Istine i zablude o bombardovanju 1999.

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 36. дан - 28. април 1999.

Неколико пута у току дана бомбардована је Подгорица (највише аеродром Голубовци), Тузи, Бар, Сутоморе, Бијело Поље и Данилловград.

Бомбардовано ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца.

Оштећена је дечија болница и породилиште Клиничко болничког центра (КБЦ) „Драгиша Мишовић“.

Поново гађан центар „Ушће“.

Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру.

На Лађевце испаљено 12 ракета.

У Здравчевићима код Пожеге уништено складиште Југопетрола.

Поново бомбардована рафинерија нафте у Новом Саду.

Гађана викенд-зона код Параћина.

НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима на КиМ.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 37. дан - 29. април 1999.

Срушен је „Сарајевски мост“ у Грделичкој клисури.

Срушен је Авалски торањ, а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије – на Фрушкој гори, Овчар Гобељи и Црном Врху.

На Подгорицу и Голубовце пало више од 70 пројектила.

Југославија поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу против земаља чланица НАТО за агресију.

Председник Русије Борис Јељцин и генерални секретар Кофи Анан на разговорима у Москви сагаласили се да Русија и УН успоставе „тесну сарадњу“ у решавању кризе.

Британска влада одобрила ангажовање још осам авиона у нападима НАТО на СРЈ. САД ставиле на располагање још десет стратешких бомбардера Б-52.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 38. дан - 30. април 1999.

Авиони НАТО имали су 600 узлетања о току 24 сата, саопштио је портпарол НАТО Џејми Шеј.

Кратко време по престанку бомбардовања циљева у центру Београда, снажни земљотрес, јачине 5,5 Рихтера, погодио je град. Епицентар је био у близини Ваљева.

Ступио je на снагу нафтни ембарго ЕУ против СРЈ. Русија саопштила да неће поштовати ембарго на увоз нафте у Југославију, јер је у супротности са међународним правом.

Поштујући нафтни ембарго, Бугарска je неформално затворила граничне прелазе према СРЈ.

Црна Гора затражила да буде поштеђена нафтног ембарга и изразила спремност да дозволи међународну контролу свог увоза.

Портпарол југословенског МИП Небојша Вујовић изјавио да само Савет безбедности УН има легитимитет да одлучује о међународном присуству на КиМ и да СРЈ може прихватити само ненаоружане мировне снаге. САД и НАТО оценили да предлози СРЈ не удовољавају условима које је НАТО поставио за окончање ваздушних удара.

Специјални руски изасланик Виктор Черномирдин изјавио након разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем да „постоји солидан помак“ ка мирном решењу косовске кризе.

Челници НАТО разговарали у Бриселу с представницима косовских Албанаца, који су изјавили да је једино решење за долазак трупа НАТО.

Злочин НАТО у Мурину

Један од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију десио се 30. априла 1999. године у варошици Мурино, на северу Црне Горе.

НАТО авијација је без са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нису учествовали у ратним дејствима, међу њима две девојчице и један дечак. Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић. У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 39. дан - 1. мај 1999.

На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус. Погинуло је 47, а рањено 16 људи.

Бомбардовано је село Јабланица код Призрена при чему су убијене 2 особе, а рањено 16. Бомбардовано је и насеље Кула у Призрену где је убијено 7 људи, а 15 рањено.

Бомбардован је стари мост у Трстенику, при чему је убијена једна особа.

У Београду је бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града.

Гађани су предајници код Шапца.

СРЈ затражила од Савета безбедности УН да укине одлуку ЕУ о забрани испорука нафте.

НАТО је одбацио предлоге Београда за излазак из „косовске кризе“ формулисане у разговорима са Черномирдином, а разговоре оценио као „трећи неуспех руске дипломатије у Београду“ (Примаков 30. марта, Черномирдин 22. и 29. априла).

Председник Милошевић у интервјуу америчкој агенцији УПИ одбацио могућност страног војног присуства на КиМ, али је рекао да је мисија УН, у којој неће учествовати чланице НАТО, добродошла и да те трупе могу да носе оружје за самоодбрану, али не и офанзивно оружје.

САД су прошириле санкције Југославији, трговинским ембаргом и замрзавањем југословенских средстава.

Француски премијер Лионел Жоспен посетио Албанију и Македонију и обећао им хуманитарну и економску помоћ.

Ослобођена су тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу. САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено, а Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 40. дан - 2. мај 1999.

На Нови Сад је бачено преко 40 бомби, погођена је рафинерија нафте, а град је остао без струје и воде.

Срушен је железнички мост у Подини код Житорађе.

Избачено је више десетина касетних бомби на градове на КиМ, највише на Пећ.

Први пут су употребљене графитне бомбе, које су изазвале распад електроенергетског система у Србији, а 70% тетриторије Србије је остало без струје.

Срушена је зграда МУП-а у Косовској Митровици, погинуле су две особе, а рањено је 35.

Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић је рекао да ће СРЈ на КиМ прихватити само ненаоружану мисију под мандатом УН.

Команда Ратне морнарице ВЈ издала наредбу о забрани пловидбе на подручју луке Бар.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 41. дан - 3. мај 1999.

Бомбардован је аутобус „Ђаковица превоза“ код Савиних Вода, на путу Пећ – Кула – Рожаје. Погунуло је 20 људи, а рањно 43.

На светски дан слободе штампе, НАТО је два пута бомбардовао Телевизију Нови Сад, једном за штампу, једном за слободу.

Гађани су мостови на Увцу код Пријепоља и Кокиног Брода.

Бомбардоване су касарне у Нишу и Приштини.

Гађани су Радановићи код Котора.

НАТО у Бриселу саопштио да је за 40 дана ваздушних напaда на СРЈ изведено 14.000 летова авиона.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 42. дан - 4. мај 1999.

Шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић је изјавио америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен да је у нападима НАТО на СРЈ за 41 дан бомбардовања погинуло 1.200 људи, а 5.000 је рањено, погођено је 300 школа, уништена три радио-телевизијска центра.

Специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин је изјавио, након разговора са америчким председником Билом Клинтоном, да је дипломатско решење тзв. косовског проблема сада „ближе“ него што је било. Амерички званичници саопштили да су разлике у ставовима Русије и САД смањене након разговора, али да није постигнут пробој ка политичком решењу са Милошевићем.

НАТО је потврдио „приближавање ставова“ са Русијом и саопштио да ће бомбардовање прекинути кад се „увери да је председник СРЈ Слободан Милошевић обуставио акције на Косову и да повлачи своје снаге“.

Током посете Румунији британски премијер Тони Блер изјавио да подржава програм економске реконструкције и развоја Југославије и Балкана, који ће бити примењен после окончања садашњег ратног сукоба у Југославији и дао подршку интеграцији Румуније у ЕУ и НАТО.

Милошевић се сусрео са највишим војним и полицијским функционерима којима је у надлежности одбрана земље на простору КиМ. Констатовано да су „потпуно уништене јединице, штабови и инфраструктура терористичке ОВК и да на читавој територији Косова и Метохије функционише цивилна власт.“

Руски министар одбране Игор Сергејев предложио слање на КиМ војних снага које би чиниле трупе из земаља северне Европе и оних које не учествују у ваздушним нападима на СРЈ.

Амерички Сенат се изјаснио против усвајања резолуције којом би председник Бил Клинтон добио овлашћење да у агресији н СРЈ употреби „сву неопходну силу“.

Бугарски парламент одобрио НАТО-у употребу ваздушног простора Бугарске за ваздушне нападе на СРЈ.

Према подацима УНХЦР, од почетка агресијe, КиМ је напустило око 875.000 људи, од којих се 677.000 налази у суседним земљама.

Пуковник Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, погинуо је 4. маја у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 43. дан - 5. мај 1999.

Портпарол Министарства иностраних послова СРЈ Небојша Вујовић изјавио да СРЈ прихвата мисију УН чији мандат, обим и модалитети морају бити одређени у директном контакту СРЈ и УН.

Амерички председник Бил Клинтон и генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјаснили се у Бриселу за подстицање дипломатских напора у решавању тзв. косовске кризе, али и за наставак и појачање војних операција НАТО све док председник СРЈ Слободан Милошевић не прихвати кључне захтеве изнете на самиту НАТО 23. априла.

Заменик главног тужиоца Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу Грејем Блуит изјавио да је Тибунал надлежан за евентуалне повреде међународног хуманитарног права 19 земаља НАТО које бомбардују СРЈ.

Авијација НАТО је бомбардовала хуманитарни конвој организације „Лекари без граница“ у непосредној близини Урошевца.

Лидер Демократског савеза Косова, Ибрахим Ругова, стигао је специјалним авионом у Рим. Подсекретар италијанске владе Марко Минити је рекао да су се власти у Београду „сложиле са Руговином жељом да оде у Италију. Стејт департмент оценио овај гест као „позитиван развој“.

Македонија је затворила границу према СРЈ да би спречила даљи долазак избеглица са КиМ. Око 1.000 људи остало на граничном прелазу Блаце, а око 4.000 код Ћенерал Јанковића. Под притиском западних дипломата граница је сутрадан поново отворена.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 44. дан - 6. мај 1999.

Срушен је железнички мост код Ватина на прузи Београд – Букурешт.

Бомбардовано је насеље Детелинара у Новом Саду, повређено преко 40 људи.

Представници НАТО у Бриселу су најавили да би Алијанса обуставила бомбардовање СРЈ после евентуалног изгласавања резолуције Савета безбедности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек ако „јасно буде зајамчено повлачење војних, полицијских и паравојних снага“.

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г8) сагласили се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ.

Усвојеним принципима се захтева:

1) брза обустава насиља на КиМ која се може међународно проверити,

2) повлачење свих војних и паравојних снага са КиМ,

3) међународно безбедносно и цивилно присуство на КиМ уз мандат УН које би омогућило безбедни повратак избеглица и

4) преговори о остваривању аутономног статуса за КиМ, уз очување територијалног интегритета СРЈ. Принципи проистичу из захтева које је поставио НАТО на самиту 23. априла.

Немачки канцелар Герхард Шредер и амерички председник Бил Клинтон најавили су, након разговора у Бону, наставак политичких напора за решавање сукоба, али истовремено и наставак напада НАТО на Југославију.

Руски председник Борис Јељцин је оценио да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успео да приближи ставове НАТО-а и председника СРЈ Слободана Милошевића.

Комесар УН за избеглице Садако Огата изјавила је да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбеђивати повратак избеглица на КиМ.

Поводом Руговиног одласка у Рим, амерички председник Бил Клинтон изјавио током посете Немачкој да се председник СРЈ Слободан Милошевић можда „приближава“ прихватању захтева НАТО-а за решавање тзв. косовске кризе.

Ибрахим Ругова је изјавио на конференцији за новинаре у Риму, да на КиМ треба да дођу међународне мировне снаге у којима би, поред других, учествовале и земље НАТО.

У прве четири недеље агресије НАТО на СРЈ на територији Војводине направљена је штета процењена на више од шест милијарди марака, саопштиле су покрајинске власти.

Битка на Кошарама

ВЈ је кренула у контранапад на позиције ОВК на Раша Кошаресу, које је ова терористичка организација заузели још 9. априла.

Следила је крвава битка са великим губицима са обе стране али ВЈ није заузела Раша Кошарес.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 45. дан - 7. мај 1999.

Бомбардована је кинеска амбасада у Београду. Четири лица су погинула, а пет је задобило тешке телесне повреде.

У Београду су на удару биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“.

Графитним бомбама је гађана електрана у Обреновцу.

Злочин у Нишу - напад касетним бомбама

Тог преподнева, после бесане ноћи, током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су се запутиле у набавку на централну пијацу. Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације.

У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивале су експлозије у северозападном делу града. Куљао је дим из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, прштало је по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Зачули су се јауци и запомагање. Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра.

У Шуматовачкој, Улици Љубе Дидића, Чаиру од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и трудница у деветом месецу. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама.

У нападу касетним бомбама на Ниш је погинуло 17 цивила, а рањено је 70, од којих 20 тешко.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 46. дан - 8. мај 1999.

На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику.

У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост.

У Богутовцу је срушена зграда поште и оближњи мост.

Гађан је пољопривредни комбинат у Ковачици.

Ђаковица је засута касетним бомбама.

У Ужицу је уништена зграда поште, а гађани су дом здравља, позориште и библиотека.

Стални представник СРЈ у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић изјавио је у да напад НАТО на кинеску амбасаду у Београду представља „злочин“, чији ће починиоци морати да сносе последице. Упитан да ли се, по његовом мишљењу, радило о намерном гађању амбасаде, или случајној грешци, Јовановић је одговорио: „Злочин је злочин. Право не познаје институт извињења за злочин. Када почините злочин, можете бити само злочинац и ништа друго“.

На КиМ убијен албански политичар Фехми Агани, сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Специјални изасланик руског председника Бориса Јељцина, Виктор Черномирдин, допутовао је у Бон на састанак с немачким канцеларом Герхардом Шредером о могућностима реализације договора Групе 8 о принципима за политичко решење кризе у Југославији.

 

[Бранчез]

Транскрипти разговора страних обавештајаца у Србији и иностранству. НАТО, Косово, агресија, Ђинђић итд.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 47. дан - 9. мај 1999.

НАТО авијација је напала Ужице и Ваљево, дејствовала по планини Голеш у општини Липљан и ширем подручју Дечана на КиМ, као и на Космају.

Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

Амбасада Кине у Београду била је прецизно утврђен циљ, саопштили су стручњаци министарства унутрашњих послова Србије. По местима где је зграда погођена, специјалисти полиције су оценили да су нападачи „тачно знали распоред просторија у амбасади и да су зато упутили ракете у те делове“.

Јапански министар иностраних послова Масахико Комура изјавио је у недељу да је Јапан затражио од НАТО да обустави бомбардовање квартова Београда у којима се налазе амбасаде. „НАТО је преценио своје могућности у спровођењу хируршки прецизних напада.“ – рекао је Комура у интервјуу јапанској телевизији коментаришући напад на кинеску амбасаду у Београду.

Специјални изасланик руског председника за СР Југославију Виктор Черномирдин изјавио је да се председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова изјаснио за аутономију покрајине у оквиру СРЈ и разоружање терористичке Ослободилачке војске Косова.

После разговора са Руговом, који је допутовао из рима у Бон, Черномирдин је руским новинарима рекао да се Ругова „недвосмислено изјаснио за аутономију КиМ у оквиру Југославије“, и да је подржао идеју о међународним снагама на КиМ које би омогућиле безбедан повратак избеглица у јужну српску покрајину.

Амерички милионер, оснивач ТВ-мреже Си-Ен-Ен, Тед Тарнер упозорио је да би агресија НАТО-а на СР Југославију могла да доведе до нуклеарног рата. У обраћању дипломцима Универзитета у Атланти, он је рекао да је као дете током хладног рата страховао да неће доживети да види крај овог миленијума. У 60. години, додао је, има иста страховања. Алудирајући на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, Тарнер је рекао: „Ако бацимо бомбу на руску амбасаду, могли би сутра да будемо у рату са Русијом и Кином, а оне обе имају много нуклеарног наоружања. Могло би да се деси да не дочекамо да видимо крај миленијума.“

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 48. дан - 10. мај 1999.

Две улице потпуно су избрисане са мапе Медошевца код Ниша, после бомбардовања тог села 10. маја. До темеља је порушено 20 кућа, а више од 100 је онеспособљено за становање.

Приликом бомбардовања индустријске зоне Чачка бројне куће порушене су до темеља. Погинула два лица.

На мети су били „Прва искра“ у Баричу и телевизијски и радио предајник на Црвеном селу код Суботице.

Авијација НАТО је нападала искључиво цивилне циљеве на Косову и Метохији. Са четири пројектила, гађано је село Врело у општини Исток. Са неколико пројектила гађано је подручје између села Црнољева и општинског седишта Штимље. НАТО авијација је у три напада ракетирала околину Дечана, а дејствовала је и у ширем рејону Пећи.

У Косовско-поморавском округу, на мети НАТО било је село Пасјане, које је гађано с неколико пројектила. Истог дана бомбардована је и околина Урошевца.

Председници Кине и Русије Ђианг Цемин и Борис Јељцин затражили су прекид НАТО бомбардовања СРЈ као предуслов за постизање политичког решења тзв. косовске кризе. Јељцин је позвао телефоном Ђианга да би лично изразио „највеће огорчење због америчко-натовског варварског бомбардовања кинеске амбасаде у Београду“. Јељцин је осудио бомбардовање које врши НАТО игноришући улогу УН, и затражио да НАТО „одмах заустави бомбардовање и врати се политичком решавању проблема на КиМ“. Ђианг је нагласио да је напад НАТО, предвођен Америком, на кинеску амбасаду „највећи варварски акт и грубо кршење кинеског суверенитета, што је преседан у историји дипломатије“ и додао да НАТО и САД „треба да сносе сву одговорност која ће из тога произаћи“. Ђианг је рекао Јељцину да Кина и Русија имају добру сарадњу у главним међународним питањима, укључујући КиМ.

Кина је суспендовала војну сарадњу и разговоре о поштовању људских права са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, саопштено је у Пекингу. „Кина је одлучила да одложи војне контакте са САД на високом нивоу“, наведено је у саопштењу министарства спољних послова Кине. Пекинг је одлучио да одложи консултације са САД у области спречавања ширења наоружања, контроле наоружања и међународне безбедности. Одлука о отказивању дијалога са САД о људским правима објављена је такође у овом саопштењу.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, изјавио је да „ОВК“ није одбацила мировну иницијативу Г-8, него да је само са резервом оценила нека начела предлога, захтевајући пре свега независност покрајине. Описавши иницијативу Г-8 као „напредак у косовском мировном процесу“, Тачи је у интервјуу за сервис Би-Би-Си на албанском језику проценио да је „реалност ипак превазишла нека од предложених начела“. „После свега што се десило, Косово будућност не може да гради у Југославији“, рекао је Тачи.

Расправа пред МСП о захтеву Југославије да се прекине агресија НАТО

Југословенски представници оценили су пред Међународним судом правде у Хагу да је бомбардовање СРЈ незаконито и да се ничим не може оправдати.

„Чланице НАТО-а бомбардују цело подручје СРЈ, и намеравају да униште целу нацију, у чему их треба спречити“, рекао је Родољуб Етински, на почетку расправе о захтеву СРЈ да суд УН нареди прекид бомбаровања које траје, од 24. марта, са катастрофалним последицама – цивилним жртвама, масовним разарањем, загађењем околине и кориштењем оружја са осиромашеним уранијумом. Он је тражио хитну одлуку суда, наводећи да је до подношења тужбе 29. априла у бомбардовању убијено више од 1.200 људи, а више од 4.500 повређено, а да је после подношења тужбе убијено више од 2.00 људи.

Професор Универзитета у Оксфорду Иан Браунли, признати ауторитет, чији се уџбеници користе у многим англосаксонским земљама, који, је такође, заступао СРЈ, истакао је да је војна акција НАТО-а супротна Повељи УН и да се не може оправдати никаквим правним наечлима или нормама. Он је рекао да правни ауторитети не подржавају хуманитарне интервенције, јер су широке могућности злоупотребе најснажнији аргумент против признавања хуманитарних интервенција као изузетка од темељног наечла неинтервенције. „Целокупно становиштво изложено је нељудском поступању из политичких разлога.“ – оценио је оксфордски професор.

Други страни заступник СРЈ, професор међународног права у Амстердаму Паул де Варт окарактерисао је бомбаровање кинеске амбасаде у Београду као најтежу могућу повреду међународног права.

Битка на Кошарама

Команда ВЈ је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес. Када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увек држала Раша Кошарес.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 49. дан - 11. мај 1999.

Авијација НАТО је нападала током целог дана околину Приштине. У тим нападима погинули су четворогодишња Драгана Димић и брачни пар Бошко (60) и Јевросима (59) Јанковић, док су тешко рањени петогодишњи Бојан Димић, његов отац Синиша, и Окица Шешлија (71) пребачени у приштински клинички центар.

Петоро људи је рањено у нападу НАТО авијације на село Јарчујак недалеко од Краљева.

Једна особа је погинула, а пет је рањено у нападу на складишта „Југопетрола“ и „Енергогаса“ у Нишу. Једна жена је погинула у селу Орљане код Дољевца.

Пет лица је лакше повређено у нападу на село Мрчајевци, удаљено неколико километара од Чачка.

Поново је бомбардовано насеље Мурино у општини Плав, на северу Црне Горе. Мост на Лиму је срушен, али срећом, није било погинулих и рањених.

На мети НАТО авијације је био и железнички надвожњак на аутопуту Београд-Ниш, два километра од Велике Плане. Детонације су биле веома јаке тако да су на оближњим кућама у Великој Плани и суседном Великом Орашју попуцала сва стакла на прозорима. Железнички саобраћај је обустављен.

Кина је одбацила објашњење НАТО поводом ракетирања њене амбасаде у Београду и искључила могућност да је та зграда „грешком“ гађана.

Кина је затражила да НАТО обустави агресију на СРЈ, пре него што Пекинг уопште размотри да ли да подржи план Групе 8 изјавио је у Пекингу специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин. Основни принцип је престанак бомбардовања, и то је главна позиција, објаснио је Черномирдин становиште Пекинга након разговора са кинеским званичницима, и додао да политика употребе силе НАТО на СРЈ само отежава преговарачки процес.

Министар одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић изјавио је да авиони НАТО у нападе на СРЈ полећу и са аеродрома у БиХ и Хрватској.

Портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин изјавио је у Вашингтону да су захтеви НАТО за решавање тзв. косовске кризе остали неизмењени и да ће се, ако не буду испуњени, бомбардовање СРЈ наставити. Он је одбацио као „недовољно“ саопштење Врховне команде Војске Југославије о повлачењу неких снага са КиМ.

Битка на Кошарама

Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали позиције ОВК испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једног официра а ранивши преко 40. То је омогућило терористима да одбију снаге ВЈ са те позиције на почетну.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 50. дан - 12. мај 1999.

Приликом напада НАТО авијације са четири пројектила на Владичин Хан, два лица су погинула, петоро је рањено, а мост усред града погођен је на два места. Према подацима Окружног штаба Цивилне заштите у Врању, погинули су Милан Душана Игњатовић (19) и Гордана Момчила Николић (18).

На мети НАТО била су подједанко села настањена и српским и албанским живљем у општинама Подујево, Ново Брдо, Косовска каменица, Вучитрн, Ораховац, Штимље и Липљан.

Бомбардована је земљорадничка задруга у селу Светље, у којој су била смештена расељена лица са подручја општине Подујево.

Касетним бомбама засуто село Ливађе у општини Липљан.

Бомбардовано је избегличко насеље у Параћину, у коме је смештено око 20 породица прогнаних из БиХ и Хрватске, и резервоари пијаће воде, одакле се снабдева становништво Параћина.

Срушен је надвожњак изнад међународне железничке пруге Суботица-Хоргош-Сегедин.

У нападу на подручју Куршумлије авиони НАТО су осми пут ракетирали мост на ушћу Косанице у Топлицу, на магистралном путу Ниш – Приштина.

Америчка влада наредила власницима сателита за пренос Интернета да искључе везе према Југославији.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин изјавио је да ће на КиМ након садашње кризе бити успостављена „привремена међународна администрација“. Ведрин је рекао да би та привремена администрација требало временски да буде што краћа, „све док се не успоставе аутономне институције полазећи од статуса базираног на идејама из Рамбујеа, али који ће Савет безбедности УН успоставити“. „Не можемо више дати Србима администрацију Косова, нити можемо то поверити ОВК, после свега што се догодило. ЕУ би могла то да обавља, али то не би чинила сама, већ у координацији са ОЕБС.“ – рекао је Ведрин.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 51. дан - 13. мај 1999.

У 23:50 на магистралном путу Призрен - Сува Река, на раскрсници код села Кориша, општина Призрен, НАТО авијација је бомбардовала колону од 500 - 600 албанских избеглица. Погинуло је 48 лица а тешке телесне повреде задобило је 60 лица.

Касетним бомбама гађано је подручје између Урошевца и Приштине, а неколико бомби пало је и у близини Старог Трга и репетитора Кутловац.

Са пет пројектила гађана је околина железничке станице у Призрену.

У три налета је поново гађана зграда Телевизије Нови Сад.

Шеф америчког генералштаба Хенри Шелтон изјавио је на конференцији у Вашингтону да би Војска Југославије могла још „поприлично дуго“ да одолева нападима НАТО и да је сукоб у Југославији можда још далеко од краја. Амерички министар одбране Вилијам Коен је, говорећи на истој конференцији, упозорио да ће НАТО, уколико председник СР Југославије Слободан Милошевић „не попусти“, наставити да напада југословенске снаге на КиМ све док их не деградира до тачке када ће терористичка ОВК моћи да преузме иницијативу.

Кинески представници у СБ УН истакли су да ће та држава блокирати изгласавање хуманитарне резолуције о тзв. косовској кризи све док СБ не осуди бомбардовање амбасаде Кине.

Невладина организација за заштиту људских права, „Human Rights Watch“, упутила је генералном секретару НАТО Хавијеру Солани писмо у коме је изразила забринутост због све већег броја цивилних жртава у агресији на СРЈ. „НАТО тврди да ратује како би заштитио људска права. Ако је тако, од суштинске је важности да, без изузетка, поштује људска права у рату који спроводи. НАТО мора урадити све што је у његовој моћи како би избегао погађање цивила“ – поручио је извршни директор ове организације, Кенет Рот. У поруци Солани изражава се посебна забринутост због уништавања фабрика, напада на електроенергетски систем, уништавања неколико југословенских ТВ и радио станица, напада на цивилне објекте као што су болнице и амбасаде, и напада на цивилна возила.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 52. дан - 14. мај 1999.

Колоне цивила бомбардоване у Кориши код Призрена, када је од касетних бомби живот изгубило више од 100 албанских цивила, углавном жена, деце и стараца. НАТО је користио термовизуелне бомбе које после удара развијају високу температуру и до 2.000 °C.

Електропривреда Србије је саопштила да је НАТО поново дејствовао графитним бомбама на неколико високонапонских постројења ЕПС. Без струје је остало читаво подручје југоисточне Србије, градови Ниш, Пирот, Алексинац, Прокупље и Лесковац.

Неколико графитних бомби бачено је и на подручје Костолца и Великих Црљана, а до прекида у снабдевању електричном енергијом дошло је и у Шапцу и деловима Новог Сада. Без струје су биле и неке општине и приградска насеља у Београду – Чукарица, део Новог Београда, Сремчица, Остружница, Рушањ и Обреновац. Графитним бомбама нападнуте су термоелектране „Дрмно“ код Костолца и „Колубара“ у Великим Црљанима код Лазаревца.

Вршилац дужности руског министра одбране Игор Сергејев оценио је да још постоје шансе за постизање мирног решења кризе на КиМ. Сергејев је, међутим, упозорио да, и поред позитивних корака на дипломатском плану, НАТО наставља са нападима на војне и цивилне циљеве у Југославији. Говорећи о стању руске одбране, он је истакао да ће Москва због агресије НАТО-а на СРЈ „преиспитати стратегију“ својих оружаних снага. Сергејев је нагласио да Москва не намерава да се војно укључи у сукобе у Југославији.

Југословенски амбасадор у Грчкој Драгомир Вучићевић изјавио је да неће бити нових повлачења снага безбедности са КиМ док НАТО не прекине ваздушне ударе и не повуче своје снаге из суседних земаља.

Високи комесар УН за људска права Мери Робинсон је изразила забринутост „због сувише великог броја грешака“ у НАТО бомбардовању Југославије. У интервјуу за телевизију Би-Би-Си она је осудила, како је навела, „етничко чишћење“ на КиМ, али је истакла да је важно да средства која се користе у ваздушној кампањи не доводе до цивилних жртава. „Забринута сам, све изгледа као да је готово неусредсређено. Спектар циљева изгледа веома широк и сасвим је јасно да последице бомбардовања осећају и стамбене четврти, болнице и школе. Има сувише много грешака“, рекла је висока представница УН. „Неприхватљиво је да су цивили у толикој мери на удару“, закључила је Мери Робинсон.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 53. дан - 15. мај 1999.

Бомбардована је индустријска зона Чачка, удаљена непун километар од центра града.

Бомбардована су села Лађевци и Цветке код Краљева и село Лесковац у Гружи, између Краљева и Крагујевца.

Са три пројектила гађани су мостови на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије.

Са три пројектила је погођен и мост преко речице Лугомир на аутопуту између Јагодине и Ћуприје.

Бомбардовано је складиште Југопетрола у Бору. Оштећена је и управна зграда Југопетрола, као и далековод у близини, који је пао преко пруге железничке теретне станице.

Два пута је бомбардовано подручје села Волаково код Бољевца, а бомбардовано је и складиште Југопетрола у Прахову.

На КиМ је НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима у околини Приштине, Урошевца и Косовске Митровице.

Ибрахим Ругова је, након разговора са британским премијером Тонијем Блером и министром иностраних послова Робином Куком, позвао на договор све политичке снаге Албанаца са КиМ. Ругова је изразио спремност да се састане и са Хашимом Тачијем, вођом терористичке ОВК. Истовремено, портпарол ОВК, Јакуп Краснићи, позвао је Ругову и његову странку да заузму трећину места у самопроглашеној влади Албанаца са КиМ, коју је контролисала ОВК.

Председници девет средњоевропских и источноевропских држава су, на самиту у украјинском граду Лавову, позвали југословенске власти да прихвате предлог министара седам најразвијенијих земаља и Русије (Г8) за окончање кризе на КиМ. „Позивамо владу у Београду да се прихвати обавеза које међународна заједница захтева као услов за мирно решење“, навели су у заједничком саопштењу председници Аустрије, Бугарске, Чешке, Немачке, Мађарске, Пољске, Румуније, Словеније, и домаћина, Украјине. Деветорица председника предложили су и одржавање „конференције о југоисточној Европи на високом нивоу“, која би требало да осмисли „свеобухватну стратегију за стабилизацију читавог региона кроз економску обнову и промоцију демократије“. Украјински председник Леонид Кучма рекао је да би предложена конференција, према замисли деветорице председника, требало да обезбеди и новчану помоћ за земље чије су привреде највише угрожене кризом на Балкану.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 54. дан - 16. мај 1999.

Авијација НАТО гађала је трафо-станицу „Бор 3″ која се налази у кругу Рударско-топионичарског басена Бор, недалеко од центра града, при чему је рањено шесторо људи.

Директор Топионице и рафинације бакра у Бору Веселин Савовић изјавио је да су након ракетирања трафо-станице у Рударско топионичком басену (РТБ), принудно заустављени сви металуршки капацитети у овом комбинату бакра.

Погођена је трафо-станица у кругу фабрике Сартид у Смедереву.

Снажне детонације чуле су се и у широј околини Пожаревца.

У Гори на КиM ракетирани су телевизијски репетитор, фабрика лековитог биља, фарма оваца и магацин хране.

Пентагон је блокирао план НАТО о слању борбених хеликоптера „апач“ за нападе на српске трупе, страхујући за безбедност својих пилота, писао је дневник „Њујорк тајмс“. У листу је додато да је Пентагон такође забринут да се употребом тих хеликоптера конфликт може проширити на Албанију.

Шеф Свекинеског народног конгреса Ли Пенг је изјавио да „Кина неће трговати сопственим суверенитетом“, одбацујући на западу раширене гласине да ће Кина одустати од подршке Југославији, да би јој, заузврат, Америка отворила врата Светске трговинске организације (СТО). Кинеска влада задржава право да захтева хитно заустављање НАТО бомбардовања Југославије, а Ли Пенг је додао да је „свима познато да је улазак Кине у СТО од заједничког интереса и за цео свет и за Кину“.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 55. дан - 17. мај 1999.

У нападу на Бор погинуло једно лице. Срушен надвожњак на ауто-путу Београд - Ниш. На Прешево испаљено 12, а на Лесковац три пројектила. Нови напади на Батајницу, Фрушку гору, Смедерево, Велику Плану, Прахово, Аеродром Поникве и Гњилане. Бомбардоване су крагујевачке „Шумарице“ и уништене куполе које су симбол страдања 7.300 недужних жртава Другог светског рата.

НАТО је са два пројектила гађао складиште „Југопетрола“ на Чукарици, а на мети је био и Сурчин. У нападу на ваљевски „Крушик“ једно лице погинуло, а 13 повређено. У бомбардовању борског „Југопетрола“ једно лице погинуло.

Непријатељске ракете оштетиле су Дуванску индустрију, штампарију „Нова Југославија“ и аутобуску станицу у Врању. Ракетиран мост на Јужној Морави у Владичином Хану, где су оштећене куће, школе, вртић, а погођен је и мост код Великог Орашја.

Поново је бомбардовано складиште „Беопетрола“ код Богутовца.

Авијација НАТО је дејствовала по цивилним циљевима на подручју Сјенице и ширем рејону Ужица.

У једанаестом нападу НАТО на Чачак погођени су Технички ремонтни завод, фабрика „Цер“ и железничка пруга која повезује Чачак са Краљевом.

Фински председник Марти Ахтисари рекао је да има подршку генералног секретара УН Кофија Анана у преузимању улоге изасланика за тзв. косовску кризу и најавио да би његов мандат требало да ускоро буде формализован. „Генерални секретар Кофи Анан рекао је да ћу имати његов благослов у свему овоме“, рекао је Ахтисари новинарима на аеродрому у Ослу, након састанка са норвешким министром иностраних послова и шефом Организације за европску безбедности и сарадњу Кнутом Волебеком.

Он је такође затражио да му „што је могуће брже буде разјашњена потенцијална посредничка улога“, истичући да не жели да тај процес траје дуже него што је потребно. Ахтисари је рекао да још није утврђено путовање у Београд, али да постоје такви планови, јер су „потребни разговори о ситуацији да би се пронашло најбоље могуће решење“.

Председник ДСК Ибрахим Ругова изјавио је да његова странка неће прихватити понуђена места у влади коју је формирала терористичка ОВК, а истовремено је позвао НАТО да настави бомбардовање СРЈ док се државне снаге не повуку са КиМ.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 56. дан - 18. мај 1999.

Десети пут je ракетиран ваљевски „Крушик“. Погођена је енергана, а неколико пројектила је пало у дворишта околних кућа.

Гађани су цивилни објекти у Врању и Прешеву.

Гађан је врх Гобеља на Копаонику, на који су испаљена четири пројектила, а потом су гађани мост преко реке Брвенице, на путу Рашка – Краљево, који је срушен с четири пројектила.

Три пројектила испаљена су на заселак Шашево код Биљановца у долини Ибра.

Портпарол Савезног министарства за иностране послове Небојша Вујовић изјавио је у уторак да је „више хиљада цивила убијено“ у досадашњем току агресије НАТО на СРЈ.

Вујовић је, међутим, нагласио да је до сада идентификовано више од 1.000 убијених цивила, а да ће тачан број настрадалих бити објављен када експертски тимови заврше истраге. „Ми морамо да упозоримо светску јавност на цињеничу да се број жртава нагло увећава“, истакао је Вујовић на конференцији за штампу и додао да велики број жртава још увек није идентификован, попут неких путника из воза који је погођен у Гредличкој клисури.

Портпарол СМИП поновио је да Југославија поздравља све мировне иницијативе, нагласивши да је предуслов за постизање политичког напретка заустављање бомбрадовања. Говорећи о постојећим иницијативама за решење кризе, он је рекао да су „принципи Г-8, један од елемената мировног процеса“

Ибрахим Ругова, председник Демократског савеза Косова, изјавио је, после разговора са генералним секретаром НАТО Хавијером Соланом, да жели да послератна влада тзв. Косова буде састављена од представника свих партија. „Сарађиваћемо са сваким у оснивању нове или проширивању постојеће владе“, казао је Ругова новинарима у Бриселу, додајући да све партије косовских Албанаца морају радити заједно и „такође, да ОВК мора поштовати демократски поредак који смо ми створили“. Ругова је такође рекао да не инсистира на независности КиМ али се залаже за формирање прелазне владе до изјашњавања народа тзв. Косова о својој будућности.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 57. дан - 19. мај 1999.

Са 16 пројектила је бомбардован југоисточни део општине Бујановац.

Гађана су насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље.

Бомбардовано је село Заградска Хоча надомак Призрена, које је настањено искључиво албанским живљем.

Са пет пројектила бомбардована је сточна пијаца на периферији Призрена. Пијаца је у тренутку бомбардовања била празна, али су цивилни објекти у њеној непосредној близини претрпели велика разарања.

Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони „Биначке Мораве“, „Младости“ и „Космет превоза“. Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана.

Бомбардовано је складиште „Југопетрола“ код београдског излетишта Ада Циганлија.

Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да су разговори представника Русије и САД о изградњи заједничког приступа у решавању тзв. косовске кризе завршени у позитивном тону и да специјални руски изасланик Виктор Черномирдин путује у Београд.

Немачки канцелар Гехард Шредер изјавио је да се слаже са двојним дипломатско-војним напорима да се реши тзв. косовска криза, али да се оштро противи слању копнених трупа на СРЈ. Притиснут питањима бројних новинара да прокоментарише несхватљиво залагање британског шефа дипломатије Робина Кука за упућивање копнених трупа у јужни део Србије, Шредер је рекао да нема намеру да се упушта у дебату о ставовима Британије нагласивши да копнене трупе не би биле добро решење. Он је рекао да „полаже велике наде у политичко решење“ и да НАТО не би требало да сада мења своју стратегију и улази у непланиране подухвате.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин је саопштио новинарима да је тренутна политика НАТО да се настави са ваздушним нападима, комбинованим са дипломатијом.

Представнички дом америчког Конгреса изгласао је хитна средства од 14,6 милијарди долара, највећим делом намењених за наставак агресије против Југославије. Предлог закона о хитним средствима подржало је 269 конгресмена, а против је гласало 158. Подржала га је већина у обе странке, и у Републиканској и Демократској.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио је у среду да је Алијанса „отворена према идеји прекида ватре“, али да југословенски председник Слободан Милошевић мора дати јасан знак да ће снаге безбедности у потпуности бити повучене са КиМ. Солана је нагласио да ће Алијанса нападе на Југославију наставити све док „Милошевић не промени садашњу позицију“. На опаску да НАТО до сада, после два месеца напада, није успео да зада одлучујући ударац југословенској армији, Солана је рекао да је реч о „високо професионалној армији припремљеној за акције у мањим јединицама“.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 58. дан - 20. мај 1999.

У нападу на Београд, директним поготком је уништена зграда неурологије Клиничко-болничког центра „Драгиша Мишовић“. Погинула су три пацијента, док је десетак рањено. Од силовитих детонације оштећена је зграда „Дечије клинике“ и „Гинеколошко-акушерске клинике“, бараке ГП „Партизански пут“, као и просторије правне службе болнице и рачуноводство.

Са 18 пројектила је гађан репетитор на планини Цер.

Бомбардовано „Нафтагасово“ складиште у индустријској зони Сомбора.

Погођена је и метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице.

Бомбардован са три пројектила мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин-Темишвар, код Банатског Двора.

Британска агенција Ројтерс пренела је најважније делове плана за решење тзв. косовске кризе о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русије.

Према британским изворима, кључне тачке тог плана су:

- примена плана ће почети тек онда када Београд у потпуности прихвати резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом се осуђује насиље и окончава сукоб;

- обустава ваздушних удара НАТО када „Београд оконча насиље на Косову и почне видљиво повлачење“ својих снага;

- седмодневна пауза у ваздушној кампањи како би се омогућило потпуно повлачење;

- могућ повратак „малог“ броја српских снага да штите српске споменике и „веома ограничено присуство на већим граничним прелазима“;

- истовремена суспензија офанзивних акција Ослободилачке војске Косова;

- размештање међународних безбедносних снага чим то буде могуће после суспензије ваздушне кампање, са војним и цивилним задацима. Њихов циљ би био да спрече обнављање непријатељстава, одрже прекид ватре, успоставе безбедно окружење за повратак избеглица и почну уклањање мина. На цивилном плану, снаге ће почети да организују привремене институције и евентуално надгледају преношење одговорности на локалне администрације;

- хитна и комплетна истрага злодела, укључујући пуну сарадњу са судом за ратне злочине;

- успостављање нове полицијске структуре, обука локалног становништва да се брине о питањима јавног реда.

 

[Бранчез]