Истина о Сребреници

Malesija:
LAZ!!!
Ne postoje ova imena na spisku zrtava GENOCIDA u Srebrenici.
Nemam namjeru vise citati tvoje lazi, ponekad cu te letimicno poklopiti, tek toliko da vidis da ti je copy/paste posao sa opskurnih fasistickih stranica - uzaludan...
Kliknite za proširenje...
Onda su to vaše fašističke stranice, jer nemam nameru da koristim srpske izvore, jer ti bi dobio bi šlog, mada i ne bi bila nela šteta da rikneš. Da vidimo šta kaže Ibrahim Mustafić.
___________________________________________________________________________________________________________________________


Najpotpunija i, svakako, najšokantnija je Mustafićeva priča o zločinima nad srpskim zarobljenicima koji su pobijeni na prostoru sela Zalazje, nakon što su snage TO Srebrenica prethodno to selo popalile i opljačkale. Mustafić svedoči kako mu je u jesen 1992. godine stričević Mirsad Mustafić dao spisak zarobljenih srpskih boraca koji su na Zalazju likvidirani. Među njima su bili Mirsadov školski drug Branko Simić i njegov brat Pero, zatim bivši sudija Slobodan Ilić, autoprevoznik iz Zvornika Mijo Rakić i medicinska sestra Rada Milanović.
Prema dosadašnjim saznanjima, oni su bili predati srebreničkoj Vojnoj policiji, nad kojom, prema oceni Pretresnog veća Orić “nije imao efektivnu kontrolu”. Međutim, Mustafić svedoči da Orić ne samo da je dobro znao da su pomenuti zatočenici pobijeni, nego je i sam u tome učestvovao. „Kada smo onu ekipu zarobljenih na Zalazju iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovarao ni reči. Izvadio sam bajonetu i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, tako da sam ga odmah posle toga preklao”, doslovce je Orić prepričao svoj “podvig” Mustafiću kada ga je ovaj posetio jedne večeri.
 
Krajnji tiket:
Da ali te vaše fore:

"Evo! Arslan Ehmedelagić je navodno broj 9125 u Srebrenici, a u stvari je ubijen malo niže dole! Koji ste vi lažovi! U stvari je samo 9124."

su neukusne, a uopšte ne menjaju stvar
Kliknite za proširenje...
Sve nesporazume oko spiskova raspravi na kaHvi sa direktorom MC Potočari Emirom Suljagićom i balijskom Sarajevom. Hoćete celu Bosnu da vodite, a ne znate par spiskova da usaglasite. ;)
 
Jusuf Jašarević u svom izveštaju ukazuje i na žestok sukob između Orića i tadašnjeg šefa srebreničke policije Hakije Meholjića.

"Naročito je bio izražen dugo prisutan sukob stavova koje je, s jedne strane, zastupao Hakija Meholjić, a s druge strane, Naser Orić", navodi se u izveštaju.

Događaji koji su usledili, kao što su pokušaj ubistva Meholjića od NN izvršioca, ubistvo Salihović Hameda, bivšeg predsednika SDA i načelnika Služe javne bezbednosti Srebrenica, i teško ranjavanje Mustafić Ibrana, 19. maja 1995. godine pod nerazjašnjenim okolnostima, te posebno neefikasne mere vojne policije na pronalaženju izvršilaca ovih krivičnih dela, doveli su do nemira i širenja glasina među stanovništvom Srebrenice o mogućim izvršiocima ubistva i o "sledećoj žrtvi".

Jašarević navodi i da su svi ovi događaji izazvali nesigurnost, zabrinutost i nemir u građanstvu, ali i među pripadnicima armije, koji nakon toga sve češće pokušavaju da pronađu način kako da izađu iz Srebrenice u bilo kom pravcu.

Poseban deo izveštaja, dodaje se, posvećen je delovanju Nasera Orića.

Za njega se navodi da je bio okružen uglavnom kriminogenim ličnostima kao što su Ejub Golić, komandant jednog bataljona, Ibrahim Mandžić zvani Mrki, Husein Aljukić zvani Behaija, izvesni Ćelo, koji je bio njegov pratilac i mnogi drugi.

"O bezakonju u Srebrenici ilustrativno govore i saznanja o Ejubu Goliću, komandantu samostalnog brdskog bataljona, koji je početkom marta 1994 godine izvršio oružani napad na opštinski zatvor u Srebrenici i omogućio bekstvo Neziru Merdžiću i Sadiku Begiću. Prvi je bio optužen za pokušaj ubistva, a drugi za ubistvo",
 
Krajnji tiket:
Dobro i šta ako marljivim radom smanjite broj žrtava sa 10,000 na 9,000

Sad kao oni vama duguju izvinjenje, i ključeve grada Ratku Mladiću (SNS)
Kliknite za proširenje...
Iz kog si ti voćnjaka utekao? Vraćaj se nazad, i nastavi da budeš ono što jesi - strašilo. Ne volim zaokružene cifre, a još manje tupave sagovornike. Ovo je moj poslednji komentar upućen tebi. Ajde, sad, gas!
 
Malesija:
LAZ!!!
Ne postoje ova imena na spisku zrtava GENOCIDA u Srebrenici.
Nemam namjeru vise citati tvoje lazi, ponekad cu te letimicno poklopiti, tek toliko da vidis da ti je copy/paste posao sa opskurnih fasistickih stranica - uzaludan...
Kliknite za proširenje...
Obelodanjivanje postojanja spiska nepodobnih Bošnjaka iz Srebrenice, koji su mahom pobijeni od svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, umnogome je ustalasalo javnost bivše Jugoslavije.
Zločini ostali nekažnjeni: Naser Orić, ratni komandant Srebrenice


Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA, ispričao je da je te spiskove sastavila takozvana srebrenička mafija koju je opisao kao "gospodare života i smrti" u ovoj demilitarizovanoj zoni.
Koliko je ta mafija bila jaka, ali i koliko su je se plašili i sami Bošnjaci svedoči i gotovo neverovatan podatak da su tokom 1994. godine zabeležena masovna dezerterstva muslimanskih vojnika iz Srebrenice.

Originalna dokumenata koje su pripadnici Vojske RS zaplenili prilikom oslobađanja ovog grada 1995. godine, iz kojih se nedvosmisleno može zaključiti da su dezerterstva ne samo bila masovna pojava, već i ozbiljan problem tadašnjoj komandi Drugog korpusa Armije BiH.
Faksimil dopisa o Muslimanima koji su se predali "četnicima"

Većina tih spisa nosi oznaku "vojna tajna - strogo poverljivo", a Organi bezbednosti Osme operativne grupe Srebrenica su ih, bukvalno jedan za drugim, slali komandi Drugog korpusa Armije BiH.

U jednom od ključnih, zavedenom pod brojem "130-13-37-94, pomoćnik komandanta za bezbednost 8. operativne grupe, Nedžad Bektić ovako piše svojoj komandi u Tuzli:
"Navedena lica su 18. 6. 1994. godine oko 18 časova napustila demilitarizovanu zonu Srebrenice na prelazu Buljim i uputila se u pravcu Konjević Polje ka Tuzli. Sva navedena lica su posjedovala naoružanje. Demilitarizovanu zonu su napustila bez odobrenja nadležne komande, odnosno ustanove, samovoljno. Zahtjevamo da preduzmete sve odgovarajuće mjere u cilju sprečavanja daljnjeg napuštanja demilitarizovane zone kao i gubljenja nevinih života", stoji u dopisu u kojem su navedena imena muslimanskih vojnika koji su u dezertiranju videli spas od Nasera Orića.
"Napominjemo da je ovo prva grupa u 1994. godini koja je prešla na teritoriju Tuzle i ukoliko ne preduzmete adekvatne mjere, ovakve pojave bi mogle biti češće, što bi prouzrokovalo osipanje jedinica, pad morala kod vojske, što bi direktno uticalo na promjenu borbene gotovosti jedinica, u zoni odgovornosti Osme operativne grupe Srebrenica", zaključio je u dopisu Nedžad Bektić, koji je i imenovao 11 muslimana od kojih je većina bila u izviđačko-diverzantskoj četi 284 Istočnobosanske lake brigade uključujući i načelnika finansijske službe ove jedinice, izvesnog Čohadarovića.
Pomoćnik komandanta za bezbednost, Nedžat Bektić, potom, gotovo u pravilnim vremenskim razmacima šalje niz sličnih poverljivih dokumenata: br 130-13-62/94, 130-13-27/94, 194-04/94, iz kojih se vidi da je spisak dezertera iz dana u dan bivao sve veći.
Uz brojna dezerterstva, pod oznakom poverljivo, oficiri bezbednosti raznih jedinca u Srebrenici su izveštavali i o brojnim predajama muslimanskih boraca "četnicima" odnosno pripadnicima Vojske Republike Srpske.
U izveštaju komande 181. istočnobosanske lake pešadijske brigade, pomoćnik komandanta za bezbednost Avdulah Ahmetović u dopisu pod brojem 16/4/1994, izvestio je svoje pretpostavljene o dezerterstvu trojice vojnika, koji su se "predali četnicima, koji su ih odmah sutradan pustili na slobodu".
 
Ko želi nešto više da sazna o zločincu Ejubu Goliću, evo sledeći link. Ali na istom piše da je prvo pokopan na mestu pogibije, pa u Živinicama, pa potom u Potočarima. Dakle ne u Visokom, već u Živinicama. Oprečne informacije sa balijskoh sajtova. No važna je suština - krajnje odredište su Potočari! Zašto ga nema na svakom spisku, jedini logičan zaključak su manipulacije istim.
https://radiosarajevo.ba/vijesti/bo...su-smrti-srebrenicane-vodio-do-slobode/423939
 
Sad ću vam pokazati kako balije manipulišu. Ovakve laži su dokumentovane. Dakle još 1994-e su lagali o broju stanovnika. Radi se o dokumentu od 11.januara 1994-te. Nije baš najbolje vidljivo, pa ću citirari gde piše "NAPOMENA".
_____________________________________________________________________________________________________________________________

"Tražene podatke vam prilažemo za statistiku, koje vi ne biste trebali davati međunarodnim organizacijama, jer mi sa istim kalkulišemo sa brojem od 45.000 stanovnika"
srebrenica_popis_1994.jpg
 
Poslednja izmena:
Krajnji tiket:
To dokazuje da nije bilo ratnih zločina.
Kliknite za proširenje...
:orkestar:
О ЏЕГИ, ЏЕГИ.. Бехида Халиловић – "жртва сребреничког Ђенесајда", још од 97. године,
безуспешно покушава да своје име избрише са списка страдалих из "меморијалног"
мезарја ПотоЋари!
 
Александр Григорьевич:
:orkestar:
О ЏЕГИ, ЏЕГИ.. Бехида Халиловић – "жртва сребреничког Ђенесајда", још од 97. године,
безуспешно покушава да своје име избрише са списка страдалих из "меморијалног"
мезарја ПотоЋари!
Kliknite za proširenje...
U tom slučaju, broj žrtava pada sa 100,000 na 0.
 
Kerkyra:
A zasto ovaj nije odgovorio na pitanje voditelja, kad nije bilo blokade Sarajeva po njemu, cemu onda tunel?

To nije tema, ali ono sto hocu da kazem je da mi taj covek ne uliva nikakvo poverenje. Gde li ih samo nalazis i vadis iz naftalina?
Kliknite za proširenje...
Na glavnim kotama oko Sarajeva su bili muslimani a ne Srbi.

Nikakve opsade nije bilo jer su Srbi držali svoja većinska naselja pod kontrolom.

Oko Sarajeva se nalaze uglavnom srpska naselja i napadom na njih Sarajevo se dovelo u poziciju da je samo sebe zatvorilo.
 
psmaniac:
Па Илиџа, Хаџићи, Лукавица, Грбавица су делови Сарајева.
Такође поред аеродрома препустили смо и Игман снагама УН-а а они
мимо договора пустили муслиманске снаге да га поседну.
Заблуда о опсади Сарајева садржи се и у чињеници да Срби живе
по околним узвишењима и одбили су неколико офанзива из Сарајева.
Немој ми рећи да су требали препустити своје куће непријатељу, повући
се до Сокоца и омогућити непријатељу лакше напредовање ка Дрини.
Kliknite za proširenje...
Ovo je tačno a dodao bi i da su na Igmanu i Hrasnom brdu iznad Sarajeva bili - muslimanski položaji sa kojih su granatirali i pucali po srpskim naseljima.
 
Mada nije tema, ali već kad pišete o Sarajevu, pogledajte šta kaže Dušan Šehovac, borac Vojske Republike Srpske, magistar sociologije i univerzitetski radnik, istraživač društvenih procesa, politički analitičar i kolumnista. U sukobima u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. bio je jedan od onih koji nisu želeli da napuste kućni prag i ostao je u Sarajevu da brani svoje ognjište. Svedok je mnogih zbivanja i otvoreno govori o slučajevima "Markale", "Dobrovoljačka", "Kazani" i podseća da je u Sarajevu stradalo na hiljade Srba. Mišljenja je da o tome niko ne govori i da na taj način srpske žrtve faktički ne postoje. Za jednu od najvećih propagandnih priča smatra onu o srpskoj opsadi Sarajeva i o agresiji na grad. Tvrdi da su snage bošnjačke vojske bile te koje su držale širi obruč oko grada, kao i da agresije ne može biti u sukobu komšija, prijatelja i rođene braće. Bori se da se čuje prava istina o stradanju srpskog naroda. Nakon rata bio je predsednik srpske opštine Ilidža. Danas je predsednik udruženja "Istina i pravda” u Istočnom Sarajevu. Opisuje kako su se Srbi, uz mnogo žrtava, borili i izborili za opstanak u Sarajevu i u Bosni i Hercegovini.
 
dragon x:
Na glavnim kotama oko Sarajeva su bili muslimani a ne Srbi.

Nikakve opsade nije bilo jer su Srbi držali svoja većinska naselja pod kontrolom.

Oko Sarajeva se nalaze uglavnom srpska naselja i napadom na njih Sarajevo se dovelo u poziciju da je samo sebe zatvorilo.
Kliknite za proširenje...
Pa nije bas, i Dodikova komisija za Sarajevo koju je formirao pre 2 godine to naziva blokadom, a rekla sam blokada.

Према томе, документи Главног штаба ВРС и Сарајевско-романијски корпуса
користили су професионални израз „блокада“, док су АРБиХ и медији, у сврху од-
носа с јавношћу, користили историјски израз „опсада“, који је био професионално и
историјски депласиран. Главна разлика између опсаде и блокаде јесте избор оружја
од стране нападача. Историјски гледано, гладовање је било главно оружје опсаде.
Међутим, због међународних напора за пружање помоћи и масовне испоруке ху-
манитарне помоћи коју је ВРС дозволила у Сарајеву, Сарајево није доживјело глад,
главно оружје било какве опсаде.
Kliknite za proširenje...

https://www.incomfis-sarajevo.org/wp-content/uploads/Concluding-report-Serbian-Srpski.pdf

Ali bilo kako bilo, sama pomisao na to da je postojao neko ko je civile iz cista mira gadjao snejperima, svrstava te ljude u neljude i zivotinje kojih se stidim i prezirem sto su uopste moji sunarodnici, al' eto to je jos jedan dokaz da covek nije kriv kako se rodi, nego sta od sebe napravi.


__________________

A sto se Srebrenice tice, da zakljucim, postoji definicija UN iz 1948 koju smo i mi prihvatil, i gde moze da se kaze da je ovo bio i genocid, ali kako nikad na MSP-u to nije razmatrano na primerima drugih zemalja do sad, smatram da je preteran. Ali posto smo clanovi UN, duzni smo da postujemo odluke tog suda i svih njihovih sudova, i nema sta dalje da se razgovara.
 
Poslednja izmena:
Kerkyra:
Pa nije bas, i Dodikova komisija za Sarajevo koju je formirao pre 2 godine to naziva blokadom, a rekla sam blokada.



https://www.incomfis-sarajevo.org/wp-content/uploads/Concluding-report-Serbian-Srpski.pdf

Ali bilo kako bilo, sama pomisao na to da je postojao neko ko je civile iz cista mira gadjao snejperima, svrstava te ljude u neljude i zivotinje kojih se stidim i prezirem sto su uopste moji sunarodnici, al' eto to je jos jedan dokaz da covek nije kriv kako se rodi, nego sta od sebe napravi.


__________________

A sto se Srebrenice tice, da zakljucim, postoji definicija UN iz 1948 koju smo i mi prihvatil, i gde moze da se kaze da je ovo bio i genocid, ali kako nikad na MSP-u to nije razmatrano na primerima drugih zemalja do sad, smatram da je preteran. Ali posto smo clanovi UN, duzni smo da postujemo odluke tog suda i svih njihovih sudova, i nema sta dalje da se razgovara.
Kliknite za proširenje...
Ti uopšte ne poznaješ Sarajevo. Na Grbavici, koja je bila pod srpskom kontrolom su muslimanski snajperi ubili dvije djevočice, Natašu Učur i Milicu Lalović.

Tako su ubijali i po Grlici, Ilidži, Lukavici, Dobrinji. Ništa manje od srpskih snajpera.

Druga stvar, genocid je definisan u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida iz 1948.godine ali u njoj se kaže da genocid mora biti "planska radnja" i da zahvata značajan dio zaštićene grupe.

Haški sud je izbacio u svom statutu "namjeru" iz svoje definicije iako je to bitan element koji ga razlikuje od zločina protiv čovječnosti.

8000 strijeljanih zarobljenika nije bitan dio zaštićene grupe!!! To nije ni pola procenta zaštićene grupe.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Гамбино
Malagurski: Istina o Nepalu!
Odgovora
8
Pregleda
481
Belgradeboy
Belgradeboy
cickos
Seselj, prava istina o Vucicu, Nikolicu i Maji . . .
Odgovora
5
Pregleda
598
903
903
HAD~
Šarovićev porše? Istina ili laž?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.228
Nikola Tajland
N

Back
Top