ikakvu pisanu produkciju, niti su svoj jezik izgrađivali s njima. Isto u 18. st., a u 19. st., od Iliraca do vukovaca, nitko se nije obazirao na govore i pisanu aktivnost lokalnih Srba (jedino su vukovci krajem 19. st. probali više približiti hrvatski jezik u nekim gramatičkim značajkama zrelom Karadžićevu srpskom, a koji nije bio kao jezik Srba u Hrvatskoj).

Glavni korpus hrvatske pisane kulture- umjetnička književnost, pravna, politička, historiografska...spisateljska djelatnost...- od 1830ih do 1900. nema nikakve veze s govorima lokalnih Srba.