Istine i zablude o bombardovanju 1999.

untitled4.jpg
untitled5.jpg
untitled6.jpg
untitled7.jpg
untitled8.jpg
 
AcidSmile:
Nemoj tako, ovo što je izneto u tom članku i jesu dogadjaji koji su se desili. **** Vuka Draškovića, ja ga zaista ne cenim uopšte. Upropastio je i izdao svoju stranku i svoje članstvo više nego bilo koji političar. Dogadjaji koje opisao su se desili i vrlo dobro ih se sećam, a moj komentar se odnosio na dogadjaje a ne "friziranja" istih od Draškovića koji je bio tad ministar spoljnih poslova naše drzave. Podseti se ko je bio mandatar i ko ga je postavio u nju. To sigurno nisam bio ja.

Ti ih ne bi zarobljavao i to je ok. Ali ako si ih vec zarobio oni su postali ratni zarobljenici. Mislim "egzekucija na tv"?!?! Pa to ISIS radi danas. Ako si na tom nivou svesti, zaista nemamo o čemu pričati. Postoji ratno pravo ukoliko nisi znao.
Kliknite za proširenje...
Десило се свашта, али ТУМАЧЕЊА и ОДАБИР ЧИЊЕНИЦА су чудо.
...
Што се тиче Драшковића на том месту, то је Слобина глупост (жао ми је да га мртвог кудим...). Хтео је будући ДОС да умилостиви, обмане, ... већ шта...?
По мени тежак грех, јер када крене, онда ЏАБА ОНАЈ КО СЕ ОКРЕЋЕ НАЗАД!
А тада је већ фактички кренуло.
...
Што се тиче заробљеника, баш ме брига за "ратно право".
"Ратно право" је најобичнија жвака за мале и јадне земље.
Али има Божја Правда, Милост, Човечност, Јунаштво, ... е то је ПРВА СТВАР.

Значи ако неког не заробљавамо, то је једно, ако ОСУДИМО, то је друго, ... а мучење и иживљавање је бесконачно далеко од било ког Човека (ако се може тако назвати). Све друго диктира ситуација, или неситуација.
 
AjdOdatleBre:
Десило се свашта, али ТУМАЧЕЊА и ОДАБИР ЧИЊЕНИЦА су чудо.
...
Што се тиче Драшковића на том месту, то је Слобина глупост (жао ми је да га мртвог кудим...). Хтео је будући ДОС да умилостиви, обмане, ... већ шта...?
По мени тежак грех, јер када крене, онда ЏАБА ОНАЈ КО СЕ ОКРЕЋЕ НАЗАД!
А тада је већ фактички кренуло.
...
Што се тиче заробљеника, баш ме брига за "ратно право".
"Ратно право" је најобичнија жвака за мале и јадне земље.
Али има Божја Правда, Милост, Човечност, Јунаштво, ... е то је ПРВА СТВАР.

Значи ако неког не заробљавамо, то је једно, ако ОСУДИМО, то је друго, ... а мучење и иживљавање је бесконачно далеко од било ког Човека (ако се може тако назвати). Све друго диктира ситуација, или неситуација.
Kliknite za proširenje...

Ali moraš da shvatiš da je V.D. političar, a to znači manipulator i muljator. I to kakav! Svi političari nose to u sebi da biraju činjenice koje njima donose poene, a tumače ih sa ciljem da prevedu žednog preko vode. Svi su isti, definitivno. Ne znam da li ih ima 5% koji su drugačiji. Šta može V.D. da priča osim da piše "memoare" u nadi da se povrati na neki način medju aktivne političare. To mu je "posao". Naše je da pročitamo i da damo svoj sud o tome, a u suštini ko ga j**e, bolje tretman i nije zaslužio.
 

DA SE NE ZABORAVIHEROJ KOŠARA ZA KOG NISTE ZNALI: Uzviknuo Za ovu zemlju vredi poginuti, pa iskrvario nasmrt
DRUŠTVO13:43, 29.08.2016.305



Darko Nikolić na svom Fejsbuk profilu podelio je priču o jednom mladiću koji je stradao 1999. godine na Košarama.
NE PROPUSTITE...

Priču možete da pročitate u nastavku teksta.
– Čuli ste za pakao Košara, najveću bitku tokom bombardovanja Srbije 1999. Ali, ovu priču niste čuli. Nećete je pročitati na nekom drugom mestu na internetu, jer… na internetu nema baš svega. Zato se i nalazi pred vama. Da ne zaboravimo. I nešto naučimo.
Ne, nije to priča o veličanju srpstva, jer je njen junak Tibor Cerna, već o ljubavi prema zemlji. A priča ide ovako.
Više hiljada neprijateljskih vojnika, za koje su u našoj vojsci utvrdili da su pripadali tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova, ali uz podršku specijalnih snaga NATO alijanse, nalaze se sa jedne strane ove priče. Oni su, uz podršku artiljerije albanske vojske, počeli 9. aprila 1999. napad na reon granične karaule Košare, ne bi li probojem otvorili put za kopnenu invaziju. Takav prodor u srce naše južne pokrajine imao bi strašne posledice po srpsku vojsku jer bi se neprijatelj kao klin zabio u sredinu teritorije, a nesmetanim dovođenjem pojačanja mogao da deluje dalje kako mu volja. Košare, zato, nisu smele da padnu.

Tačnije, sama zgrada, ta karaula, nije toliko ključna, jer je na obronku strmih planina, s tim što je albanska teritorija od vrha planinskog venca pa na drugu stranu, ali je pozicija važna za ovu priču. Jer, naša vojska, u ovom slučaju napadnuta, bila je u izuzetno teškom položaju, pošto je neprijatelj po prelasku same granične linije napadao nizbrdo. A to je za armije vekovima značilo – lakši posao.
Drugi problem je bio u činjenici da se zbog velike granične linije koju je trebalo čuvati, a ograničenog broja raspoloživih vojnika (jer se u pozadini ratovalo sa terorističkim grupama), malo graničara našlo u pomenutom reonu pomenutog 9. aprila 1999.
Tačnije, naspram prvog ešalona (prvi red osvajača) od oko 2.000 napadača, koji je u juriš krenuo tek posle jezive, višesatne artiljerijske “pripreme” u vidu stotina granata, naspram njih je stajalo tek oko 130 ljudi. Ne pitajte kako, izdržali su tog devetog aprila. I desetog.
Polako su potom počele da stižu manje jedinice koje bi podržale nadljudske napore u nadljudskim, snežno-planinskim uslovima. Ginulo se svakog dana, češće bez hrane i dovoljno municije nego što je to iole potrebno, u snegu ponekad do grla, sa hiljadama granata koje su padale i hiljadama onih koji su napadali. Ali, kopnena invazija nije bila dopuštana.

Tamo, u paklu Košara, gde je po 12 vojnika branilo odseke na koje je jurišalo po 300 neprijatelja, komandir jednog odeljenja bio je Tibor Cerna. Rođen u Beogradu 8. novembra 1978, on je u junu (već krvave) 1998. godine dobrovoljno tražio da dođe u vojsku, pa kada je došao, onda je tražio da ide u Peć, a odatle je bio upućen – na Košare. Naspram njega i njegovih drugova bilo je toliko artiljerije i toliko neprijatelja da je smrt bila gotovo izvesna, samo je bilo pitanje “sada ili malo kasnije”. Naročito je, od 9. do 27. aprila, jedan snajperista iz Legije stranaca bio koban po naše vojnike.
Svakodnevno im je nanosio manje ili jezive gubitke, a nikako nije uspevano da bude lociran jer bi koristio samo po jedan metak pre duge pauze i pucnja sa druge lokacije.

Toliko je bilo strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice, da je samo još falio taj snajperista – da tamani koga želi i kada poželi. Srpski vojnici, u zaklonima, manjim bunkerima i rovovima, zbog njega nisu mogli ni da vrše fiziološke potrebe kako se to inače čini, nego sve u neke posude, pa kada noć padne, krišom se prazni tu negde, u blizini.
Tog 27. aprila, posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio od zatečenih drugova, pa ustao i viknuo: “Ustašo! ‘Ajde, pucaj ako si junak, ja te čekam!” Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš. Ali, Tibor nije pao. Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom, kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali, Tibor Cerna je ostao da stoji.
Ranjen, smrtno ranjen, okrenuo se ka svojim drugovima u rovu, koji su ga sve vreme odvraćali od te namere, i rekao: "Za ovu zemlju vredi poginuti".
Tada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cernu u vrat, ubivši ga na mestu. Trenutak kasnije, srpski snajperisti eliminisali su neprijatelja.
(Do kraja NATO bombardovanja, u paklu Košara u kome je živote dalo 108 vojnika koji su sprečavali kopnenu invaziju, neprijatelj nije ostvario svoj cilj. Tibor Cerna je jedan od onih koji su dali život da se to spreči. Niste nikada ranije čuli za njega, Bog dušu da mu prosti, ali to ne znači – da treba da bude zaboravljen. Ova priča – baš tome služi.).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mecenaa
Istine blokadera
11 12 13
Odgovora
300
Pregleda
4.662
Сале
Сале
Lagerta
Istine Aleksandra Vučića
2 3 4
Odgovora
96
Pregleda
1.871
HEFESTOS 1
HEFESTOS 1
zbiljaš
Duga senka 1999: Ratna godina kad je Vučić dobio stan i kad je razoren Generalštab, i dalje traje
Odgovora
0
Pregleda
154
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top