- Poruka
- 213.890
Svako malo čitam priča kako Rusija uprkos sankcijama napreduje, navode se ko zna kakvi smešni podaci i slično. Naravno da je mogućnost da neka zemlja koja direktno učestvuje u ratu sa sopstvenim resursima jednaka mogućnosti da postoji perpetuum mobile što naravno svakom zdravomislećem čoveku mora biti jasno.
Usled velikih globalnih promena koje su zadesile svet, sa pojavom koronavirusa, a potom i početkom ratova u Ukrajini i na Bliskom Istoku, kao i trzavica koje postoje na relaciji Kina-Tajvan, Rusija se danas nalazi na prekretnici. Ceo svet se u svega četiri godine značajno promenio, moglo bi se reći i više nego u 25 godina pre toga, a taj trend nije zaobišao ni Rusiju. Pored posledica koje je pandemija ostavila na rusku ekonomiju, dodatni teg za građane postale su i međunarodne sankcije koje su usledile nakon odluke Rusije da napadne Ukrajinu. Ovi događaji, ne samo da utiču na međunarodni položaj Rusije i njenu izolaciju, već produbljuju i socijalni i ekonomski jaz u društvu.
U senci raskošne Moskve i Sankt Peterburga, ekonomska nejednakost u Rusiji raste neprimetno, ali nemilosrdno. Nakon dešavanja iz prethodnih godina, razlika između super-bogatih i srednje klase, ali i miliona koji jedva, ili uopšte ne sastavljaju kraj sa krajem, postaje sve veća.
Sankcije su, iako na prvi pogled to možda nije lako primetiti, poremetile odnos moći u ruskoj ekonomiji. Nakon što je po dolasku Putina na vlast „sklonjen“ značajan broj Jeljcinovih oligarha, njihova upražnjena mesta popunjena su bliskim ljudima novog lidera, a sankcije koje su danas na snazi stvorile su i treći talas oligarha, nakon distanciranja dela onih iz drugog talasa. Pojedini oligarsi prodali su svoje biznise, povukli se ili preselili na Zapad, a to je ostavilo prostor za novu turu moćnika. Ovog puta, zbog problema koje sankcije predstavljaju svim biznismenima u Rusiji koji imaju razvijenu poslovnu mrežu van Rusije ili saradnju sa korporacijama van države, novi krug oligarha predstavljaju uglavnom ljudi iz Putinovog najbližeg okruženja – članovi njegove ili porodica ljudi koji su njemu od najvećeg poverenja.
Prema podacima Izveštaja o globalnoj nejednakosti iz 2021. godine, jedan odsto najbogatijih ljudi u Rusiji drži preko 47 odsto celokupnog bogatstva, dok siromašnija polovina odraslog stanovništva drži oko tri odsto celokupnog bogatstva. Ako bismo posmatrali najbogatijih 10 odsto, situacija bi bila još više alarmantna, jer taj sloj društva drži skoro tri četvrtine celokupnog bogatstva.
Dok se danas novi krug oligarha polako zatvara i nastavlja da funkcioniše po dobro poznatim pravilima, nejednakost u društvu sve je veća. Prema podacima Izveštaja o globalnoj nejednakosti iz 2021. godine, jedan odsto najbogatijih ljudi u Rusiji drži preko 47 odsto celokupnog bogatstva, dok siromašnija polovina odraslog stanovništva drži oko tri odsto celokupnog bogatstva. Studija „BCG“, jedne od kompanija velike konsultantske trojke iz 2021. godine, pokazuje da oko 500 Rusa ima bogatstvo od najmanje 100 miliona dolara, a u zbiru drže 40 odsto bogatstva cele nacije, što je čak tri puta više u odnosu na svetski prosek. Ako bismo posmatrali najbogatijih 10 odsto, situacija bi bila još više alarmantna, jer taj sloj društva drži skoro tri četvrtine celokupnog bogatstva. Pojedina merenja, poput onih koja redovno izbacuju „Credit Suisse“ i „UBS“ prikazuju još lošije stanje nejednakosti u Rusiji.
Raspadom Sovjetskog saveza 1991. godine stvoren je ambijent u kojem bogatiji mogu da zarade još više. Tako ne čudi podatak da je najbogatijih 10 odsto Rusa pre raspada Sovjetskog saveza zarađivalo oko 25 odsto od ukupnog mesečnog prihoda, slično koliko je zarađivalo i siromašnijih 50 odsto, a nakon raspada države situacija se okreće ka 5:1 za najbogatijih 10 odsto. Verovalo se da bi Putin mogao biti neko ko će ispraviti ovaj trend, međutim, situacija se nije značajno popravila od njegovog dolaska na vlast do današnjeg dana, te najbogatiji dodatno gomilaju svoje bogatstvo, a siromašniji nastavljaju da kubure. Činjenica je da situacija iz ugla najsiromašnijih nije mnogo bolja ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ali postoji, ipak, značajno jača srednja klasa i manji udeo super bogatih. Situacija u ostalim većim zemljama Zapada, ali i u Kini, po ovom pitanju dosta je bolja. Među ostalim članicama BRIKS-a, situacija je podjednako ili još više alarmantna.
https://nova.rs/vesti/svet/istina-k...-siromastvu-njegovi-oligarsi-zgrcu-milijarde/
Zna sve ovo i Putin. Zato i šalje signale kako bi eto on voleo da se sve nekako završi.
Ali onaj boldovani deo za zemlje BRICS-a nam govori i kakvo je to društvo i kakav je interes Srbije da bude u tome. Naravno nikakav.
Istina koju Putin pokušava da sakrije od sveta: Rusi grcaju u siromaštvu, njegovi oligarsi zgrću milijarde
Usled velikih globalnih promena koje su zadesile svet, sa pojavom koronavirusa, a potom i početkom ratova u Ukrajini i na Bliskom Istoku, kao i trzavica koje postoje na relaciji Kina-Tajvan, Rusija se danas nalazi na prekretnici. Ceo svet se u svega četiri godine značajno promenio, moglo bi se reći i više nego u 25 godina pre toga, a taj trend nije zaobišao ni Rusiju. Pored posledica koje je pandemija ostavila na rusku ekonomiju, dodatni teg za građane postale su i međunarodne sankcije koje su usledile nakon odluke Rusije da napadne Ukrajinu. Ovi događaji, ne samo da utiču na međunarodni položaj Rusije i njenu izolaciju, već produbljuju i socijalni i ekonomski jaz u društvu.
U senci raskošne Moskve i Sankt Peterburga, ekonomska nejednakost u Rusiji raste neprimetno, ali nemilosrdno. Nakon dešavanja iz prethodnih godina, razlika između super-bogatih i srednje klase, ali i miliona koji jedva, ili uopšte ne sastavljaju kraj sa krajem, postaje sve veća.
Sankcije su, iako na prvi pogled to možda nije lako primetiti, poremetile odnos moći u ruskoj ekonomiji. Nakon što je po dolasku Putina na vlast „sklonjen“ značajan broj Jeljcinovih oligarha, njihova upražnjena mesta popunjena su bliskim ljudima novog lidera, a sankcije koje su danas na snazi stvorile su i treći talas oligarha, nakon distanciranja dela onih iz drugog talasa. Pojedini oligarsi prodali su svoje biznise, povukli se ili preselili na Zapad, a to je ostavilo prostor za novu turu moćnika. Ovog puta, zbog problema koje sankcije predstavljaju svim biznismenima u Rusiji koji imaju razvijenu poslovnu mrežu van Rusije ili saradnju sa korporacijama van države, novi krug oligarha predstavljaju uglavnom ljudi iz Putinovog najbližeg okruženja – članovi njegove ili porodica ljudi koji su njemu od najvećeg poverenja.
Prema podacima Izveštaja o globalnoj nejednakosti iz 2021. godine, jedan odsto najbogatijih ljudi u Rusiji drži preko 47 odsto celokupnog bogatstva, dok siromašnija polovina odraslog stanovništva drži oko tri odsto celokupnog bogatstva. Ako bismo posmatrali najbogatijih 10 odsto, situacija bi bila još više alarmantna, jer taj sloj društva drži skoro tri četvrtine celokupnog bogatstva.
Dok se danas novi krug oligarha polako zatvara i nastavlja da funkcioniše po dobro poznatim pravilima, nejednakost u društvu sve je veća. Prema podacima Izveštaja o globalnoj nejednakosti iz 2021. godine, jedan odsto najbogatijih ljudi u Rusiji drži preko 47 odsto celokupnog bogatstva, dok siromašnija polovina odraslog stanovništva drži oko tri odsto celokupnog bogatstva. Studija „BCG“, jedne od kompanija velike konsultantske trojke iz 2021. godine, pokazuje da oko 500 Rusa ima bogatstvo od najmanje 100 miliona dolara, a u zbiru drže 40 odsto bogatstva cele nacije, što je čak tri puta više u odnosu na svetski prosek. Ako bismo posmatrali najbogatijih 10 odsto, situacija bi bila još više alarmantna, jer taj sloj društva drži skoro tri četvrtine celokupnog bogatstva. Pojedina merenja, poput onih koja redovno izbacuju „Credit Suisse“ i „UBS“ prikazuju još lošije stanje nejednakosti u Rusiji.
Raspadom Sovjetskog saveza 1991. godine stvoren je ambijent u kojem bogatiji mogu da zarade još više. Tako ne čudi podatak da je najbogatijih 10 odsto Rusa pre raspada Sovjetskog saveza zarađivalo oko 25 odsto od ukupnog mesečnog prihoda, slično koliko je zarađivalo i siromašnijih 50 odsto, a nakon raspada države situacija se okreće ka 5:1 za najbogatijih 10 odsto. Verovalo se da bi Putin mogao biti neko ko će ispraviti ovaj trend, međutim, situacija se nije značajno popravila od njegovog dolaska na vlast do današnjeg dana, te najbogatiji dodatno gomilaju svoje bogatstvo, a siromašniji nastavljaju da kubure. Činjenica je da situacija iz ugla najsiromašnijih nije mnogo bolja ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ali postoji, ipak, značajno jača srednja klasa i manji udeo super bogatih. Situacija u ostalim većim zemljama Zapada, ali i u Kini, po ovom pitanju dosta je bolja. Među ostalim članicama BRIKS-a, situacija je podjednako ili još više alarmantna.
https://nova.rs/vesti/svet/istina-k...-siromastvu-njegovi-oligarsi-zgrcu-milijarde/
Zna sve ovo i Putin. Zato i šalje signale kako bi eto on voleo da se sve nekako završi.
Ali onaj boldovani deo za zemlje BRICS-a nam govori i kakvo je to društvo i kakav je interes Srbije da bude u tome. Naravno nikakav.
Европска унија је у марту повећала куповину гвожђа, челика и алуминијума из Русије, а главни разлог је вишеструко повећање потражње у Белгији и Немачкој, показује анализа европске статистике.
Русија је у марту била други главни добављач гвожђа и челика за Европску унију – повећала је извоз 1,7 пута на месечном нивоу, до 328 милиона евра. То је максимум од маја 2023. године, када су земље уније купиле поменуте метале у вредности од 369 милиона евра.
