- Poruka
- 3.577
Babic Pajic REZERVISTI MUPA I VOJSKE I ja 99te protiv OVK i NATOA
-
- Popularno:
- Prosečan IQ u evropskim drzavama?
- Albanija na korak od EU!
- VIDEO: Ima povređenih u intervenciji...
- Zašto ljudi ne izlaze na izbore?
- Analni sex, da li je to zaista potrebno...
- Da li su Nacisti moralno najgora...
- SRBIJA OD JUTROS U JOŠ VEĆEM PROBLEMU?...
- Nova sam ovde
- Vučić opet pominjao otcepljenje...
- Ljudi narcisi
Istine i zablude o bombardovanju 1999.
- Začetnik teme iskander
- Datum pokretanja
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 69. дан - 31. мај 1999.
Авијација НАТО бомбардовала је санаторијум у Сурдулици. Са два пројектила погођен је старачки дом у санаторијуму и павиљон у тој здравственој установи насељен избеглицама. Погинуло је 20 људи.
У бомбардовању Рипња погинула је једна особа, а једна је тешко рањена. У том нападу срушене су три куће.
Гађан је објекат у Волгиној улици, у густо насељеном делу Звездаре. Од гелера су оштећени многи стамбени објекти на потезу од Волгине до Булевара Краља Александра. У Клиничко-болничком центру „Звездара“ је амбулантно збринуто осам грађана који су посечени стаклом или лакше рањени у ракетирању Волгине улице.
У поновљеном нападу на подручје Београда, гађани су на далековод у Бољевачкој шуми према Обреновцу, радио-предајник у селу Звечка код Обреновца, а поново је бомбардован Рипањ.
Гађано је разводно постројење термоелектране „Никола Тесла А“ у Обреновцу.
Испаљено је пет пројектила на Макишко поље, а гађано је и подручје Миљаковачке шуме.
У бомбардовању православног гробља у Приштини оштећено је преко сто гробова и споменика, а знатно је оштећена и стара капела.
Трећи пут од почетка агресије, бомбардована су постројења за снабдевање Војводине електричном енергијом на Римским шанчевима надомак Новог Сада.
Бомбардована је и Рафинерија уља на Панчевачком путу.
Представник ЕУ за Југославију, фински председник Марти Ахтисари изјавио да ће Русија одустати од противљења мировним снагама за КиМ са НАТО у језгру и да све коначно зависи од пристанка власти у Београду, а не од преговора других страна.
Изјаснивши се против „претераног оптимизма“, он је рекао да се нада да ће са руским изаслаником Виктором Черномирдином допутовати у Београд и донети заједничку понуду.
Понуда ће бити утемељена на раније договореној основи, укључујући повлачење војске и полиције са КиМ и улазак „врло јаких“ снага безбедности, са језгром сачињеним од војника из „кључних земаља НАТО и Русије“. Као кључне тачке договора САД, ЕУ и Русије он је описао „снагу и природу мировне мисије и нужност повлачења српских снага“. Према његовим речима, војно присуство на КиМ неће бити класичне мировне снаге Уједињених нација, за какве се Москва залаже, него снаге сличне онима у БиХ.
Авијација НАТО бомбардовала је санаторијум у Сурдулици. Са два пројектила погођен је старачки дом у санаторијуму и павиљон у тој здравственој установи насељен избеглицама. Погинуло је 20 људи.
У бомбардовању Рипња погинула је једна особа, а једна је тешко рањена. У том нападу срушене су три куће.
Гађан је објекат у Волгиној улици, у густо насељеном делу Звездаре. Од гелера су оштећени многи стамбени објекти на потезу од Волгине до Булевара Краља Александра. У Клиничко-болничком центру „Звездара“ је амбулантно збринуто осам грађана који су посечени стаклом или лакше рањени у ракетирању Волгине улице.
У поновљеном нападу на подручје Београда, гађани су на далековод у Бољевачкој шуми према Обреновцу, радио-предајник у селу Звечка код Обреновца, а поново је бомбардован Рипањ.
Гађано је разводно постројење термоелектране „Никола Тесла А“ у Обреновцу.
Испаљено је пет пројектила на Макишко поље, а гађано је и подручје Миљаковачке шуме.
У бомбардовању православног гробља у Приштини оштећено је преко сто гробова и споменика, а знатно је оштећена и стара капела.
Трећи пут од почетка агресије, бомбардована су постројења за снабдевање Војводине електричном енергијом на Римским шанчевима надомак Новог Сада.
Бомбардована је и Рафинерија уља на Панчевачком путу.
Представник ЕУ за Југославију, фински председник Марти Ахтисари изјавио да ће Русија одустати од противљења мировним снагама за КиМ са НАТО у језгру и да све коначно зависи од пристанка власти у Београду, а не од преговора других страна.
Изјаснивши се против „претераног оптимизма“, он је рекао да се нада да ће са руским изаслаником Виктором Черномирдином допутовати у Београд и донети заједничку понуду.
Понуда ће бити утемељена на раније договореној основи, укључујући повлачење војске и полиције са КиМ и улазак „врло јаких“ снага безбедности, са језгром сачињеним од војника из „кључних земаља НАТО и Русије“. Као кључне тачке договора САД, ЕУ и Русије он је описао „снагу и природу мировне мисије и нужност повлачења српских снага“. Према његовим речима, војно присуство на КиМ неће бити класичне мировне снаге Уједињених нација, за какве се Москва залаже, него снаге сличне онима у БиХ.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 70. дан - 1. јун 1999.
НАТО је поново бомбардовао Нови Пазар, а од бомбе која је пала на једну стамбену зграду погинуло је 13 људи.
Бомбардоване су трафо-станице на Бежанијској коси и у Лештанима, због чега је било потпуно прекинуто снабдевање потрошача у Београду и већем делу Војводине.
Поново је гађано складиште „Југопетрола“ у Смедереву.
Са више од 50 пројектила бомбардовани су углавном цивилни циљеви на КиМ и реон карауле Горожуп. У извештају Покрајинског центра за обавештавање наводи се да је најжешћи напад претрпела општина Призрен, на чију је територију испаљено 34 пројектила, од којих је 20 пало у реону карауле Горожуп.
Министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић послао је писмо шефу немачке дипломатије Јошки Фишеру у којем истиче да СРЈ прихвата принципе групе седам најразвијенијих држава света и Русије (Г8) за решење тзв. косовске кризе. Савезни министар је у писму истакао да СРЈ прихвата принципе групе Г8, укључујући присуство Уједињених нација, о чему треба да се донесе резолуција Савета безбедности.
Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да ће у отпутовати у Београд са специјалним изаслаником руског председника Виктором Черномирдином како би југословенским званичницима представио мировне услове. „Разјаснићемо под којим условима је могуће доћи до мира. Заправо то ће бити пријатељска понуда народу Југославије за постизање услова за мир“, рекао је Ахтисари финском радију.
НАТО је поново бомбардовао Нови Пазар, а од бомбе која је пала на једну стамбену зграду погинуло је 13 људи.
Бомбардоване су трафо-станице на Бежанијској коси и у Лештанима, због чега је било потпуно прекинуто снабдевање потрошача у Београду и већем делу Војводине.
Поново је гађано складиште „Југопетрола“ у Смедереву.
Са више од 50 пројектила бомбардовани су углавном цивилни циљеви на КиМ и реон карауле Горожуп. У извештају Покрајинског центра за обавештавање наводи се да је најжешћи напад претрпела општина Призрен, на чију је територију испаљено 34 пројектила, од којих је 20 пало у реону карауле Горожуп.
Министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић послао је писмо шефу немачке дипломатије Јошки Фишеру у којем истиче да СРЈ прихвата принципе групе седам најразвијенијих држава света и Русије (Г8) за решење тзв. косовске кризе. Савезни министар је у писму истакао да СРЈ прихвата принципе групе Г8, укључујући присуство Уједињених нација, о чему треба да се донесе резолуција Савета безбедности.
Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да ће у отпутовати у Београд са специјалним изаслаником руског председника Виктором Черномирдином како би југословенским званичницима представио мировне услове. „Разјаснићемо под којим условима је могуће доћи до мира. Заправо то ће бити пријатељска понуда народу Југославије за постизање услова за мир“, рекао је Ахтисари финском радију.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 71. дан - 2. јун 1999.
НАТО авиони су ракетирали главну гасну станицу у Србобрану, после чега су без основног енергента остали сви витални градски системи. У селу Липе код Смедерева НАТО је погодио приватну кућу и ранио двоје деце.
Погођени су објекти пута Београд - Ниш, мост на Јесеници и надвожњак пруге Велика Плана - Мала Крсна. На удару НАТО били су и Куршумлија и Мерошина код Ниша.
Поново су гађана складишта „Нафтагас промета“ Нафтне индустрије Србије, десетак километара удаљена од Сомбора. На овај објекат испаљене су две ракете које су потпуно разориле остатке складишта. Оштећења су нанета и кућама у оближњем селу Чонопља.
Гађани су ТВ репетитори: Радио-телевизије Србије на Бесној Кобили код Врања, предајник ТВ Краљево на Борчи код Краљева, репетитор на Црном врху у општини Јагодина, репетитор на брду Козарица изнад Димитровграда и репетитор РТС на Иришком венцу недалеко од Новог Сада.
Поново је бомбардовано и пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја.
Авијација НАТО дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивиним циљевима.
Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.
После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би председнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону. Черномирдин је пре поласка за Београд изјавио да постоје „реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову“.
„Управо смо завршили врло тежак преговарачки процес. Дошли смо до заједничког приступа“, реко је Черномирдин. Нагласили смо принцип да је КиМ део Југославије. Мировни процес треба да буде под окриљем УН. Нагласили смо да морамо створити услове за повратак избеглица и безбедан живот“, истакао је руски изасланик. Према његовим речима, најважније је било да се сачини документ између Југославије и НАТО „о повлачењу српских снага и роковима за размештање мировних снага“. После тога, рекао је Черномирдин новинарима, „прогласиће се примирје“ после кога ће уследити резолуција УН.
Међународни суд правде одбио је захтев СРЈ да нареди прекид бомбрадовања. Суд је оценио да није надлежан за изрицање такве привремене мере, коју је Југославија тражила налазећи да је жртва флагрантног кршења међународног права нелегалном употребом силе.
НАТО авиони су ракетирали главну гасну станицу у Србобрану, после чега су без основног енергента остали сви витални градски системи. У селу Липе код Смедерева НАТО је погодио приватну кућу и ранио двоје деце.
Погођени су објекти пута Београд - Ниш, мост на Јесеници и надвожњак пруге Велика Плана - Мала Крсна. На удару НАТО били су и Куршумлија и Мерошина код Ниша.
Поново су гађана складишта „Нафтагас промета“ Нафтне индустрије Србије, десетак километара удаљена од Сомбора. На овај објекат испаљене су две ракете које су потпуно разориле остатке складишта. Оштећења су нанета и кућама у оближњем селу Чонопља.
Гађани су ТВ репетитори: Радио-телевизије Србије на Бесној Кобили код Врања, предајник ТВ Краљево на Борчи код Краљева, репетитор на Црном врху у општини Јагодина, репетитор на брду Козарица изнад Димитровграда и репетитор РТС на Иришком венцу недалеко од Новог Сада.
Поново је бомбардовано и пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја.
Авијација НАТО дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивиним циљевима.
Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.
После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би председнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону. Черномирдин је пре поласка за Београд изјавио да постоје „реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову“.
„Управо смо завршили врло тежак преговарачки процес. Дошли смо до заједничког приступа“, реко је Черномирдин. Нагласили смо принцип да је КиМ део Југославије. Мировни процес треба да буде под окриљем УН. Нагласили смо да морамо створити услове за повратак избеглица и безбедан живот“, истакао је руски изасланик. Према његовим речима, најважније је било да се сачини документ између Југославије и НАТО „о повлачењу српских снага и роковима за размештање мировних снага“. После тога, рекао је Черномирдин новинарима, „прогласиће се примирје“ после кога ће уследити резолуција УН.
Међународни суд правде одбио је захтев СРЈ да нареди прекид бомбрадовања. Суд је оценио да није надлежан за изрицање такве привремене мере, коју је Југославија тражила налазећи да је жртва флагрантног кршења међународног права нелегалном употребом силе.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 72. дан - 3. јун 1999.
Авијација НАТО је извршила више од 20 напада на подручју Косова и Метохије, испаливши око 200 пројектила. Посебно је на мети била околина Призрена: фабрика чајева „Фармакос“, подножје планине Паштрик и десна обала Белог Дрима.
У пет налета је бомбардовано насеље Марковићи код Куршумлије, у најжешћем нападу од почетка агресије.
Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко реке Јасенице на аутопуту Београд-Ниш код Велике Плане. У исто време са два пројектила је гађан и железнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд.
Бомбардовано је складиште предузећа „Нафтаплин“ између Кљајићева и Чонопље.
Председник СР Југославије Слободан Милошевић је прихватио мировни предлог за који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.
Текст плана који су донели Ахтисари и Черномирдин
Да би се кренуло према решењу кризе, треба да буде постигнут споразум о следећим приниципима:
1. Тренутно и проверљиво окончање насиља и репресије на КиМ.
2. Проверљиво повлачење са КиМ свих војних, полицијских и паравојних снага према брзом временском распореду.
3. Распоређивање на КиМ под окриљем УН, ефикасних међународних цивилних и безбедносних контингената, која ће деловати као што то може да буде одлучено на основу главе 7. Повеље УН и способних да гарантују испуњење заједничких циљева.
4. Међународно безбедносно присуство, уз суштинско учешће НАТО, мора бити распоређено под уједињеном командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за цело становништво на КиМ и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица својим домовима.
5. Установљавање привремене администрације за КиМ, као дела међународног цивилног присуства, о којој ће одлучити Савет безбедности УН, под којим ће народ КиМ моћи да ужива суштинску аутономију унутар СРЈ. Привремена администрација ради обезбеђења прелазне управе, за време док се успоставља и надгледа развој услова за миран и нормалан живот за све становнике КиМ.
6. Након повлачења, једном договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врати ради обављања следећих дужности:
- веза са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством,
- обележавање и чишћење минских поља,
- одржавање присуства на местима српске баштине,
- одржавање присуства на кључним граничним прелазима.
7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица под надгледањем УНХЦР и неометан приступ хуманитарних организација КиМ.
8. Политички процес усмерен према постизању привременог политичког оквирног споразума којим се обезбеђује суштинска самоуправа за КиМ, уз пуно узимање у обзир споразума из Рамбујеа и принципа суверенитета и територијалног интегритета СРЈ и других држава у региону, као и демилитаризација ОВК. Преговори између страна око решења не би смели да одложе или ометају успостављање демократских самоуправних институција.
9. Свеобухватан приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. То ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу уз широко међународно учешће ради даљег унапређивања демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.
10. Прекид војних активности ће захтевати прихватање горе изложених принципа, уз истовремену сагласност са другим петходно идентификованим тражењем елемената који се прецизирају у доњој фусности. Затим ће бити брзо закључен Војно-технички споразум којим ће, између осталог, бити прецизирани додатни модалитети, укључујући и улогу и функције југословенског/српског особља на КиМ.
Повлачење
- Поступак повлачења, укључујући и фазни, детаљан временски редослед, као и обележавање тампон зоне у Србији, иза које ће се снаге повући.
Особље које се враћа
- опрема за особље које се враћа
- делокруг њихових функционалних одговорности
- временски распоред њиховог повратка
- одређивање географских зона њиховог деловања
- правила која руководе њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом.
Текст садржи фусноту која гласи:
- Убрзан и прецизан временски распоред за повлачење који значи, нпр. седам дана за окончање повлачења, извлачење наоружања ПВО ван зоне међусобне сигурности од 25 километара, у року од 48 сати.
- Повратак особља ради обављање четири горе неведене функције биће извршен уз синхронизацију међународног безбедносног присуства биће ограничен на мали договорени број (стотине, а не хиљаде).
- Суспензија војних дејстава ће се догодити након отпочињања повлачења, које се може проверити.
- Расправа о војно-техничком споразуму и његово постизање неће продужити претходно утврђено време за повлачење.
Скупштина Србије прихватила план, радикали против
Скупштина Србије прихватила је предлог који су донели Ахтисари и Черномирдин, и који је већ прихватио Слободан Милошевић. За прихватање предлога је гласало 136 посланика, 74 је било против, три су била уздржана, а један посланик није гласао. Једино су посланици Српске радикалне странке гласали против овог предлога. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ је рекао да су радикали у Скупштини Србије гласали против плана за КиМ који су понудили руски изасланик Виктор Черномирдин и изасланик Европске уније Марти Ахтисари јер је то „план НАТО-а“.
Авијација НАТО је извршила више од 20 напада на подручју Косова и Метохије, испаливши око 200 пројектила. Посебно је на мети била околина Призрена: фабрика чајева „Фармакос“, подножје планине Паштрик и десна обала Белог Дрима.
У пет налета је бомбардовано насеље Марковићи код Куршумлије, у најжешћем нападу од почетка агресије.
Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко реке Јасенице на аутопуту Београд-Ниш код Велике Плане. У исто време са два пројектила је гађан и железнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд.
Бомбардовано је складиште предузећа „Нафтаплин“ између Кљајићева и Чонопље.
Председник СР Југославије Слободан Милошевић је прихватио мировни предлог за који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.
Текст плана који су донели Ахтисари и Черномирдин
Да би се кренуло према решењу кризе, треба да буде постигнут споразум о следећим приниципима:
1. Тренутно и проверљиво окончање насиља и репресије на КиМ.
2. Проверљиво повлачење са КиМ свих војних, полицијских и паравојних снага према брзом временском распореду.
3. Распоређивање на КиМ под окриљем УН, ефикасних међународних цивилних и безбедносних контингената, која ће деловати као што то може да буде одлучено на основу главе 7. Повеље УН и способних да гарантују испуњење заједничких циљева.
4. Међународно безбедносно присуство, уз суштинско учешће НАТО, мора бити распоређено под уједињеном командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за цело становништво на КиМ и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица својим домовима.
5. Установљавање привремене администрације за КиМ, као дела међународног цивилног присуства, о којој ће одлучити Савет безбедности УН, под којим ће народ КиМ моћи да ужива суштинску аутономију унутар СРЈ. Привремена администрација ради обезбеђења прелазне управе, за време док се успоставља и надгледа развој услова за миран и нормалан живот за све становнике КиМ.
6. Након повлачења, једном договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врати ради обављања следећих дужности:
- веза са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством,
- обележавање и чишћење минских поља,
- одржавање присуства на местима српске баштине,
- одржавање присуства на кључним граничним прелазима.
7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица под надгледањем УНХЦР и неометан приступ хуманитарних организација КиМ.
8. Политички процес усмерен према постизању привременог политичког оквирног споразума којим се обезбеђује суштинска самоуправа за КиМ, уз пуно узимање у обзир споразума из Рамбујеа и принципа суверенитета и територијалног интегритета СРЈ и других држава у региону, као и демилитаризација ОВК. Преговори између страна око решења не би смели да одложе или ометају успостављање демократских самоуправних институција.
9. Свеобухватан приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. То ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу уз широко међународно учешће ради даљег унапређивања демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.
10. Прекид војних активности ће захтевати прихватање горе изложених принципа, уз истовремену сагласност са другим петходно идентификованим тражењем елемената који се прецизирају у доњој фусности. Затим ће бити брзо закључен Војно-технички споразум којим ће, између осталог, бити прецизирани додатни модалитети, укључујући и улогу и функције југословенског/српског особља на КиМ.
Повлачење
- Поступак повлачења, укључујући и фазни, детаљан временски редослед, као и обележавање тампон зоне у Србији, иза које ће се снаге повући.
Особље које се враћа
- опрема за особље које се враћа
- делокруг њихових функционалних одговорности
- временски распоред њиховог повратка
- одређивање географских зона њиховог деловања
- правила која руководе њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом.
Текст садржи фусноту која гласи:
- Убрзан и прецизан временски распоред за повлачење који значи, нпр. седам дана за окончање повлачења, извлачење наоружања ПВО ван зоне међусобне сигурности од 25 километара, у року од 48 сати.
- Повратак особља ради обављање четири горе неведене функције биће извршен уз синхронизацију међународног безбедносног присуства биће ограничен на мали договорени број (стотине, а не хиљаде).
- Суспензија војних дејстава ће се догодити након отпочињања повлачења, које се може проверити.
- Расправа о војно-техничком споразуму и његово постизање неће продужити претходно утврђено време за повлачење.
Скупштина Србије прихватила план, радикали против
Скупштина Србије прихватила је предлог који су донели Ахтисари и Черномирдин, и који је већ прихватио Слободан Милошевић. За прихватање предлога је гласало 136 посланика, 74 је било против, три су била уздржана, а један посланик није гласао. Једино су посланици Српске радикалне странке гласали против овог предлога. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ је рекао да су радикали у Скупштини Србије гласали против плана за КиМ који су понудили руски изасланик Виктор Черномирдин и изасланик Европске уније Марти Ахтисари јер је то „план НАТО-а“.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 73. дан - 4. јун 1999.
Са неколико пројектила је гађан реон Батајничког аеродрома.
Бомбардована је околина фрушкогорских села Бранковац и Чот.
Према подацима Извршног већа АП Војводине на подручју Покрајине у бомбардовању је страдало више од 3.600 стамбених јединица, а тешко су оштећени објекти 82 привредна колектива. Знатна разарања претрпела је и инфраструктура: бомбардован је велики број саобраћајница, електроенергетских постројења, оштећени су километри водоводне мреже и уништено чак 11 мостова, од тога 7 прекодунавских. Процењује се да је укупна штета од агресорских дејстава само у Војводини премашила суму од 15 милијарди немачких марака.
Европска унија је изјавила да је спремна да преузме организацију прелазне цивилне управе на КиМ, као и да прихвати значајну улогу у послератној обнови КиМ. На Самиту ЕУ у Келну затражено је од Комисије ЕУ да већ до краја јуна изради предлоге за стварање агенције која би се бавила спровођењем програма обнове. Та агенција би требало већ до краја лета да започне да ради. Истовремено, ЕУ је позвала и друге земље да дају што је могуће великодушније прилоге. На самиту, последњем у организацији Немачке, која је до 1. јула председавајући ЕУ, изречено је мишљење да би за финансирање повратка избеглица одмах могла да буду стављена на располагање средства од око 400 милиона марака из постојећих резерви буџета ЕУ.
Постигнут је договор да се војни представници НАТО и Војске Југославије састану 5. јуна на југословенско-македонској граници. Одређено је да тим НАТО предводи британски генерал Мајкл Џексон.
Политички директори министарстава иностраних послова седам најразвијенијих земаља света (Г-7) сагласили су се о садржају нацрта резолуције Савета безбедности УН о КиМ. Остало је да се са текстом сложи и Русија, на састанку који је паниран за 6. јун. После министарског састанка Г-8, текст би требало да буде упућен Уједињеним нацијама у Њујорк, где би требало да започне формална процедура за доношење резолуције о КиМ.
Са неколико пројектила је гађан реон Батајничког аеродрома.
Бомбардована је околина фрушкогорских села Бранковац и Чот.
Према подацима Извршног већа АП Војводине на подручју Покрајине у бомбардовању је страдало више од 3.600 стамбених јединица, а тешко су оштећени објекти 82 привредна колектива. Знатна разарања претрпела је и инфраструктура: бомбардован је велики број саобраћајница, електроенергетских постројења, оштећени су километри водоводне мреже и уништено чак 11 мостова, од тога 7 прекодунавских. Процењује се да је укупна штета од агресорских дејстава само у Војводини премашила суму од 15 милијарди немачких марака.
Европска унија је изјавила да је спремна да преузме организацију прелазне цивилне управе на КиМ, као и да прихвати значајну улогу у послератној обнови КиМ. На Самиту ЕУ у Келну затражено је од Комисије ЕУ да већ до краја јуна изради предлоге за стварање агенције која би се бавила спровођењем програма обнове. Та агенција би требало већ до краја лета да започне да ради. Истовремено, ЕУ је позвала и друге земље да дају што је могуће великодушније прилоге. На самиту, последњем у организацији Немачке, која је до 1. јула председавајући ЕУ, изречено је мишљење да би за финансирање повратка избеглица одмах могла да буду стављена на располагање средства од око 400 милиона марака из постојећих резерви буџета ЕУ.
Постигнут је договор да се војни представници НАТО и Војске Југославије састану 5. јуна на југословенско-македонској граници. Одређено је да тим НАТО предводи британски генерал Мајкл Џексон.
Политички директори министарстава иностраних послова седам најразвијенијих земаља света (Г-7) сагласили су се о садржају нацрта резолуције Савета безбедности УН о КиМ. Остало је да се са текстом сложи и Русија, на састанку који је паниран за 6. јун. После министарског састанка Г-8, текст би требало да буде упућен Уједињеним нацијама у Њујорк, где би требало да започне формална процедура за доношење резолуције о КиМ.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 74. дан - 5. јун 1999.
Авијација НАТО углавном је дејствовала на подручју Косова и Метохије. Бомбардовано је шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе.
Бомбардована је пољопривредна организације „Агровршац“ у Вршцу.
Састанак представника Војске Југославије и НАТО о детаљима повлачења југословенских снага са КиМ почео је код места Блаце на југословенско-македонској граници. Састанак је одржан у кафани „Европа“, иза затворених врата. Југословенску страну је предводио генерал Обрад Ковачевић, а НАТО британски генерал Мајкл Џексон. Један од представника НАТО, мајор Треј Кејт, је изјавио да ће југословенској страни бити предочен споразум о повлачењу снага око којег неће бити преговарања. Он је још рекао да ће Војска Југославије добити 24 часа да започне повлачење са КиМ, након чега би бомбардовање СРЈ било заустављено.
„Циљ сусрета је да генерал Џексон преда војно-технички споразум којим се детаљно прецизирају обавезе ВЈ, МУП и других југословенских снага на КиМ и одређују рокови за поштовање услова које је утврдила Група 8″, наведено је у саопштењу НАТО из Скопља.
Међунардони монетарни фонд и Светска банка су саопштили да ће агресија НАТО на СРЈ коштати суседне земље око 2,2 милијарде долара, што је више од предвиђеног. Крајем априла ММФ и Светска банка су проценили да ће у најгорем случају за ове сврхе бити потребно око 1,8 милијарди долара. Од укупне суме од 2,2 милијарде, 760 милиона долара било би издвојено као хуманитарна помоћ за шест најугроженијих земаља.
Авијација НАТО углавном је дејствовала на подручју Косова и Метохије. Бомбардовано је шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе.
Бомбардована је пољопривредна организације „Агровршац“ у Вршцу.
Састанак представника Војске Југославије и НАТО о детаљима повлачења југословенских снага са КиМ почео је код места Блаце на југословенско-македонској граници. Састанак је одржан у кафани „Европа“, иза затворених врата. Југословенску страну је предводио генерал Обрад Ковачевић, а НАТО британски генерал Мајкл Џексон. Један од представника НАТО, мајор Треј Кејт, је изјавио да ће југословенској страни бити предочен споразум о повлачењу снага око којег неће бити преговарања. Он је још рекао да ће Војска Југославије добити 24 часа да започне повлачење са КиМ, након чега би бомбардовање СРЈ било заустављено.
„Циљ сусрета је да генерал Џексон преда војно-технички споразум којим се детаљно прецизирају обавезе ВЈ, МУП и других југословенских снага на КиМ и одређују рокови за поштовање услова које је утврдила Група 8″, наведено је у саопштењу НАТО из Скопља.
Међунардони монетарни фонд и Светска банка су саопштили да ће агресија НАТО на СРЈ коштати суседне земље око 2,2 милијарде долара, што је више од предвиђеног. Крајем априла ММФ и Светска банка су проценили да ће у најгорем случају за ове сврхе бити потребно око 1,8 милијарди долара. Од укупне суме од 2,2 милијарде, 760 милиона долара било би издвојено као хуманитарна помоћ за шест најугроженијих земаља.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 75. дан - 6. јун 1999.
На подручје Косова и Метохије испаљено је више од 30 пројектила.
Бомбардовано је село Церово код Бијелог Поља.
Терористи ОВК су код места Бесиње, на путу Подујево-Приштина напали аутобус „Космет турса“, при чему је рањено петоро људи.
У бази НАТО у Куманову су настављени разговори југословенске делегације и представника НАТО. Југословенску делегацију је предводио заменик начелника Врховне команде Војске Југославије, генерал пуковник Светозар Марјановић, који није учествовао у првим разговорима у месту Блаце на југословенско-македонској граници 5. јуна. Делегацију је чинило 13 представника, од којих је било десет представника ВЈ, међу којима су били помоћник начелника штаба Врховне команде, генерал пуковник Благоје Ковачевић, високи официр Министарства унутрашњих послова Србије, генерал пуковник Обрад Стевановић и помоћник савезног министра иностраних послова и портпарол МИП-а Небојша Вујовић.
Портпарол НАТО потпуковник Робин Клифорд изјавио је да би разговори у Куманову могли да трају цео дан, али је додао да верује да ће југословенска страна потписати план о повлачењу њених снага са КиМ.
Југословенска делегација је предложила да време повлачења не буде 7, већ 14 дана, како би се избегао безбедносни вакуум на КиМ.
Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг оценио је да ће најмање три године бити потребно да међународне мировне снаге остану на КиМ.
НАТО је саопштио да постоје први знаци припрема повлачења Војске Југославије са КиМ, као и смањивање војних активности на северу и централном делу Покрајине. Портпарол НАТО Џејми Шеј на конференцији за новинаре у седишту НАТО у Бриселу је изнео податке да је један воз са опремом и војним особљем кренуо из Урошевца, на југу КиМ, према северу покрајине, и прошао кроз Липљан према Косову Пољу.
На подручје Косова и Метохије испаљено је више од 30 пројектила.
Бомбардовано је село Церово код Бијелог Поља.
Терористи ОВК су код места Бесиње, на путу Подујево-Приштина напали аутобус „Космет турса“, при чему је рањено петоро људи.
У бази НАТО у Куманову су настављени разговори југословенске делегације и представника НАТО. Југословенску делегацију је предводио заменик начелника Врховне команде Војске Југославије, генерал пуковник Светозар Марјановић, који није учествовао у првим разговорима у месту Блаце на југословенско-македонској граници 5. јуна. Делегацију је чинило 13 представника, од којих је било десет представника ВЈ, међу којима су били помоћник начелника штаба Врховне команде, генерал пуковник Благоје Ковачевић, високи официр Министарства унутрашњих послова Србије, генерал пуковник Обрад Стевановић и помоћник савезног министра иностраних послова и портпарол МИП-а Небојша Вујовић.
Портпарол НАТО потпуковник Робин Клифорд изјавио је да би разговори у Куманову могли да трају цео дан, али је додао да верује да ће југословенска страна потписати план о повлачењу њених снага са КиМ.
Југословенска делегација је предложила да време повлачења не буде 7, већ 14 дана, како би се избегао безбедносни вакуум на КиМ.
Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг оценио је да ће најмање три године бити потребно да међународне мировне снаге остану на КиМ.
НАТО је саопштио да постоје први знаци припрема повлачења Војске Југославије са КиМ, као и смањивање војних активности на северу и централном делу Покрајине. Портпарол НАТО Џејми Шеј на конференцији за новинаре у седишту НАТО у Бриселу је изнео податке да је један воз са опремом и војним особљем кренуо из Урошевца, на југу КиМ, према северу покрајине, и прошао кроз Липљан према Косову Пољу.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 76. дан - 7. јун 1999.
Бомбардовани су телевизијски репетитори на Руднику.
Метохија је бомбардована са више од 30 пројектила.
Бомбардовано је куршумлијско насеље Марковићи.
Шеф војне делегације НАТО у Куманову, генерал Мајкл Џексон, изјавио је да са југословенским војним званичницима није постигнут договор о повлачењу Војске Југославије са КиМ. Он је новинарима рекао да НАТО „нема алтернативу него да настави и чак интензивира“ ваздушне ударе против Југославије.
Џексон се новинарима обратио након разговора који су трајали од 5. јуна и прочитао изјаву у којој је навео да је задатак две војне делегације био да се договоре како да „политички договор постане војна реалност на терену“. „Југословенска делегација је изнела предлог који не би гарантовао безбедан повратак свих избеглица нити потпуно повлачење југословенских снага“, казао је Џексон.
САД су саопштиле да се бомбардовање Југославије наставља после неуспеха преговора о повлачењу југословенских снага са КиМ и да ће разговарати са својим савезницима и Г-8 како би се одлучили следећи кораци.
Министри иностраних послова Г-8 су започели у Бону састанак посвећен формулисању нацрта резолуције Савета безбедности УН.
Седамдесет дана ваздушне агресије на Југославију коштало је НАТО седам милијарди долара, или сто милиона долара дневно, објавио је лондонски „Financial Times“.
Бомбардовани су телевизијски репетитори на Руднику.
Метохија је бомбардована са више од 30 пројектила.
Бомбардовано је куршумлијско насеље Марковићи.
Шеф војне делегације НАТО у Куманову, генерал Мајкл Џексон, изјавио је да са југословенским војним званичницима није постигнут договор о повлачењу Војске Југославије са КиМ. Он је новинарима рекао да НАТО „нема алтернативу него да настави и чак интензивира“ ваздушне ударе против Југославије.
Џексон се новинарима обратио након разговора који су трајали од 5. јуна и прочитао изјаву у којој је навео да је задатак две војне делегације био да се договоре како да „политички договор постане војна реалност на терену“. „Југословенска делегација је изнела предлог који не би гарантовао безбедан повратак свих избеглица нити потпуно повлачење југословенских снага“, казао је Џексон.
САД су саопштиле да се бомбардовање Југославије наставља после неуспеха преговора о повлачењу југословенских снага са КиМ и да ће разговарати са својим савезницима и Г-8 како би се одлучили следећи кораци.
Министри иностраних послова Г-8 су започели у Бону састанак посвећен формулисању нацрта резолуције Савета безбедности УН.
Седамдесет дана ваздушне агресије на Југославију коштало је НАТО седам милијарди долара, или сто милиона долара дневно, објавио је лондонски „Financial Times“.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 77. дан - 8. јун 1999.
НАТО је интензивирао ваздушне нападе на СРЈ.
Након седам мирних дана подручје Новог Сада је поново било на удару. Бомбардовани су рафинерија нафте и насеља Шангај, Буковац, Бранковац и околина Бешке. Рањено је више од десет људи.
После пет дана, бомбардован је Београд, посебно подручје Батајнице.
Бомбардована је рафинерија нафте у Панчеву.
Подручје Дечана и Косовске Митровице је гађано са више од 20 пројектила.
Поново је бомбардовано пољопривредно добро „Добричево“ код Ћуприје.
Министри иностраних послова Г-8 су постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за КиМ, чије ће језго чинити НАТО, изјавио је у Келну портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин. Нацрт резолуције Савета безбедности УН о КиМ о којој су се договорили министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља света и Русије (Г-8) није садржао појединости о командној структури међународних мировних снага. Текст који је усвојен после дводневног министарског скупа Г-8 предвиђа да ће ваздушни напади НАТО бити обустављени када почне повлачење југословенских снага са КиМ, после чега започиње права примена резолуције.
САД су саопштиле да ће НАТО појачавати нападе на Југославију све док председник Слободан Милошевић не почне да повлачи војску и полицију са КиМ. „Предвиђам појачање напада у наредних неколико дана“, изјавио је портпарол Пентагона, Кенет Бејкон.
Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, је изјавио да ће се ова организација обавезати да неће нападати југословенске снаге које се буду повлачиле са КиМ. „ОВК ће ускоро објавити да ће се уздржати од напада на српске снаге у повлачењу“, рекао је Тачи новинарима након што је у Келну разговарао са америчким државним секретаром Мадлен Олбрајт.
НАТО је интензивирао ваздушне нападе на СРЈ.
Након седам мирних дана подручје Новог Сада је поново било на удару. Бомбардовани су рафинерија нафте и насеља Шангај, Буковац, Бранковац и околина Бешке. Рањено је више од десет људи.
После пет дана, бомбардован је Београд, посебно подручје Батајнице.
Бомбардована је рафинерија нафте у Панчеву.
Подручје Дечана и Косовске Митровице је гађано са више од 20 пројектила.
Поново је бомбардовано пољопривредно добро „Добричево“ код Ћуприје.
Министри иностраних послова Г-8 су постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за КиМ, чије ће језго чинити НАТО, изјавио је у Келну портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин. Нацрт резолуције Савета безбедности УН о КиМ о којој су се договорили министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља света и Русије (Г-8) није садржао појединости о командној структури међународних мировних снага. Текст који је усвојен после дводневног министарског скупа Г-8 предвиђа да ће ваздушни напади НАТО бити обустављени када почне повлачење југословенских снага са КиМ, после чега започиње права примена резолуције.
САД су саопштиле да ће НАТО појачавати нападе на Југославију све док председник Слободан Милошевић не почне да повлачи војску и полицију са КиМ. „Предвиђам појачање напада у наредних неколико дана“, изјавио је портпарол Пентагона, Кенет Бејкон.
Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, је изјавио да ће се ова организација обавезати да неће нападати југословенске снаге које се буду повлачиле са КиМ. „ОВК ће ускоро објавити да ће се уздржати од напада на српске снаге у повлачењу“, рекао је Тачи новинарима након што је у Келну разговарао са америчким државним секретаром Мадлен Олбрајт.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 78. дан - 9. јун 1999.
Потписан војно-технички споразум у Куманову.
Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244.
Потписан војно-технички споразум у Куманову.
Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244.
AjdOdatleBre
Aktivan član
- Poruka
- 1.123
Каже да ће Земља изгорети и проћи. Да ће времена нестати...
Зато јер долази Вечно!
А део те Вечности, је и сваки онај ко је Пострадао за Правду и Истину, за Христове мале, за Бога.
Вечна Слава Пострадалима за Свето Косово!
Памтимо их, да не би сами постали пролазни и пропадљиви. Јер они су постали део Вечности.
Зато јер долази Вечно!
А део те Вечности, је и сваки онај ко је Пострадао за Правду и Истину, за Христове мале, за Бога.
Вечна Слава Пострадалима за Свето Косово!
Памтимо их, да не би сами постали пролазни и пропадљиви. Јер они су постали део Вечности.
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Neki "novi momenti" :
AjdOdatleBre
Aktivan član
- Poruka
- 1.123
Ма Слоба је био "свакакав", али је у суштини био Добар човек и мирољубив.
Мада није смео да потпише Кумановску срамоту (по мени наравно).
Свеједно, када је Путин дошао на власт (а касније сам сазнао и како је дошао...), већ сама та чињеница да смо једну Русију, ми Срби вратили у игру. Је ДОВОЉНА да све надокнади! Неће злотвори и зликовци славити вечито, спрема се вечна ватра за такве! Нити ће муфљузи играти по Светом Космету довека!
Вратићемо се, када се поправимо и бар мало заслужимо, Даће Бог!
Kao sto smo , izgled nekada , "jednu Rusiju izbacili iz Igre" ...
Ne "samo Rusiju" , vec nas "optuzuju i za neke druge Imperije (Otomance , Hoenclorenece , Habzburge ..."...
AjdOdatleBre
Aktivan član
- Poruka
- 1.123
Лако је јачему да оптужи (на правди Бога) слабијег - мањег. Али има Бог који Гледа Правду и Тражи Праведне да их Узвиси над неправеднима!
Kao sto smo , izgled nekada , "jednu Rusiju izbacili iz Igre" ...
Ne "samo Rusiju" , vec nas "optuzuju i za neke druge Imperije (Otomance , Hoenclorenece , Habzburge ..."...
Слава је Царске Русије, да је због нас ушла у рат!
А пропала је због издаје племства и великаша.
А нисмо ми Срби напали АУ монархију, као што нисмо ни НАТО 1999!
Већ они нас.
Зато има и да Победимо и Победили би да није много Срба у болестима западнофиличарењу и самопљуварењу - издаји. Чим се то реши, ово друго је прах...
"Добро чини, добру се надај и обрнуто."
- Poruka
- 240.058
Izvini, a s kojim pravom ti nazivas bolesnima one koji ne misle kao ti?
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Ucutali smo se
KraNp
Veoma poznat
- Poruka
- 10.830
Evo ja da pitam par decackih naivnih pitanja 
.......Npr. da Srbija krene da povrati Kosovo ili Krajinu......i da pritom NATO pakt baci par taktickih nuklearnih bombi na nasu vojsku.......kako bi ste vi reagovali pod uslovom da raspolazete sa pet sest taktickih nuklearki? Da li bi mozda NATO, ako bi mi to upotrebili, bacio neku "megatonku" i sravnio npr. ceo Beograd......ili pored Beograda, Nis, Novi Sad, Kragujevac? Izvinite na glupim pitanjima, ali me to prosto kopka Npr. da Srbija baci na London jednu atomsku bombu koja moze da ubije milon ljudi, kao odmazdu za osiromaseni uranijum koji su prosuli po nama, sta mislite, da li bi Englezi uzvratili istom snagom bombe ili bi sve nase gradove sprzili? Cak ako bi se i to desilo......da li bi ste vi posle toga unistili sve engleske gradove do temelja atomskim oruzjem?
.......Npr. da Srbija krene da povrati Kosovo ili Krajinu......i da pritom NATO pakt baci par taktickih nuklearnih bombi na nasu vojsku.......kako bi ste vi reagovali pod uslovom da raspolazete sa pet sest taktickih nuklearki? Da li bi mozda NATO, ako bi mi to upotrebili, bacio neku "megatonku" i sravnio npr. ceo Beograd......ili pored Beograda, Nis, Novi Sad, Kragujevac? Izvinite na glupim pitanjima, ali me to prosto kopka Npr. da Srbija baci na London jednu atomsku bombu koja moze da ubije milon ljudi, kao odmazdu za osiromaseni uranijum koji su prosuli po nama, sta mislite, da li bi Englezi uzvratili istom snagom bombe ili bi sve nase gradove sprzili? Cak ako bi se i to desilo......da li bi ste vi posle toga unistili sve engleske gradove do temelja atomskim oruzjem?Jel` to neka "video igica" il` sta ?
Realno nije , sigurno ...
Ne "samo zbog toga sto Srbija nema te igracke" , vec i o eventualnim posledicama takvog akta treba porazmisliti ...
Realno nije , sigurno ...
Ne "samo zbog toga sto Srbija nema te igracke" , vec i o eventualnim posledicama takvog akta treba porazmisliti ...
INKOGNITO1977
Početnik
- Poruka
- 4
Pa,ja cutim i pratim u nadi da ce da iskrsne bilo kakva nova informacija vezano za stvari koje me zanimaju.(prikriveni gubici Nato-a u avionima i ljudstvu).Ali,koliko vidim bas nista novo,a godine prolaze.Dal je moguce da je ipak sluzbena verzija bila tacna...
KraNp
Veoma poznat
- Poruka
- 10.830
Pa za posledice i pitam......sta vi mislite koje bi bile posledice.
Sa onim brojem nuklearki , bilosko - hemijskih i konvencionalnih raketa koje imaju ovi "nasi prijatelji i saveznici sa zapada" , odgovor je veoma lak !
